POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ SPOLJNO-TRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANJA
 

Carine i uvozni režim

Spoljno trgovinska razmena, ako oblik medunarodne podele rada, se sve više proširuje, medunarodni ekonomski odnosi produbljuju, a svetska trgovina postaje znacajan cinilac razvoja nacionalnih ekonomija.
Robna razmena se odvija po odredenim zakonitostima koje vladaju na svetskom tržištu, bez obzira na ostvaren nivo produktivnosti u proizvodnji. Putem svetskog tržišta ostvaruje se prometni proces gde se uporeduju sve razlicitosti u uslovima privredivanja na domacem tržištu. Na medunarodnom tržištu, iako se po pravilu nastupa sa robom koja predstavlja najviši domet upotrebne vrednosti, razlike u stepenu cenovne konkurentnosti su znacajne. Savremeno svetsko tržište ima razradena pravila kako se rešavaju razlike u cenama u robnoj razmeni sa svetom.
Savremeni carinski sistemi poznaju uglavnom uvozne, a manje izvozne carine. Do 1921.god. Kada je usvojena Barcelonska konvencija postojale su i provozne carine. Carine su sve do pojave razvijenog kapitalizma imale dominantno fiskalni karakter i predstavljale znacajan izvorni prihod države. Medutim, na visokom nivou razvoja medunarodne podele rada, kada je bespoštedna konkurencija neposredno stvarala uslove za polarizaciju svetskih ekonomskih tokova na razvijene i manje razvijene, carina je dobila izuzetno važnu funkciju zaštite domace proizvodnje. Savremena ekonomska istorija sveta obogacena je, ne samo saznanjem, vec i neposrednim uticajem carine kao glavnog instrumenta za zaštitu nacionalnog ekonomskog prostora.
Otuda je carina na današnjem nivou razvoja svetske privrede izuzetno važan instrument carinske politike svake zemlje.
Dinamican razvoj proizvodnih snaga u kapitalizmu i nastanak savremeno organizovanih država doveo je do promene funkcije carine. Povremene ekonomske krize u ciklicnom kretanju proizvodnih snaga i njihov uticaj na medunarodne tokove robe doprinele su da carine postanu dominantan i najznacajniji instrument kojim se obezbeduje zaštita domace proizvodnje. Tako carina, od iskljucivo fiskalnog karaktera, dobija karakter znacajnog instrumenta privredne politike koji obezbeduje razvoj proizvodnih grana, dugorocno povecava efikasnost nacionalne proizvodnje i doprinosi obezbedenju dinamicnog razvoja zemlje.
Do svetske privredne krize 1929.god.carina je bila skoro jedini instrument zaštite domace proizvodnje. Medutim, znacajne promene u shvatanju medunarodnog robnog prometa i nacionalne politike razvoja koje je donela sa sobom, znacio je obogacivanje strategije i taktike ekonomskog zatvaranja nacionalnog prostora. Razvijene proizvodne snage i veoma razgranati medunarodni ekonomski odnosi zahtevali su širok spektar instrumenata za zaštitu industrije i obezbedenje ekonomskog i društvenog razvoja. Proces društvene reprodukcije je isprepletan nizom zaštitnih mera koje pocinju od mera pasivne zaštite, preko instrumenata carinske politike u definisanju uslova privredivanja na unutrašnjem tržištu, a protežu se i do veoma složenih, ali po pravilu strogo poverljivih mera u aktivnoj zaštiti domace proizvodnje. Najcešci oblici su: spoljnotrgovinska, valutna, finansijska i unutrašnja privredna intervencija.
Time je carina izgubila onaj znacaj koji je imala do 1929.god., ali ima svoje odredeno mesto u zaštitnoj politici koja sinhronizovano sa ostalim instrumentima zaštite, daje pravi efekat.


1. CARINA


Pojam carina pominje se u 13 veku, potice od reci “car”, a oznacavala je prihode koji su pripadali caru bez obzira na izvore tih prihoda i zvale su se “careve dažbine”. Rec carina srece se još pre naše ere. Znana je bila i starim Rimljanima, koji su u granicnim oblastima osnivali carinske stanice, gde su naplacivali sve dažbine za robu (carine, takse, saobracajni porez itd).
U italianskom jeziku opšte prihvacen termin za carinu je “dogana”, u španskom i portugalskom “aduana”a u francuskom jeziku “douane”. U SAD, Velikoj Britaniji i drugim zemljama engleskog govornog podrucja za carinu se upotrebljava izraz “customs”, u nemackoj “zoll” a u turskom jeziku “gumruk”.
Carine u srednjem veku zavode feudalci, kneževi, manastiri, crkve i dr. Tada je carina imala samo fiskalni karakter.
U istoriji balkanskih naroda poznato je, da je naplacivana carina i da je imala razlicite nazive: “tridesetica”, “duana”, “mitnica”, “harmica”, “dumruk” i dr.
Za vreme vladavine Turske, u Srbiji i Bosni i Hercegovini isto je se naplacivala carina. Tamo je se carina nazivala “dumruk”, naziv koji je preuzet od Turaka.
Poceci carinske službe u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je Karadorde Petrovic na Ostružnici kod Beograda ustanovio carinarnicu (dumrukanu) sa skelom. Prihod od ove carinarnice isao je komandantu topciderske vojske koji ga je koristio za placanje vojnih potreba obezbedivanih iz Srema.
U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski prelazi: zabreški, šabacki i mitrovacki, a u decembru iste godine poslati su carinici na nove prelaze dunavske i moravske. Znaci, carina kao instrument naplate za uvoz, izvoz i prevoz robe poznata je još od osnivanja države i sa njom je u neraskidivoj vezi do današneg dana. Jedan od pionira carinske službe kod nas bio je i Vuk Stefanovc Karadžic. On je u prolece 1811. godine postavljen za upravnika carinarnice u Kladovu.
Carina je bila jedna od prvih Državnih službi uspostavljenih u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833. godine (2. januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu turske vojske, licno je predao beogradsku carinarnicu knezu Milošu Obrenovicu. Posle predaje srpskoj strani ove najvece carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska dumrucka (carinska) tarifa, po kojoj su se naplacivale carinske takse i ostale dažbine.
Znacaj carina sa fiskalnog aspekta narocito je bio izražen u srednjem veku. Svoj današnji oblik pocinje dobijati krajem 18 veka i to pod uticajem merkantilizma. Danas carine mnogo više služe za ostvarivanje ekonomsko – politickih ciljeva nego cisto fiskalnih ciljeva.
Carine su jedan od osnovnih javno-pravnih oblika prihoda. Predstavljaju jedan od najznacajnijih intrumenata u domenu spoljno-trgovinske polike, i spada u posredne poreze.
Znacenje pojma carina se vremenom menjalo. Tokom istorije, pod ovim pojmom su se podrazumevala placanja radi prelaza robe preko nekog puta, mosta ili reke. Danas se pojam carina uglavnom koristi za placanja pri kretanju roba preko državne granice (uvoz, izvoz, tranzit).
Carina je dažbina koja se u vidu novcanog iznosa naplacuje na robu po unapred utvrdenim kriterijumima i po utvrdenim carinskim stopama u carinskoj tarifi, najcešce od strane države uvoznice, u cilju zaštite domace privrede ili iz fiskalnih, socijalnih i drugih razloga.
Carina je dažbina koju namece država, koja se naplacuje prilikom uvoza, izvoza ili tranzita odredenih roba kroz njenju teritoriju. To je iznos davanja (obaveza) uvoznika robe u domacoj valuti po osnovu uvoza odnosno prelaska robe preko carinske linije jedne države, odnosno prelaska preko granice. Carina je u principu trošak poslovanja uvoznika, mada se najcešce prebacuje na potrošaca.
Carine predstavljaju iznos za koji se povecava vrednost ili cena uvozne robe za kupca na domacem tržištu.
Osnovna namena carina je u generisanju prihoda ili u limitiranju uvoza na teritoriju odredene zemlje.
Carine kao instrument spoljno-trgovinske politike, mogu da deluju na menjanje i formiranje odnosa cena i troškova na domacem tržištu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa, zaposlenost, na ubrzavanje ili usporavanje razvoja odredene grane ili privrede, tražnju i potrošnju i dr.
Znacaj carina sa fiskalnog stanovišta narocito je bio izražen u starom i srednjem veku. Danas, carine više služe ekonomsko-politickim nego cisto fiskalnim ciljevima, zbog cega se cesto izucavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu politicke ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne politike.
Koristi se tradicionalno kao izvor prihoda vlada zemalja. Pre nego što su se pojavili porezi na prihode u SAD, vlada ove zemlje je ostvarivala najvece prihode od carina na robu i usluge. Osim ove namene, carine doprinose i zaštiti odredenog domaceg privrednog sektora. Velika Britanija je još pocetkom XIX veka koristila carine da bi zaštitila poljoprivredne proizvode od konkurencije iz inostranstva. Nemacka i SAD su krajem XIX veka, u cilju zaštite svojih industrijskih sektora, uveli carine na uvoz odredenih proizvoda.

Karakteristike carina su sledece:

- carina je dažbina,
- carina je po pravilu trošak uvoznika ,
- carina je državni prihod koji naplacuje država,
- carina moze biti instrument zaštite domace proizvodnje, ako se formira
na odredenom nivou, kao i instrument konkurentnosti domace proizvodnje pri prodoru na izvozna tržišta kada su niske carinske stope na uvoz sirovina, repromaterijala i opreme.


Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:

1. fiskalne,
2. ekonomske,
3. i socijalne prirode.


1. Fiskalni ciljevi – uvodenje carine imaju za cilj da se osiguraju potrebna javna sredstva državi, odnosno društvenoj zajednici, tj. da se prikupe odgovarajuca finansijska sredstva državi.
2. Ekonomski ciljevi – uvodenje carina mogu biti raznovrsni i brojni. Pre svega, domaca privreda se može štititi carinom, ili samo odredena privredna grana od spoljne konkurencije. Carinom se može povecati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odredene grane, delovati na strukturu troškova i raspodelu društvenog proizvoda investicije i sl. Pri tome, ako je osnovni cilj uvodenje carina osiguranje potrebnih novcanih sredstava za pokrice državnih tj. javnih rashoda, onda je primaran fiskalni cilj uvodenja carine. Medutim, ako se carina uvodi zbog zaštite domace privrede onda je primaran ekonomski cilj uvodenje carine.
3. Socijalni ciljevi – uvodenje carine ogledaju se u tome da se kroz sniženje carina na odredene proizvode koji su bitni za životni standard odredenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje tj. stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih strucnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje u znacajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju carine, dok drugi u carinama vide znacajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva.

Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:
- carine ogranicavaju razvoj medunarodne trgovine,
- carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije itd.,
- carine vode održavanju visokih troškova proizvodnje,
- carine su nepravedne jer one realno teže pogadaju siromašnije slojeve stanovništva nego bogatije itd.


Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carine, navode sledece:
- carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje nacionalne ekonomije,
- carinama se efikasno može uticati na odnose sa drugim državama,
- carinama se može relativno uspesno braniti ekonomska samostalnost zemlje,
- carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje
državnih potreba i
- carinama se može vršiti relativno efikasan uticaj na domace proizvodace, na rast ili pad cena itd.


2. Podela carina

Carine danas možemo podeliti prema raznim kriterijumima, najuobicajenija podela je na:
- Carine prema pravcu kretanja robe;
- Carine prema nacinu obracunavanja i naplate;
- Carine prema karakteru trgovackih odnosa sa inostranstvom;
- Carine prema visini opterecenja proizvoda iz odredenog podrucja ili destinacije;
- Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji.

2.1. Carine prema pravcu kretanja robe

Carine prema pravcu kretanja robe dele se na: uvozne, izvozne, prevozne ili tranzitne.
Uvozne carine – njen zadatak je da zaštiti domacu proizvodnju od roba koje se uvoze sa svetskog tržišta. Ono što država koja uvodi ovaj vid carine ocekuje od nje je da smanji ili oteža ulazak strane robe na domace tržište. U ovom smislu principijelno gledano osnova delovanja je u povecanoj stopi nameta na stranu robu pri cemu država koja uvodi ovu carinu poskupljuje strani proizvod i na taj nacin ga cini manje prihvatljivim za domaceg potrošaca. Ovde, ipak, treba naglasiti kako smanjenje potrošnje uvezene robe ne zavisi samo od povecanja njene cene kroz placanje carine i drugih opterecenja vec i od eleasticnosti domace tražnje. Uvozna carina se naplacuje prilikom uvoza robe u carinsko podrucje. Danas ih primenjuju sve zemlje, kako razvijene tako i zemlje u razvoju. Služe još i za ostvarivanje fiskalnih prihoda.
Izvozne carine - danas se veoma retko primenjuju, a cilj mi je smanjenje izvoza nekih, za domacu ekonomiju vitalnih roba koje se u inostranstvu mogu bolje prodati. Osim ovog, pre svega, zaštitnog efekta ovaj vid carinske zaštite uvodi se i zbog fiskalnog momenta tj. želje da se na robu koja je specificna i tražena na svetskom tržištu stavi ova dažbina kako bi se državni budžet bolje napunio i iz njega finansirali drugi, za privredu i druge važne segmente te zemlje, faktori. Naplacuju se kod izvoza robe na inostrano carinsko podrucje. Tipican primer ovakve carine je izvozna carina koju je svojevremeno uveo Brazil na izvoz svoje kafe.
Prevozne ili tranzitne – naplacuje se na robu koja se prevozi ili provozi iz jedne u drugu zemlju preko nacionalnog carinskog podrucja.


2.2. Carine prema nacinu obracunavanja i naplate

Carine prema nacinu obracunavanja dele se na: specificne, vrednosne i mešovite.
Specificne carine – obracunavaju se po vrsti i kolicini robe, a carinska stopa je odredena prema mernim jedinicama (kilogram, metar, litar itd.). Danas se zbog neprakticnosti, retko primenjuju. Nazivaju se još i kvatitativne carine.
Vrednosne carine (ad valorem) – obracunavaju se na bazi carinskih stopa koje su izražene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik obracunavanja carine. Teškoce koje se pojavljuju kod ovih carina izražavaju se u smislu realne procene vrednosti uvezene robe. U našem carinskom sistemu carine se odreduju u procentu od vrednosti robe. Vrednost koja služi kao osnovica za placanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi.
Ako kao primer uzmemo automobile kao proizvod koji se uvozi u nacu zemlju, onda carina može biti, npr. 2.000 dolara po automobilu (specificna carina) ili odredeni procenat od vrednosti tog automobila, npr. 16%. U ovom drugom slucaju kažemo kako je carina utvrdena “po vrednosti ili ad valorem”. U slucaju “ad valorem”, domaca privreda nema znacajnijeg uticaja na intezitet carinske zaštite jer vrednost carinske zaštite direktno zavisi od vrednosti robe koja se uvozi.
Mešovite carine ili kombinovane – predstavljaju kombinaciju vrednosne i specificne carine. Npr. Odredi se carina na uvezenu robu ad valorem, ali se istovremeno utvrdi i najviši i najniži iznos carine. Danas se u svim carinskim sistemima susrecemo sa mešovitim tipom carina, narocito kod proizvoda cije cene znacajnije osciliraju u toku godine.

2.3. Carine prema karakteru trgovackih odnosa sa inostranstvom

Carine prema karakteru trgovackih odnosa sa inostranstvom se dele na: autonomne, ugovorne ili konvencionalne.
Autonomne carine - pod autonomnim carinama podrazumevamo sve one carine koje donosi jedna zemlja samostalno ne obaziruci se na ostale zemlje partnere, štiteci pri tom neke svoje specificne interese. U najvecem broju slucajeva, tarifu autonomne carine donosi država samostalno svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja prema svojim interesima, ne uvažavajuci potrebe drugih zemalja.
Ugovorne ili konvencionalne carine su one carine koje se donose uz saglasnost, odnosno saradnju drugih zemalja. Rezultat su konvencije dve ili više zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu medunarodnih ugovora više zemalja.

2.4. Carine prema visini opterecenja proizvoda iz odredenog podrucja ili destinacije

Carine prema visini opterecenja proizvoda iz odredenog podrucja ili destinacije dele se na: preferencijalnu i retorzivnu.
Preferencijalne carine – smanjuju se vec postojeca carinska opterecenja, primenjuju se niže carinske stope za odredene zemlje ili podrucja što robama koje dolaze iz tzv. preferiranih, privilegovanih podrucja u startu podiže konkurentne sposobnosti u odnosu na robe proizvodaca koji dolaze sa ostalih podrucja i na koje se moraju platiti puna carinska opterecenja. Poseban je slucaj kada se ovaj oblik carine kombinuje sa klauzulom najveceg povlašcenja , a to znaci da ce se za zemlju, koja uživa status najpovlašcenije nacije, sistemski primenjivati najniža carinska tarifa. Preferencijalne carine – su one kojima se vrši sniženje postojece carinske stope za odgovarajuci procenat i tako poboljšava robna razmena.
Retorzivne carine – predstavljaju specifican tip carine koji se retko primenjuje, obicno u okolnostima vodenja trgovackog i cariskog rata iznedu pojedinih država. Retorzivnom carinom se znacajnije opterecuje uvoz iz odredene zemlje sa kojom je došlo do zaoštravanja trgovinskih, politickih i drugih odnosa, ili se javlja kao rezultat reakcije na takve mere preduzete od druge zemlje. Retorzivne carine – primenjuju se kao protivmera jedne države na uvodenje prohibitivne carine druge države.

2.5. Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji

Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji dele se na: zaštitne i fiskalne.
Zaštitne carine – predstavljaju takav oblik carine koji država uvodi u cilju zaštite domace proizvodnje. Svrha ovih carina je da se poveca cena uvoznih proizvoda i time smanji njihova konkurentna sposobnost na domacem tržistu. Kad govorimo o tom zaštitnom efektu, danas kad se, uglavnom, u eri globalizacije svetske privrede govori o slobodnom tržištu i smanjenju carinskih opterecenja ne možemo a da ne primetimo kako, npr. industrijske zemlje uvode vecu carinsku stopu na finalne proizvode, dakle ono što cini osnovu njihove proizvodnje, a ne na primer na uvoz polufabrikata i sirovina koje služe kao osnova njihove proizvodnje. Ove carine se nazivaju još i ekonomske.
Zaštitne carine se dele na: razvojne, prohibilne, valutno – zaštitne, i vojno – strategijske.
Fiskalne carine – uvode se sa svrhom da se osiguraju sredstva za pokrice državnih potreba. Najcešce se uvode na luksuzne proizvode, odnosno na proizvode ciji su domaci troškovi proizvodnje nesrazmerno visoki u odnosu na svetsko tržište.


U zavisnosti od ekonomskih i drugih ciljeva, pored redovnih carina, predvidene su i sledece carine:
Diferencijalne carine - su one kojima se roba poreklom iz jedne zemlje dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na robu iz drugih zemalja uvecanjem iznosa carine za tu robu.
Antidampinške carine – su dopunske carine koje imaju za cilj da izjednace cenu inostrane robe koja se uvozi na odredeno tržište, - koja je niža od normalne cene, pod uslovom da može da nanese štetu privredi konkretne zemlje.
Kompenzatorne carine – primenjuju se kada subvencija koja se daje u zemlji porekla proizvoda izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu domacoj proizvodnji ili da znatno uspori osnivanje i razvoj nove domace proizvodnje.
Prohibitivne carine – izuzetno su visoke tako da onemogucavaju uvoz odredenih roba na tržište odredene zemlje.
Sezonske carine – samo se primenjuju na uvoz poljoprivrednih proizvoda u odredenom vremenskom periodu, i to kada dode do nestabilnosti domace proizvodnje i domaceg tržišta usled uvoza strane robe. Uvode se kada carinske stope iz Carinske tarife ne obezbeduju zaštitu poljoprivrednih proizvoda.
Minimalne i maksimalne carine – minimalne uvode se na uvoz robe iz zemalja sa kojima se zakljucuje medunarodni sporazum o trgovinskoj saradnji, gde se primenjuje minimalna stopa carine. Maksimalne – primenjuju se na uvoz robe iz zemalja koje našu robu ne tretiraju kao robu sa klauzulom najveceg povlašcenja. Zato se na uvoz robe iz ovih zemalja primenjuju stope uvecane za 70%.

3. ULOGA CARINA U PORESKOM I PRIVREDNOM SISTEMU


Carine su od velikog znacaja u privredi i poreskom sistemu. One služe kao barijera radi zaštite ekonomskog intergiteta, kao što država – zaštitom granica – štiti njen politicki integritet i suverenitet.
Carine imaju razne uloge u domacoj privredi, posebno zaštitnu i fiskalnu ulogu. Ova dva cilja su u uzrocno – posledicnoj vezi: ne može carina biti fiskalna a da istovremeno nije i zaštitna. I obratno.
Medutim, u novije vreme i po zakonima Svetske trgovinske ogranizacije carina ima prvenstveno zaštitnu ulogu. Zaštitna uloga carine znaci da ona štiti neravnopravnu domacu industriju od najezde mnogo jace konkurencije iz inostranstva. Bez carine ne bi se mogla razviti domaca industrija, posebno ona visokog stepena obrade.
Pri uvodenju carina vodi se racuna da carina štiti domacu industriju, pod uslovom da se ona ne onesposobi. Zbog toga carina mora da:
- bude uvedena samo na proizvode koji imaju razvojne šanse,
- da vremenski traje samo dok domaca industrija ne postane konkurentna,
- da procenat carine ne bude veliki kako bi domaca industrija bila motivisana za produktivnost i ekonomicnost poslovanja.

Carine znacajnije deluju na ekonomskom i razvojnom planu i to kao:
1. Zaštita dostignutog stepena i strukture ekonomskog razvoja,
2. Osiguranje strukture potrebnog uvoza i selektivne politike uvoza,
3. Zaštita platno – bilansne situacije i odnosu u deviznom prilivu i odlivu kroz spoljno – trgovinski bilans,
4. Regulator i instrument raspodele akumulacije izmedu pojedinih proizvodaca, regiona i grana. Spoljno – trgovinske organizacije cesto ostvaruju visoke dohodke, koje bi mogli drugacije alocirati kroz redistribuciju, pa umesto da odlaze na licne dohotke i potrošnju, da se usmeravaju u fondove za razvoj,
5. Na medunarodnom planu carine mogu delovati na smanjivanje rashoda u procesu razvoja zemalja, medunarodnom povezivanju i integraciji,
6. Proces integracije i tehnološkog povezivanja unutar privrede može se podsticati diferenciranom carinskom tarifom,
7. Regionalni razvoj i razvoj nerazvijenih podrucja,
8. Brz uvoz i primena nove tehnologije i inovacija i dr.


4. ELEMENTI CARINE

Sa obzirom da je carina u suštini vrsta poreza, i kod nje se koriste brojni termini i izrazi kao što su: carinski obveznik, carinska osnovica i dr.

Carinski obveznik je lice koje unosi robu u carinsko podrucje ili iznosi iz carinskog podrucja odredene države, lice na koje glasi prevozna isprava i lice na koje se prenosi pravo iz prevozne isprave.

Carinskom robom smatraju se sve stvari koje se u carinsko podrucje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz istog podrucja izvoze, iznose ili šalju, ili se preko tog podrucja prevoze.

Carinsku osnovicu predstavlja vrednost robe. Kod uvoza robe, carinsku osnovicu predstavlja ugovorena vrednost robe uvecena za sve troškove do granice uvoznika, a za robu koja se izvozi, osnovicu predstavlja fakturisana vrednost robe franco granica izvoznika. Carina se obracunava i naplacuje u procentu u iznosu od vrednosti robe (carinska osnovica) predvidene carinskom tarifom. U carinskoj tarifi utvrdeni su modaliteti carinskog opterecenja uvozne robe.
Carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope carine iz carinske tarife i drugi instrumenti ne cini samo vrednost robe, vec i drugi troškovi, i to:
- troškovi prevoza,
- troškovi osiguranja,
- troškovi utovara, istovara i pretovara,
- provizije posrednika i dr.

Carinska tarifa je osnovni instrument carinske politike. Carinska tarifa zajedno sa Carinskim zakonom predstavlja celinu carinskog sistema zaštite. Vrsta i visina carinskog opterecenja regulisana je carinskom tarifom zemlje uvoza. Carinska tarifa pretstavlja sistemski pregled roba po usvojenoj carinskoj nomenklaturi sa odredenim carinskim stopama. U njoj je, dakle, predvidena osnovica za odmeravanje carine i stopa po kojoj se vrši obracun carine.
Rec tarifa je arapskog porekla i znaci “cenovnik”. Termin “tarifa” koristi se kao izraz odredenih cenovnih vrednosti u mnogim obastima kao što su:
- transportne usluge,
- naplatna taksa od strane državnih organa,
- naplata raznih usluga,
- naplata raznih dažbina.

U vecini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može da se menja od slucaja do slucaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.
Zakon o Carinskoj tarifi ("Sl. glasnik RS", br. 62/05, 61/07), koji je stupio na snagu 26.07.2005. godine znacajan je korak u uskladivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Zakon je nomenklaturno uskladen sa medunarodnom konvencijom o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba (HS 2007.) i Kombinovanom nomenklaturom EU 2005.
Harmonizacija normativne regulative u oblasti carinske zaštite je znacajna imajuci u vidu da se pretežni deo spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije ostvaruje sa zemljama clanicama EU.
Primenom kombinovane nomenklature EU ostvaruje se jedinstveno šifriranje robe, opisivanje robe, objašnjenja i komentari kao i elektronska obrada što znaci dalje osavremenjavanje carinskog sistema i ubrzavanje carinskog postupka.
Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU kao i pregovori za prijem Srbije u STO zahtevaju punu kompatibilnost nacionalne tarife sa zemljama clanicama što je i bio osnovni razlog za donošenje Uredbe o uskladjivanju nomenklature Carinske tarife za 2008. godinu (''Sl.glasnik RS'', br.112/07). Nacionalna Carinska tarifa uskladjena je sa Kombinovanom nomenklaturom EU za 2008. godinu a time i sa Harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka roba za 2007. godinu (koju je Svetska carinska organizacija usvojila juna 2004. godine a koja je stupila na snagu 1. januara 2007. godine).
Zakon o carinskoj tarifi sadrži 10 270 tarifnih oznaka, na nivou deset cifara.

Carinska stopa - stopa predstavlja procenat carine koji se primenjuje na carinsku osnovicu da bi se dobio apsolutni iznos carine koji se placa na neku robu.
Visina carine u Carinskoj tarifi za svu robu po tarifnim oznakama, odnosno po pozicijama, utvrdena je carinskim stopama. Carinska stopa je brojcano izražena visina carine, kada se radi o carini koja se primenjuje od vrednosti. Ukoliko se primenjuje specificna carina, onda je u Carinskoj tarifi utvrden iznos po jedinici mere robe ili, ako je primenjena kombinovana carina, onda je kominacija ova dva sistema.
Propisane stope carine krecu se u rasponu od 0% do 30%. Niže stope carine imaju sirovine i reprodukcioni materijali koji se ne proizvode u zemlji kod kojih se ove stope krecu od 1% do 5%. Treba naglasiti da 53,08% tarifnih oznaka ima stopu carine od 1% do 5%. Stopa carine od 5% do 10% propisana je za 22,26% proizvoda carinske tarife što znaci da je za 75,34% proizvoda carinske tarife propisano carinsko opterecenje do 10%.
Svega 15% roba optereceno je sa visokim stopama carine i one se krecu u rasponu od 25% do 30%.
Prosecna stopa carine iznosi 8,63% s tim što prosecna stopa carine za poljoprivredne proizvode iznosi 16,95%, a za industrijske 6,19%.


Kod carina se pojavljuju još neki termini kao što su:
1. Carinska deklaracija – pismena prijava carinskog obveznika u koju se unose svi podaci neophodni za carinjenje ( naziv robe, vrednost robe, kolicina robe i sl.). Sastavlja se na propisanom obrascu, a istinitost podataka potvrduje se potpisom.
2. Carinski organi – posebni finansijski organi državne uprave cija je nadležnost da vrše nadzor nad uvozom, izvozom i tranzitom robe preko carinskog podrucja, te obavljaju carinjenja i deviznu kontrolu na granici carinskog podrucja.
3. Carinska ležarina – naknada koja se placa za smeštaj robe u carinskom skladištu.
4. Skladišni depozit – deponovani novac putnika kod carinskih organa pri ulasku ili izlasku iz zemlje.
5. Carinska skladišta - služe za smeštaj neocarinjene robe i pod kontrolom su carinskih ograna. Roba se skladišti bez placanja carine, a carini se kada napušta skladište.
6. Carinska dažbina – predstavlja zbir svih davanja kojima je opterecena roba pri carinjenju ( carina, taksa, ležarina i sl.).
7. Carinska granica – podrucje ograniceno carinskom crtom koje se, u principu, poklapa sa džavnom granicom.
8. Carinsko podrucje - je teritorija na kojoj se jedinstveno sprovode instituti, instrumenti i mere carinskog sistema. Definiše ga Carinski zakon kao osnovni cinilac carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema.Po pravilu carinsko podrucje se poklapa sa državnom teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuju zakonodavna, sudska i izvršna vlast. Carinsko podrucje obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazdušni prostor iznad jedne zemlje.
9. Carinska slobodna zona – deo državne teritorije izdvojen iz njenog carinskog podrucja. Roba unesena u slobodnu zonu ne podlaže placanju carine, nego tek onda kada je napušta.
10. Carinski pogranicni pojas - je deo carinskog podrucja uz granicu ciju površinu i širinu svaka država autonomno odreduje i za koje propisuje posebne mere carinskog nadzora.
11. Carinski prelaz je mesto odredeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na granicnom prelazu. Carinski prelaz može biti medunarodni i pogranicni. Vlada utvrduje carinske prelaze i njihovu kategorizaciju.
12. Carinski agent je fizicko lice zaposleno u pravnom licu registrovanom za obavljanje delatnosti medunarodne špedicije, ovlašceno od strane Uprave carina za sprovodenje radnji u carinskom postupku ili u vezi sa tim postupkom.
13. Carinski kontigenti na osnovu kojih se može uvoziti bez carina ili sa na nižim carinskim opterecenjem, predvidenim Carinskim propisima.

Zakljucak


Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje kao moguca zaštita domace proizvodnje od negativnog uticaja svetskog tržista, je carina. Od toga da je carina nastala kao iskljucivo fiskalni instrument na uvoz, provoz i izvoz robe, došlo se do toga da carina postaje osnovna mera zaštite domace proizvodnje.

Cilj carine nije da poveca državni prihod, vec zaštita domace proizvodnje, narocito one koja tek pocinje da se razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugorocan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaceg tržišta.

Carine kao instrument spoljno-trgovinske politike, mogu da deluju na menjanje i formiranje odnosa cena i troškova na domacem tržistu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa, zaposlenost, na ubrzavanje ili usporavanje razvoja odredene grane ili privrede, tražnju i potrošnju i dr.

:

LITERATURA

-”CARINSKO POSLOVANJE” – Dr.Todorovic Tomislav, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2006.god.

- „MONETARNE I JAVNE FINANSIJE“ – Dr.Žarko Ristic, Dr.Slobodan Komazec, Dr.Miroslav Dincic, Dr.Marko Radicic, Viša Poslovna škola Cacak, 2006.god.

-„ SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE“- Dr.Rajko Uncanin, Viša Poslovna škola Cacak, 2006.god.


Internet adrese:

www.fabus.edu.yu
www.sr.wikipedia.org
www.ius.bg.ac.yu
www.carinskatarifa.com
www.vps.nc.ac.yu
www.fcs.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD