TAOIZAM

Taoizam je nastao na tlu Kine u periodu od IV veka pre nove ere do II veka p.n.e. i obuhvata: umece šamana, alhemicara, verovanje u bogove, demone, bajanje pomocu razlicitih crteža, filozofiju razlicitih škola, religijske zapovesti i organizaciju unutar hrama.
Postoji više hipoteza i legendi o nastanku taoizma:
Neki smatraju da prvi spisi o taoizmu datiraju cak iz šestog veka p.n.e. i da je njihov autor filozof Lao Ce, nešto stariji savremenik Konfucija. Drugi smatraju da je spis Tao Te Ching kompilacija paradoksalnih poema i da su one plod rada više autora, koji su koristili ime Lao Ce.
Postoji i hipoteza da je osnivac taoizma bio Zhang Ling, koji je po predanju na planini Heming osnovao taoisticku sektu pod nazivom wu dou mi dao. On je šamanistickim tehnikama pomocu vode i magicnih crteža lecio bolesne. Sam je sebe nazvao „nebeski / božanski ucitelj", pa se otuda ova ranotaoisticka sekta nazivala i „tao nebeskog/božanskog ucitelja". Kao osnovni kanonski spis uzet je Lao Ce-ov Tao Te Ching.
Još jedna hipoteza govori da je taoizam osnovao Zhang Jiao. On je inicirao religiozni pokret „tao krajnjeg spokoja". Zhang Jiao je poznat i kao vodja cuvenog ustanka „Žuti turbani", koji je bio krvavo ugušen. Ucenja sledbenika ovog taoistickog pravca su sakupljena u zborniku koji je nazvan „Knjiga o krajnjem spokoju".

Lao Ce: otac Taoizma

Lao Ce je, smatra se, rodjen oko 570.godine p.n.e. Prema legendi bio je cuvar arhive pri carskom dvoru. Kada je imao 80 godina, premešten je na zapadnu granicu Kine, prema današnjem Tibetu. Bio je ražalošcen i razocaran zato što ljudi moraju nevoljno da prate stazu svog životu. Jedan cuvar granice je zamolio Lao Cea da zabeleži svoja ucenja, i tako je on sacinio u 5000 simbola svoj spis nazvan Tao Te Ching (put i njegova moc).
Posmatrajuci svet i društvo, Lao Ce je osetio da covek i njegove aktivnosti uzrokuju propast savršenog reda stvari u prirodi. On je savetovao ljudima da se odreknu propadljivosti i da se okrenu svojoj iskonskoj prirodi, da dragocene stvari više ne bi išle stranputicom. Lao Ce kaže da coveka treba da vodi ne ono što vidi, vec što oseca. Centralno sredstvo za dostizanje mira u taoistickom ucenju je Tao, termin koji se prevodi kao „put" ili „staza". Te u ovom kontekstu znaci „vrlina", a Ching se odnosi na zakone. Stoga se Tao Te Ching prevodi kao „Zakon o vrlini i njenom putu".
Tao je centralni misticni termin Lao Ce-a i taoista, bezoblicni, nedokuciv izvor svih stvari.

Pogledaj, to se ne može videti - ono je iza oblika.
Poslušaj, to se ne može cuti - ono je iza zvuka.
Dotakni, to se ne može dotaci - ono je neopipljivo.
Od iznad nije svetlo.
Od ispod nije tamno.
Neprekinuta nit sa one strane prikaza.
Vraca se ništavilu.
Oblik bezoblicnosti.
Slika bespredstavnosti.
Stani pre njega - nema mu pocetka.
Prati ga - nema mu kraja.
Stani uz Tao i kreni ka vecnosti.

Lao Ce je smatrao da su ljudski napori kontraproduktivni. Zato je on insistirao na necinjenju. To ne znaci doslovno ne raditi ništa, nego on poziva coveka da razlikuje i prati prirodne sile, da prati i oblikuje dogadjaje u skladu sa prirodnim tokom stvari. Najvažnije je da covek bude spontan u svojim akcijama. Tako može da obuzda moc univerzuma.
U tom smislu se taoisticka doktrina može razumeti kao put ovladavanja okolnostima i put razumevanja prirodnih principa i zahtev za oblikovanjem ljudskih akcija u skladu sa tim.

Tao boravi u necinjenju.
Ipak, ništa nije ostavljeno nedovršeno.
Ako carevi i gospodari uoce ovo
Deset hiljada stvari bi se razvilo prirodno.
Ali, ako još uvek ceznu da delaju
Izabrace jednostavnost bezoblicne biti.
Bez oblika nema žudnje.
Bez žudnje ima mira.
To je nacin da sve stvari budu u miru.

Taoisticka filozofija dopire do vladara i savetuje im kako da vladaju. Tako taoizam na osoben nacin postaje politicka filozofija. Ovakvo razmišljanje o prirodi, udaljeno od stvari koje se ticu coveka je na kriticki, ali istovremeno i na konstruktivan nacin direktna i prakticna politicka poruka.

Zašto ljudi gladuju?
Zato što je vlast pojela sav prihod od poreza.
Zašto ljudi misle tako malo o smrti?
Zato što vlast zahteva mnogo od života.

Tri religije

Ipak, individualisticki i misticki karakter taoizma i ideje o oslobodjenju od teških zahteva društva nisu mogle da se dopadnu konfucijanizmu, koji je u to vreme bio vladajuca ideologija.
Naime, u Kini je postojalo rivalstvo izmedju konfucijanizma i taoizma, koje se pojacalo sa dolaskom budizma. Konfucijanizam je primorao taoiste da se odreknu okultisticke prakse i narodnih bogova, a budizam ih je podvrgnuo intelektualnom pritisku. Pod budistickim pritiskom taoisti su morali da prihvate monaške institucije i da se barem zvanicno odreknu drevnih seksualnih rituala, koji su izvodjeni u taoistickim zajednicama.
Tokom dinastije Ming (1368.- 1644. naše ere) konfucijanski intelektualac Lin Cao-en je osetio potrebu da proklamuje jedinstvo tri religije i da izgradi njihovu sintezu.

Cuang Ce

Cuang Ce je bio uticajni kineski filozof. Pisao je i o onostranom, ali i o svakodnevnom životu. Zastupao je filozofsko stanovište Lao Ce-a, produbio ga i razvio dalje. Prihvatio je Lao Ce-ove perspektive i misticna stremljenja i dao im je pecat transcendentalnosti. Takodje, govori o prirodi i stavlja akcenat na individualnost coveka.
Uneo je novinu u kinesku filozofiju - on govori o samotransformaciji kao centralnom principu u taoizmu.
Cuang Ce je verovao da je život prolazan i da je ljudska težnja za bogatstvom i licnim postignucima najobicnija ludost, koja sprecava coveka da vidi i razume svet u njegovom pravom znacenju.

„Tao je stvarnost i ociglednost, ali ne i cinjenje u fizickom obliku. Može biti prenešen, ali ne i shvacen. Može biti korišcen, ali ne i viden. Zasniva se na samome sebi, ukorenjen je u sebi. Došao je pre Neba i Zemlje. Tao postoji od sebe za sve ovo vreme. Dao je svet i vladarima njihove moci. Stvorio je Nebo i Zemlju. Iznad zenita je, ali nije visoko. Ispod nadira je, ali nije nisko. Prethodnik je Neba i Zemlje, ali nije star."

Cuag Ce se interesovao i za medjuzavisnost prividjanja i realnosti. On se pita „Kako možemo biti sigurni šta vidimo?"

„Kada sanjamo mi ne znamo da sanjamo. U našim snovima mi cak možemo tumaciti snove. Jedino kada se probudimo znamo da smo sanjali. Ali, onda doživljavamo veliko budenje kada shvatimo da je život jedan veliki san."

U suštini, taoizam nije upadao u religijske zamke, ostavio je dosta prostora za razvoj od strane buducih mislilaca, šamana, alhemicara . . .

Religijski taoizam

Uz razvoj taoizma kao filozofije, uporedo se razvijala i religijska interpretacija ovog pravca. Religijski taoizam je imao svoje hramove, sveštenike, rituale....A Lao ce je poštovan kao svetac.
Na prvi pogled izgleda da taoizam propoveda superiornost ništavila nad bicem, praznine nad punocom. Ali, na to ne može da se gleda kao na negaciju života, jer je krajnji cilj taoizma upravo postizanje fizicke besmrtnosti.
Prema ovakvom ucenju, ljudska bica su slike univerzuma. Njih je oživeo primordijalni dah, podeljen na yin i yang, na ženski i muški, na zemlju i nebo. Mislilac Zou Yan je svojim ucenjem objedinio dva velika teorijska sistema stare Kine, teoriju o pet kosmickih usmerenja (wu xing) i teoriju yin - yang. Njegov pristup se ogleda u tome što je on potencijalnu moc ispoljavanja vezao za pet kosmickih usmerenja (wu xing), a kretanje i proticanje je vezao za yin i yang. Potencijalnu moc ispoljavanja odredice kao koren svega postojeceg, dok ce kretanje biti njena manifestacija. Fenomen života se zasniva na toj energiji, pa tako, ako se ta energija poveca i sacuva, onda je covek sposoban da dosegne besmrtnost. Da bi se ostvario taj princip života, tj. besmrtnost korišcene su razne procedure:
gimnastika, dijeta, tehnike disanja, tehnike vodjenja ljubavi, alhemija.
Meditacija je bila centralni deo taoizma i bazirala se na unutrašnjoj topografiji, koju su sacinjavale „palate" u koje je sledbenik postavljao svoje bogove, odavao im svoje poštovanje i ljubav.
Interesantno je da je važnost drevnih taoistickih tehnika postepeno nestajala onoga casa kada bi postajale suviše uniformne ili monotone. Bez obzira na to, dve tehnike su dugo egzistirale:
1) tehnika embrionalnog disanja, koja se zasnivala na praksi zadržavanja daha u sve dužim vremenskim intervalima, što je slicno joga pranayam-i.
2) tehnika fang - chung shu, ili „umetnost spavace sobe", koju cini suzdržavanje od ejakulacije blokiranjem protoka sperme. Može se reci da ova tehnika sadrži dosta tantrickih elemenata. U taoizmu obožavanje yina i yanga ima izrazito sexualnu formu. Meduigra yin i yang elemenata je slavljena kao seksualno sjedinjenje. Neki naucnici smatraju da je tantricka škola, koja je kasnije apsorbovana u budizam, prvobitno potekla iz taoisticke prakse.

Obe ove tehnike su imale isti cilj - postizanje fizicke besmrtnosti. U prvom slucaju „dah", a u drugom „spermicki dah" morali su da budu prerasporedeni kako bi se sacuvao ili oživeo vitalni princip.
Ove tehnike su postojale dugo, sve dok nisu probudile sumnju konfucijanskog establišmenta. Ali, Robert van Gulik tvrdi da su fang chung (zadržavanje spermickog daha) prihvatile konfucijanske aristokrate iz razloga što nisu mogle da odgovore svim obavezama poligamnog braka, koje bi iz muškarca iscrple svu energiju.

Alhemicari i eliksir besmrtnosti

Alhemicari su potekli iz redova šamana i svoje osnovne aktivnosti su usmerili ka postizanju besmrtnosti, odgoju života i lecenju bolesnih. Svojim brojnim eksperimentima su doprineli razvoju prirodnih nauka u Kini i ucvrstili veru u mogucnost transformacije materije i duha. Vecina alhemicara je bila bez pravog znanja i umeca, samo se nekolicina njih izdvajala po svom dubokom poznavanju sveta i covekove prirode.
Osnovni cilj taoisticke alhemije je bio fabrikacija eliksira besmrtnosti. Postojala je podela na spoljašnji eliksir wai tan i unutrašnji eliksir nei tan, koji je zapocet sa spravljanje za vreme dinastije Tang (618.-907. naše ere).

Spoljašnji eliksir se dobijao topljenjem odredenih mineralnih materija, npr.cinobera, žive, magnetita. Stavljanjem u odredeni sud, koji se u drevna vremena koristio u obredne svrhe, a kasnije za spremanje hrane, taoisti su ih zagrevali do temperature koja je bila potrebna da se izvrše željene hemijske reakcije. A onda su uz dodatne alhemijske tehnike oblikovali „zlatni eliksir". Verovali su da su sa njim dobili kljuc pristupa tao-u, a time i kljuc besmrtnosti. Sve do devetog veka su ovi eliksiri besmrtnosti bili dosta traženi. Ali, praksa je pokazala da je veliki broj onih koji su koristili ove eliksire nalazila smrt u svojoj praznoverici i pre nego što bi ugrabili delic ovog „božanskog obecanja".
Unutrašnji eliksir uzima covekovo telo kao posudu i kao pec. Za majstora unutrašnjeg eliksira su jing (unutrašnji fluid, sperma), qi (dah) i shen (duh) bili tri dragocenosti koje treba negovati, zagrevati u sebi, sve dok se ne pretope u božanski napitak, koji potom struji kroz citavo telo, penje se do mozga i onda u vidu zlatnih kapljica pada na usne. Kad se proguta, pretvara se u Sveti Embrion, koji posle šest meseci narastanja menja pristalicu u besmrtnika na zemlji. Posle devet godina prakse, Besmrtni bi postao savršen.

Tai Chi i taoizam

Postoji duga istorija pokreta i vežbi koje su povezane sa taoizmom. U izvesnom smislu mogu se videti elementi koji doprinose da se razvije klima iz koje je iznikao Tai Chi.

Lao Ce je govorio:

Onaj ko stoji na vrhovima prstiju nije siguran. Onaj ko krupno koraca ne može održati korak.
Tao Te Ching

Što je cvrsto postavljeno ne može biti iskorenjeno. Što je cvrsto stegnuto ne može iskliznuti.
Tao Te Ching

Takodje postoje interesantne inspiracije za Tai Chi pokret u spisima Cuang Ce-a:
„Mudrac se nece nagnuti napred ili nazad da bi prilagodio stvari. To se zove spokojstvo u nemiru, što znaci da posebno u sredini nemira mir postaje savršen." U osnovi ovog pristupa je i duga tradicija taoistickih monaha koji su upražnjavali razlicite vežbe. Neke od njih su bile i vežbe disanja. Nije jasno kada je potekao ovaj pokret, prvi pisani podaci o njemu mogu se naci u kineskim hronikama iz 122.godine pre naše ere.
Onda, u VI naše ere Bodidarma (Kinezi su ga zvali Ta Mo) došao je u Shao - Lin manastir i video monahe koji su bili u lošem fizickom stanju, iscrpljeni meditacijama. On im je predstavio odredene vežbe, tako da je ubrzo zaživeo jedan vid spoljašnjih formi vežbanja.
Kasnije, u XV veku znacajni tvorac Tai Chi Chuan-a, monah Chang San - feng bio je pocastvovan od strane cara da dobije titulu chen - jen, ili titulu „spiritualnog coveka koji je dostignuo Tao i nije bio voden onim što vidi, cuje ili oseca." To pokazuje da je i u to vreme postojala bliska povezanost izmedu filozofije taoizma i Tai Chi pokreta. Za vreme dinastije Ming (od XIV do XVII veka) Wang Yang - ming je bio vodeci propovednik filozofije koja je bila mešavina taoizma i Chan budizma i koja je imala razradjen sistem pokreta i vežbi.
U svakom slucaju, nacela popustljivosti, mekoce, sporosti, ravnoteže, gipkosti....su nacela taoizma koja je Tai Chi prihvatio i pretocio u pokrete, koji su i u funkciji zdravlja, ali takodje imaju i borbenu funkciju. Ti principi mekoce i gipkosti su utkani i u imena nekih Tai Chi pokreta: npr. „ruke od oblaka", „vetar nosi lišce lotosa", „guranje camca niz reku"...
Takodje je i taoisticko uvažavanje prirode imalo uticaj na neke Tai Chi pokrete. Pa su tako neki nazvani: „ptica leti u šumu", „konj preskace jarugu", „zmija puzi"
Odredene funkcije taoisticke alhemije i talismanskih simbola su takodje ušle u Tai Chi forme. Kao deo spoznaje prirode, taoisti su bili vredni ucenici astronomije i astrologije. Tai Chi pokreti vezani za to su: „zagrli mesec", „iskoraci do sedme zvezde", „meteor prolazi pokraj meseca"
Simbolizam je bio mocna snaga u taoistickoj misli. Magicni dijagrami i mocni talismani su imali uticaj na duhovne sile. Taoisti su se pozivali na yin i yang, Božanski red neba, zemlje i covecanstva, na delovanje univerzuma kroz Pet Elemenata. Oni su simbolizovali Pet Svetih planina (Taishan, Hunan, Songshan, Huashan i Hopei), koje su bile centralna mesta taoistickog delovanja i hodocašca. Zato ne bi trebalo da iznenaduje cinjenica da je taj simbolizam infiltriran u Tai Chi forme. Simbolizam ima i numericku komponentu. Npr.broj „5" ima specijalno misticno znacenje za taoiste. Postoji pet planina, pet elemenata, pet planeta, vrlina, pet emocija Takodje ima mnogo slucajeva gde i Tai Chi koristi simboliku ovog broja. Npr. pokret „pet majmuna", „pet ruka od oblaka" Ima puno slucajeva gde su i drugi brojevi, ali i drugi misticni taoisticki simboli iskorišceni u nekim Tai Chi pokretima i vežbama.

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi