CENTRALNA BANKA

Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija. Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije.
Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine.
Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje. To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija.
To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija. Kao institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka), ima glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja.
Centralne banke moraju imati relativno nezavistan položaj jer je ona nosilac vrhovne monetarne suverenosti.
Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, u čijoj osnovi je kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca.

Kroz ovaj rad možemo naučit:
- pojam i karakteristike centralne banke
- koje su funkcije centralne banke
- organizaciju banaka, vlasnički aspekt i upravljanje
- stepen autonomije centralne banke
- kako funkcioniše Evropska centralna banka.

POJAM I KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE

Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija.
Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije.
Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine.
Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu suverenost, mada postoje i izuzeci (Luksemburg i Hong-Kong nemaju centralne banke). Luksemburg je još 1983. godine formirao Monetarni institut, dok je Hong-Kong ulogu centralne banke poverio dvema poslovnim bankama.
Neke zemlje imaju tzv. centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju samo neke funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži).
Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje.
To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija.
Kao institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka), ima glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja
Sa druge strane, ekonomsku suverenost jedne zemlje određuje i njena monetarna suverenost, zato CB mora imati relativno nezavistan položaj jer je ona nosilac vrhovne monetarne suverenosti.
Monetarna suverenost označava u savremenim uslovima suvereno pravo države da reguliše sva pitanja koja se odnose na emitovanje novca i vođenje monetarne politike od strane CB, u funkciji postizanja krajnjih ciljeva
Dakle, monetarnu suverenost ne može imati u rukama niko drugi mimo CB.

Klauzulna veza:

FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

Kroz nabrajanje osnovnih funkcija centralne banke, može se napraviti osnovna razlika između ove institucije i ostalih banaka.

Aktivnosti gotovo svih banaka u svetu se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija:
1. Emisiona funkcija;
2. Funkcija sprovođenja monetarne politike;
3. Funkcija bankara države;
4. Funkcija “banke banaka”;
5. Nadzorna funkcija;
6. Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema;
7. Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim kursem.

Emisiona funkcija:

Emisiona funkcija centralne banke podrazumijeva emisiju novca (papirnog i kovanog).
Pristup emisiji novca znači da na osnovu monetarne politike treba odrediti objektivnu meru likvidnosti bankarskih i poslovnih subjekata u odvijanju finansijskih transakcija.
Primarnom emisijom, banke pomoću odgovarajućeg instrumentarijuma monetarnog regulisanja, brže dolaze do neophodnog novca za tzv. sekundarnu emisiju.
Sa druge strane, novac u savremenim uslovima ima ulogu potraživanja nebankarskih subjekata od bankarskog sistema, tako da ulogu u tom mehanizmu imaju kako centralna banka posredstvom primarne emisije, tako i poslovne banke obavljajući sekundarnu emisiju. Ipak, centralna banka u tome ima odlučujuću ulogu obzirom da emituje primarni novac koji služi kao osnova za sekundarnu emisiju poslovnih banaka.

Funkcija sprovođenja monetarne politike:

Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, u čijoj osnovi je kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca.
Sa druge strane, monetarna politika je politika koju vodi centralna banka, s namerom da utiče na monetarne i realne agregate, kamatne stope i devizni kurs, a sve u cilju postizanja krajnjih ciljeva makroekonomske politike (stabilnost cijena, ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnotežen platni bilans), pri čemu se akcenat stavlja na stabilnost cijena
Dejstvo centralne banke u sprovođenju monetarne politike podrazumijeva odgovarajuće rukovanje tzv. instrumentima monetarne politike (sredstva i metode koje primjenjuje centralna banka sa ciljem održavanja adekvatnog nivoa, mase i strukture novca i kredita).

Funkcija bankara države:

Ova funkcija se odnosi na usluge koje centralna banka pruža državi, čime ona deluje kao bankar države.

Funkcija bankara države obuhvata sledeće usluge koje centralna banka pruža državi:
- Deponovanje sredstava koja pripadaju državi i pozajmljivanje novčaih sredstava državi;
- Služi kao fiskalni posrednik (agent) i jemac države;
- Pruža izvršnoj vlasti stručna mišljanja o monetarnim i finansijskim poslovima;
- Vrši plaćanja sa računa koji država kod nje poseduje, na osnovu naloga same države.

Funkcija “banke banaka”:

Centralna banka deluje i kao “banka banaka”.
U većini zemalja konačni dnevni transfer gotovine unutar bankarskog sistema i između banaka i centralne vlasti odvija se kroz brojne račune koji se drže u centralnoj banci.
Centralna banka sa druge strane vrši kliring čekova za banke.
Znači, centralna banka kao “banka banaka” vodi evidenciju o stanju na računima komercijalnih banaka i ostalih učesnika na tržištu.
Osim toga, centralna banka utvrđuje osnovicu i stopu obaveznih rezervi, čime utiče na kreditni potencijal banaka, pri čemu su rezerve obračunska kategorija koja se evidentira u pasivi centralne banke.

Nadzorna funkcija:

Ova funkcija podrazumeva obezbjeđivanje uslova da poslovne banke i druge finansijske institucije vode svoje poslovanje na zdravoj i razumnoj osnovi, i u skladu sa važećim zakonima i pravilima.
Dakle, akcenat se stavlja na to da centralna banka ide na očuvanje stabilnosti pojedinačnih banaka, obzirom da su one najznačajniji finansijski intermedijatori, tako da sve negativnosti u njihovom poslovanju imaju uticaja na najširu javnost
Razlog više za pojačani nadzor proizilazi iz moći poslovnih banaka da vrše ročnu transformaciju sredstava.
Može se zaključiti da je pomenuti nadzor od strane centralne banke u funkciji stabilnosti, sigurnosti i efikasnosti bankarskog poslovanja, a u konteksti optimizacije konfliktnih ciljeva poslovne politike banaka, osim toga nadzor ima ulogu u obuzdavanju banaka sklonih agresivnoj kreditnoj politici, kao i pronalaženju načina za analitičku procenu rizika u bankarskom poslovanju.

Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema:

Radi se o obezbeđivanju likvidnosti makroekonomskog sistema u uslovima rastuće privrede, što se realizuje snabdijevanjem poslovnih banaka potrenbim kvantumima novca i kredita.
Time centralne banke sprečavaju masovno bankrotstvo banaka, zbog čega se i javljaju kao “zajmodavci u krajnjoj instanci” (“posljednje utočište”).
Ovo sa druge strane znači da su centralne banke sposobne i spremne da odobre zajmove bankama u vreme krize, kada druge banke ne mogu, ili nisu spremne da to učine.
Uloga kreditora krajnje instance centralne banke dovodi se u vezu sa sprečavanjem ili ublažavanjem finansijskih kriza.
Važno je naglasiti da u okviru ove funkcije centralna banka pokriva samo trenutni deficit poslovnih banaka, ali da pritom CB nije bezuslovni garant likvidnosti bankarskog sistema obzirom da ne garantuje likvidnost svake poslovne banke.

Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim kursem:

Glavna uloga centralne banke na deviznom tržištu je da utiče na svoje valute u cilju dovođenja deviznog kursa na nivo na koji je procenila da treba da bude.
Operacije na deviznom tržištu se svode na obezbeđivanje odgovarajućeg kretanja deviznih kurseva kako bi sačuvale stabilnost vlastite valute.
Sa druge strane, strukturu deviznih rezervi čine: monetarno zlato, HOV koje glase na inostrane valute, potraživanja centralne banke na računima u inostranstvu, kao i SPV kod MMF-a.

ORGANIZACIJA, VLASNIČKI ASPEKT I UPRAVLJANJE

Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema, od administrativnog ustrojstva kao i od političkih faktora.

S tim u vezi, organizacija centralnih banaka se svodi na tri osnovna modela:
1. Jedinstvena centralna banka;
2. Složeni sistem centralne banke;
3. Supranacionalna centralna banka.

Koncept jedinstvene centralne banke (jedna CB –jedna država) je najzastupljeniji u savremenim uslovima.
Složeni sistem centralnih banaka podrazumeva organizaciju centralnih banaka, što znači da u jednoj zemlji postoji više banka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke (najpoznatiji primer je Sistem federalnih rezervi – FED).
Nadnacionalna centralna banka je karakteristična za monetarnu uniju, u kojoj se države članice odriču svojih monetarnih suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno-monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i osnivaju zajedničku centralnu banku.
Zaključujemo da je jedinstvena centralna banka primerenija unitarnom tipu države, da je sistem centralnih banaka prilagodljiviji fedarelnom. (konfederalnom) tipu države, a da je u slučaju integracije zemalja u monetarnu uniju najadekvatnije rješenje supranacionalna centralna banka.

U pogledu vlasničke strukture, u centralnim bankama postoje tri oblika svojine:
1. Privatna svojina;
2. Javna svojina;
3. Mešovita svojina.

Privatna svojina je dominirala sve do 1936. godine, da bi nakon II svjetskog rata nastupio proces nacionalizacije u centralnom bankarstvu, mada ima i izuzetaka (primer: CB Italije, Grčke).
Javna svojina se manifestuje kroz dva oblika, i to centralna banka kao javna ustanova ili centralna banka kao AD kod koga su sve akcije u vlasništvu države (primjer: CB Engleske, Njemačke, Francuske).

Konačno, neke banke su izbegle prethodno pomenutu potpunu nacionalizaciju, tako da je kod njih na snazi mešovita (privana i državna) svojina (primer: CB Belgije, Španije, Venecuele, Japana).

SAD je specifična po tome što je kapital FED-a formiran na osnovu uplata banaka koje su članice istog.

Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog uspešnog funkcionisanja, tako da ono mora biti organizovano tako da se odluke donose brzo i efikasno, uz mogućnost praćenja povratnih informacija.

Centralne banke imaju trostruku organizacionu strukturu:
1. Izvršni nivo (Guverner);
2. Nivo saveta (Odbor direktora);
3. Nivo kontrole.

U gotovo svim zemljama sveta, upravljanje centralnom bankom je povereno guverneru, koji predstavlja ovu instituciju u javnosti.
Odbor direktora je kolektivni vid rukovođenja centralnom bankom, koji se redovno sastaje radi donošenja odluka koje nisu vezane za dnevni posao banke, čijim radom obično rukovodi guverner
Treći upravljački nivo – nivo kontrole je odgovoran za kontrolu bilansa banke, kao i kontrolu poštovanja zakona i regulative od strane centralne banke
Mandat guvernera, njegovog zamenika, članova odbora direktora se razlikuje u zavisnosti od toga o kojoj centralnoj baci je reč.

Stepen autonomije centralnih banaka

Autonomija centralne banke meri se stepenom slobode odlučivanja u oblasti kreditno-monetarne i devizne politike.

Prema ovom kriterijumu, centralne banke se razvrstavaju u dve osnovne kategorije:
1. Zavisne centralne banke
2. Nezavisne centralne banke

Kod zavisnih centralnih banaka su gotovo sve odluke pod jakim uticajem države, odnosno vlade, pri čemu su ovakve centralne banke najčešće samo instrument nadležnih ministarstava (minstarstva finansija). Takva CB samo operativno realizuje već donete odluke o monetarnoj i kreditnoj politici (ovaj tip CB je bio prisutan u socijalističkim zemljama, kao i u dabašnjim zemljama u razvoju).

Nezavisne centralne banke imaju veći stepen samostalnosti prilikom vođenja kreditno-monetarne i devizne politike, ali ni one nisu potpuno nezavisne od vladine politike. Dakle, nezavisnost centralne banke treba shvatiti u relativnom smislu, jer se potpuna uspešnost ekonomske politike može ostvariti jedino u dejstvu i sa drugim segmentima te politike, što upućuje CB na saradnju sa vladom, a da pritom za sprovođenje svoje politike odgovara predstavničkom telu. I kod ovog tipa su moguće razlike između faktičke i stvarne nezavisnosti, ali ne u tolikoj meri

Da bi centralna banka postigla svoj cilj (suzbijanje inflacije), potrebno je da bude što manje povezana s izvršnom vlašću, jer njima često upravljaju politički poslovni ciklusi koji pokušavaju merama ekonomske i monetarne politike potaknuti konjukturu (rast) neposredno pre izbora, kako bi političari bili ponovno izabrani.

Jedan od parametara koji nam govori o nezavisnosti centralne banke je nivo inflacije u zemlji:

Slika:

Nezavisnost centralne banke ima dve dimenzije:
1. Nezavisnost cilja
2. Nezavisnost instrumenta

Nezavisnost cilja predstavlja slobodu centralne banke da definiše ciljeve monetarne politike (stabilnost cena, stopa nezaposlenosti, ekonomski rast).
Nezavisnost instrumenta znači da centralna banka ima slobodu da odabere odgovarajuće politike – instrumente kojima će postići željene efekte na ekonomiju.

Drugi autori razlikuju četiri aspekta nezavisnosti centralne banke:
1. Funkcionalna: (sloboda izbora cilja monetarne politike);
2. Institucionalna: (sloboda izbora instrumenata monetarne politike - definisanje i implemetacija);
3. Personalna: (uloga, status i sastav najvišeg organa centralne banke);
4. Finansijska: (budžetska nezavisnost i zabrana monetarnog finansiranja).

Argumenti koji se, uglavnom navode za nezavisnu centralnu banku, su:
1. Inflatorna karakteristika monetarne politike;
2. Finansiranje budžetskog deficita;
3. Nedostatak iskustva političara.

Sa druge strane, argumenti protiv nezavisne centralne banke su:
1. Nedemokratska priroda;
2.Vlada je odgovorna za ekonomsku situaciju u zemlji;
3.Monetarna i fiskalna politika moraju biti pod kontrolom iste institucije.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA

Evropska centralna banka (European Central Bank) sa sedistem u Frankfurtu, u Nemačkoj počela je da radi 1.januara 1999. godine.

Zadaci ECB-a su sljedeci:
1. Odrzavanje stabilnosti cena
2. Kreiranje i sprovodjenje monetarne politike unije
3. Upravljanje deviznim rezervama država članica
4. Uparavljanje platnim prometom.

Odgovornost za monetarnu politiku preuzeo je Eurosistem, kojeg sačinjavaju ECB i NCBs zemalja članca Evropske unije koje su pridruzene EMU .
Glavni organi Eurosistema su Izvršni odbor (Executive Board) i Upravni odbor (Governing Council).
Članovi Izvrsnog odbora su : predsednik, potpresednik i četiri direktora ECB.
Upravni odbor sačinjava 6 članova Izvršnog odbora i guverneri 12 NCB. Upravni odbor donosi odluke u Eurosistemu, on kreira monetarnu politiku, odredjuje kamatne stope, obavezne rezerve i stepen likvidnosti sistema, a zaseda svake druge nedjelje u Frankfurtu .
Izvrsni odbor implementira odluke donesene od strane Upravnog odbora .
Čitav ovaj sistem donošenja odluka se naziva EUROSISTEM.
ECB je samo dio tog sistema i ne može samostalno donositi odluke vezane za monetarnu politiku na nivou Eurolenda .
Često se institucija Eurosistem poistovjećuje sa ECB što je pogrešno jer je Eurosistem mnogo širi pojam .

Da bi pokazali koliki stepen nezavisnosti poseduje ECB, na sledećem grafiku ćemo prikazati odnos nje, Bundesbanke i FED-a.

ZAKLJUČAK

Možemo zaključiti da se aktivnosti gotovo svih banaka u svetu mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija:

1.Emisiona funkcija;
2.Funkcija sprovođenja monetarne politike;
3.Funkcija bankara države;
4.Funkcija “banke banaka”;
5.Nadzorna funkcija;
6.Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema;
7.Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim kursem.

Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema, od administrativnog ustrojstva kao i od političkih faktora.

Složeni sistem centralnih banaka podrazumeva organizaciju centralnih banaka, što znači da u jednoj zemlji postoji više banka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke.

Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema, od administrativnog ustrojstva kao i od političkih faktora.

Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog uspešnog funkcionisanja, tako da ono mora biti organizovano tako da se odluke donose brzo i efikasno, uz mogućnost praćenja povratnih informacija.

Da bi centralna banka postigla svoj cilj (suzbijanje inflacije), potrebno je da bude što manje povezana s izvršnom vlašću, jer njima često upravljaju politički poslovni ciklusi koji pokušavaju merama ekonomske i monetarne politike potaknuti konjukturu (rast) neposredno pre izbora, kako bi političari bili ponovno izabra.

L I T E R A T U R A:

1. Damir Šehović „Bankarski menadžment“, Podgorica, 2007.
2. Bogdan Ilić „Makroekonomija“ , Čačak, 2006.
3. Petar Bojović „Menadžment hartije od vrednosti“, Kruševac, 2005.
4. Petar Bojović „Ekonomska analiza“, Kruševac, 2005.
5. Milorad D. Pavličić „Ekonomika preduzeća“, Kruševac 2004.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi