POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ PREDUZETNIŠTVA
 

Preduzetnicke strategije

Svuda u svetu, sve veci broj ljudi uspeva da ostvari svoje snove kroz sopstveni biznis. Mada je nivo preduzetnicke aktivnosti, posle pucanja „Internet balona” (kada su Internet kompanije doživele strahovit rast i njihove cene na berzi dostigle enormne razmere, posle i kraha jednog broja kompanija, došlo je dostabilizacije na berzi i pada u nivou preduzetnicke aktivnosti), nešto opao, razvoj preduzetništva i dalje predstavlja jedan od najznacajnijih trendova u svetu.
Svake godine, samo u SAD npr., se stvori od 3 do 4,5 miliona novih malih i srednjih preduzeca, odnosno, novo preduzece nastaje na svakih 12 sekundi. Nivo zainteresovanosti za preduzetništvo je veoma visok u svim starosnim grupama. Od ljudi koji zapocinju biznis, 84% to rade po prvi put u svom životu. Ovakav rast preduzetnickog duha je jedan od najznacajnijih ekonomskih dogadaja u novijoj ekonomskoj istoriji. Svuda u svetu, ovi novi ekonomski „heroji”, menjaju biznis sredinu i igraju veoma znacajnu ulogu u ekonomijama svojih zemalja. Mnogo bolje od velikih kompanija, ovi „mali džinovi” inoviraju proizvode i usluge, pomeraju tehnološke granice, otvaraju nova radna mjesta... Mala i srednja preduzeca (MSP) predstavljaju vodecu snagu u ekonomskom razvoju zemlje. Ona jacaju ekonomiju na više razlicitih nacina: stimulišu promene u biznis okruženju kroz proces kreativne destrukcije, predstavljaju najveci izvor inovacija, najveci su generator novih radnih mesta i zahvaljujuci razvoju Interneta I telekomunikacija, sve više doprinose daljoj globalizaciji biznisa.
Upravljanje preduzecima u savremenim uslovima poslovanja podrazumeva determinisanje adekvatnog sistema mera performansi. Sistem mera performansi povezuje strategiju preduzeca sa tekucim poslovanjem, pruža relevantne informacije o ostvarivanju ciljeva u okviru konkurentskih strategija i ukazuje na podrucja gde su neophodna poboljšanja. Ja cu Vam u ovom radu pokušati izneti neke osnovne starategije razvoja preduzeca i preduzetništva.


Preduzetništvo

Postoji mnogo potreba, a resursi, posebno malih država, su ograniceni, tako da je neophodno postaviti prioritete. U postavljanju prioriteta jasno je da treba odrediti koji prioritet treba da stoje u redosledu izvršavanja. Prvo, efektivne promene se ne mogu “uvesti” spolja. Takvi pokušaji nisu uspešni zbog nemogucnosti da se prinudom promeni nacin razmišljanja. Ljudi se mogu naterati da preduzmu odredene akcije, ali se ne mogu primorati da promene dušu i um, ili osnovne stavove i verovanja. Glavni elemenat uspešne strategije razvoja je vlasništvo i participacija. Ta vizija treba da ukljuci transformaciju institucija, kreiranje novog durštvenog kapitala i novih mehanizama regulacije i motivacije. U nekim slucajevima, potrebno je da nove kompanije zamene tradicionalne, a u drugim, nove kompanije ce se razvijati sa elementima starog, ali ce biti potrebno da evoluiraju i da se adaptiraju.
Dosadašnja ekonomska misao teorije rasta privrednog razvoja i preduzetništva uopšte bazirala se na konceptu komparativnih prednosti. Odnosno to je isticanje znacaja resursa za ekonomski razvoj: ekonomski razvoj zavisi od kvalitetnih resursa i sposobnosti države da se izvrši što veca specijalizacija proizvodnje i usluga u tim delatnostima. Na prakticnom nivou to znaci zalaganje za tzv. granske prioritete razvoja. Država proglašava grane-prioritete preduzetništva i merama ekonomske politike podstice njihov razvoj, a na štetu ostalih grana (od ostalih se uzima da bi se uložilo u prioritetne grane). Medutim, u otvorenoj i globalnoj ekonomiji produktivnost ne zavisi od toga koje su grane prioriteti i da li su preduzeca iz tih grana, vec prije svega od toga kako konkurišu. Ovo znaci, produktivnost zavisi od toga kako radi svako preduzece pojedinacno, od toga kako posluje, kakve ljude i strategije ima. Naglasak je na preduzecima (mikroekonomiji) ne na granama ili makroekonomiji. Ako firma ulaže u sebe, u modernu tehnologiju, u organizaciju, onda ona može biti produktivna u bilo kojoj grani. Moderne tehnologije otvaraju velike mogucnosti za unapredenje u tako razlicitim oblastima kao što su poljoprivreda, usluge slanja malih paketa i pošte; ili proizvodnje poluprovodnika. Slicno, postoji prostor u svim proizvodnim granama za primenu usavršavanja strategija, kao što su segmentacija potrošnje, diferenciranje proizvoda i usluga i stvaranje prilagodljivih vrednosnih lanaca kroz složene mreže u kojima se povezuju proizvodaci, snabdevaci i krajnji kupci. Iz ovoga proizilazi da je koncept vodenja politike granskih prioriteta, sa aspekta paradigme produktivnosti, pogrešan. Nije bitno u kojoj je grani preduzece. Bitno je da posluje produktivno i uspešno. Država treba da omoguci ne povlastice firmama (preko prioritetnog tretmana) vec opšte uslove koji firmama pomažu da lakše dodu od informacija, do nove tehnologije, do strucnih ljudi. Vlada treba da stvori ambijent koji pogoduje i podstice razvoj paradigme produktivnosti. Nije važno na kojim granama neka zemlja zasniva svoju privredu, vec prije svega da li je u njoj razvijena produktivnosti preduzetništva.

Viziju razvoja strategije preduzeca i preduzetništva možemo definisati na sledeci nacin: "Maksima upravljanje znaci gledanje unapred daje ideju znacaja koja se pridaje viziji i planiranju u poslovnom svetu i istice je da, ako sagledavanje nije celokupno upravljanje, u najmanju ruku je esencijalni deo. Da se sagleda u ovom kontekstu znaci da se predvidi buducnost i izvrši priprema za nju; prema tome sagledavanje je akcija po sebi." Vizija preuzima na sebe obezbedenje, rasporedivanje pojedinacnih radnih sadržaja (aktivnosti, operacija i sl.) na nosioce organizacione celine (sektore, službe, pogone, odeljenja sve do radnih mesta), sa odredenjem u vremenu (rokovi pocetka i završetka) za svaki radni sadržaj odgovarajuceg nosioca, uz adekvatnu alokaciju potrebnih (planiranih) resursa (po vrstama i kolicinama). Na taj nacin konstituiše se plansko uoblicavanje celokupnog poslovanja ili uopšte sveukupne aktivnosti bilo koje celine kroz planirano definisanje radnih sadržaja, prostorno odredenih sa odgovarajucim nosiocima odgovornosti, vremenskim rokovima za svaki radni sadržaj i odgovarajuci prostorni zahvat, odnosno nosioca odgovornosti, uz odgovarajucu kvantifikaciju pojedinih vrsta resursa. Proces planiranja razvoja Kada posmatramo ukupan proces upravljanja razvojem, onda Vizija razvoja predstavlja primarnu fazu ovog procesa. Ako bi smo upravljanje razvojem posmatrali kao kontinuiran proces usmeravanja i realizacije razvoja, u tom slucaju Vizija razvoja staregije predstavljalo bi deo koji prethodi realizaciji i odnosi se na usmeravanje razvoja. Ako podemo od cinjenice da se od preduzeca ocekuje da bude ne samo otvoreno prema stremljenjima i potrebama okruženja, onda ono mora da preuzme deo odgovornosti za ostvarivanje privrednog razvoja. Vizijom preduzece nastoji da usmeri svoje buduce kretanje na izbegavanje nekorektnih akcija i smanjivanje mogucnosti neuspeha iz okruženja, kao i dezorganizovano stihijsko ponašanje unutar samog preduzeca. Ocigledno, ako bi smo se oslonili na pretpostavku da ce prirodni tok dogadaja dovesti sam po sebi do željenih ciljeva razvoja, onda ne bi bilo potrebe za vizijom. Vizija ne ukljucuje donošenje buducih odluka, nego se odnosi na donošenje tekucih odluka o realizaciji svojih buducih ciljeva, odnosno svog razvoja. Vizija razvoja predstavlja sagledavanje mogucih buducih stanja u kojima se preduzece može naci, kao i preduzimanje aktivnosti koje ce imati za cilj da preduzecu u buducnosti obezbedi najbolje stanje. Osnovni problem planiranja nije šta bi preduzece trebalo da uradi u buducnosti, nego šta treba danas da preduzme da bi obezbedilo da se željeni razvoj realizuje u uslovima neizvesne buducnosti. Vizija ukljucuje pesimisticku i optimisticku komponentu. Pesimizam leži u verovanju da ukoliko se nešto ne preduzme, nije verovatno da ce se željeno buduce stanje desiti, dok optimizam izražava shvatanje da se nešto može uraditi da bi se povecale šanse da se željene stvari dogode u buducnosti. Vizija razvoja predstavlja kontinuelan proces, bez koga se ne može ostvariti efikasno buduce funkcionisanje.
Kada kažemo da vizija razvoja mora imati svoj vremenski kontinuitet, onda smo time naglasili da je to proces koji nema svoj prirodni kraj, vec se odvija neprekidno. Pri izradi plana trebalo bi poci od cinjenice da je on fleksibilan, da je podložan promenama koje diktira okruženje i koje moraju biti ugradene u njega, da bi se ostvarilo buduce ocekivano stanje. Unošenjem promena u plan posebno smo izrazili neprekidnost u planiranju razvoja ciji kontinuitet predstavlja uslov za kontinuitet razvoja. Polazeci od cinjenice da plan predstavlja samo instrument planiranja t da on izražava jedno buduce stanje, ne bi trebalo uprostiti proces planirala razvoja i svesti ga na formalni cin izrade plana za odgovarajuci period kao i na kasniju realizaciju usvojenog plana. Izrada plana predstavlja kompleksan proces koji se ne završava definisanjem plana razvoja za odredeni period, vec se posao nastavlja stalnim unošenjem svih promena koje su od znatnog uticaja na funkcionisanje i razvoj preduzeca. Ako je potrebno treba ga podvrci preispitivanju postavljenih ciljeva pravaca razvoja i izvršiti reviziju u skladu sa uocenim promenama.

Mora se posebno istaci cinjenica da pored kontinuarnosti postoji i integralnost planiranja razvoja. Pod integralnošcu planiranja razvoja podrazumevamo posmatranje preduzeca kao sistema sa svim podsistemima i elementima, vezama i odnosima koji ga cine. Samo primenjujuci integralno Vizija, obezbeduje se razvoj kako posledica u celini, tako i pojedinih njegovih delova. Kao što je receno, Vizija razvoja odvija se kontinuiranom izradom, donošenjem, analizom, a kada je to neophodno i korigovanjem odgovarajucih planova razvoja. Da bi se ostvario zadovoljavajuci kvalitet planova, i ujedno omogucila efikasnija realizacija planova razvoja, izrada plana trebalo bi da tece prema utvrdenoj metodologiji.
Postupak izrade plana odvija se kroz nekoliko faza:
• Analiza dosadašnjeg razvoja.
• Ocene postojeceg stanja i sagledavanje razvojnih mogucnosti.
• Definisanje opšte strategije razvoja preduzeca.
• Definisanje mogucih ciljeva razvoja kojim se realizuju željena buduca stanja.
• Utvrdivanje potrebnih sredstava za realizaciju planiranog razvoja.

Navedene faze su opšte prihvacene u teoriji i praksi planiranja razvoja pa ih zbog toga necemo posebno razmatrati.

Iz svega predhodnog što smo naveli sledi da ciljevi preduzeca treba da obezbede:
Uspostavljanje i stvaranje okruženja, koje ce podsticajno delovati na osnivanje novih i razvoj vec postojecih MSP. Podsticajne mere osmišljene su Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeca i preduzetništva u Republici Srbiji 2003-2009. godine. Njihovom realizacijom moguce je u narednom periodu otvoriti znacajan broj radnih mesta u okviru sektora MSP, koji ce omoguciti novo zapošljavanje, ali i zapošljavanje dela radnika koji usled restrukturiranja velikih društvenih preduzeca i smanjenja broja zaposlenih u javnim preduzecima, ostanu bez zaposlenja. Stvaranje poželjnog okruženja znaci, da Regionalni centar za razvoj MSP mora da bude aktivni ucesnik u pronalaženju realnog i dugorocnog potencijala za privredu i razvoj, uspostavljajuci interaktivni odnos sa kljucnim lokalnim stejkholderima.

Podsticanje osnivanja, poslovanja i razvoja mikro, malih i srednjih preduzeca, pružanjem pomoci, saveta i informacija, obuka i konsalting usluga. Dosadašnja ponuda ovakvih vrsta usluga je na veoma niskom nivou, a i cene su visoke za pojedince i nove poduzetnike. Takode, mali je broj agencija koje se bave obukom i savetovanjem buducih i postojecih preduzetnika. Dakle postojece "tržište usluga" za MSP je nedovoljnog kapaciteta i nepoznatog kvaliteta. Zato, Regionalni centar treba da zauzme vodecu ulogu u razvoju tržišta usluga za MSP, da pridobije poverenje klijenata kvalitetom usluga sa namerom da nauci preduzetnike da te usluge, koje se cine nevidljivim i neopipljivim, mogu biti od velike važnosti za poslovni uspeh.

Razvoj kapaciteta za dugorocan i održiv razvoj sektora MSP, kroz kreiranje i ostvarenje projekata koji mogu pomoci rastu efikasnosti malih i srednjih preduzeca, konkurenciji na domacem i stranom tržištu, kvalitetu, internacionalizaciji i implementaciji IT (priprema za digitalno doba), kao i podizanju svesti, promociji i iniciranju razlicitih sredstava za poslovnu saradnju i povezivanje MSP sektora sa slicnim, u drugim regionima Srbije, sa velikim kompanijama i stranim partnerima.
Regionalni centar zarazvoj preduzetništva treba svoje aktivnosti usmeriti na proširenje tržišta usluga, razviti visoko kvalitetnu ponudu i kompleksno obuhvatiti sve ciljne grupe (nezaposlene, viškove zaposlenih, studente, srednjoškolce, izbeglice i raseljena lica, žene-preduzetnike, start-up preduzetnike, postojeca MSP i dr).

Da rezimiramo po pitanju ciljeva razvoja preduzeca, odnosno preduzetništva država je obavezna da pruži neposrednu podršku malim i srednjim preduzeaima i preduzetnicima. Svojim misijom podstice njihov razvoj, doprinosi rastu društvenog proizvoda i otvaranju novih radnih mesta. Iz predhodnog proisticu i sami ciljevi preduzetništva:
- promocija i podsticanje razvoja preduzetništva i preduzetnickog duha,
- otvaranje novih preduzeca i rast i razvoj postojecih,
- razvoj tržišta konsultantskih usluga i
- razvoj preduzetnicke infrastrukture.


Što se tice samih usluga u potpori razvoja preduzetništva potrebno je razviti širok spektar usluga koje pomažu malim i srednjim preduzecima i preduzetnicima da unaprede svoje poslovanje, a koje se mogu svrstati u tri kategorije: konsultantske usluge, obuke i poslovne informacije.
Konsultantske usluge-svesni smo cinjenice da cesto, da bi postigli uspeh u poslovanju, nismo u mogucnosti da sami rešimo probleme i izazove pred kojima smo se našli. Zbog toga nam je potrebna strucna pomoc u razlicitim oblastima poslovanja: marketing, poslovno planiranje, pravna regulativa, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje finansijama, spoljnotrgovinsko poslovanje.
Obuka-ako smo razvili biznis, ali želimo više, jasno Vam je da bez dodatnog našeg osposobljavanja i naših saradnika, bez ulaganja truda i novca, nema napretka.
Poslovne informacije nam nude informacije o novim potencijalnim tržištima, potencijalnim proizvodima/uslugama, mogucnostima nabavke opreme, potencijalnim strateškim partnerima, vladinim programima podrške MSP sektoru, donatorskim programima podrške MSP sektoru,
transferu tehnologije, izvorima finansiranja MSP, EU regulative, Sajmovima i svim važnijim manifestacijama u zemlji i inostranstvu.

Iskustva u upravljanju razvojem preduzetništva, njihov broj, pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, visoko relativno ucešce zaposlenih preduzetništva u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama, na jednoj strani, i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji, na drugoj strani, ukazuju da strateški cilj Srbije treba da bude upravljanje razvojem preduzetništva. Država direktnim i indirektnim merama podrške utice pozitivno na okruženje preduzetništva kako bi se obezbedilo ispunjenje napred definisanog strateškog cilja. Okruženje za preduzetništva predstavlja: država-vlada, lokalna uprava, privredne komore, univerziteti, instituti, razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom, edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoci. Preduzetništva se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. Rad se posvecuje snimanju odnosa okruženja prema upravljanju razvoja preduzetništva i anticipiranju nekih predloga za razvoj optimalnog interakcijskog odnosa preduzetništva i okruženja.

Zakljucci, koji su izvedeni, dobijeni su generalizacijom, deduktivnom metodom analize pisanog materijala, intervjuom i komparativnom, benchmarking analizom. Ukoliko se zvanicno prihvati da je strateški cilj države, a to je vec ucinjeno, razvoj malih i srednjih preduzeca i ako se prihvati da vizija razvoja preduzetništva bude: dostizanje razvijenosti u visoko razvijenim zemljama, i postizanje optimalnog interakcijskog odnosa preduzetništva sa svim zainteresovanim stranama i institucijama koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa preduzetništva kao u vosokorazvijenim zemljama, jasno i nedvosmisleno se ukazuje na sledece: koliko smo udaljeni od visokorazvijenih zemalja u interakcijskom odnosu i ko, kako, za koje vreme, pomocu kojih resursa može da realizuje navedenu viziju. U radu je ukazano da se po hitnom postupku moraju menjati zakoni koji direktno uticu na upravljanje razvojem preduzetništva. Ocekivalo se da zakoni koji se u ovom momentu usvajaju povoljno uticu na razvoj preduzetništva. Takode se ocekivalo da Zakon o lokalnoj upravi da više ekonomske samostalnosti lokalnoj upravi. Lokalne uprave imaju koncepciju razvoja preduzetništva, ali nemaju finansijska sredstva. Dosadašnja politika predhodnih je da Vlada nema nameru da donese dobre programe za razvoj proizvodnje i preduzetništva, vec da cvrstom i tvrdom fiskalnom politikom kupi nepostojeca sredstva od osiromašene privrede. Brojne privredne delegacije visokorazvijenih zemalja sveta, koje svakodnevno dolaze u našu zemlju, pokazuju da su one zainteresovane za saradnju i vezu sa našim privrednicima. Ukoliko bi država usvojila model za upravljanje razvojem preduzetništva neke visoko razvijene zemlje i izvršila harmonizaciju i sinhronizaciju zakonske regulative, poštujuci specificnosti naše privrede, sve institucije, koje su povezane sa razvojem preduzetništva, imale bi interes da usklade svoje koncepcije, tj. regulišu pozitivan odnos prema preduzetništva. Ovako su preduzeca u Srbiji prepuštena sama sebi i pitanje je koliko imaju snage i šanse da se izbore protiv postojecih krutih i uglavnom destimulitivnih zakona i propisa.


Preduzetnicka strategija

Pod preduzetnickom strategijom se podrazumeva nacin na koji se ostvaruju preduzetnicki ciljevi.
Postoje cetiri preduzetnicke strategije:
• biti prvi a istovremeno i najbolji
• pogodite ih tamo gde ne ocekuju
• ekoloske nise i
• promene ekonomskih karakteristika proizvoda, trzista ili privredne grane.

Ove statregije se medjusobno ne iskljucuju, nego kombinuju u razlicitim situacijama. Jer svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke.

Biti prvi a istovtremeno i najbolji
Preduzetnicka strategija biti prvi a istovremeno i najbolji podrazumeva odredjivanje ambicioznog cilja koje treba ostvariti. U nju su ugradjene dve krajnosti: potpuni uspeh ili potpuni neuspeh. Kada pocne primena ove strategije ona se vise ne moze korigovati. Nema ispravke u hodu. Zato se ona pre pocetka primene mora dobro osmisliti i pripremiti. A onda kada ova strategija uspe, pocne da daje prve rezultate, tek tada pocinje prava i najzesca aktivnost. Osvojenu vodecu poziciju treba ucvrstiti i zadrzati. Sledeci zahtev koji ova strategija postavlja pred nosioce ove strategija inoviranja su cene. One se moraju snizavati i relativno i apsolutno. Prema tome, ukoliko se bilo koja od navedenih aktivnosti ptreskoci, ne ostvari ili ne ostvari maksimalno ili uradi sa zakasnjenjem sledi potpuni neuspeh. Zbog toga ova strategija sa sansom za veliki uspeh, ali i rizikom za veliki promasaj, pogodna je samo za velike veoma znacajne inovacije.

Pogodite ih tamo gde ne ocekuju
U okviru ove strategije afirmisana su dva pristupa: kreativna imitacija i preduzetnicki dzudo zahvat.
Kreativna imitacija - Kad se odredjeni preduzetnik opredeli za ovu strategiju on radi ono sto je neko vec uradio, ali je u tome nasao nesto sto bi moglo da se doradi, da upotpuni tu inovaciju. Cilj koriscenja ove strategije je osvajanje vodece dominantne grane na trzistu. Za razliku od prethodne strategije, ova strategija u sebi nosi manji rizik. Ona ne preuzima celo trziste, vec samo onaj deo koji je ostao ne pokriven. Strategija kreativne imitacije je sva okrenuta trzistu. Dakle ona polazi od trzista a ne od proizvoda, od potrosaca a ne od proizvodjaca. Iako ovde ne postoji rizik, a u slucaju prethodne strategije ne bi moglo da se kaze da rizika uoppste nema. On se javlja u slucajevima kad neko zeli mnogo da mudruje, da se gubi u nizu detalja i raznovrsnih dopuna imitacije, ili kada pogresno protumaci buduce trendove traznje, pa doradjuje inovaciju sa nekim dodacima koje trziste nece prihvatiti. Smatra se da je najzahvalnije podrucje za primenu ove strategije oblast visokih tehnologija.


Preduzetnicki dzudo predstavlja strategiju ciji je cilj stvaranje platforme za napad na deo etabliranih lidera na trzistu koji nije branjen ili je neadekvatno, nedovoljno branjen.
Najcesce okolnosti za primenu ove strategije su: kad se velike mocne kompanije ponasaju samouvereno, opusteno. Kao primer za to se navodi japanski "SONY", koji je iskoristio tranzistor proizveden u SAD (1947.) i za nekoliko godina osvojio svetsko trziste sa radio aparatima.
Kada se velike kompanije opijene svojom slavom i zanete svojom visokom reputacijom pocnu ponasati monopolski. Ne osluskuju zahteve trzista i umesto da poboljsavaju kvalitet, podesavaju cene i sl., oni smatraju da samim tim sto su veoma poznati imaju i najbolji kvalitet i najprihvatljivije cene.
Kada privredni subjekti ne reaguju pravovremeno i adekvatno na krupne uspehe ili neuspehe koji mogu nastati zbog odredjenih strukturnih promena u proizvodnji ili na trzistu.
Koncepcija primene ove strategije je takva da se prvo napada najranjiviji odnosno najmanje branjen segment. Kada se on osvoji onda se napadaju ostali segmenti, pa delovi trzista, pa trziste u celini. Strategija preduzetnickog dzudoa mora da se zasniva na stvarnoj inovaciji, koja ce imati neke prednosti u odnosu na postojece stanje (kvalitet, cena, funkcionalnost, estetski izgled, ekoloska bezbednost itd.). Takodje ta inovacija mora da bude usmerena na deo trzista gde lideri nisu etablirani. Treba izbeci direktnu konfrotaciju sa liderima.

Od 1989. godine, u zemljama centralno-evropskog regiona se odvija proces transformacije njihovih politickih, ekonomskih i socijalnih sistema. U bližoj istoriji ne postoji primer za ovakav obim ekonomskih reformi i politickih promena. Posmatrajuci proteklu deceniju, mogu se primetiti znacajne promene u citavom regionu. Suštinski element politicke i ekonomske transformacije u bilo kojoj zemlji je stvaranje privatnog sektora, razvoj preduzetništva i stvaranje malih i srednjih preduzeca (MSP). Ovo treba da postane vodeca snaga u ekonomskom razvoju. MSP stimulišu privatno vlasništvo i preduzetnicke sposobnosti. Ona su fleksibilna i mogu se brzo prilagoditi na promenu ponude i tražnje na tržištu. Ona stvaraju zaposlenost, promovišu diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti, podržavaju održivi rast i daju znacajan doprinos izvozu i trgovini.
Razvoj strategije preduzetništva se ogleda u sledecem:
- Prepoznajuci potencijalni doprinos malih i srednjih preduzeca ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mjesta, inovacijama, transferu tehnologije i dostignucima u socijalnom i ekonomskom uskladivanju;
- Polazeci od postojecih ogranicenja za razvoj malih i srednjih preduzeca, niskog nivoa biznis znanja, regulativne i administrativne barijere, ogranicenog pristupa raspoloživim izvorima finansijskih sredstava na srednji i duži rok, neadekvatnog pristupa izvorima poslovnih i tržišnih informacija i ogranicene raspoloživosti specijalizovanih poslovnih usluga;
- Uzimajuci u obzir najbolja medunarodna iskustva iz oblasti razvoja malih i srednjih preduzeca i propise iz Deklaracije UN-a o Saradnji u Razvoju malih i srednjih preduzeca u oblasti Severo-istocne Evrope.

Ciljevi strateije razvoja preduzetništva su:
1. Povecanje broja malih i srednjih preduzeca registrovanih u privatnom sektoru, koja zvanicno posluju.
2. Postizanje vece raznolikosti i integrisanosti ekonomske aktivnosti, povecavajuci ucešce malih i srednjih preduzeca koja se baziraju na proizvodnji i ne-trgovackim uslugama.
3. Znacajno povecati ucešce malih i srednjih preduzeca u odnosu na mikro-preduzeca u ukupnoj strukturi preduzeca.
4. Povecati konkurentne aktivnosti malih i srednjih preduzeca u ekonomskim sektorima u kojima odredena država zavisi od uvoznih dobara i usluga; i povecati ucešce malih i srednjih preduzeca u prihodima od izvoza.
5. Povecati ucešce domacih malih i srednjih preduzeca u inostranim strateškim savezima i aranžmanima zajednickih ulaganja (joint ventures).
6. Povecati ucešce malih i srednjih preduzeca u Bruto društvenom proizvodu.
7. Povecati udeo malih i srednjih preduzeca u ukupnoj zaposlenosti.


Uspešna realizacija ove strategije pojedine države nisu u mogucnosti same da realizuju, vec zahtevaju zajednicke, koordinirane napore niza subjekata, ukljucujuci Vladu, medunarodne kreditne institucije, inostrane donatore, nevladine organizacije, poslovno-zastupnicke organizacije, poslovni konsalting i savetodavne usluge, kao i mala i srednja preduzeca. U isto vreme, Vlada takode uvida da se njena uloga u postizanju ovih strateških ciljeva i njeni odnosi sa partnerima moraju dalje razvijati u toku ove primene, fokusirajuci se u pocetku na mere promovisanja preduzetništva i uspostavljanja odgovarajuceg okvira za razvoj malih i srednjih preduzeca. Kada ove mere pocnu delovati, ucešce Vlade ce se znatno smanjiti i svesti na pružanje osnovnog poslovnog obrazovanja i informacija koje ne obezbijedjuje tržište.
Nivo preduzetnickih aktivnosti u vecini država je trenutno na veoma niskom nivou po medunarodnim standardima.. Da bi omogucili državi da postane konkurentna u medunarodnoj tržišnoj ekonomiji, neophodno je da se preduzmu svi koraci u cilju podrške razvoja preduzetništva. Osim preduzimanja mera koje bi gradanima olakšale osnivanje i vodenje poslovanja, zahteva se i uska saradnja sa medijima i ostalim "kreatorima mišljenja"kako bi se naglasile korisne strane preduzetništva i privatne inicijative, kao alternative zaposlenosti u državnim firmama i u Vladi, i kako bi se kreirao pozitivan "uzor-model" za preduzetnike. najcešce se predlažu u praksi da se:
- Istraže mehanizmi za promociju preduzetništva putem partnerstva izmedu Vlade, predstavnika preduzeca, edukatora, medija i predstavnika slobodne štampe, obezbedujuci razlicite oblike komunikacije (okrugli stolovi,promotivni seminari, posebne emisije o malom i srednjem biznisu, biznis klubove itd.)
- U saradnji sa obrazovnim institucijama i komercijalno-bankarskim sektorom, organizovati kontinuirane promotivne projekte (projekat "mladi u biznisu").
- Pokrenuti poseban specijalizovani magazin, koji bi posebno imao za cilj promociju razvoj malih i srednjih preduzeca i objavljivao "primere uspeha" iz ovog sektora.

Koordinacija primene ovakvih strategija za razvoj preduzetništva, prvenstveno malih i srednjih preduzeca kao i nadgledanje njenog razvoja su primarne odgovornosti Vladinih Agencija za Razvoj malih i srednjih preduzeca.


Zakljucak


Medunarodno poslovno angažovanje je sve više preduslov opstanka, a sve manje jedna od opcija koju imaju preduzeca u savremenom ekonomskom okruženju. Da bi na najbolji nacin iskoristili sve prednosti medunarodnog biznisa, kompanije, pre svega, moraju da razumeju koji modeli medunarodnih tržišnih ulazaka postoje i prema tome da formiraju svoju sopstvenu startegiju razvoja preduzetništva Nakon identifikacije ovih modela, neophodno ih je medusobno uporediti, kako bi se identifikovao model koji, u zavisnosti od faze u medunarodnom angažmanu, najbolje odgovara konkretnom preduzecu
Strategija razvoja preduzetništva treba da ima glavni cilj transformaciju preduzetništva. Pre svega, ona je široka vizija buducnosti preduzeca: gde preduzece treba da bude za 10 godina. Ta vizija treba da obuhvati izvesne kvantitativne ciljeve. Ona treba da ukljuci transformaciju preduzetništva i kreiranje novih institucija. U suštini, to je “mapa”kretanja preduzeca do definsanog cilja. Savremeni razvojni proces je kompleksan i težak, te proces kreiranje strategije cesto zahteva više znanja i informacija nego što je raspoloživo sada. Zato je strategija razvoja živi dokumenat. Potrebno je postaviti nacin kako da se kreira, revidira, i primeni. Naravno, nema uspešne strategije razvoja bez ucenja o preduzetništvu.
Dakle, glavni cilj strategije razvoja preduzetništva je transformacija preduzetništva. Strategija razvoja preduzetništva polazi od toga da je integralni deo uspešnog razvoja povecanje društvenog proizvoda per capita. Ali, to je smao jedan od ciljeva, a on se cak nece ostvariti dok se ne primeni širi i više društveno orjentisan prilaz razvoju. Tako, pored povecanja društvenog bruto proizovda, nova razvojna strategija preduzetništva postavlja za ciljeve podizanje nivoa životnog standarda, poboljšane zdravstvenih usluga, povecanje pismenosti, smanjenje kriminala, smanjenje siromaštva itd. Prema nedavnom istraživanju, koje je obavila kompanija Ernst i Jang (Ernst & Young), 78% uticajnih ljudi iz biznis sveta smatra da je preduzetništvo i njegov razvoj biti najznacajniji trend 21. vijeka. Mala i srednja preduzeca vec zauzimaju jedno od najznacajnijih mesta u svetskoj ekonomiji – motor su ekonomskog rasta, stvaraju najviše radnih mesta, najviše inovacija... Iz tih razloga, podrška razvoja preduzetništva i malih i srednjih preduzeca se namece kao obaveza, a ne samo kao poželjan cilj. Tradicionalne mere ekonomske politike za pospešivanje preduzetništva su potreban, ali ne i dovoljan uslov za razvoj ovog sektora.
Zbog toga je neophodno pristupiti implementaciji specificnih modela za razvoj preduzetništva i malih i srednjih preduzeca, kao što su naucni parkovi ili klasteri, koji su se pokazali veoma uspešnim. Implementacija ovakvih mera povecava konkurentnost malih i srednjih preduzeca i omogucava im da se takmice na širem tržištu, što istovremeno ima veoma pozitivan uticaj na rast i razvoj citave ekonomije.

Literatura

4 Dr Vlajko Petkovic, Preduzetništvo, Cacak, 2006
5 Dr Vojislav Božic Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, Beograd
6 Dostic, M. (1996). Preduzetništvo i menadžment u malom biznisu. Sarajevo: autor
7 Ilic, M. (2001). Ekonomika industrije. Kragujevac: Ekonomski fakultet - Institut za ekonomska istraživanja
8 Ilic, M. (2001). Ocena stepena koncentracije i monopolske moci u industriji. U Strategija razvoja i strukturne promene u uslovima tranzicije. Kragujevac: Ekonomski fakultet, Niš: Ekonomski fakultet
9 Ill the, W. (2001). Camera di commercio, Industria, Arttigianate e Agricaltura di Reggio Emilia, Italy
10 Petrovic, P. (2001). Poslovna politika - mala preduzeca-osnov adaptibilne strategije izvoza, Poslovna politika, str. 8
Internet adrese:
www.anu.edu.au
www.eto.org.uk www.wikipedia.com
www.internet.fon.bg.ac.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 


Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD