POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG TRŽIŠTA I BERZANSKOG MENADŽMENTA
 

Trziste novca i kratkorocnih hartija od vrednosti


Razlikujemo : Primarno i sekundarno trziste novca.
Trziste novce kao segment finansijskog trzista predstavlja oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih hartija od vrednosti. Trziste novca kao deo finansijskog trzista ima ima znacajnu ulogu u vodjenju poslovne politike preduzeca i banaka i drugih finansijskih organizacija.
Novcano trziste je izlozeno velikim oscilacijama tako da se moze javiti nelikvidnost, kontrakcija , nestabilnost, blokada i slicno.To su negativne pojave.Nasuprot postoje i pozitivne pojave kao sto su optimalna likvidnost, stabilnost, elasticnost, smirenost, itd.
Trziste novca i mogucnost njegovog razvoja zavise od sledecih faktora:
- Drustveno ekonomskog razvoja
- Razvoja finansijskog sistema
- Razvoja i kvalitet bankarskog sistema
- Razvijenost institucija i instrumenata trzista novca
- Kamatna stopa
- Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
- Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti

Na trzistu novca se vrse bankarske operacije koje deluju na primarnom i sekundarnom trzistu kratkorocnih hartija od vrednosti.
Posebnu funkciju na trzistu novca ima centralna banka. Ona odredjenim instrumentima utice na likvidnost bankarskog sistema i privede u celini.
Bez trzista novca centralna banka ne bi mogla da sprovodi kreditno-monetarnu politiku.
Pored centralne banke i poslovnih banaka ucestvuju i druge finansijske organizacije, specijalizovane poslovanje hartija od vrednosti.
Na ovom trzistu vrsi se prva emisija i prodaja kratkorocnih hartija od vrednosti.
Kupovina i prodaja ovih hartija od vrednosti, moze se vrsiti, videli smo, direktno i indirektno.
Kod direktnog metoda uspostavlja se odnos centralne i poslovnih banaka, kao odnos prodavca i kupca.

Na sekundarnom trzistu moze se svaka hartija od vrednosti u svakom trenutku prodati i pre isteka roka dospeca, i pretvoriti u njegov novac.
Cena kratkorocnih hartija od vrednosti na trzistu novca moze imati dva oblika :
- Nominalana cena ili nominalna vrednost
- Kuporodajana cena

Nominalna vrednost predstavlja iznos upisan na blanketu hartije od vrednosti.
Kupoprodajna cena se formira na trzistu novca.


Organizacija i subjekti trzista novca


U modernim privrednim sistemima pojavljuju se tri oblika organizacije trzista novca, a to su:
- Institucionalizovano trziste novca
- Neistitucionalizovano trziste novca
- Trziste koje se pojavljuje kao kombinacija institucionalizovanih i neistitucionalizovanih oblika trgovanja novcanim i likvidnim sredstvima.


Institucionalizovano trziste novca

Institucionalizovano trziste novca je trziste na kojem su ponuda i traznja novca skoncentrisane na jednom mestu i u isto vreme.
Na ovom trzistu obicno ne postoji konkurenciaj na strani ponude i potraznje, vec se formiraju razna stanja nepotpune konkurencije kao sto su monopol, dupol, monopson, dupson, itd.

Institucionalizovano trziste novca radi u svoje ima a za racuna svojih komitenata.



Neistitucionalizovano trziste novca

Neistitucionalizovano trziste novca cesto se naziva i slobodno.
Na njemu je veci stepen konkurencije, smanjuje trzisnu kamatnu stopu.
Neistitucionalizovano trziste novca i deviza siri se obicno u kriznim situacijama,i u vreme privredno politicke nestabilnosti.


Mesoviti oblici trzista novca

Mesoviti oblik trzista novca pojavljuje se u mnogim razvijenim zemljama.
Institucionalizovano trziste novca je trziste se cesto naziva mlado trziste novca koje se pojavljuje u nerazvijenim zemljama i nestabilnim privredama.
Ucesnici institucionalizovanog trzista novca su :
1) Centralna banka
2) Poslovne banke
3) Specijalizovane posrednicke finansijske organizacije koje su ovlascene za takve poslove.

Centralna banka je najvazniji ucesnik na trzistu novca. Centralna banka u svakoj drzavi ima funkciju “Banke banaka”.
Odluke centralne banke se izrazavaju kao uslovi poslovanja i to su :
- Odluke o visini eskontne i diskontne – cime se deluje ne cenu upotrebe novca.
- Odluke o povecanju ili smanjenju obaveznih rezervi.
- Odluke o kupovini ili prodaji drzavnih obveznica.


Poslovne banke se pojavljuju kao drugi tipican ucesnik na trzistu novca.
One se mogu pojavljivati kako na strani ponude tako i na strani traznje.
Dok poslovne banke na trzistu novca obavljaju poslove u ime svojih komitenata iz privrede, centralna banka obavlja poslove za drzavu, odnosno za vladu i njene institucije.

Specijalizovane i ovlascene posrednicke organizacije pojavljuju se kao treci ucesnik trzista novca u raznim zamljama.
Na institucializovanom trzistu novca ne moze ucestvovati svaka posrednicka finansijka organizacija,vec samo ona koja je za takvo ucesce dobila posebno ovlascenje, najcesce od centralne banke, koja i kontrolise trziste novce.
Razlikujemo dve osnovne grupe posrednika na trzistu novca :
• Prvu grupu cine posrednici koji novcane transakcije obavljaju u svoje ime. Predstavnici ovih posrednickih organizacija na trzistu novca nazivaju se dileri.
• Drugu grupu cine posrednicke finansijske organizacije koje poslove na trzistu novca, obavljaju u tudje ime i za tudj racun. Njihov zadatak je da prikupljaju informacije o stanju trzista novca i da dovode u vezu kupca i prodavca novcanih sredstava i vrednosnih papira.



Instrumenti trzista novca


U instrumente trzista novca spadaju :
1) Hartije od vrednosti na trzistu novca
2) Medjubankarska kupoprodaja novca
3) Kratkorocne hartije od vrednosti
4) Drzavne obveznice
5) Blagajnicki zapisi
6) Komercijalni zapisi
7) Bankarska potvrda o depozitu
8) Bankarski akcept
9) Komercijalni zapis
10) Medjubankarska trgovina viskovima obveznih rezervi

-Na trzistu novca nalaze se hartije od vrednosti koje su dobile odobrenje od centralne banke da mogu biti na trzistu predmet kupovine i prodaje.
-U poslovnim banakama svakodnevno se pojavljuju viskovi i manjkovi na saldu njihovog dnevnog poslovanja. Novac koji se pojavljuje radi osiguranja svakodnevne likvidnosti banaka, obicno se naziva dnevni ili nocni novac.
Novac koji se pozajmljuje radi osiguranja likvidnosti u odredjenom vremenskom intervalu, od jednog do tri meseca, a najvise do godinu dana, nazivamo terminski novac.
Kamatna stopa na medjubankarske kratkorocne zajmove zavisi od stope ponude i traznje novca ali i od stope inaflacije.
-Na institucionalizovanom trzistu ne trguje se svim oblicima vrednosnih papira koje izdaje centralna banka.
Kupoprodaja kratkorocnih vrednosnih papira na trzistu novca obavlja se obicno izmedju :
a) dve poslovne banke
b) jedne poslovne banke i centralne banke
c) drzave i poslovne banke
d) drzave i centralne banke
e) drzave i njenih institucija

- Drzavne obveznice su jedan od osnovnih instrumenata kratkorocnih trzista hartija od vrednosti.
Drzavne obveznice se emituju preko centralne banke. Obveznica su tipican zajmovni vrednosni papir. One predstavljaju instrument kojem izdavalac posedjuje novcana sredstva od kupca obveznica.
Obveznicu mozemo definisati kao pisanu ispravu kojom se njen izdavalac obavezuje da ce u odredjenom roku kupcu obveznice isplatiti odredjenu sumu novca. Obveznice mogu izdavati mnogobrojni drzavno-politicki i priveredno-pravni subjekti.
Obveznice sadrze sledece bitne elemente:
1) Oznaku da je to obveznica
2) Nazivi i sediste izdavaoca obveznice
3) Broj obveznice, mesto i datum izdavanja
4) Naziv ili ime i prezime upisnika obveznice
5) Nominalni iznos novca na koju glasi obveznica
6) Visina kamatne stope
7) Rok dospeca isplate glavnice i kamte
8) Mesto isplate
9) Potpis ovlascene osobe
10) Druga prava vlasnika obveznice

- Blagajnicki zapisi mogu biti drzavni ili centralne banke.
Drzavni blagajnicki zapisi su obligacije kojima drzava ne prihvata rizik. Centralna banka u razvijenim zemljama emituje svoje blagajnicke zapise.
Blagajnicki zapisi cenralne banke ima strogo formalni karakter i izdaje se na rok od 7-90 dana.
Izdaju ga obicno banke a mogu i da ga izdaju i drzavni organi.

Bitni elementi blagajnickog zapisa su :
1) Oznaka da je blagajnicki zapis
2) Nazivi i sediste izdavaoca blagajnickog zapisa
3) Mesto i datum izdavanja
4) Nominalni iznos i oznaka da glasi na donosioca
5) Kamatna stopa
6) Datum dospeca isplate glavnice i kamate
7) Serijski broj
8) Prava imaoca blagajnickog zapisa
9) Faksimil potpisa ovlascenog lica

-Komercijalni zapisi su tipicni vrednosni papiri privrednih preduzeca. Komercijalne zapise ili papire izdaju poljoprivredna i druga preduzeca radi finansiranja sezonskih zaliha ili radi finansiranja nove proizvodnje.

Bitni elmenti komercijalnog zapisa :
1) Oznaka da je to komercijalni zapis
2) Nazivi i sediste izdavaoca komercijalnog zapisa
3) Novcani iznos na koji glasi
4) Rok na koji su sredstva upisana i rok otplate
5) Visina kamatne stope
6) Mesto i datum izdavanja
7) Faksimil potpisa ovlascenog lica
8) Prava imaoca komercijalnih papira

- Bankarska potvrda o depozitu je tipican vrednosni papir koji izdaje poslovna banka. To je najmladji instrument trzista novca.

-Depozitni sertifikat je bankarska potvrda kojom banka potvrdjuje da je novcani iznos oznacen na sertifikatu koji je deponovan na odredjeni rok.
Dobijaju je i pravna i fizicka lica koja novcana sredstva orocavaju kod poslovne banke i tim orocenim depozitom zele da trguju na trzistu novca.

- Bankarski akcept predstavlja poslovnu menicu na koju je banka stavila svoj akcept, tj. potpis ovlascenog lica i obecanje da ce imaocu poslovne menice isplatiti na njoj naznacenu sumu u roku njenog dospeca.
Bankarski akcept koji glasi na ime moze se prenositi na druga lica samo cesijom.

- Komercijalni zapis predstavlja kratkorocnu hartiju od vrednosti koja se koristi od strane privrednih subjekata kao sredstvo mobilizacije finansijskih sredstava.

- Obavezne rezerve novcanih sredstava koje poslovne banke moraju da poloze kod centralne banke predstavljaju instrument monetarne politike kojim centralna banka regulise proces stvaranja novca u bankarskom kreditu.

Kamata kao cena novca


Obicno se smatra da je kamata cena pozajmljenog novca, dakle vezana je za zajmovni kapital.
Ali kamata je iracionalni oblik cene. U pogledu shvatanja ove cene novca postoje razlicita shvatanja kao na primer:
1) Kamata je za “odricanje od likvidnosti”.
2) Drugo shvatanje je Marksov pristup, koji polazi od stavova da je kamata cena zajmovnog kapitala i to njegove “produktivne uloge”.
3) Monetaristicka teorija kamatne stope polazi od stava da je kamatna stopa samo cena novca koja se tretira u sklopu drugih cena.

Postoje razlicite vrste kamatnih stopa medju kojima razlikujemo :
- Prirodne kamate
- Kratkorocne i dugorocne kamatne stope
Kamate prema vrstama poslova razlikujemo :
- Realna i nominalna kamatna stopa.

Trziste novca je mehanizam preko koga se vrsi prelivanje sredstava u odnosima izmedju banaka. Kamatnu stopu moze odrediti i centralna banka.
Kamatna stopa se moze formirati na trzistu kao odraz odnosa ponude i traznje novca, tada se prilagodjavanje vrsi prema :
Eskontnoj, lombardnoj stopi, i diskontnoj stopi.
Eskontna stopa predstavlja kamatnu stopu po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama.
Lombardna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu centralne banke kojoj ona na bazi zaloga hartije od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama.
Diskontna stopa zavisi od vrste hartije od vrednosti, roka dospeca, kvaliteta harija itd.
Efikasnost eskontne, lombardne, diskontne stope tesno je povezana sa delovanjem i razvojem trzista novca i kapitala, finansijskih instrumenata i centralne banke.
Centralna banka u razvijenim zemljama ukljucuje se u operacije kupovine ili prodaje kratkotrocnih hartija od vrednosti na ovom trzistu.
Centralna banka nastoji da uspostavi ravnotezu izmedju ponude i traznje na novcanom trzistu.
Odnosi u ponasanju ponude i traznje mogu se prikazati na sledeci nacin uz kombinovanje cene novca i akumulacije.

 

Investicije, stednja i kamata


U datu krivu traznja investicija (I) u povecanu ponudu sredstava (S-S1) trebalo bi da dodje do novog urevnotezenja u tacki R1 do nove nize cene p1 umesto ranijih R i p0, sto je delom posledica porasta nacionalnog dohotka sa 0Yo na 0Y.

Sa druge strane ako se povecaju investicije sa I na I1 uz datu ponudu So, kamatna stopa bi trebalo da poraste sa po na p1. Dakle ukoliko traznja raste normalno je da cena sredstava raste.
Porast stednje i ponude kapitala dovodi do pomeranja krive stednje sa S na S1 i formiranja novog odnosa neto investicija i realnog dohotka.
Troskovi kamate bi se mogli smatrati kalkulativnim troskom upotrebe drustvenog kapitala.



Trziste novca i ravnoteza ponude i traznje

Traznja novca zavisi od transakcije roba i usluga u privredi. Drzava, preduzece i stanovnistvo drze novac da bi njime mogli kupovati robu, opremu, placati radnike, sto zavisi od neelasticnosti potreba i stanja na trzistu novca.
Upravljanje rezervama centralna banka drzi pod kontrolom ukupnu ponudu novca.
Masa novca u privredi ili ponuda novca sastoji se iz transakcionog i spektakulativnog novca a njihov zbir daje ukupnu masu novca u privredi :
M + Mt + Ma
Ukupna ponuda novca sada glasi : M= Mt(Y) = Ma(i)
Buduci da je spekulativna traznja novca funkcije kamatne stope, vezani su za uzajamni odnos investicija i kamata. Promena kamatne stope odrazava se na promene investicija, medjutim takodje se promena kamatne stope odrazava i na traznju novca.
Pad kamatne stope dovodi do porasta investicija, a porast investicija dovodi do multipliciranog rasta nacionalnog dohotka.
Ako u privredi vlada puna zaposlenost ukupni efekat monetarnog rasta ce se odraziti na rast cena, cime se ravnoteza uspostavlja samo na nominalno vecem iznosu nacionalnog dohotka.

 

Literatura :

Ekonomija kapitala i razvoja, dr Bogdan Ilic.,Berzanski i bankarski menadžment, (prof.dr.ŽarkoRistic,dr.Slobodan Komazec,dr.Aleksandar Živkovic)

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

"Besplatni Seminarski Radovi"

SEMINARSKI RAD