POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ JAVNIH FINANSIJA
 

Platni bilans

Izmedju privrednih subjekata, razlicitih nacionalinih privreda, odvijaju se ekonomske transakcije u vidu izvoza, uvoza, zajmova, i kredita.
Sve te transakcije rezultiraju medjunarodnim placanjima putem novcanih doznaka i raznih drugih instrumenata placanja. Zbog toga se ukupan ( sistematski ) pregled svih ekonomskih transakcija izmedju subjekata ( rezidenata ) jedne zemlje i ( rezidenata ) drugih zemalja, obicno za godinu dana, naziva bilans placanja.
Bilans placanja je sastavni deo sistema privrednih bilansa koji iskazuje osnovne makroekonomske varijabile u nacionalnoj privredi kao i njihove medjusobne odnose. Platni bilans ima razudenije oblike statistickog iskazivanja u odnosu na racun inostranstva, koji nije jedini ni najpotpuniju prikaz ekonomskih transakcija sa inostranstvom medju društvenim racunima.
Racun inostranstva je u sistemu društvenih racuna u izvesnom smislu rezidualan, u njemu se isticu transakcije svih sektora sa inostrnastvom. On je potreban da bi se ceo sistem “zatvorio”.
Sam sistem, medjutim, prvenstveno prikazuje proizvodnju, potrošnju i akumulaciju u domacoj privredi. Platni bilans, s’druge strane, u potpunosti je posvecen prikazivanju ekonomskih transakcija sa inostranstvom, te, stoga pretenduje na znatno detaljnije evidentiranje i prezentiranje.
Po metodologiji koju propisuje cetvrto izdanje prirucnika MMF ( IMF, 1977 godina.), u platnom bilansu se iskazuje 112 vrsta transakcija ( stavki ), dok su u privrednim bilansima ove transakcije samo delom iskazane ( kapitalne transakcije se skoro uopšte ne iskazuju ), odnosno agregirane su svega 16 stavki.


1. POJAM I DEFINICIJA PLATNOG BILANSA

Prikazivanje platnog bilansa u razlicitim oblicima menjalo se tokom istorije, u zavisnosti od toga kako se menjala robna i finansijska struktura medjunarodnih ekonomskih odnosa.
Tako na primer, u doba merakantilizma, potreba za razlikovnje platnog od trgovinskog bilansa nije se osecala, zato što su se trgovinske trnasakcije obavljale uglavnom uz istovremeno placanje zlatnim svetskim novcem.
Prakticno je izvoz i uvoz bio jednak prilivu i odlivu zlata, odnosno poklapao se sa obimom medjunarodnih placanja zemlje. U razvoju kapitalizma i medjunarodnih kreditnih odnosa, kretanje robe i novca u ekonomskim odnosima zemlje sa inostranstvom, više se ne poklapa.
Javila se potreba da se statisticki registruju i robne i finansijske transakcije sa inostranstvom, nezavisno od nacina finansijske likvidacije, a na drugoj strani bi se iskazivali svi oblici medjunarodnih placanja jedne zemlje u odredenom vremenskom periodu. Takvi dvostrani pregledi ekonomskih transakcija sa inostranstvom, dobili su naziv platnog bilansa, prvi put u Velikoj Britaniji – sredinom 19 veka.
Pojam platnog bilansa, je, medjutim, još dugo ostao nedovoljno precizno definisan. Osnovna dilema je bila: da li platni bilans treba da registruje samo efektivno izvršeno placanja i naplate u platnom prometu zemlje sa inostranstvom ( u odredenom periodu ) ili treba da prikazuje sve ekonomske transakcije obavljene u istom razdoblju, bez obzira na vreme njihove finansijske likvidacije.
U užem smislu, gradanski teoreticari poznavali su bilans placanja kao izraz izvršenih efektivnih placanja.
Širi koncept platnog bilansa obuhvata sve ekonomske transakcije obavljene u odredenom vremenu, bez obzira na trenutak efektivnog placanja.
Definicija platnog bilansa izvedena je iz osnovne definicije koju je medjunarodni monetarni fond utvrdio u Prirucniku bilansa placanja 1950 godine ( IMF, 1950 god. ). Po njoj platni bilans jeste sistematski pregled ( u obliku dvostranog bilansa ) svih ekonomskih transakcija, obavljenih u odredenom periodu izmedju rezidenata neke zemlje i stalnih stanovnika ( rezidenata ) drugih zemalja.

Ova definicija je tokom vremena pretrpela odredene promene koje su bile uslovljene promenama robne, finansijske, i institucionalne strukture medjunarodnih ekonomskih odnosa.
Kada su, posle 1958 godine, mnoge nacionalne valute ponovo postale konvertibilne, oživeli su i medjunarodni tokovi privatnog kapitala. Definicija platnog bilansa doživela je izmene u Prirucniku medjunarodnog monetarnog fonda 1961 godine ( IMF, 1961 godina ) i u dodatku Prirucniku 1973 godine ( IMF 1973 godina ). Ove poslednje izmene bile su najvecim delom posledica raspada Bretonvudskog medjunarodnog monetarnog sistem i masovnog prelaska deviznih kurseva nacionalnih valuta i sistema fiksnih u režim fluktuirajucih ( plivajucih kurseva ).
1977. godine je objavljeno novo, cetvrto izdanje Prirucnika platnog bilansa ( IMF 1977 godina ) ciji se najvažniji delovi takode publikuju u uvodnim napomenana Godišnjaka platnog bilansa ( IMF, 1978. godina ). Ova poslednja najnovija zvanicna definicija platnog bilansa glasi : Platni bilans je statisticki pregled za odredeni period koji iskazuje
(a) transakcije robom, uslugama i dohotkom izmedju jedne privrede i ostalog sveta
(b) promene vlasništva i druge promene u monetarnom zlatu i Specijalnim pravima vucenja koje data privreda poseduje, promene u potraživanjima i obavezama prema ostalom svetu
(c) jednostrane transfere i protivstavke koje su potrebne za uravnoteženje, u racunovodstvenom smislu, svih stavki po onim pomenutim transakcijama koje se medjusobno ne potiru.

U platno bilansnom smislu nacionalna, privreda sastoji se od ekonomskih subjekata ciji je centar ekonomske aktivnosti i ekonomskih interesa na njenoj teritoriji. Rezidentima se smatraju fizicka lica koja imaju stalno prebivalište u zemlji za koju se platni bilans sastavlja. Osoblje diplomatskih misija i gradani na lecenju ili studijama u inostanstvu smatraju se nerezidentima ( u platnom bilansu ). Iseljenici koji su konacno promenili sovje prebivalište (najcešce i državljanstvo ) takode su nerezidenti. Zato se njihove doznake smatraju jednostranim transferima. Migranti na privremenom radu u inostranstvu smatraju se rezidentima privrede koju su privremeno napustili, a njihove uštede ( doznake) se uracunavaju u društveni proizvod njihove maticne zemlje. U platnom bilansu te zemlje njihove doznake se tretiraju kao prihodi faktora proizvodnje iz inostranstva i registruju se u bilansu robe i usluga.
Pravna lica cija je privredna aktivnost registrovana prema propisima zemlje na njenoj teritoriji, smatraju se rezidentima. Rezidenti su i svi organi države, odnosno društveno politickih zajednica. Agencije države u inostranstvu smatraju se njenim rezidentima. Poslovne jedinice privrednih organizacija u inistranstvu se smtraju rezidentima one zemlje na cijoj teritoriji obavljaju svoje aktivnosti.
medjudržavne i medjunarodne organizacije se uglavnom smatraju rezidentima zemlje na cijoj su teritoriji locirane. Važan izuzetak predstvaljeju medjunarodne ekonomske organizacije, Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija. One se smatraju rezidentima jednog imaginarnog podrucija izvan nacionalne teritorije svih država. Za sve zemlje ove institucije su nerezidenti.
Platni bilans obicno iskazuje transakcije obavljene u toku jedne godine. Nekoliko zemalja objavljuje i kvartalne podatke koji cine platni bilans. Ono što platni bilans razlikuje od ostalih spoljnoekonomskih bilansa jeste vremenski momenat u kome se transakcije registruju.

U principu bi sve transakcije trebalo da se registruju u trenutku prenošenja prava vlasništva (nad dobrima ili finansijskim potraživanjima ).U praksi je teško obezbediti tako prezicne informacije. Zato se robne transakcije najcešce registruju na carinskoj granici, to jest prilikom prelaska granice, na osnovu carinskih prijava. Ima i transakcija u kojima dolazi do promene vlasnika ali ne i prelaska preko granice.Takve su na primer transakcije zlatom izmedju monetarne vlasti i ostalih domacih rezidenata. Kada zlato, kao roba, prelazi iz vlasništva privrde u vlasništvo emisione banke, ono ujedno stice svojstvo deviznih rezervi. Promene u deviznim rezervama se, naravno, registruju u platnom bilansu.
Robne transakcije ( izvoz i uvoz ) se u principu registruju po f.o.b. vrednovanju, to jest po vrednosti koja ukljucuje cenu robe i troškove isporuke do nacionalne granice izvoznika. To je nacin vrednovanja koji omogucuje da se troškovi medjunarodnog transporta i ostalih trgovinskih usluga registruju kao posebna stavka u platnom bilansu. Ima dosta zemalja koje nisu u stanju da svoj uvoz pouzdano registruju franko granica inostranog isporucioca, vec ga prikazuju po c.i.f vrednovanju, to jest franko sopstvena granica, ukljucujuci troškove transporta i osiguranja. U novije vreme medjunarodni monetarni fond ( na osnovu sopstvrnih procena ) pretvara podatke o uvozu, koje zemlje clanice saopštsavaju po c.i.f. na f.o.b. vrednovanje.
Platni bilans je otvoreni sistem u tom smislu što on uglavnom registruje samo po jedan kraj svake transakcije. Dok se u sistemu društvenih racuna uz jednu robnu transakciju beleže cetiri stavke: isporuka robe, prijem novca, prijem robe, i placanje novcem, u platnom bilansu se beleže samo dve stavke u slucaju izvoza: isporuka robe, i priliv deviza. Prijem robe i placanje registruju se u platnom bilansu zemlje uvoznika.
Platni bilans ne prikazuje stanje fondova na pocetku i kraju perioda, to jest ne beleži stanje medjunarodnih obaveza i potraživanja zemlje, vec samo njihove promene u toku godine.
Platni bilans se vodi po principima dvojnog knjigovodstva. Svaka transakcija se beleži sa dve promene koje se medjusobno potiru. Pošto se statisticki izvori podataka za razlicite stavke platnog bilansa nejednakog obuhvata, i nejednakog stepena pouzdanosti, eventualno nepoklapanje stavki koje bi trebalo da se potiru ukazuje na postojanje grešaka, i propusta u prikupljanju podataka. Stoga platni bilans sadži posebnu stavku “neto greške i propusti”, koja omogucava knjigovodstvenu ravnotežu. Izraz neto u ovom slucaju naglašava da greške mogu precenjivati ili potcenjivati odredene stavke.


1.1 METODOLOGIJA SASTAVLJANJA PLATNOG BILANSA


Platni bilans u svakoj zemlji sastavlja se po odredenoj metodologiji i šemi koju preporucuje MMF. Pored ovog zvanicnog oblika platnog bilansa, mnoge zemlje objavljuju platni bilans i po sopstvenim šemama koje su prilagodene njihovim specificnim uslovima i potrebama. Šeme prikazivanju platnog bilansa cesto su se menjale, a sve u cilju da se u platnom bilansu što potpunije prikaže njegova ravnoteža i neravnoteža.
Šema platnog bilansa koju je MMF upotrebljavao do 1979 godine. ( prema trecem izdanju Prirucnika ) i posle 1979 godine ( prema cetvrtom izdanju Prirucnika ) je korišcena u dva oblika.: standardnom i skracenom. Standardni oblik do 1979. imao je cetiri, a novi standardni oblik od 1979.god. 112 vrsta stavki.
Poslednja šema platnog bilansa po MMF, jasno razgranicava tekuce od kapitalnih transakcija, a to su sve ostale grupe.Ova interpretacija tekuceg racuna ukljucuje sve transakcije koje se uzimaju u obzir pri obracunu društvenog proizvoda. Najvažnije je da novcana masa platnog bilansa implicitno ima jasnu analiticku usmerenost.
Šema medjunarodnog monetarnog fonda je prilicno komplikovana pa cemo dati njen uprošcen oblik.

Tabela šematskog prikaza platnog bilansa (2)


Transakcije Kumulativni bilans
Tekuci bilans
Trgovina
• izvoz robe
• uvoz robe

....................................................................... Trgovinski bilans
Usluge
• turizam
• saobracaj
• druge usluge
..........................
...............................................Transfer resursa
• kamate i drugi prinosi
od investicija .....................................................Bilans robe i usluga
Jednostrani transferi
• državni pokloni
• privatne doznake
...........................................................................Tekuci bilans
Racun privatnog kapitala
Direktne investicije i
hartije od vrednosti

Bankarski kapital
• dugorocni
• kratkorocni

...............................................................................Bazicni bilans
Transakcije zvanicnih rezervi
Promene u aktivi inostranih
i domace centralne banke
• zlato
• krediti MMF-a i specijalna prava vucenja
• devizne rezerve

Leva kolona u tabeli reprezentuje obavljene transakcije. U desnoj koloni data su salda tih transakcija koja odreduju podbilanse celokupnog platnog bilansa. Pri tom treba imati u vidu da svaki naredni podbilans obuhvata vrednost transakcija koje su iskazane u prethodnom.


2. DEVIZNI BILANS

Devizni bilans predstavlja pregled o svim medjunarodnim placanjima i naplacivanjima jedne zemlje sa inostranstvom u odredenom periodu. Devizni bilans je vrlo znacajan, jer pokazuje devizni priliv i odliv iz zemlje, kao i stanje likvidnosti zemlje prema instranstvu. Iako je devizni bilans stariji od platnog bilansa, i pored njegovog znacaja, mali broj zemalja objavljuje devizne bilanse, a ne postoje ni medjunarodno usaglašenje šema i metodologija prikazivanja deviznog bilansa. Ovo se može objasniti time što se smatra da su devizna kontrola i devizna ogranicenja nepoželjni u sistemu medjunarodnih ekonomskih odnosa.
Devizni bilans ima punu korespodenciju sa racunima novcanih tokova, dok u privrednim bilansima za obracun društvenog proizvoda ne pruža direktne podatke.
Devizni bilans iskazuje efektivna medjunardna placanja. To znaci da nisu ukljuceni podaci o kretanju robe koja nije placena, odnosno naplacena. Takode, izvoz i uvoz robe na kredit kao i pokloni u robi nisu obuhvaceni ovim bilansom. Isto tako i transakcije izmedju privrednih subjekata u zemlji i njihovih jedinica u inostranstvu nisu u potpunosti registrovane u deviznom bilansu.
U principu, od placanja po osnovu robne razmene – treba oduzeti troškove medjunarodnog prevoza i osiguranja ( u oba smera izvoz – uvoz ) i te vrednosti preneti u stavke usluga. To se radi zbog toga što podaci o izvozu – uvozu, najcešce nisu registrovani po jednistvenom principu vrednovanja f.o.b., nego se registruju onako kako je efektivno placanje izvršeno.
Dok platni bilans mora iskazati izvoz robe u tekucem bilansu i korišcenje odobrenog zajma u kapitalnom bilansu, ako je roba izvezena na kredit, dotle devizni bilans, ne prikazuje sve dok se ne otpalati dati kredit u celini.
Ipak, i pored svega toga, devizni bilans može da bude siguran izvor informacija za sastavljanje platnog bilansa.
U zemljama koje hronicno pate od nestašica deviza, devizni bilans ima posebnu vrednost jer on tacnije iskazuje priliv i odliv deviza nego platni bilans.

3. OBRACUNSKI BILANS

Obracunski bilans iskazuje stanje medjunarodnih obaveza i potraživanja zemlje 31. decembra svake godine. Obracunski bilans sadrži sve važece obaveze i potraživanja, kao i sve zajmove i kredite ( u korišcenom, a još neotplacenom iznosu ) bez obzira kada je odredena obaveza nastala (3). U obracunskom bilansu kumulirana su salda tekuceg racuna bilansa placanja, koja su se morala finansirati zaduživanjem u inostranstvu. Obracunski bilans cesto se naziva i bilansom medjunarodnog investicionog položaja zemlje, pošto saldo tekuceg racuna platnog bilansa meri neto inostrane investicije u zemlji – ako se radi o deficitu u instranstvu, ili investicija u inostranstvu – ako se radi o investicijama u inostranstvu u slucaju suficita. medjutim, šema i metodologija iskazivanja obracunskog bilansa nisu medjunarodno usaglašene i pored toga što medjunarodni monetarni fond raspolaže relativno tacnim podacima ove vrste za svaku zemlju. Zbog toga se šema obracunskog bilansa razlikuje medju zemljama, ne samo zbog toga vec i zbog razlicite strukture medjunarodnih obaveza i potraživanja.


Obracunski bilans u našoj zemlji pokazuje, u prvom redu finansijske zajmove i robne kredite, a u nekim zemljama, koje nemaju znacajne direktne inostrane investicije, obracunski bilans, prvenstveno pokazuje razlicite oblike investiranja.
Obracunski bilans ima veliku analiticku vrednost, zato što prikazuje medjunarodne dužnicko poverilacke odnose na osnovu kojih se ceni stepen zaduženosti i medjunarodne kreditne sposobnosti.
Jugoslavija je veoma precizno prikazivala sve svoje obaveze, cak i one koje za vecinu zemalja MMF i Svetska banka ne evidentira u bilansu zaduženosti, kao što su krediti za uvoz i izvoz opreme, ciju otplatu ne garantuje država.


4. VRSTE TRANSAKCIJA KOJE SE REGISTRUJU U PLATNOM BILANSU


Ovo je pitanje metodologije koje je vrlo znacajno za analizu platnog bilansa, posebno za definisanje i merenje njegove ravnoteže ( odnosno neravnoteže ). Platni bilans registruje tri tipa transakcija:
a) transakcije robom i uslugama
b) transferna placanja i
c) finansijske transakcije.

medjunarodne ekonomske transakcije su poslovi rezidenata s’nerezidentima koji se beleže u platnom bilansu. Dele se na:

I. Jednostrane i dvostrane
Jednostrane transakcije se razlikuju od najveceg dela uobicajenih dvostranih transakcija po tome što one ne predstavljaju razmenu nego ustupanje vrednosti bez nadoknade. Jednostrane transakcije se nazivaju i jednostavnim transferima ili ( samo ) transferima.

II. Privatne i javne ( zvanicne )
prema statusu rezidenata zemlje koja sastavlja platni bilans

III. Dobrovoljne, prinudne i automatske
Ova podela je od manjeg znacaja. Dobrovoljnog karaktera je velika vecina transakcija. Prinudne ili nametnute transakcije su, na primer, ratne reparacije ( odšteta, uglavnom u novcanom obliku ) i restitucije ( povratak u ranije iznetih stvari iz zemlje, narocito umetnickog i kulturnog blaga ). Automatske su one transakcije koje, na primer, beleže sve promene koje iseljavanje ili useljavanje lica sa sobom donosi ( prenos imovine ).

IV. Tekuce i kapitalne
Tekuce transakcie se razlikuju od kapitalnih po tome što su one sastavni deo stvaranja vrednosti i prema tome ulaze u obracun društvenog ( nacionalnog ) proizvoda, dok kapitalne transakcije beleže prenos dela vec stvorenog dohotka u obliku štednje iz jedne zemlje u drugu.
U platnom bilansu, kao tekuce transakcije evidentiraju se sve transakcije robom i svim vrstama usluga, kao i jednostrani transferi. Takode tekucim transakcijama smatraju se i prihodi od faktora proizvodnje ( kamate na investirani kapital i dohodci radnika privremeno zaposlenih u inostranstvu ).
Kapitalne transakcije su uglavnom dvostrane jer kretanja kapitala imaju za posledicu odredenu protivcinidbu ( otplatu ) u buducnosti. Saldo kapitalnih transakcija prikazuje za koliko se u periodu posmatranja promenio dužnicko - poverilacki položaj zemlje. To znaci da nije mesto medju kapitalnim transakcijama onim kretanjima kapitala ( pokloni ) koja ne stvaraju finansijske obaveze.
V. Autonomne i kompenzatorne ( inducirane )
To je teorijski najvažnija podela, ali u praksi neostvariva, iako su mnoge promene u nacionalnim i medjunarodnim šemama platnog bilansa bile motivisane pokušajem da se naknadno, racunovodstveno, identifikuju transakcije prema motivaciji transaktora, što je prvenstveno stvar koja prethodi svakoj transakciji.

Prema Midu, autonomne su one transakcije koje privredni subjekti normalno obavljaju u skladu sa ciljevima i kriterijumima svog poslovanja, bez obzira na stanje platnog bilansa. Kompezantorne ili inducirane transakcije su one koje se preduzimaju upravo što priliv i odliv po autonomnim stavkama nije uravnotežen.(4). Deficit ili suficit autonomnih transakcija mora biti kompenziiran iduciranim transakcijama.
Ova kategorija je nestala iz platnog bilansa zbog teškoca u utvrdivanju motivacije autonomnog ili induciranog karaktera pojedinih transakcija. Ipak je i do danas preživela jedna grupa transakcija pod nazivom ''zvanicna placanja'' ( ili obracuni ) koja pokušava da utvrdi obim kompezantornih transakcija i bude merilo ravnoteža ( ili neravnoteža ) platnog bilansa.

5. STRUKTURA PLATNOG BILANSA

Platni bilans se može presecati na razlicite nacine. Ovom prilikom razmotricemo samo parcijalne bilanse koje eksplicitno ili implicinto sadrži poslednja, važeca šema platnog bilansa medjunarodnog monetarnog fonda.
Vrednost izvoza i uvoza robe odreduju stanje u trgovinskom bilansu koji može da bude uravnotežen u suficitu ili deficitu. Trgovinski bilans je najstariji, i u mnogim zemljama najznacajniji deo platnog bilansa. Bili bi ispravnije koristiti izraz ''bilans robne razmene'', s'obzirom na cinjenicu da i mnoge druge transakcije ( na primer: usluge ) u osnovi predstavljaju trgovinu.
Naredne transakcije obuhvataju usluge što se ne retko, naziva i ''nevidljivim'' izvozom i uvozom, jer ne podrazumeva fizicko kretanje stvari: saobracajne usluge, kao jedne od njih, registruju placanja i naplata prevoza robe, što je najcešce, pracanje i troškovima osiguranja, turisticke usluge ukljucuju trošenja stanovništva jedne zemlje u drugoj zemlji; profesionalne i druge poslovne usluge u savremeno vreme sve su znacajne stvake platnog bilansa i beleže prihode i rashode za radnje ucinjene stranim licima u oblastima menadžmenta konsaltinga i marketinga, patente, licence, kao i prenošenje drugih prava. Zbir vrednosti svih tih transakcija, ukljucujuci i saldo trgovinskog bilansa, odreduje bilans robe i nefaktorskih usluga.
Faktorske usluge predstavljaju narednu stavku u platnom bilansu. Kapital, kao jedan od faktora proizvodnje angažovan u inostranstvu donosi prinos koji zavisno od svrhe njegovog usmerenja, može da bude u obliku kamate ( kada je kapital dat na zajam ) ili profita ( kada je on investiran ). Veoma je bitno da se kretanja tih sredstava iz jedne zemlje u drugu razdvoje od kretanja kapitala, bilo zajmova, bilo investicija koji se registruju u drugom bilansu. Prinosi drugog faktora proizvodnje – rada – takode se transferišu u inostranstvo: radnici koji su privremeno zaopsleni u inostranstvu, kao i iseljenici, uobicajeno jedan deo zarade, u obliku tzv. ''doznaka'' šalju u svoju maticnu zemlju. Zajedno sa svim prethodnim stavkama, time je kompletiran bilans robe i usluga.
Jednostrani transferi kao što su pomoci ili pokloni drugih država ili pojedinaca, predstavljaju naredne stavke u platnom bilansu i njihovim obuhvatom, zaokružen je tekuci platni bilans.

Iako su te transakcije najcešce u obliku kapitala, one se u vecini sistematizacija registruju u
tekucem delu platnog bilansa, jer ne zahtevaju protiv uslugu, kao što je to, na primer: kod klasicnog kredita - kamata.
Naredni, veliki agregat u okviru platnog bilansa je kapitalni bilans, za koji je najbitnije kretanje dugorocnih direktnih i portfolio investicija. Kapitalni bilans se nalazi ispod linije kojom se izdvaja tekuci bilans. S'obzirom na nacelo dvostrukog knjigovodstva po kome se vodi platni bilans, saldo tekuceg bilans, i saldo kapitalnog bilansa su u apsolutnim iznosima jednaki, ali su im predznaci suprotni.
U kapitalnom bilansu su kretanja dugorocnog i kratkorocnog kapitala i promene monetarnim rezervama. Stoga kapitalni bilans ima ulogu finansiranja deficita tekuceg bilansa.

Osnovni ( bazicni bilans ) se od tekuceg bilansa formalno razlikuje po tome što sadrži i sva kretanja dugorocnog kapitala. Suštinska razlika je u tome što osnovni bilans, pokušava da izrazi ravnotežu ili neravnotežu bilansa placanja na srednji rok, smatrajuci da su sve tekuce transakcije i kretanja dugorocnog kapitala autonomni, stabilni tokovi koji izražavaju osnovnu tendenciju u platnom bilansu.
Kretanje kratkorocnog kapitala u vecini zemalja izdvojeno se registruje, mada je to u pojedinim državama, gde su vrste finansisjskih operacija veoma brojne, prilicno otežane. Zajedno sa svim prethodnim transakcijama, njime je odreden globalni platni bilans.
Konacno, racun zvanicnih kapitalnih trasakcija predstavlja poslednji veliki podbilans, platnog bilansa. On, pre svega, registruje promene, u potraživanjima i dugovanjima centralne banke jedne zemlje u odnosu na centralne banke drugih zemalja. Takode ona obuhvata zlato, rezerve inostranih valuta, rezervnu poziciju i kredite MMF-a, kao i specijalna prava vucenja.

6. STANJE PLATNOG BILANSA

S obzirom na to što se platni bilans vodi po nacelu dvostrukog knjigovodstva, svaka ulazna stvaka ulazna stavka mora imati izlaznu protivstavku, tako da je on tehnicki uvek u ravnoteži. Da bi se izbegle zabune, koje su inace ceste, valja imati u vidu da se u platnom bilansu beleži novcani izraz stavki: kretanje kupovne moci po raznim osnovima. Stavke koje znace priliv kupovne moci ( debit ), nose predznak minus. Drugim recima platni bilans ne zapisuje kretanje realnih vrednosti, to jest robe i usluga nego samo njihov novcani izraz. Inace, izvoz odliv realne vrednost iz domace privrede u uvoz znaci priliv realne vrednosti iz inostranstva.

Ako je platni bilans uvek tehicki u ravnoteži, ekonomski obicno nije, nego ima ili suficit ili deficit, buduci da su zbirovi autonomnih kredtitnih i autonomnih debitnih transakcija retko jednaki. Drugim recima, nejednakost ovih zbirova znaci da platni bilans nije u ravnoteži, to jest postoji ili suficit ili deficit. medjutim suficit ili deficit platnog bilansa nisu isto što i profit i gubitak, pošto platni bilans samo beleži priliv i odliv kupovne moci, a ne uslove pod kojima se to cini. Da li je platni bilans u ravnoteži ocenjuje se, dakle, po tekucem bilansu.
Stanje platnog bilansa je od velike važnosti, jer utice na dve izrazito važne varijabile makoroekonomske politike – cene i zaposlenosti:

a) Suficit tekuceg platnog bilansa teži da povisi ili odži agregatnu tražnju, te time da povisi ili održi nivo domacih cena ili zaposlenosti, ili oba.
b) Deficit tekuceg bilansa teži da snizi ili apsorbuje višak agregatne tražnje sa odgovoarajucim kontrakcionim dejstvom na domace cene i na zaposlenost, ili na oboje.

Drugim recima, suficit tekuceg bilansa deluje ekspanzivno, jer povecava tražnju za domacim dobrima i uslugama. Tako on povecava nivo dohotka i zaposlenosti. Deficit tekuceg bilansa deluje kontrakciono, pošto domacu tražnju prebacuje na strano tržište. Ali, deficit ipak nije sredstvo za domacu deflaciju jer vodi iscrpljivanju domacih deviznih rezervi.

7. URAVNOTEŽENJE PLATNOG BILANSA

Za vlade nije problem neravnoteža platnog bilansa koja je posledica suficita, nego dificita. Prema tome, kada se govori o neravnoteži platnog bilansa misli se na deficit tekuceg biliansa. Mere za njegovo otklanjanje zavise od njegovog porekla, to jest od prirode neravnoteže. S tog stanovišta razlikuju se njena tri oblika: privremena ili slucajna; ciklicna; i strukturna.
a) Privremena ili slucajna neravnoteža je posledica delovanja nekog iznenadnog cinioca, kao što su na primer, prirodne nepogode.
b) Ciklicna neravnoteža je proizvod poremecaja prouzrokovanih ciklicnim krizama u domacoj privredi.
c) Strukturna neravnoteža je proizvod nedovoljne konkurentske sposobnosti i domace privrede na svetskom tržištu zbog cinilaca u realnoj ekonomiji,kao i što su: nedgovarajuca domaca ponuda ( strutura društvenog proizvoda ), niža proizvodnost rada, niži nivo tehnologije, nedovoljna štednja odnosno investicije, visoki troškovi proizvodnje, prekomerna strukturna zavisnost od inostranstva i slicno.

Ispravna dijagnoza platno – bilansne neravnoteže važna je za izbor i kombinovanje mera za njeno otklanjanje. Mere za njeno otklanjanje platnobilansne neravnoteže svrstavaju se u dve grupe: prilagodjavanje i finansiranje platnobilansne neravnoteže.
U slucaju privremene ili neravnoteže država se oslanja na finansiranje deficita iz deviznih rezervi. U slucaju ciklicne neravnoteže država obicno intereveniše sredstvima iz deviznih rezervi. Cilj je da se neutrališe pocetni udar na bilans i da se privreda zaštiti od poremecaja sa svetskog tržišta. Teorijski, time se domaca privreda od uvoza inflacije i deflacije. Primenjuje se uz ekspanzivnu politiku, dok domaca privreda nije upala u depresiju. Prateca mera je devizna kontrola.
U slicaju strukturne neravnoteže nužna je politika prilagodjavanja platnog bilansa. Po pravilu, u borbi protiv neravnoteže platnog bilansa vlasti se služe kombinovanjem metoda finansiranja deficita i metoda prilagodjavanja. U metode finansiranja spadaju :

a) pokrivanje deficita iz domacih deviznih rezervi;
b) pokrivanje deficita zaduživanjem u inostranstvu.

U metode prilagodjavanja platnog bilansa spadaju:
a) deflacija; b) devalvacija; c) devizna kontrola

Finansiranje deficita platnog bilansa je palijativ. Ono samo privremeno ublažava problem, ali ga ne rešava: ne otklanja uzrok neravnoteže. Finansiranje je obicno samo kupovanje vremena za prilagodjavanje, buduci da ono ne daje rezultate trenutno. Cesto u pocetnoj fazi donosi i pogoršanje, da bi kasnije bila postignuta svrha. Prilagodjavanje naime, ima za cilj da domacu privredu prinudi da posluje u skladu sa potrebama platnog bilansa. To povlaci promene u alokaciji izvora menjanje strukture proizvodnje i izvoza i uvoza, povišenje proizvodnosti rada, ubrzavanje tehnološke obnove i slicno.
Uglavnom, finansiranje je metod koji deluje u oblasti formalne ekonomije, a prilagodjavanje teži za odgovarajucim promenama u realnoj ekonomiji. Prilagodjavanje, u krajnjoj analizi, ima za cilj povecanje konkurentnosti domace privrede na svetskom tržištu.


ZAKLJUCAK


Ukoliko je privreda zatvorena, osnovna makroeknomska ravnoteža je postignuta kada je društveni proizvod jednak zbiru potrošnje stanovništva, potrošnje države i investicija. Kada je zemlja otvorena, ukupne mogucnosti potrošnje države odstupaju od ostvarenog društvenog proizvoda u meri razlike izmedju uvoza i izvoza. Upravo to odstupanje odreduje stanje u tekucem delu platnog bilansa.
Platni bilans je sistematski pregled transakcija domace zemlje sa inostranstvom, odnosno domacih rezidenata s' nerezidentima u odredenom vremenskom razmaku, obicno u toku jedne godine. Taj pregled obuhvata medjunarodno kretanje robe, usluga i kapital, bez obzira na to kada ce se placanje efektivno izvršiti.
U platnobilansnom smislu nacionalna privreda sastoji se od ekonomskih subjekata ciji je centar ekonomske aktivnosti i ekonomskih interesa na njenoj teritoriji.
Platni bilans je otvoreni sistem u tom smislu što on uglavnom registruje samo po jedan kraj svake transakcije. U platnom bilansu se beleže samo dve stave u slucaju izvoza: isporuka robe i priliv deviza. Prijem robe i placanje registruju se u platnom bilansu zemlje uvoznika.
Platni bilans ne prikazuje stanje fondova na pocetku i kraju perioda, ti jest, ne beleži stanje medjunarodnih obaveza i potraživanja zemlje, vec samo njihove promene u toku godine.
Platni bilans se vodi po principima dvojnog knjigovodstva. Svaka transakcija se beleži sa dve promene koje se medjusobno potiru.
Platni bilans u svakoj zemlji, sastavlja se po odredenoj metodologiji i šemi koju preporucuje MMF.
Osnovne transakcije platnog bilansa su: izvoz i uvoz robe, usluga ( turizam, saobracaj i dr. ), kamate na date i primljene kredite, doznake iz inostranstva, dati i primljeni krediti i promene deviznih rezervi.
Transakcije platnog bilansa se svrstavaju u odredene podbilanse koji se formiraju na razlicitom nivou agregacije, tako da u odredenim slucajevima naredni podbilans obuhvata i transakcije prethodnog podbilansa. Najzancajniji podbilansi su: trgovinski podbilans, bilans resursa, bilans robe i usluga, tekuci bilans. bazicni bilans, kapitalni bilans, i bilans zvanicnih transakcija i vrednosti.
Podaci iz platnog bilansa informišu organe ekonomske politike o medjunarodnom ekonomskom položaju zemlje, omogucuju donošenje odgovarajucih odluka u sprovodenju spoljnotrgovniske, monetarne i fiskalne politike. Ti podaci istovremeno koriste i privrednim organizacijama u zemlji i inostranstvu za ocenu opšte klime u donošenju oderedenih poslovnih odluka.
Uz dopunske informacije, platni bilans, omogucuje ocenu realnosti deviznog kursa, verovatnoce pooštravanja ili popuštanja deviznih ogranicenja, ocenu kreditne sposobnosti zemlje i mnogo drugih važnih karakteristika ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Nosiocima domace ekonomske politike, platni bilans služi kao izvor informacija za preduzimanje mera kako bi taj položaj bio što povoljniji. Platni bilans je tehnicki uvek u ravnoteži zato što se vodi po nacelu dvostrukog knjigovodstva gde svaka ulazna stavka mora imati izlaznu protivstavku. Ako je platni bilans uvek tehnicki uvek u ravnoteži, ekonomski obicno nije nego ima ili suficit ili deficit. Da li je platni bilans u ravnoteži ocenjuje se po tekucem bilansu.Stanje platnog bilansa je od velike važnosti, jer utice na dve izrazito važne varijabile makroekonomske politike - cene i zaposlenosti
Za vlade nije problem neravnoteža platnog bilansa koja je posledica suficita, nego deficita. Prema tome, kada se govori o neravnoteži platnog bilansa, milsli se na deficit tekuceg bilansa. Razlikuju se tri oblika neravnoteže: privremena ili slucajna, ciklicna i strukturna. Ispravna dijagnoza platno - bilansne neravnoteže važna je u izboru i kombinovanju mera za njeno otklanjanje.
Mere za otklanjanje platno - bilansne neravnoteže svrstavaju se u dve grupe: prilagodjavanje i finansiranje platnobilasne neravnoteže. Finansiranje deficita je metod koji deluje u oblasti formalne ekonomije i on samo privremeno ublžava problem, ali ga ne rešava, to jest, ne otklanja uzrok neravnoteže. Prilagodjavanje je metod iz oblasti realne ekonomije, koji ima za cilj da domacu privredu prinudi da posluje u skladu sa potrebama platnog bilansa. U krajnjoj liniji, ono ima za cilj povecanje konkurentnosti domace privrede na svetsko tržište.
Pored platnog bilansa, promene i stanja u ekonomskim odnosima sa inostranstvom registruju se i u drugim bilansima, od kojih su najvažniji devizni bilans i obracunski bilans.
Za razliku od platnog bilansa, koji beleži sve medjunarodne eknomske transakcije bez obzira na trenutak naplate ili isplate, devizni bilans je sistematski pregled samo efektivno izvršenih placanja jedne zemlje u poslovanju s' inostranstvom u odredenom vremenskom periodu.
On, dakle, registruje naplacena potraživanja i placenje obaveze prema inostranstvu. Njegov znacaj je u tome što prikazuje stvarni priliv i odliv deviza i stanje likvidnosti zemlje.
Za razliku od platnog i deviznog bilansa, koji beleže tokove transakcija u odredenom vremenskom razmaku, obracunski bilans je pregled stanja ukupnih dugovanja i potraživanja zemlje prema inostranstvu u odredenom trenutku, obicno na kraju svake kalendarske godine, bez obzira na to kada su dugovanja i potraživanja nastala.
Obracunski bilans je važan izvor informacija za ocenu kreditne sposobnosti zemlje, odnosno stanja njene medjunarodne likvidnosti.

Literatura


1) IMF, 1977. god.
2) Caves, R. Frankel J. and Jones R. , „World Trade and Paymenets“, Harpel Colinins, 1990. god.
3) Dr. O. Kovac, „Platni bilans i medjunarodne finansije“, 1994. god.
4) Meade, J.E. ( 1951. ) The Theory of International Ekonomic Policy, Volume, the Balance of Payments ( London )

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD