OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ PSIHIJATRIJE |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
DEMENCIJA
Demencija je poremećaj pri kojem prethodno normalni mozak prestaje normalno funkcionirati pa bolesnik postaje zaboravan, smeten i gubi vezu s spoljašnjimim svetom. Demencija je vrlo retka kod osoba ispod 65. godine. Senilna demencija (demencija koja pogađa stare osobe) je naprotiv vrlo česta. Slabljenje umnih sposobnosti je ponekad posledica postepenog trošenja nezamenljivih moždanih stanica; u nekim slučajevima, u kojima se lečenje može pokazati uspešnijim, stanje se razvija zbog postepenog sužavanja i otvrdnjavanja arterija koje dovode krv u mozak.
Senilna demencija se može razvijati u toku nekoliko godina, te je zbog neizbežnog starenja postupna i neizlečiva. Međutim, nemojte misliti da su znaci smetenosti ili slabljenja intelektualnih sposobnosti kod osobe iznad 65. godine uvek posledica senilnosti, jer osnovni uzrok može biti neko oboljenje - koje se može lečiti.
Tako na primer infekcija pluća ili urinarnog trakta, moždana kap, srčani napadi i hipotermija mogu uzrokovati duševnu smetenost; isto vredi i za nisku vrednost šećera u krvi, hipoglikemiju ili neke lekove. Smetenost, uznemirenost i pospanost, koji su rezultat takvih oboljenja, razlikuju se od simptoma senilne demencije po sledećem: obično se razvijaju brzo, za dan-dva, i često nestaju nakon odgovarajućeg lečenja osnovne tegobe. U nekim slučajevima senilnu demenciju mogu na izgled pogoršati već postojeće tegobe s vidom i sluhom.
Praktični aspekti – klasifikacija:
• Topografska (neuropsihološka): - kortikalne
- subkortikalne
- kortiko-subkortikalne• Etiološka:
- degenerativne
- nedegenerativne• Prema lečivosti:
- lečive
- nelečiveSenilnu demenciju može uzrokovati i dugotrajno prekomerno pijenje, prekomerno uzimanje lekova ili nedostatak vitamina, hipotireoza, sifilis, tumor na mozgu ili subduralno krvarenje. Vrlo često se duševni znaci "senilnosti" povuku nakon lečenja takvih oboljenja. Kod starijih osoba javlja se često i depresija, koje su simptomi nalik na simptome demencije. Na žalost, simptomi se često pripisuju demenciji iako je pravi uzrok depresija - koja se može lečiti. Mnoge starije osobe u početnim stadijumima senilne demencije shvataju da im intelektualne sposobnosti popuštaju, iako se njeno napredovanje praktički ne da zaustaviti.
Simptomi demencije
Prvi simptom je postepeni gubitak pamćenja, pogotovo najnovijih događaja. Počećete primećivati da se starija osoba više ne može setiti šta se dogodilo pre nekoliko sati (pa čak i minuta), iako se seća događaja koji su se zbili pre mnogo godina. Ovo je klasičan simptom staračkog pamćenja i ne mora značiti da će demencija napredovati, iako je to često slučaj. U toku sledećih nedelja ili meseci može doći do slabljenja sposobnosti mišljenja i shvatanja, kao i do gubitka zanimanja za sve porodične aktivnosti, čak i za gledanje televizije ili raspitivanje o poznanicima. S vremenom može doći do propadanja ličnosti.
Senilna demencija često završava emotivnom i fizičkom nestabilnošću. Neke starije osobe su naizmenično bezvoljno povučene i preaktivno agresivne, a ponašanje im postaje preslobodno i nedruštveno. Ponašanje za stolom je sve gore, lična higijena se zanemaruje, a uobičajena uljudnost nestaje. Ponekad se takve osobe mogu ponašati i nasilno ako ne mogu ispoljiti impulzivnost.
Neki se starci upuštaju i u seksualne ispade prema mlađim osobama oba pola. Svi ti simptomi postepeno, ali sigurno vode sve većem pogoršavanju intelektualnog i duševnog stanja.
Alzheimerova bolest najčešće se javlja kod osoba starijih od 60 godina, mada se može javiti i ranije (oko 45.), sa učestalošću od 30-45% kod osoba starijih od 85 godina. Javlja se postepeno, sa simptomima koji progrediraju. U početku su oni blagi pa čak i neprimetni npr. osoba često misli da sa njenim naočarima nešto nije u redu pa ih često pere misleći da su stakla zaprljana, ili ih često gubi pa čak i lomi. Javlja se i zaboravnost koja i nije tako primetna, potom mentalna zbunjenost i sklonost ka povlačenju u sebe. Ti simptomi najčešće se pripisuju starosti.
Kako bolest napreduje (a ona se češće javlja kod osoba u čijoj porodici je neko bolovao od nje) dolazi do poteškoća u komunikaciji zbog slabljenja mogućnosti govora, čitanja i pisanja. Otežano je i snalaženje u prostoru (osoba kada izađe iz kuće zaboravi gde stanuje i gde treba da se vrati). Tada okolini postaje jasno da nije reč o privremenoj zaboravnosti tipičnoj za starost. U kasnijim stadijumima bolesti osoba čak ne prepoznaje ni članove svoje porodice, komunicira sa likovima sa TV ekrana, otežano se hrani i kreće.
Uz napredak bolesti osobi je potreban stalni nadzor i nega.
Učestalost demencije
Verovatnoća senilne demencije povećava se s godinama. Pogađa oko 10% osoba iznad 65 godina, dok se učestalost kod osoba iznad osamdesete povećava na 20%. To znači da u proseku svaka deseta porodica uključuje najmanje jednog člana koji boluje od senilne demencije.
Mogući uzrok bolesti
Amiloid-beta-peptid glavna je komponenta ekstracelularnog depozita kod Alzheimerove bolesti, a javlja se u difuznim plakovima i krvnim sudovima mozga. On dovodi do povećanog stvaranja slobodnih radikala kiseonika, a time i citotoksičnog oksidativnog stresa u ćelijama. Dolazi do disfunkcije neurona i do demencije. Amiloidni plakovi se kao lepak talože između neurona, dovodeći do njihove nesposobnosti da prenose nervne impulse.
Spletovi su sastavljeni od proteina nazvanog tau koji je modifikovan fosforilacijom i agregacijom. Novijim istraživanjima ustanovljeno je da je u mozgu bolesnika sa Alzheimerovom bolešću poremećena funkcija ciklin-zavisne kinaze 5, koja hiperfosforiliše tau i akumulira se u neuronima, a i da ona može da izmeni signalni proces u neuronima zbog poremećaja ravnoteže njene aktivnosti kao kinaze i fosfataze.
Tau protein koji se javlja u šest izoformi koje kodira jedan tau gen, povezan je sa neuronskim mikrotubulima i stabilizuje ih, reguliše transport vezikula i organela duž njih, podržava stvaranje aksona i služi kao osnova za koju se vezuju enzimi. Neophodan je za normalni razvoj centralnog nervnog sistema sisara.
Pošto se pretpostavlja da fosforilacija slabi afinitet tau proteina za mikrotubule tau se onda odvaja i agregira dovodeći tako do degeneracije neurona.Opasnosti demencije
Stare osobe koje pate od senilne demencije, kao i one koje pokazuju očite znakove senilnosti, ne bi smele živeti same. S obzirom na njihovu zaboravnost i nesposobnost koncentracije, one su izložene stalnoj opasnosti od nesreća uzrokovanih požarom, plinom i kuhinjskim priborom. Duševna smetenost, naročito ako se uz to javlja i neka fizička tegoba, kao što je gluvoća ili pogoršan vid, otežava redovno uzimanje lekova, prelaženje ulice, pa čak i korištenje kupatila. Ako neko na njih ne pazi, takve osobe obično slabo jedu i zanemaruju ličnu higijenu. Posledice mogu biti neugodne, naročito ako takve osobe počnu patiti (što se često događa) od inkontinencije, pothranjenosti ili nekog oboljenja uzrokovanog nedostatkom vitamina.Prognoza i lečenje
Bolest je praktično neizlečiva, ali može da se uspori njen tok. Kada je ustanovljeno da u osnovi bolesti čiji se uzrok još ne zna, leži holinergički deficit, lekovi koji se primenjuju u terapiji su reverzibilni ili ireverzibini inhibitori acetilholinesteraze, enzima koji razgrađuje acetil holin u mozgu, povečavajući njegov nivo i time pojačavajući holinergičku transmisiju.
Veoma važno za ovu vrstu lekova je primeniti ih što je ranije moguće, po pojavi prvih simptoma i znakova oboljenja, mada još uvek ne postoje pouzdani biomarkeri za otkrivanje oboljenja. Pored toga, oni treba da imaju veći afinitet za acetilholinesterazu mozga nego za onu skeletnih mišića i srca.
Danas se inhibitori acetilholinesteraze često kombinuju sa antioksidansima, npr. vitaminom E i preparatima biljke Gingko biloba. Kod bolesnika sa Alzheimerovom bolešću dolazi do stvaranja slobodnih radikala kiseonika i oksidativnog stresa i tada nastaje pojačana oksidacija ugljenih hidrata, lipida i proteina mozga. U tom slučaju, ako antioksidativni mehanizmi odbrane nisu u mogućnosti da spreče delovanje slobodnih radikala kiseonika dolazi do oksidativnog stresa i ubrzanog izumiranja neurona mozga.
U tom slučaju primena antioksidanasa može biti od koristi da se poboljša odbrambena moć organizma. Vitamin E je već poznati antioksidans, a preparati iz biljke Gingko biloba su ustvari ekstrakti standardizovog sadržaja, i to uglavnom flavonoidi koji deluju kao čistači slobodnih radikala, mada se još uvek ne zna koje ustvari sastavne komponete biljke Gingko biloba deluju povoljno u terapiji Alzheimerove bolesti. U mnogim zemljama Evrope i Amerike ti preparati upotrebljavaju se i u prevenciji kognitivnih poremećaja.
Terapija podrazumeva inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA antagoniste i ekstrakt ginka bilobe. Inhibitori holinesteraze su se pojavili 1997. godine i deluju tako sprečavaju razlaganje acetil-holina neurotransmitera koji je odgovoran za pamćenje, time što inhibiraju enzim acetiholin esterazu,
Donepezil je inhibitor holinesteraze koji je registrovan u terapiji blage i umerene teške Alzheimerove demencije. Donepezil se pokazao i kao efikasan lek za terapiju vaskularne demencije koja je drugi najčešći uzročnik demencije.
Rivastigmin je noviji lek koji ima selektivnije dejstvo na centralnu holinesterazu, u odnosu na perifernu, a ima i selektivnije dejstvo u moždanoj kori i hipokampusu. Osim inhibicije acetilholinesteraze, rivastigmin ima inhibitorno dejstvo i na butirilholinesterazu, što postaje značajno u uznapredovaloj bolesti.
Najnoviji lek koji je odobren za lečenje umerenog do težeg oblika Alzheimerove bolesti je antagonist NMDA receptora memantin. Deluje tako da smanjuje delovanje glutamata na određene receptore u mozgu i time smanjuje simptome Alzheimerove bolesti. Memantin kontroliše Alzheimerovu bolest, ali je ne leči. Efekat memantina vidi se u poboljšanju kognitivnih i psihomotornih sposobnosti i obavljanju dnevnih aktivnosti, i dobroj toleranciji i kod duže primene
Memantin je slab do umereni nekompetitivni antagonist N-metil-D-aspartat receptora. Blokadom receptora, smanjen je ulaz kalcijuma u ćeliju i postiže se neuroprotekcija. Tokom uzimanja ovog leka potreban je oprez pri vožnji i pri radu sa mašinama, zbog moguće vrtoglavice, pospanosti, slabosti. Ako se pojave značajne alergijske reakcije, primena se prekida. Neke od nuspojava su i pospanost, povišen krvni pritisak, glavobolja, kašalj, konfuznost, umor.
Ginkgo drveće (Ginkgo biloba) potiče iz Istočne Azije. Prvi put je preneto u Evropu iz Japana u 18. veku, a u današnje vreme se koristi kao ukrasno drvo u Evropi i Severnoj Americi. Plod ginkgo drveta, kao i njegovo seme, se koristilo u medicinske svrhe u Kini pre više od 2000 godina. U tradicionalnoj kineskoj medicini, gingko se koristi za lečenje astme, a ekstrakt napravljen od lišća ginkgo se koristi za isceljivanje rana. Danas se ginkgo preparati prave od osušenog lišća ove biljke. Listovi se skupljaju u mesecu maju, kada je njihov sastav bogat flavinoidima, jednom od aktivnih supstanci. Smatra se da flavinoidi imaju antioksidantno dejstvo, a da ginkoglidi (druga aktivna supstanca) sprečavaju zgrušavanje trombocita.
Antioksidantna svojstva biljke, pretpostavlja se, usporavaju starošću uslovljeno opadanje broja receptora moždanih ćelija hipokampusa odgovomih za memoriju i na taj način poboljšavaju saznajne sposobnosti onih koji boluju od Alchajmerove demencije. S druge strane, efekat ginkgo ekstrakta na trombocite sprečava razvoj tromba u moždanim krvnim sudovima, smanjujući rizik od razvoja vaksularnih demencija.
Rezullati raznih studija vezanih za korišćenje ginkgo ekstrakta u lečenju demencije nagoveštavaju da je optimalna doza preparata 120mg/dan podeljena u 2-3 dnevne doze. Za sada je pokazano da ovaj preparat može da uspori razvoj demencije, ali ne i da poboljša već postojeće stanje.Registrovani lekovi:
• donepezil – ARICEPT (Pfizer Manufacturing Center USA), YASNAL (Krka Slovenija),
• rivastigmin – EXELON (Novartis Švajcarska),
• galantamin – REMINYL (Janssen Pharmaceutica Belgija),
• memantin – EBIXA (H.Lunbeck A/S Danska),
• ginko biloba – TANAKAN (Beaufour Ipsen Industrie Francuska), BILOBIL (Krka Slovenija), BILOBIL FORTE (Krka Slovenija).ZAKLJUCAK
Sve u svemu bolest je teška, degradira ličnost, a što je najteže i nasledna je. I ne samo to. Pošto je bolest dugotrajna, izaziva i velike materijalne troškove za pojedinca, njegovu porodicu i celo društvo. To su sve razlozi zašto se u poslednje vreme vrše intenzivna istraživanja etiopatogeneze bolesti i uvode novi lekovi.LITERATURA
Pavlović MD: Demencije neurološki i psihološki vodič. Kaligraf. Beograd, 2008.
Ocić G: Klinička neuropsihologija. Zavod za nastavna sredstva i udžbenike. Beograd, 1998.
http://www.stetoskop.info/lekovi-za-terapiju-demencije-b13-bs263-p100-nc1-book.html
http://www.zdravstveni.com/demencija.php
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi