POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
 

 

UZGOJ JEČMA

Biološke osobine ječma

JecamPostoje tri ekološka tipa ječma, severni, srednji i južni. Svaki od njih se dolikuje svojim biološkim osobinama u zahtevima prema klimatskim faktorima i uslovima gajenja. Postoje ozime i jare forme. Ozimost kod ječma nije tako jako izražena kao kod pšenice i raži, mada postoje sorte ozimog ječma koja se po ozimosti može izjednačiti sa pšenicom. i kod ječma postoje tipične jare, prelazne i ozime forme, premda apsoluto ozimih formi nema. Najduži stadijum jarovizacije iznosi 34-45 dana. Ječam ima brži porast od pšenice, širi list i veću lisnu površinu ali je korenov sistem slabije razvijen. Bolje se bokori od pšenice. Etape organogeneze su slične kao kod pšenice. Samooplodna je biljka, a oprašivanje se vrši u zatvorenom cvetu. Osipanja nema, sem kod prezrelih useva ili ako je klasno vreteno lomljivo, tada dolazi do gubitaka. Severni tip ječma i jare forme odlikuju se kratkom vegetacijom 60-70-110 dana. Nemaju velike zahteve prema toploti, ali u fazi cvetanja stradaju na -1.5°C. Sadrže manje proteina, a više skroba zato se prvenstveno upotrebljavaju za proizvodnju piva i ljudsku ishranu a delom i za ishranu stoke. Ovaj tip ječma ima velike zahteve prema vlazi, ne podnosi sušu i visoke temperature. Srednji ili srednjeevropski tip ječma obuhvata većinu kvalitetnih sorti pivarskog ječma selekcionisanih u uslovima srednje Evrope. Za ovaj tip ječma najpogodnija je umereno topla klima, bez naglih kolebanja i sa ravnomernim rasporedom padavina. Najbolji rejoni za proizvodnju pivarskog ječma su oni u kojima je vegetaciona sezona kratka sa kišovitim letima. To su planinska područja u nas. Južni tip ječma se odlikuje po tome što može da izdrži niske temperature i sušu bolje od srednjevropskog. Ovaj tip je manje osetljiv na visoke temperature, sušu i “toplotni udar”.

Uslovi uspevanja

Zahtevi prema toploti. - Ozimi i jari ječam klijaju na temperaturi od 1 do 2°C . Optimalna temperatura za ovaj proces iznosi 15-22°C, a maksimalna 28-30°C. Mlade biljke ozimog ječma bez štetnih posledica mogu izdržati mrazeve od -4 do -5°C (izmrzavaju samo vrhovi listova). Posle dobrog kaljenja izdrže kraće mrazeve od -10 do -12°C. Mlade biljke jarog ječma podnose kratkotrajan mrazeve od -4 do -5 a kadkad od 8°C. U periodu od nicanja do klasanja kod jarog, odnosno od nastavka vegetacije do klasanja kod ozimog, najpovoljnija temperatura vazduha je 20-22°C, a pri sazrevanju 23-24°C. Za ječam su opasne niske temperature za vreme cvetanja i sazrevanja zrna. Prašnici i plodnica stradaju na 1-2°C. nalivanje i sazrevanje zrna zaustavlja temperatura koja je niža od 10°C. U periodu nalivanja zrna, pri temperaturi od 38 do 40°C, ječam trpi manju štetu od pšenice i raži što znači da manje trpi od toplotnog udara odnosno prisilne zriobe.
Zahtevi prema vodi su u odnosu na sve ostale strne žitarice najmanji, odnosno on je najotporniji na sušu. Ekonomično troši vodu jer ima mali transipracioni koeficijent (300-350 kod jarog i oko 450 kod ozimog ječma). Zbog toga u aridnijim područjima daje sigurnije prinose od drugih pravih žita. On ipak ima veće zahteve prema vlazi u prvim fazama razvoja korenovog sistema. Ječam zahteva najmanje vlage za klijanje od pravih žita (48-50% od težine zrna). Najosetljiviji na nedostatak vlage pri kraju svetlosnog stadijuma, što dovodi do sterilnosti i manjeg prinosa. On takodje troši dosta vode u fazi bokorenja, a naročito izmedju početka vlatanja i klasanja. Kritičan period za vodu je u fazi nalivanja zrna. Jari ječam je osetljiv na nedostatak vlage u fazi šest listova.
Zahtevi prema zemljištu.- Ječam ne podnosi kisela zemljišta, a takodje se slabo razvija na peskovitim zemljištima. Pošto ima slabije razvijen korenov sistem, trebaju mu plodnija zemljišta, naročito za južni tip ječma.

