KOMUNIKACIJA I NOVI MEDIJI | SEMINARSKI RAD IZ KOMUNIKOLOGIJE

Дати тачну дефиницију тог појма није једноставно, а вероватно ни могуће. Сваки пут кад старе медије почнемо да користимо на нов начин, добијамо нове медије. Узмимо за пример радио. Раније, као и данас, служи за пренос гласа и музике. Данас, ипак, можемо да бирамо коју врсту музике желимо да слушамо, које ауторе, које емисије, у које време и којим редом. Интернет радио нам је донео слобододу да сами уређујемо свој радијски програм. Ускоро ћемо моћи да комбинујемо расположиве изворе целе планете – јапанску музику, вести Европске уније, talk-show из Nеw Yорка и локалну временску прогнозу. Али и даље, радио служи да нам преноси инфомрације и да нас забавља, и ту се ништа није променило.
Више заправо не говоримо о новим медијима, већ о новим технологијама које се преплићу, дефинишући, на темељу електронике, оквире за стварање, презентацију и комуникацију информација. Најбоље је термин прихватити буквално, што значи да се односи на медије који су се појавили последњих деценија, односно, година. Раније су то били радио, телевизија, сателитске комуникације; данас под термином нови медији подрзумевамо интернет, мобилну телефонију и преносну мултимедију.

Интерактивност у комуникацији

Интерактивност представља промену од једносмерне комуникације традиционалних медија ка дифузној комуникацији у којој сваки човек и машина представљају истовремено емитере и пријемнике. Текућа трансформација комуникационих технологија праћена је експанзијом нових медија. Паралелно са глобализацијом одвија се и локализација медија, а електроски медији су данас пристуни на свакој тачки планете.
Еволуцијом медији мењају своје карактеристике, а некад и улогу. Интерактивност, као важна особина нових (или новијих) медија, такође мења своје форме и манифестације. Ипак, већина данашњих медија, као и мултимедије, ни изблиза не искоришћава све технолошке капацитете који су на располагању. Иако је у стварању овог текста превенствено коришћена нова технологија - као извори нови медији, а као канал комуникације глобална рачунарска комуникациона мрежа (позната као Интернет), он ће на крају завршити на папиру. Биће прочитан од почетка до краја, редом како је састављен. Ни у једном тренутку неће изаћи ван оквира неколико А4 страница на којима је одштампан.
Читалац ће бити лишен свих – њему непознатих, важних или занимљивих информација које су намерно или случајно изостављене, неће моћи да додбије потпуније обајшњење или изнесе своје мишљење. Текст ће, дакле, бити сасвим линеаран, нимало интерактиван, апсолутно коначан и употребљив на искључиво један начин.

(Не)линеарност у комуникацији

Ако би се уместо штампаног текста одржало предавање, ситуација би изгледала дргачије. Повећана интерактивност утицала би на смањење линераности. Питањима, објашњењима, избацивањем (можда сувишних) и додавањем (можда потребних) теза утицао би донекле и на саму структуру материје.
Проблем, у случају предавања, био би врло ограничена публика. Могао би да се направи видео снимак неколико предавања, и на тај начин се омогући презентација значајно већој публици. Али како то утиче на интерактивност? Видео ће садржати бројна питања и одговоре, различита виђења и објашњења, али нема интеркативности, публика је само пријемник. И поред огромног технолошког развоја, све до краја 20. века интерактивност медија није далеко одмакла од писаног текста.
Телевизија, иако моћан и свуда присутан медиј, није повећала интеракцију, што и није чудно, с обзиром да је у питању апсолутно линеаран медиј. Уз сав напредак који је доживела током година, једино што се мењало је број канала комуникације - ТВ станица, и количина доступног материјала. Телевизија и видео доносе селективност, често врло ограничену, и наговештај интерактивности, али су и даље светлосним годинама далеко од интеркације какву нуди директна вербална комуникација. Први озбиљан корак у смеру повећања интерактивности у вештачким каналима комуникације праве модерни рачунари, односно моћни процесори. Развојем рачунарских мрежа, првенствено Интернета, комуникација се не одвија више на релацији један човек – једна машина. Најлепши пример за то су мултиплаyер игре: неограничен број људи и машина који су разбацани по целој планети истовремено учествује у истом догађају, креирајући оригиналне садржаје.

Транзиција

Општа дигитализација врло брзо и директно утиче на све традиционалне медије. Писана материја прелази у хипертекст, радио добија невероватну селективност, за штампу нестају физичке границе, а телевизија постаје глобална. И границе између медија полако нестају: новинске куће на својим сајтовима нуде видео док телевизије нуде писане репортаже и вести. Највише је погођена штампа, јер се иста осим путем огласа финансира и од директне продаје, што углавном није случај са радијом и телевизијом. Интернет ће временом потпуно “уништити” дневну, а делимично и периодичну штампу. Радиодифузни медији неће доживети толико радикалне промене, већ више промену канала дистрибуције. Данас, у економски развијеним земљама, штампа је у свом папирном облику постала угрожена. Од свих традиционалних медија, Интернет највише угрожава штампу. Питање је само времена када ће ти региони бити дигитализовани, а тиражи почети да падају. Заједно са читаоцима мигрирају и оглашивачи. Они се не воде само чињеницом да се публика преселила: Интернет пружа ефикасније и јефтиније оглашавање, боље праћење кампања, квалитетнију сегметнацију тржишта и високо персонализован маркеитнг - и ту је суштина. Неwспапер Ассоциатион оф Америца наводи податак да је 2006. износ који је бизнис потрошио на оглашавање у интернет издањима новина и магазина порастао за 31,5% (на 2,7 милијарде долара) у односу на 2005.

Штампа

Ипак, са штампом се не догађа ништа лоше; можда једног дана више неће бити штампана, али ће наставити да обавља своју функцију. Преласком на Интернет, тржиште је постало глобално, а конкуренција много оштрија: конкуренти нису само друге медијске компаније већ и разне формалне и неформалне групе, независни издавачи, блогови, интернет форуми и портали, укратко - свако са Интетнет везом. Однос између старе и нове штампе (Интернет издања) била је и централна тема прошлогодишње конференције коју организује извршни директор агенције Ројтерс, рекао је да медијиски бизнис пролази кроз “гутенбергску транзицију”, и апеловао на традиционалне медије да морају бити више отворени ка новим приступима као што је укључивање “грађанских новинара”, блогера и других аматерских стваралаца садржаја, али истовремено не смеју да занемаре значај професионалног новинарства. Гугл нјуз је аутоматски агрегатор вести који је почео са радом 2002. године. Сервис је локализован за 40 земаља. Највећа предност је у персонализацији, што значи могућност праћења вести из одређене области из свих расположивих извора (тренутно 4500). Гугл нјуз потпуно мења приступ информисању – уместо да читалац прво бира средство информисања (тј. купи одређене новине) па онда селективно чита вести које га интересују, он прво бира вест која га занима, па тек онда средство информисања (сајт) које је пренело ту вест. Тиме је уједно објективност информисања подигнута на значајно виши ниво. Сви озбљни светски медији имају издање на енглеском језику, па је у случају, рецимо, међународне кризе, врло лако паралелно испратити медије из Вашингтона, Париза, Москве и Пекинга. И ако прва на удару, штампа, није једина ушла у транзицију. Са телевизијом ствар стоји нешто другачије - ту се транзиција више своди на промену начина дистрибуције садржаја.

Телевизија

Традиционална, радиодифузна телевизија, се одувек финансирала од реклама (са изузетком јавних и државних), које испоручује уз основни, бесплатан, садржај. Овај модел, у својој Интернет варијацији, користи CNN: на свом сајту они нуде видео садржаје објављене на телевизији, али гледалац мора прво да одгледа рекламе. Временом су се повећавале брзине приступа, и потребе корнсника за квалитетнијим сервисом без реклама, што је довело до плаћених видео сервиса. Тако је већ споменути CNN потписао уговор са провајдером Пајплајн, која омогућава гледаоцима CNN видео репортаже и снимке без реклама, у високом квалитету, за само 3$ месечно. Друга додирна тачка телевизије и нових медија је мобилна телевизија. Модерне 3Г мреже нуде телевизијски програм на мобилним телефонима треће генерације, кроз различита техничка решења које се појављују на тржишту, а конкретно CNN телевизију “преноси” тридесетак мобилних оператера у различитим земљама. У Србији, Моблина Телефонија Србије (МТС) је пре пар година представила своју 3Г мрежу која омогућава гледање телевизије. За сада се може пратити РТС, Б92 и још неколико програма.

Јутјуб (енг.Youtube)

Најпознатији сервис на Интернету је Јутјуб, кога је пре неког времена купио Гугл. Овај сервис омогућава било коме да подели свој видео материјал са остатком света, без ограничења. Садржај укључује музичке спотове, филмске и тв клипове, аматерски видео и ауторске снимке. Да је Гугл бацио око на овој тржишни сегмент јасно је још од покретања Гугл Видео сервиса пре неког времена. Ипак, како ствари стоје, интеграција са Јутјуба је само питање времена, Гугл Видео већ сада индексира Јутјуб садржај.

Радио

Појава алтернативних начина слушања радија – коришћењем мобилних уређаја, преко Интернета и комбиновано (нпр. подкастинг) има за циљ да промени искуство слушаоца.
Паралелно, постављају се питања контроле садржаја, локализације и оглашавања. Док је радио традиционално био једини глобално распрострањен извор мобилне забаве и информација – скоро да нема тачке на планети ван домашаја радио сигнала - данас је његова позиција врло угрожена. Бежичне технологије сервирају аудио и видео садржај у реалном времену на уређаје попут мобилних телефона, лаптопа и личних медија плејера. Развој преносних уређаја, у комбинацији са лакоћом размене аудио садржаја, натерала је музичку индустрију да преиспита основе на којима експлоатише своје производе. Исти ти уређаји омогућавају нам селективност и временску независност у слушању радија. Постоје различите претпоставке како ће даље изгледати судбина радија. Ипак, треба имати у виду да ће задржати главне предности: не захтева (пуну) пажњу слушаоца и не прави разлике између социјалних и образовних група.
Штавише, за слушање радија је довољна било каква Интернет веза, што није случај са телевизијом и видео сервисима. Преласком на Интернет, радио је доживео диверзификацију. Осим персонализованих музичких радио станица, ти сервиси корисницима стваљају на располагање огромне музичке базе података, информације и врше социјално повезивање према музичким преференцијама.

Дигитална ренесанса - Блог

Сваке секунде негде на планети настане нови блог, а блогосфера се дуплира сваких пет месеци. Од тинејџера до извршних директора, сваки нови блогер има своје разлоге упуштања у блог авантуру. Шта је, заправо, блог?
БЛОГ (енг. wебlog) технички представља веб страницу на коју један или више блогера додају нове уносе, тзв. постове, који могу бити текстуални записи, слике или видео. Сваки пост се држи на засебној страници где се увек може наћи преко непроменљивог линка. Енциклопедија Енцарта дефинише блог као јавно доступан лични Интернет днвеник.
Ипак, овако језгорвитој дефиницији недостају два битна елемента: лични дневник подразумева приватност, што није случај са блогом – углавном је доступан свима, или ређе, одређеној групи; други елемент је повезивање – на сваком блогу постоје линкови ка другим блоговима које повезују странице по разним основама. Занимљива разлика између дневника и блога је и редослед записа: блог се приказује (и углавном чита) од последњег записа. Бесплатни блог сервиси као што су Гуглблогер или Вордпрес данас омогућавају свима, да и без техничког знања, изнесну своје мишљење, саопште неку вест или презентују прозу и поезију и добију коментаре од читалаца из целог света.
Гледано у ширем друштвеном контексту, блог представља аутентичан и нецензурисан израз појединца, чиме је и тековина слободног, демократског друштва у коме настаје. Ипак, у приватној и пословној сфери најважнија је директна комуникација.

Скајп

Последњи велики пробој на тржиште направио је Скајп (www.skype.com) софтвер за телефонирање преко Интернета, коришћењем ВоИП-а. Скајп, као и друга ВоИП решења, бесплатним разговорима у мрежи и јако ниским тарифама за спољне, превнествено међународне разговоре, представљају озбиљну конкуренцију телекомима, нарочито у Европи, где су дуго доминирали национали телефонски сервиси.

Почетак новог миленијума праћен је тектонским поремећајима како у медијској, тако и у сфери комуникација. Кључни фактори су доступност, брзина и цена информација. Свако је данас на неки начин присутан на тржишту информација, било као аутор, корисник или дистрибутер, а често и све заједно. Будућност развоја иде у смеру интеграција базичних услуга. Информације, како текстуалне и аудиовизуелне, доступне су на свакој тачки планете, док за комуникацију потпуно нестају границе времена и простора.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

КОМУНИКАЦИЈА И НОВИ МЕДИЈИ

Нови медији првенствено подразумевају нове канале комуницирања