Centralna banka i monetarno regulisanje

Sa razvojem novcanih sistema ove banke su nastale od univerzalnog tipa banaka koje su uz ostale poslove izdavale i novcanice. Kasnije emisioni posao postaje njihov glavni zadatak koji oni obavljaju kao privilegovane institucije na osnovu posebnog ovlašcenja koje im izdaju države. Tako u svim zemljama Centralna banka dobija centralno mesto i ulogu u bankarskom i kreditno- monetarnom sistemu. Time ona ima sve snažniji uticaj na privredna i finansijska kretanja jedne zemlje. Ovlašcenja koja joj je u pocetku davala država usmerena su na to da deluje u pravcu uskladivanja citavog novcanog sistema, kao i na privilegiju ili monopolu izdavanju novcanica i kovanju novca, cime ona postaje institucija od strane države odgovorna za održavanje vrednosti novca i za kontrolu bankarskog aparata u oblasti monetarno- kreditnih odnosa.
U pocetku su to bile emisione ustanove koje nisu imale karakter banaka jer nisu obavljale bankarske poslove koje obavljaju sve druge banke. One su državne ili javne ustanove ciji je prvorazredni zadatak da emituju novac. Tako je naziv „Centralna banka“ odomacen u anglosaksoskom bankarskom i poslovnom svetu cime se ukazuje na njeno mesto i ulogu u bakarsko- kreditnom sistemu. To mesto joj je centralno zato što, za razliku od drugih banaka u zemlji, ima posebna ovlašcenja, funkcije i zadatke.
Emisione banke ne zauzimaju centralno mesto u bankarskim sistemima zemalja, samo po emisiji novca. One imaju pravo emisije, postaju državna banka. To pravo se dopunjuje sa novim funkcijama, tako da one danas, pored te osnovne funkcije, imaju ulogu bankara države cime postaju regulator novcanih kretanja u zemlji. One su centralni mehanizam za vodenje kreditno- monetarne politike, a sa tim u vezi i za sprovodenje ekonomske politike uopšte. Emisiona banka mora u svom radu da vodi racuna o ekonomskoj politici i direktivama države. Na takav nacin emisione banke su Centralne banke i svojevrsni organ vlade. Centralna banka je organ Vlade koji preuzima glavne finansijske operacije te sprovodenjem tih operacija i drugim sredstvima deluje na ponašanje finansijskoh institucija cime podržava ekonomsku politiku Vlade. Centralna banka mora biti sastavni deo Vladine mašinerije jer ona, za razliku od ostalih banaka, ima specificne zadatke. Centralne banke se razlikuju od ostlih komercijalnih banaka, pre svega, po tome što:
1. njime rukovode ljudi koji su tesno povezani sa organima Vlade,
2. one ne postoje da bi obezbedivali maksimalan profit što je osnovni cilj svake druge komercijalne banke,
3. su one u mnogim zemljama kreditni izvor države,
4. one daju savet državi, ali su podložne vrhovnom autoritetu Vlade.

RAZLIKE IZMEÐU CENTRALNE BANKE I POSLOVNE BANKE

Institucija centralne banke svuda u svetu ima specificne karakteristike prema kojima se razlikuju od poslovne banke, a to su:
1. Centralna banka vrši emisiju novcanica i kovanog novca usled cega se naziva novcanicna banka;
2. Centralna banka reguliše potencijal poslovnih banaka i usmerava njihovu kreditnu politiku;
3. Centralna banka vrši nadzor nad ukupnim poslovanjem banaka i drugih finansijskih institucija;
4. Centralna banka je garant likvidnosti ili poslednje utocište bankarskog sistema;
5. U Centralnoj banci država ima odlucujucu ulogu u upravljanju;
6. Centralna banka nema direktne odnose sa privredom;
7. Izmedu centralne banke i poslovnih banaka nema direknih konkurentskih odnosa.

FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

Funkcije Centralne banke imaju veliko znacenje za privredni razvoj zemlje. Zbog toga se nad njihovim poslovanjem i zadacima uspostavlja cvrsta zakonska tj. državna regulativa. Država zato postavlja organe upravljanja i rukovodenja u Centralnoj banci. Ona time ferifikuje sve znacajnije monetarne i kreditne odluke Centralne banke. Centralna banka je upucena da najcešce i najtešnje saraduje sa ministarstvom zemlje.
Svoj osnovni zadatak da utice na stabilnost i razvoj privrede Centralna banka ostvaruje kroz sledece funkcije:
1. regilisanjem potrebne kolicine novca;
2. predlaganjem mera za kreditiranje privrede radi aktiviranje njenih proizvodnih mogucnosti u granicama utvrdene ekonomske politike zemlje;
3. preduzimanjem mera za obezbedenje likvidnodti u placanjima sa inostranstvom;
4. finansijski nadzor nad radom poslovnih banaka u pogledu sprovodenja politike održavanja likvidnosti;
5. regulisanjem platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom i izvšavanjem medunarodnih ugovora i sporazuma;
6. pracenjem i proucavanjem privrednih problema u vezi sa primenom kreditne i devizne politike i kreditnih odnosa sa inostranstvom;
7. podnošenjem izveštaja i predloga odgovarajucih mera monetarno- kreditne politike Saveznoj skupštini i Saveznoj Vladi.

MODELI CENTRALNIH BANAKA U SVETU

U organizacionom pogledu u svetu posoje dva tipa centralnih banaka:
1. jedinstveni model Centralne banke kao najmasovniji model organizacije i
2. složeni sistem Centralne banke koji postoji u zemljama federalnog tipa kao što su npr. SAD, Nemacka, bivša SFRJ.
Složena uloga Centralne banke sastoji se u posebnim oblicima upravljanja, u federalnim sistemima kao i regulisanju novcane mase kredita u makrosistemu.
U razvijenim tržišnim ekonomijama Centralne banke su orijentisane na najširi koncept monetarne politike i na tržišne mehanizme napajanja makrosistema novcem i kreditom, dok u zemljama u razvoju imamo uži koncept monetarne politike sa naglašenom selektivnom politikom ubacivanja novca u sistem. Prvi sistem je poznat kao sistem jedinstvene emisije Centralne banke, dok drugi dobija veoma razlicite nazive s obzirom da u njemu postoji specifican mehanizam rezervi i obracunavanja medu bankama koje imaju ovlašcenja da emituju novac. Zato se on naziva rezervni sistem. Naziv treba da ukaže da se radi o rezervama koje banke moraju obavezno imati.
Model Centralne banke u Jugoslaviji od 1992. godine je bio indetifikovan sa Narodnom bankom Jugoslavije koja je bila pod autoritetom Savezne vlade. To je bio sistem Narodnih banaka republika i pokrajina sa sledecim bitnim karakteristikama:
1. zajednicka emisiona politika;
2. zajednicka monetarna politika;
3. zajednicka devizna politika;
4. zajednicke osnovne kreditne politike.
Status Narodne banke Jugoslavije bio je regulisan Zakonom od 1972. godine, koji je nakon ustava od 1974. godine usaglašen 1976. godine. Cela koncepcija NBJ sastojala se u šest republickih i dve pokrajinske i jedne Narodne banke Jugoslavije, a koheziono jedinstvo Narodne banke Jugoslavije. Narodnih banaka republika i narodnih banaka pokrajina sastojalo se u ostvarivanju osnovnih sastojaka iz zajednicke emisione, monetarno- kreditne i devizne politike koja je bila zasnovana na sledecim nacelima:
1. jedinstvo monetarnog sistema Jugoslavije;
2. nedeljiva emisiona funkcija;
3. kolektivno upravljanje na paritetnoj osnovi;
4. Samostalnost NBJ u izvršavanju obaveza.
Sve republike i autonomne pokrajine bile su odgovorne za svoj razvoj a federalizam je obezbedivao puno zajednickih funkcija i jedinstvo društveno- ekonomskog uredenja zemlje. Prema tom konceptu naše Centralne banke u to vreme, Narodna banka Jugoslavije, Narodne banke republika i pokrajina su ustanove jedinstvenog monetarnog sistema koje sprovode zajednicku emisionu politiku koju utvrduje Savezna skupština i odgovorne su za stabilnost valute, likvidnost placanja u zemlji i prema inostranstvu, za sprovodenje zajednicke novcane, devizne i zajedickih osnova kreditne politike. Neke od funkcija NBJ obavljala je samostalno, a neke zajedno sa Narodnim bankama republika i pokrajina. Funkcija naše Centralne banke u to vreme su se izjednacavale sa poslovima koji su vezi sa regulisanjem kolicine novca u opticaju, likvidnošcu, regulisanjem kreditnih potencijala banaka. Globalno to su sledeci poslovi:
1. izdavanje novcanica i kovanog novca;
2. regulisanje kolicina novca u opticaju u vezi sa zajednickom emisionom politikom;
3. primanje u depozit sredstava federacija i poslovnih banaka;
4.obavljanje kreditnih i drugih bankarskih poslova za potrebe JNA;
5. obavljanje kreditnih poslova za racun Federacije.

OPŠTI POJMOVI U VEZI POSLOVANJA NBJ

Monetarna politika predstavlja deo opšte ekonomske politike koja se sastoji od skupa mera koje uticu na tok privrednog života stvaranjem i poništavanjem novca. Neposredni cilj monetarne politike jeste da obezbedi potrebnu kolicinu novca za obavljanje materijalne proizvodnje i njene raspodele. To je u suštini politika države koju za njen racun vodi Centralna banka.
Kreditna politika je takode je deo ekonomske politike kojom se odreduje nacin kreiranje novcanih sredstava. Kreditna politika je funkcija ili sredstvo za ostvarivanje monetarne politike. Odobravanjem kredita stvara se stvara se novac cime se vrši preraspodeljivanje kupovne snage. Kreditna politika je faktor stimulacije proizvodnje. Zato i uloga i znacaj monetarno- kreditne politike spada u najsloženija pitanja ekonomske politike. Ovim mehanizmom se može mnogo da se ostvariti.
Ciljevi monetarno- kreditne politike u osnovi jesu da podsticu proizvodnju i da sprovodi potrebnu kontrakciju cime se postiže stabilnost. To su dvostruki, medusobno divergentni ciljevi monetarno- kreditne politike. Danas u praksi savremehih država, politika novca i kredita se koristi kao sredstvo razvoja i kao sredstvo stabilnosti. Na prvi pogled cini se da je to neostvarljivo zbog inflacije, jer jer onaj ko savladava inflaciju ne obezbeduje razvoj. Nešto se mora žrtvovati. Kod nas dugi niz godina trpeli smo inflaciju u interesu ubrzanog razvoja. Tu postoje konfliktni ciljevi monetarno- kreditne politike.
Devizna politika takode, odredeni segment ekonomske politike koja primenom odredenih mera i instrumenata treba da se stara o platnom bilansu, spojnoj likvidnosti zemlje, unapredenju i razvoju ekonomskih odnosa sa inostranstvom, raspolaganju devizama i politici deviznog kursa. Devizna politika se ne može posmatrati ni proucavati van sistema ekonomske politike.

EMISIJE NOVCA

Emisija novca je posao centralne- emisione banke. Pod pojmom emisije podrazumeva se u opštem smislu emisija novca i emisija vrednosnih papira koje glase na novac. U užem smislu to je ovlašcenje koju ima emisiona banka u odnosu na druge banke. Pored ovlašcenja kao osnovnog nacela u emisiji, drugo nacelo je da ono po pravilu bude trajno i neograniceno pravo emisije, s tim što što treba razlikovati emisiju od puštanja u opticaj. Cetvrto nacelo vezano za emisiju jeste de je emitovani novac „zakonski novac“. To znaci da vršenjem emisije, Centralna banka proizvodi novac koji je jedino i zakonsko sredstvo placanja u zemlji. Emisiona banka ga izdaje i prima, a treca, pravna i fizicka lica su obavezna da ga primaju.
Emitovanje novca se u teritoriji objašnjava tako što on za banku predstavlja dug. Time se posao emisije klasificira kao pasivan bankarski posao. Zašto je izdavanje novcanica za banku dug? Savremena teorija dalje odgovor kroz istorijski nastanak banke i vlasnika novcanice. U monetarnoj politici, posebno mesto u politici podloge za emisiju novca su od znacaja promene u oceni vrednosti novca, npr. dok je postojala zlatna podloga, vrednost novca zavisila je od te podloge. Medutim kasnije kad je kovertibilnost ukinuta, kriterijum vrednosti novca postaje njegova kupovna snaga, a ona nije zavisna od podloge vec od drugih ekonomskih i društvenih faktora. Vlasnik novcanice umesto ranijeg obecanja da ce mu emisiona banka platiti iznos naznacen na koji ona glasi, ima priznato pravo na naplatu. To je razlika u odnosu na banku kao dužnika prema vlasniku novcanice kao poverioca banke.
U bilansu svake emisione- novcane banke emisija se pojavljuje na strani pasive i predstavlja dug banke, dok se podloga ( zlato) pojavljuje na strani aktive.
Emisiona banka se cesto naziva bankom banaka. Ona pritice u pomoc drugom bankama odobravanjem kredita. Stoga nije dovoljno pod emisijom podrazumevati samo izdavanje novcanica. Pored izdavanja novcanica, emisija se vrši i odobravanjem kredita ili kreiranjem tj. stvaranjem novca. Umesto gotovog novca sada se emisija vrši u knjigama banke.
Pored odobravanja kredita bankama, emisiona banka odobrava kredite i državi. Za racun države emisiona banka vodi racun trezora i platni promet za racun država. Ona je državni blagajnik jer prima uplate po osnovu poreskog i drugih dažbinskih davanja poreskih obveznika. Emisiona banka na kraju je savetnik države za odredena pitanja. Ona priprema propise iz oblasti kredita i monetarnih odnosa. Ona je finansijski agent države.
Od brojnih poslova koje obavlja emisiona banka, sigurno je da je najvažniji posao izdavanja novca. Svi drugi poslovi se nazivaju operacije banke, kao što su poslovi sa zlatom, poslovi javnih zajmova, poslovi eskonta, poslovi sa hartijama od vrednosti na otvorenom tržištu.

MEHANIZMI MONETARNO- KREDITNOG REGULISANJA

NBJ se u svojoj kreditnoj- monetarnoj i deviznoj politici služi odredenim mehanizmima i instrumentima da bi regulisala potredbnu kolicinu novca. Pitanje regulisanja potrebne kolicine novca nije ni malo jednostavno pitanje za Centralnu banku. Suština problema sastoji se u tome što kolicina novca ne formira automatski vec društvo traži odredene mehanizme i instrumente za njeno permanentno usmeravanje. Ti mehanizmi su veoma složeni i nemoguce ih je prikazati ako se prethodno na neka elementarna pitanja iz svere stvaranja i poništavanja novca tj. njegovog povlacenja iz prometa.
Stvaranje i poništavanje novca je složeno pitanje. Ovaj mehanizam je vezan za novcanu masu. Kada to prihvatimo onda možemo bliže odrediti da se novac pojavljuje u dva osnovna oblika:
1. obliku gotovog novca u opticaju;
2. obliku žiralnog- knjižnog ili depozitnog novca.
Ovako shvacen novac se stvara na tri nacina:
1.Kreditnom aktivnošcu banaka- Banke stvaraju novac na taj nacin što svoju aktivu koja se sastoji u sredstvima placanja jednostavno monetizuju. To se dešava cinom odobravanja kredita komitentima banke. Kredit se pušta na žiro racun komitenta cime se povecava iznos depozitnog novca, koji se ponovo ukljucuje u banku i služi kao njen kreditni potencijal za odobravanje novih kredita.
2. Kupovinom deviza- Do kreiranja novca dolazi kada banka kupuje devize. To su tzv. devizne transakcije banke. Ona povecava svoju aktivu za iznos kupljenih deviza uz istovremeno depozitnog novca.
3. Preko promena monetarnog depozita banaka- To je prelivanje unutar odredenih depozita. Ova transakcija najviše zavisi od ponašanja deponenata.

ŠTA JE TO PRIMARNI NOVAC ?

Narodna banka utice svojom aktivnošcu na kreditne potencijale poslovnih banaka na više nacina:
1. otvaranjem ili zatvaranjem mogucnosti za dobijanje kredita od Centralne banke;
2. odredivanjem stope obavezne rezerve i rezerve likvidnosti na depozitne banke;
3.kupovinom ili prodaljom hartijom od vrenosti;
4. kupovinom ili prodajom deviza.
Regulisanjem obavezne rezerve banaka je jedan od najefikasnijh instrumenata monetarne politike Narodne banke. Povecanjem stope obavezne rezerve smanjuju se likvidna sredstva bankarskog sistema i obrnuto. Obavezna rezerva je institucija je novijeg datuma. Kod nas je uvedena kao monetarna mera sa decentralizacijom bankarskog sistema jula meseca 1956. godine. Ovo je izrazito strog ali prost mehanizam koji se sastoji u mesecnom odredivanju procenata blokiranja sredstava banaka i sredstava sposobnih za plasmane. Ukoliko je stopa obavezne rezerve viša to je znak da su kreditni potencijali banaka smanjeni za taj procenat. Blokirana sredstva se prenose na Centralnu banku.
Izdavanje blagajnickih zapisa je dopunski instrument monetarnog regulisanja. Blagajnicki zapisi su kratkorocne hartije od vrednosti koje izdaje Centralna banka i poslovne banke najcešce na rok od tri meseca, a ne duži od godinu dana.
Kupovina i prodaja hartija od vrednosti od strane Centralne banke poznata je pod imenom politika otvorenog tržišta. To je instrument monetarno- kreditnog regulisanja ciji je krajnji cilj da se utice na kreditne potencijale poslovnih banaka. Kada Centralna banka kada proceni da je monetarna masa previsoka, onda iz svog porfelja prodaje hartije od vrednosti cime smanjuje raspoloživa sredstva kod poslovnih banaka. Kupuljuci hartije od vrednosti poslovne banke za toliko imaju u svom bilansu manje potencijala za plasmane. Politika otvorenog tržišta nije izum novijeg doba vec rezultat prakticne potrebe kontrole poslovnih banakakoje poticu još iz prošlog veka.
Kupovina i prodaja deviza je oblik kreiranja i povlacenja primarnog novcacime se uticena sužavanje ili povecanje likvidnosti i kreditnog potencijala poslovnih banaka. U slucaju prodaje deviza nastaje povlacenje novca, dok kupovina deviza od strane centralne banke dovodi do povecanja sredstava na racunima banaka. Ovo je sastavni deo devizne politike Centralne banke.
Održavanje likvidnosti zemlje prema inostranstvu je izuzetno delikatan zadatak Centralne banke. Ona drži i rukuje deviznim rezervama zemlje. To su likvidna sredstva koja se mogu upotrebiti za placanja prema inostranstvu. Centralna banka propisuje uslove pod kojima se obavlja zamena dinara za devize. Odredujuci potreban uticaj na zasnivanje kreditnih odnosa sa inostranstvom, ona se stara o likvidnosti u medunarodnim placanjima. Centralna banka obavlja platni promet sa inostranstvom, ucestvuje u radu na deviznom tržištu i obavlja deviznu kontrolu. Obavljajuci navedene poslove ona uspešnije održava likvidnost zemlje prema inostranstvu.

INSTRUMENTI I MEHANIZMI CENTRALNE BANKE ZA VOÐENJE KREDITNO- MONETARNE POLITIKE U TRŽIŠNIM USLOVIMA

Regulisanje novcano i kreditnog opticaja i održavanje i monetarne stabilnosti zemlje su najvažnije funkcije Centralne banke svake zemlje. Te funkcije Centralna banka obavlja sledecim instrumentima i mehanizmima:
1. Politikom otvorenog tržišta;
2. Eskontnom- diskontnom politikom;
3. Politikom obaveznih rezervi;
4. Kvantativnom kontrolom kredita;
5. Selektivnom kreditnom politikom.

1. POLITIKA OTVORENOG TRŽIŠTA

Za efikasnije delovanje politike otvorenog tržišta kao mehanizma za regulisanje novcanog opticaja neophodno je da postoji tržište hartija od vrednosti. U mnogim zemljama kupoprodaja vrednosnih papira obavlja se preko berzi.
Politika otvorenog tržišta je izraziti instrument centralnih banaka industrijski razvijenih zemalja. Cilj je da se kupovinom i prodajom hartija od vrednosti povecava ili smanjuje kreditni potencijal poslovnih banaka. Da bi se povecala privredna aktivnost i zaposlenost, Centralna banka povecava novcani opticaj poslovnih banaka jednostavno kupujuci hartije od vrednosti. Time se novcana masa povecava. Obrnuto, kada se u opticaju nalazi povecana kolicina novca koja preti da promeni- naruši robno- novcane tokove i odnose i naruši monetarnu stabilnost, tada Centralna banka pristupa prodaji hartija od vrednosti na otvorenom tržištu cime smanjuje novcanu masu i obim novca u opticaju.

2. ESKONTNA- DISKONTNA POLITIKA

Eskontna ili diskontna politika je takode izraziti instrument monetarno- kreditne politike razvijenih zemalja. Ona se sastoji u utvrdivanju visine eskontne stope i drugih uslova za kredite koje daje Centralna banka. Drugim recima, eskontnom politikom Centralna banka utvrduje cenu kredita po kojoj ona treba da odobrava kredite poslovnim bankama putem eskonta i reeskonta menica. Od te cene zavisi i visina kamatne stope po kojoj ce poslovne banke odobravati kratkorocne kredite preduzecima. Pošto je kamata trošak, ona utice na troškove proizvodnje i cenu koštanja što se u makro aspektu odražava na ukupne odnose proizvodnje i potrošnje, a time i na razvoj svake zemlje.
Na ovaj nacin Centralna banka na bazi kretanja kamata mora biti elasticna zavisno od toga da li želi da vodi ekspanzivnu ili restriktivnu kreditno- monetarnu politiku s tim što efikasnost eskontne politike zavisi od stepena razvoja bankarskog sistema u svakoj zemlji i od razvijenosti tržišta novca i kredita i tržišta kapitala.

3. POLITIKA OBAVEZNIH REZERVI I REZERVI LIKVIDNOSTI

Politika obaveznih rezervi likvidnosti se danas koristi i centralnim bankama velikog broja zemalja u skladu za potrebama monetarno- kreditne politike i monetarnog regulisanja. Suština ove politike Centralne banke sastoji se u blokiranju kreditnih potencijala poslovnih banaka za odredeni procenat. Monetarne vlasti propisuju taj procenat blokade sredstava poslovnih banaka. Osnovica za obracun i blokadu kreditnih potencijala poslovnih banaka je ukupan iznos depozita po videnju na racunima banaka. Visina blokade u procentima iznosi 10% do 30% po videnju.

4. KVANTATIVNA KONTROLA KREDITA

Kvantativna kontrola kredita je instrument monetarno- kreditnog regulisanja koji se sastoji u utvrdivanju maksimalnog iznosa kratkorocnih kredita koje banke mogu odobravati poslovnim bankama za odredene namene u odredenom vremenu. Radi se o odlukama centralne banke kojima se direktno limitiraju krediti za odredene namene.
Kontrola kredita se vrši u smislu ogranicavanja porasta kredita do odredene propisane velicine, kontrola kreditnih potencijala banaka, zatim utvrdivanje minimalne stope likvidnosti poslovnih banaka. Konacno, kvalitativnom kontrolom bankarsih kredita Centralna banka u praksi najcešce sprovodi restriktivnu kreditno- monetarnu politiku.

5. SELEKTIVNA KREDITNO- MONETARNA POLITIKA

Selektivna kreditno- monetarna politika jeste jedan od najsloženijih mehanizama Centralne banke. Sastoji se u namenskom usmeravanju ukupnog kreditnog volumena. Složenost se sastoji u raznovrsnim interesima pojedinih privrednih grana, proizvodnje i prometa, a problem se posebno zaoštrava regionalno jer svaki region želi da nametne svoje specificnosti kao prioritet u slektivnosti.
Ciljevima ekonomske politike svake zemlje se odrešuju i prioriteti selektivnosti u monetarnoj- kreditnoj politici ovde je u pitanju namensko korišcenje sredstava koje odobrava Centralna banka preko poslovnih banaka. To ima poseban interes u održavanju unutrašnje stabilnosti privrede i privrednih kretanja. Ako se pogrešno vodi selektivna kreditno- monetarna politika može doci do gomilanja novca tamo gde je on nepotreban a da visoko profitne organizacije i preduzeca ostanu u datom vremenskom periodu bez potrbnih novcanih sredstava. Selektivne namene svake godine odreduju najviši državni organi pa se sa tim u vezi prema tim namenama moraju objektivno ponašati Centralna banka i poslovne banke koje sprovode tu monetarnu politiku.

KREDITNO - MONETARNA POLITIKA I SUPERVIZORSTVO CENTRALNE BANKE

U savremenim tržišnim ekonomijama Centralna banka ima odlucujucu ulogu da direktno ili preko poslovnog bankarstva trasira makroekonomsku politiku zemlje. Uticaj Centralne banke na globalna ekonomska kretanja sastoji se u tome:
1. Što ona ima ima instrumente novcanog i kreditnog regulisanja putem kredita poslovnom bankarsvu, operacijama na otvorenom tržištu, sistemom stope obavezne rezerve i rezerve likvidnosti, kamatnom stopom i dr. cime je omogucena kontrola nad obimom novca i kredita;
2. Što sa instrumentom selektivnosti kreditiranja bitno utice na namensko usmeravanje novca i kredita a to doprinosi bržem strukturnom uskladivanju i usmeravanju privrednog razvoja:
3. Delovanje Centralne banke odnosi se na supervizorstvo odnosno nadzor poslovanje bankarskog i uopšte finansijskog sistema. Taj nadzor svakim danom dobija sve širi znacaj, usled krupnih strukturnih promena u finansijskim sistemima, kretanja inflacije u mnogim zemljama, nestabilnosti kurseva, kretanju kamata na svetskom finansijskom tržištu.
Centralna banka putem supervizorstva postiže dva osnovna cilja:
1. Ona stalno poboljšava strukturu i rezultate poslovanja poslovnog bankarstva;
2. Održava odgovarajuci nivo stabilnosti, ugleda i poverenja u bankarstvo.
Kao kljucna ustanova monetarnog sistema svake zemlje, Centralna banka se javlja u ulozi kreatora makroekonomske politike i zato je dužna da permanentno vrši kontroli poslovanja banaka u procesu sprovodenju ekonomskih mera države.
Supervizorstvo Centralne banke je usmerena na promociju ekonomskog rasta, stabilosti cena, zaposlenost, ravnotežu bilansa placanja. Na drugoj strani svrha superevizorstva sastoji se u sprecavanju defekata u monetarnom i kreditnom sistemu koje dolaze usled nelikvidnosti, nesolvetnosti, gubitaka, stecaja, bankrostva jednog broja banaka.
Osnovna preokupacija monetarnog sistema razvijenih zemalja jeste da izgraduje jedinstvene standarde supervizorstva preko specijalizovanog medunarodnog foruma kao što je Bazelski supervizorski komitet. U poslednje vreme se u delovanju Srpskog i Crnogorskog bankarstva oseca cvrsta uloga Centralne banke u smislu kontrole svih novcanih i kreditnih tokova.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

CENTRALNA BANKA, EMISIONE BANKE, NOVCANICNE BANKE, POJAM I KARAKTERISTIKE