Agrotehnika za ječam

Predusevi za ječam su isti kao kod pšenice. Dobri predusevi su rane okopavine, po mogućnosti da se izabere predusev koji ostavlja dovoljno vlage i da se procesu obrade zemljišta sačuva vlaga zemljišta radi izjednačenijeg klijanja i nicanja.
Osnovna obrada i priprema zemljišta za setvu je ista kao kod pšenice. Za ozimi ječam, obrada zemljišta bi trebala početi ranije nego za pšenicu (zbog ranije setve).
Đubrenje za ječam je specifično zavisno od njegovih ekoloških tipova. Zbog slabije razvijenog korenovog sistema, treba računati da unošenje većih količina hanjivih materija u zemljište. U pogledu značaja pojedinih hranjiva, isti je kao kod pšenice, s tim da se posebno mora voditi računa o količinama azota zbog manje otpornosti ječma prema poleganju. Ječam najviše usvaja azot, zatim kalijum i najzad fosfor. Usvajanje azota i kalijuma traje do kraja vegetacije, ali ipak najviše odmah u proleće pri kretanju vegetacije i u fazama intenzivnog porasta. U periodu od nicanja do kraja bokorenja ječam usvoji polovinu fosfora i ¾ kalijuma, a tek u toj fazi počinje intenzivno usvajanje azota. Zbog toga, on ima najveće potrebe prema azotu u fazama bokorenja i vlatanja. Kod pivarskog ječma daje se više fosfora i kalijuma, pošto azot u većim količinama utiče na povećani sadržaj proteina dok fosfor i kalijum utiče na povećani sadržaj skroba i brašnatog zrna. Ukoliko je zemljište siromašno azotom, veće količine azotnih djubriva povećavaju prinos bez štetnog povećanja proteina u zrnu. Za pivarski ječam iza djubrenih okopavina prosečna količina hranjiva treba da iznosi 40-80 kg/ha N, 60-100 kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O, dok za stočni ječam treba dati 60-100 kg/ha N. 50-80 kg/ha P2O5 i 40-80 kg/ha K2O.
Način unošenja mineralnih đubriva je isti kao kod pšenice samo što prihrana azotom treba biti nešto ranija nego kod pšenice. U aridnijim područjima za jari ječma treba celokupnu količinu NPK hranjiva dati predsetveno.
Setva. - Izbor sorte, priprema semena, semenski kvalitet je sličan kao kod pšenice. Vreme setve treba podesiti tako da se ječam što bolje ukoreni i izbokori pre zime, ali da ne bude suviše bujan jer utiče na slabije prezimljavanje. Optimalno vreme setve ozimog ječma je ono koje omogućava da se od setve do prosečnog datuma prekida jesenske vegetacije nakupi suma temperatura oko 580°C. To je negde u proseku od 20 septembra od 10 oktobra.
Za setvu jarog ječma važi pravilo sejati što ranije, to bolje, a to znači čim se rano u proleće može ući u njivu (kraj februara ili početak marta) u ravničarskom području dok u planinskim rejonima setva treba da se obavi tokom marta do početka aprila.
Način setve i količina semena razlikuje kod jarog pivarskog i ozimog stočnog ječma. Kod pivarskog ječma je bitno da se otklone uslovi za bokorenje, pa se zbog toga seje na manji razmak red od reda (10-12 cm) sa većom količinom semena (oko 450-500 klijavih zrna/m2). Ozimi višeredni stočni ječam seje se takoĎe na razmak redo od reda 10-12 cm, ali sa količinom semena od 500-600 klijavih zrna /m2 što obezbeĎuje oko 400 prezimelih biljaka/m2, odnosno pri dobrom bokorenju od 600 do 900 klasova/m2.
Nega useva ječma je slična kao kod pšenice.
Žetva. – Ječam se žanje na kraju voštane zrelosti, odnosno na početku pune zrelosti (jednofazno kombajnom). Ukoliko je vlažnost zrna veća od 14%, mora se vršiti dosušivanje na 400C. Specifičnosti kod žetve ječma u odnosu na druga strna žita su u njegovim osobinama klasa i zrna, lomljivosti stabla i zahtevima za čistoćom, smanjenjem loma i oštećenja ubranog zrna. Zbog toga se nameće potreba za poznavanje sortnih karakteristika, konkretnih uslova žetve kojima se maksimalno podreĎuje podešavanje režima rada kombajna. Gubici mogu nastati u obliku slobodnog zrna i neovršenih klasova na hederu i vršalici kombajna. Na gubitke na hederu najveći uticaj ima vitlo kombajna, od čijeg režima rada zavisi i karakter i intenzitet gubitaka. Ako je usev redak ne obezbeĎuje se kontinualni protok mase, već isti posle odsecanja pada na zemlju ispred kose. Promena kinematskog odnosa periferne brzine vitla i radne brzine kombajna, kao i usklaĎivanjem rada vršalice mora da obezbedi kvalitetno izvršenje i čišćenje sa tolerantnim ukupnim gubicima neovršenih klasova (u granicama do 0,5 %), lomom i oštećenjem zrna do maksimalno 3 % , od čega lom zrna do maksimalno 1 % i makrooštećenja do 2 %. Intenzitet izvršavanja srazmeran je broju obrataja bubnja i smanjenom zazoru izmeĎu bubnja i podbubnja, dok je lom i oštećenje zrna obrnuto srazmeran, što zavisi od stanja vlažnosti zrna i sortnih osobina. Dakle, fizičko-mehaničke osobine sorte imaju uticaja na gubitke na hederu, uzrokovane radom vitla. Gubici se krecu u granicama 0,5 -6 %.
Kod žetve potpuno zrelog ječma (13 - 14 % vlage) promena zazora izmedju bubnja i podbubnja utiče na variranje gubitaka od 0,15-1,25 %. Promena rada vršidbene komore u većoj meri utiče na pojavu gubitaka slobodnog zrna preko organa separacije, a manje u obliku neovršenih klasova. Nameće se konstatacija da kod žetve pivskog ječma režim rada kombajna treba prilagoditi sorti, stepenu zrelosti, uslovima žetve i svakodnevno po nekoliko puta kontrolisati kvalitet rada kombajna.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi