a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline,otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije,
b) dezorijentacija u vremenu,mestu i prema drugim osobama,
c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano,oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje,
d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.
U sindrom pomućenja svesti spadaju:
1.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti),
2.delirantni sindrom,
3.oniroidni sindrom (obilje fantazija),
4.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost),
5.sumračni sindrom ( prekid toka svesti, gde se gubi potpuno sećanje, amnezija, a pod uticajem sumanutosti, halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci).

2) Emocionalni sindromi

1.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje, inhibicija motorike do stepena stupora, javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice, uznemirenost praćena panikom, strahom, bojažljivošću, verbigeracijom.
2.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje, ubrzan tok misli, motorni nemir.
3.Mešani sindrom, bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom, apatični sindrom.
Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja.

3) Sindrom poremećaja percepcije

1.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.Halucinacije su često praćene strahom,motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.
2.Sindrom derealizacije: bolesniku okolina izgleda promenjena,nerealna,poremećena je i percepcija prostora i vremena.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija,marko i mikropsija,optička alestezija (kada izgleda da predmet nije tamo gde je),deja vue, deja vecu, jamais vu,optička bura (sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju).
3.Sindrom depersonalizacije: poremećena svest o sebi (osećanje izmenjenosti Ja).U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi,koji se odlikuju osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja,otudjenjem svojih misli,afekta i delatnosti.Boesniku izgleda kao da ne postoji,kod njega se remeti percepcija telesne sheme.
4.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja, osećanja, misli, aktivnosti, već nešto što se javlja neovisno od njega, bolesnika, voljom nekoga sa strane,koji se upliće u ličnost pacijenta. Ovde se ubraja automatsko mišljenje,primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli.Javlja se bez pomućenja svesti, ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja, pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam, prisilne misli, prisilne slike, uverenje da drugi znaju njegove misli, prisilno prekidanje misli, prisilna sećanja, ozvučenje sopstvenih misli, pretvaranje misli u unutrašnji govor. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima, vode sa njima diskusije, protestuju, dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli, unutrašnjih glasova.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija.
Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika.
Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije,tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane.
Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja.

4) Sumanuti sindromi

1.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija.
2.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe.
3.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline,za sumanutost uticaja i proganjanja. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. Najčešći je kod schizofrenije, ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza.
4.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti, propasti sebe i sveta.
5.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza". Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija, polimorfnija, pojava cenestopatija, halucinacija, pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma, utoliko je formiranje sumanutosti manje.

5) Deluzioni sindromi

1.Stupor: psihogeni, organski, depresivni, shizofreni.
2.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti, pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću.
3.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter.
4.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam, mutizam, katalepsija, eholalija, ehopraksija, grimasiranje, stereotipija, impulsivne radnje). Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera, vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja).

6) Sindromi mentalne nerazvijenosti (subnormalnosti)

1.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti, i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga,umerena. teška,duboka i mentalna retardacija neoznačene težine.ili klasična podela na: umerena, debilnost; srednja.imbecilnost i teška, idiotija i kretenizam. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali, na pr.fiziološka tupost.

7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a

1.Sindrom demencije
Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja,u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi, svojoj bolesti, tako i prema okolini. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom, težom, nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti, afektiviteta i sl.). Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci.
2.Amnestički sindrom: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja, dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja, ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja.

8) Neurotski sindromi

Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji, već se radi o astenizaciji psihe, afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima.
1.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja,pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje.
2.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli, straha i radnji.
3.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću, sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije.

9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti

Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse, usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski, njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života, pošto su te osobenosti, karakteristike svojstva karaktera, tj strukture ličnosti.Medjutim, osobenosti poremećaja ličnosti, njihova disharmoničnost, maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu, koji ase karakteriše trijasom:
a) asocijalnim ponašanjem,
b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i
c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge.

10) Sindrom pseudodemencije

Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. Boesnici ne znaju svoje ime, koliko im je godina, koliko imaju ruku, prstiju, tzv.sindrom približnih odgovora. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe, koriste s njima. Odbijaju da hodaju, stoje, često padaju u stanje stupora,leže čuteći i nepokretno. Od hrane se ne odriću i čisti su. Mimika je jednolična, na ubode ne reaguju. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije.
Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija.

11) Spazmodični sindromi

Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. Ovde spadaju:Veliki, grand mal napad, Parcijalni epileptički napad, Djeksonovi napadi, Narkolepsija, Kataleptički napadi, Histrionični napadi.

12) Akuni katatoni sindrom

Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje, odnosno katatona pomama. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. Oni dugo zadržavaju jedan, često bizaran položaj, pa ako im se to dozvoli, danima mogu da leže u krevetu, sede, čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi, poremećaji u perifernoj cirukalciji, negativizam, veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam, tj odbijanje svake sugestije sa strane,unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše,aktivni negativizam, tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom, neorganizovanom hiperaktivnošću, koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. Bolesnik je izrazito logoroičan,disiranog misaonog toka,viće udara,razbija,ruši i slično. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza, kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a, simptomatskih psihoza, hroničnih organskih psihosindroma, epileptičnih stanja, histrioničnih stanja, zatim kod mentalno retardiranih osoba, zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika, steroida i sl. Posebno je interesantan tzv.pseudokatatoni stupor. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"), ali je znatno dužeg trajanja od njega. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora, katatonom sindromu, pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor, negativizan, stereotipije, ehopraksiju, eholaliju, motornu docilnost i sl. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar, odaje punu svesnost i bistrine, jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara), dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu, vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika.
Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol, baclofen, apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, cikloserine, cocain, disulfiram, flufenazin, loxapine, piperazin, prochlorperazin

13) Hronični halucinatorno - interpretativni sindrom

Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok, nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja, izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku, prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju, poremećaj je nazvan parafrenijom.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč, da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno- sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj, pre svega za izbor odgovrajuće

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD