Predmet: Informacioni sistemi u proizvodnim sistemima i procesima

PROJEKTNI ZADATAK

1.0. OPSTA KONCEPCIJA INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem je skup podataka, postupaka, metoda, tehnika i resursa proizvodnog sistema putem tacnog i brzog registrovanja podataka i informacija u toku rada, odlucivanja i upravljanja poslovnih sistema. Svaki informacioni sistem se sastoji iz ogovarajucih podsistema koji cine jedinstven sistem, projektovano na osnovama savremenih mogucnosti u obradi i informaciji, komunikacija i obradi podataka. Svaki IS cini skup ljudi i obnove koji po odredjenoj organizaciji i tacno definisanim. Metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i dostavljanje informacija. U danasnje vreme sastoji se od ljudi i racunara koji formiraju ili koriste informacije i stupaju u vezu sa ostalim komunikacionim elementima, radi ostvarivanja zacrtanih ciljeva poslovnih sistema.
Izmedju elemenata sistema podaci se prenose komunikacijskim kanalima i kao rezultat njihove obrade javljaju se podaci i informacije. Oni se mogu pokazati pomocu azbucnih , brojcanih ili specijalnih signala koji mogu biti formalizovani ili neformalizovani.
Formalizovani podaci imaju fiksnu-nepromenljivu i unapred zadatu strukturu i duzinu i najcesce se koriste kod masovne obrade podataka a podaci se pokazuju u obliku definisanih formata.
Neformalizovani podaci imaju promenljivu varijabilnu duzinu, nemaju utvrdjenu strukturu a koriste se u primeni raznih tekst procesora.
Zadatak svakog IS je da koriscenje podataka proizvodi informacija. Da bi se proizvela informacija podaci se cesto moraju sakupiti pa se nakon toga vrsi obrada gde se posle obrade dobija informacija.

Zadatak IS u definisanom zadatku je takodje da informaciju proizvodi koriscenjem podataka, postupaka i resursa jer ovaj poslovni sistem kao i svaki drugi nemoze da egzistira bez postojanja informacionog sistema.

Svi informacioni sistemi mogu se definisati za cetiri osnovne aktivnosti vezane za obradu informacije i to su:
1. prikupljanje podataka,
2. obrada podataka,
3. cuvanje ili memorisanje podataka i
4. dostavljanje podataka korisnicima.
Da bi covek ili bilo koji drugi sistem mogao uspesno da deluje potrebno je stalno da raspolaze informacijama o stanju okoline u kojoj se nalazi, da dobija podatke prethodnog rada i program prema kome treba da radi.

Kada govorimo o prenosu informacija moramo znati da je na pocetku svakog prenosa izvor informacije koje su relevantne za organizovani proces. Od izvora informacije idu u odasiljac kanalima i vezama u koder. Iz kodera opet kanalima idu u sledeci segment dekoder koji vrsi dekodiranje signala na jezik razumljiv primaocu ili prijemniku.

2.0. OPSTA SEMA INFORMACIONOG SISTEMA

Sto se tice definisanog sistema (slika 2.) izvor informacije je covek odnosno rukovodioc proizvodnog sistema.Pretvarac ili koder treba prilagoditi informaciji izvora odnosno informacionom kanalu kako bi informacija mogla da se prenese, a to su u ovom slucaju publikacije odnosno izvestaj: o nabavnom materijalu(delovima); o sistemu odrzavanja voznog parka, vozila, garaza, ugostiteljskih objekata, odmaralista itd.; o potrebnom broju vozila na odredjenim relacijama; o ceni karte;
Informacioni kanal uopste ostvaruje vezu izmedju izvora i prijemnika povezivanjem elemenata informacionog sistema. Informacioni kanali u definisanom zadatku su ljudi koji prenose informaciju na druge ljude odgovorne za taj posao.
Ovaj sistem spada u vremenski kanal koji karakterise maksimalni broj znakova koji mogu u jedinici vremena da se prenesu i tu spadaju: ljudski govor, telefon, telefaks i dr.
Proces prenosenja informacija se odvija preko komunikacionih kanala koji cini covek i to preko raznih izvestaja, naloga trebovanja , i drugo.
Na slici 3.prikazan je putni nalog (za konduktera), koji predstavlja jedan od prenosioca informacije. Osim ovoga postoji putni nalog za vozaca.
Na slici 4. prikazan je izvestaj automehanicara o vozilu na kojem vrsi opravku.
Ove dokumentacije su izradjene u vidu tabele gde se unosi datum, relacija vozila, vreme polaska i odlaska. Svaki od ovih izvestaja je numerisan i svaki radnik je duzan da vodi tacnu evidenciju(da upisuje podatke koji su potrebni). Ovako popunjen izvestaj predaje svom nadleznom koji predaje dalje ljudima koji su nadlezni za sredjivanje konta. Dokumentacija se arhivira, odnosno podaci se unose u racunar i cuvaju kako bi se na kraju meseca izvrsilo sumiranje i sredjivanje svakog dokumenta.

Dekoder je prenosni elemenat koji se nalazi izmedju IS i prijemnika i ima zadatak da vrsi pretvaranje apstraktne azbuke IS u apstraktnu azbuku prijemnika da moze biti dostupno prijemniku.
Pod prijemnikom se u opstem slucaju podrazumeva mesto kome su informacije namenjene a to su covek ili sistem tj. prijemnik je covek koji treba da sprovede informaciju u koristan rad.
Buka ili smetnja je zastupljena u svakom IS. Pod bukom se podrazumevaju sve smetnje od izvora do prijemnika.

2.1. VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA

Onaj IS koji se gradi da bi izvrsio zadatu obradu podataka, a kao rezultat te obrade da informacija na osnovu koje se moze doneti odgovarajuca odluka pa je njegova namena da ispuni samo jedan zadatak koji je jednostavan i pregledan naziva se jednostavnim IS.
Zadatak kompleksnih IS koji se sastoje od velikih banki podataka, datoteka i tabela sa razlicitim podrucjima primene, imaju mogucnost dobijanja razlicitih i slozenijih izvestaja. U ove sisteme se ubrajaju svi podsistemi integralnih IS.

Prema podacima koji obezbedjuju IS razlikuju se sledeci IS:
- sa statickim podacima,
- sa podacima o tekucem postojanju,
- podacima o odredjenom proizvodu ili njegovom delu.

Prema primeni informacione tehnologije IS mogu se podeliti na:
- centralne zone,
- autonomne,
- distributivne IS.
Centralizovani informacioni sistem su organizovani sa jakim centralnim racunarom i centralizovani bazom podataka u kojima su smesteni odgovarajuci podaci. Prednost ovih sistema sto su podaci na jednom mestu , a nedostatak glomazna struktura racunarske opreme koja je locirana na jednom mestu
Autonomni informacioni sistemi karakterisu se autonomnim racunarima koji upravljaju odredjenim podsistemima nezavisno jedan od drugog i nisu
povezani sa ostalim racunarskim sistemima posmatrano u organizacionom sistemu , a baze podataka su nezavisne i nalaze se na razlicitim racunarima. Prenos ovih IS je ta sto se podaci za odredjeni podsistem dobijaju veoma brzo a nedostatak sto nepostoji direktna veza izmedju podsistema.
Distributivni informacioni sistem predstavlja mrezu racunara u kojoj jedan od njih ima centralno- upravljacku jedinicu a ostali u toj mrezi upravljaju uredjajima, delovima podataka.
Proizvodni sistem koji je uzet za definisani projektni zadatak karakterisu autonomni IS. Svi racunari rade nezavisno jedan od drugog.

Svi IS mogu se podeliti na tri kriterijuma:
I Po osnovu veze sistema sa okolinom na:
- otvoreni i
- zatvoreni.
II Po osnovu ciljeva sistema:
- sistem sa fiksnim ciljevima i
- sistem sa promenljivim ciljevima.
III Po osnovu postojanja povratne sprege:
- sistem sa jakom un utrasnjom kontrolom,
- sistem sa slabom unutrasnjom kontrolom.

Na osnovu ova tri kriterijuma mogu se definisati cetiri vrste sistema i to :
- staticki sistemi - zatvoreni sistemi sa fiksnim ciljevima i slabom unutrasnjom kontolom preko unutrasnje sprege.
- dinamicki sistemi - fiksni ciljevi, slaba unutrasnja kontrola i izuzetno su podlozni uticaju okruzenja.
- homeostaticki - otvoreni, imaju fiksne ciljeve, imaju unutrasnju kontrolu
- kibernetski - otvoreni sistem, imaju jaku unutrasnju kontrolu i spadaju u sisteme sa promenljivim ciljevima

U definisanom zadatku javlja se otvoreni sistem gde je karakteristican uticaj okruzenja (ljudi i njihova potreba), imaju fiksne ciljeve i jaku unutrasnju kontrolu.
Sa stanovista opremljenosti i integrisanosti IS razlikujemo sledece vrste sistema i to:
- rucne,
- mehanizovane,
- delimicno automatizovane i
- potpuno automatizovane.

Definisani IS je delimicno automatizovan. Kod ovih IS postoje vise stepena razvoja.
U prvoj fazi automatizovan je proces obrade podataka, pomocu racunara. Kod njih obrada podataka mora biti integrisana i mora posedovati kompletnu informaciju za upravljanje proizvodnim procesom i njihovo izvodjenje.
U drugoj fazi automatizuju se procesi prikupljanja, predaje i cuvanje informacija. Podaci se uzimaju sa nosioca informacije za masinsko citanje a u svojoj vecoj meri se koristi neposredno i posredno uzimanje podataka pomocu racunara.

2.2. MODELI SISTEMA

Pojam modela zasniva se na slicnosti dva objekta i vestackih objekata koje je covek stvorio. Ako se slicnost izmedju dva objekta moze uspostaviti u bilo kom pogledu onda medju njima postoji odnos originala i modela.
Ako je A original a B model onda se to matematicki prikazuje A-B. Za totalnu indeticnost B-A. Izmedju originala i modela mora postojati odnos izomorfije ili bar homomorfije. Izomorfna struktura odgovara ako za svaki elemenat skupa A odgovara jedan elemenat skupa B i obrnuto. Sistemi A i B su homomorfni kada svakom elementu u sprezi jednog sistema odgovara odredjeni elemenat i sprega drugog sistema ali nemora biti obrnuto.

3.0. MATEMATCKI MODEL SISTEMA

Proces matematickog modeliranja svakog sistema moze se podeliti u cetiri etape:
1. Opisivanje elemenata, struktura i ponasanja objekata,
2. Objekat se zamislja i predstavlja pomocu apstraktnih
kategorija u vidu matematicke strukture,
3. Formiranje tri oblika modela :
- model elemenata,
- model strukture objekata,
- model ponasanja objekata.
4. Pisanje matematickog ili matematicko- logickog modela

Matematicki model sistema moze se prikazati u obliku:

= f( S,U)
ili ako ima vise komponenti:
= f( S1 , S2...,Sn, U1, U2,... ,Un)

f(S1, S2,...,Sn, U1, U2,..., Un)

=f(S1, S2,..., Sn, U1, U2,..., Un)

Cilj modelovanja svakog sistema je donosenje odgovarajucih odluka koji ce da odrede ponasanje sistema u buducnosti.

4.0. TROSKOVI INFORMACIJA

Da bi se dobio visok nivo informisanosti troskovi informacija krecu se u granicama (5- 15)- od ukupnih troskova u sistemu. Visoko ucesce troskova obrade podataka posledica je obicno za najveci broj obradnih sistema, skupih usluga racunskih centara koje su jedine specijalizovane ustanove za obavljanje ovako heterogenih i obimnih informacionih podataka.
Ekonomicnost informacije je kriterijum valjanosti i ekonomske opravdanosti preuzimanja informacija. Teznja je svakog IS da troskovi prikupljanja i obrade informacija budu minimalni a da istovremeno informacije budu kvalitetne odnosno ekonomicne. U uslovima primene projektovanog upravljackog sistema troskovi informacija su funkcije troskova obrade podataka.

4.1. INFORMACIONI SISTEM ZA UPRAVLJANJE TROsKOVIMA
U PROIZVODNOM SISTEMU
( vazi i za definisani projektni zadatak)

Ostvarivanje poslovnog uspeha proizvodnog sistema vezano je za povecanje realizacije proizvoda i usluga uz smanjenje ukupnih troskova poslovanja. Savremena trzista postaju sve ogranicenija, cene limitirane na jednom nivou pa smanjenje troskova poslovanja postaju jedini uslov za opstanak proizvodnog sistema u trzisnoj konkurenciji.
Danas postoji veliki broj metodologija za indetifikaciju, obracun i kvantifikaciju troskova koji su vezani za realizaciju odgovarajuce usluge. Ove metodologije zavise od toga ko ih primenjuje i koristi (inzinjeri, ekonomisti, informaticari, pravnici, analiticari, politicari, ...). Sagledavanje strukture, velicine i nacina ponasanja troskova je potrebno kao izlazna funkcija iz poslovnog sistema na osnovu koje bi se kroz povratnu spregu mogle korigovati ulazne velicine u poslovni sistem i njihovo ponasanje u okviru aktivnosti koje se desavaju u poslovnom sistemu.

Osnovne komponente IS za upravljanje troskovima su:
1. softver za pogonsko knjigovodstvo,
2. softver za prorazun, planiranje i analizu troskova,
3. softver za upravljanje produktivnoscu,
4. softver za izbor optimalne tehnologije izrade proizvoda i
5. softver za upravljanje investicijama.

4.1.1. Modul za pogonsko knjigovodstvo

Ovaj modul odnosi se na pogonsko knjigovodstvo koje je povezano sa materijalnim, finansiskim i robnim knjigovodstvom.
Zadatak pogonskog knjigovodstva jeste da uz podrsku IS omoguci prikupljanje i pracenje troskova.
Osnovni meni za pogonsko knjigovodstvo sadrzi:
-1. klasifikaciju racuna,
-2. sifriranje racuna,
3. analiza racuna,
-4. izbor metode,
-5. utvrdjivanje troskova po mestima troskova,
-6. utvrdjivanje troskova po nosiocima troskova,
-7. utvrdjivanje stvarne cene kostanja proizvoda.

1. Klasifikacija racuna sadrzi:
- racune elemenata troskova,
- racune mesta troskova,
- racuna proizvodnje,
- racune koji se dalje rasporedjuju,
- razune odrzavanja,
- racu ne troskova kvaliteta,

2. sifriranje racuna:
- elementi troskova,
- mesto troskova,
- proizvodnja,
- zajednicki troskovi,
- odrzavanje,
- upravljanje kvalitetom.

• racuni elemenata troskova:
- troskovi materijala,
- troskovi rada,
- troskovi amortizacije i dr.
• racuni mesta troskova
- projektovanje proizvoda i tehnologija,
- sluzbe proizvodnje,
- sluzbe logistike,
- administrativne sluzbe itd.

4.1.2. .Modul planiranja i analize troskova

Osnovni meni za planiranje i analizu troskova sadrzi:
- proracun stvarnih troskova,
- proracun ocekivanih- normalnih troskova,
- proracun planskih troskova,
- analiza troskova.

4.1.3. .Modul upravljanja produktivnosti

Softver za upravljanje produktivnosti sastoji se iz sledecih modula:
- upravljanje produktivnoscu koji se sastoji iz prikupljanja podataka,
- merenje produktivnosti,
- pracenje produktivnosti,
- upravljanje produktivnoscu,
Meranje produktivnosti sastoji se iz:
- ukupne produktivnosti,
- produktivnosti minulog rada,
- produktivnosti zivog rada,
- produktivnosti direktnog rada,
- produktivnosti indirektnog rada.

4.1.4. Modul za izbor optimalne tehnologije izrade

Ovaj softver koristi rezultate planiranja i analize troskova (modul 2.). Obicno se uporedjuju najmanje dve a pozeljno je vise varijante koje se mogu primeniti u proizvodnji nekog proizvoda.
Optimizacija tehnologije izrade je dinamicki problem kroz koju se analizira ucesce materijala, radne snage, opreme i dr. neidentifikovanih troskova koji su nekada specificni samo za analiziranu proizvodnju. Optimalna tehnoloska varijanta nije uvek i najevtinija , vec moze biti varijanta koja u datom trenutku zadovoljava kriterijume iskoriscenja kvaliteta, vremena isporuke proizvoda, kvaliteta proizvodnje proizvoda .

4.1.5. Modul za upravljanje investicijama

Ovaj softver omogucuje ocenu opravdanosti investicionih ulaganja u :
- razlicite koncepcije racionalizacije poslovanja (revitalizacija opreme),
- prosirenje kapaciteta,
- nove proizvodne programe.
Osnovni meni za izbor metoda ocene opravdanosti investicija sadrzi:
1.Staticke i to:
- poredjenje troskova,
- poredjenje dobiti,
- proracun rentabilnosti,
- proracun amortizacije
2.Dinamicke i to:
- metoda kapitalne vrednosti,
- metoda internog kamacenja,
- metoda anuiteta,
- dinamicki proracun amortizacije,
- MAPI metoda.

Iz modula za pogonsko knjigovodstvo definisani su neki od troskova.

4.2.1 Podsistemi upravljanja odrzavanjem
proizvodne opreme

Uokviru ovog podsistema omoguceno je ON LINE odrzavanje (dodavanje, azuriranje, brisanje i upit) tehnickih podataka bitnih sa aspekta odrzavanja proizvodne opreme koji se odnose na:
- postupke za preventivne preglede opreme,
- postupke za zamenu ulja odnosno podmazivanje opreme,
- postupci za podmazivanje odredjenih mesta kriticnih i specificnih na
datoj opremi.

4.2.2. Podsistem za upravljanje troskova odrzavanja

Ovaj podsistem sastoji se iz dva segmenta:
- Troskovi odrzavanja prema kontnom planu koji obuhvataju:
- utroseni materijal za odrzavanje,
- utroseni rezervni delovi za odrzavanje,
- troskovi usluga za tekuce odrzavanje,
- utrosak energije.
- Troskovi odrzavanja koji se izrazavaju van kontnog plana:
- troskove skladistenja potrebnih rezervnih delova,
- troskovi prometa i manipulacija,
- troskovi zaliha,
- troskovi zastoja,
- troskovi nedovrsene proizvodnje,
- troskovi upravljanja skladistem.

4.2.3. Utrosak materijala

Troskovi materijala nastaju unosenjem materijala u proces proizvodnje odnosno njegovim trosenjem u delatnosti proizvodnog procesa u iznosu utvrdjenom prema nabavnoj ceni materijala.
U prvom stepenu omogucava se sagledavanje utroska prema njihovoj osnovnoj nameni, (troskovi materijala za proizvodnju, za odrzavanje, za prodaju, kalkulativne stavke vezane za kvar i lom i odstupanje od cena ako se materijal vodi pod drugim, a ne po nabavnim cenama.
Utroseni materijal za definisani sistem spadaju materijali za odrzavanje vozila (lepkovi, lakovi, boje, presvlake za sedista); sredstva za ciscenje i pranje vozila, sredstva za odrzavanje voznog parka, za odrzavanje ugostiteljskih objekata koji se nalaze u okviru ovog poslovnog sistema;U utroseni materijal spada i kancelarijski materijal sa opremom za sprovodjenje proizvodnog procesa.
Utrosena energija - spada utrosak energije ili energetskih goriva nezavisno od nacina placanja i obracuna sa snabdevacima. U energetska goriva spadaju nafta, benzin, ulje koje koriste motorna vozila, zatim elektricna energija koja sluzi za osvetljenje poslovnih i drugih objekata. U utrosok energije definisanog proizvodnog sistema,ubraja se i snabdevanje goriva za zimski period, odnosno za grejanje.
Utroseni rezervni delovi. Troskovi za utrosene rezervne delove javljaju se u tri oblika:
- kao troskovi za utrosene rezervne delove za odrzavanje sopstvenih objekata i opreme, odnosno objekata i opreme koji se koriste za obavljanje delatnosti, bilo da je rec o tekucem ili investicionom odrzavanju;
- kao troskovi za utrosene rezervne delove za odrzavanje objekata i opreme koji su deo definisanog usluznog poslovnog sistema, a obaveza odrzavanja proizilazi iz datih garancija za kvalitet tih objekata, odnosno opreme,
- kao troskovi koji nastaju u vrsenju usluga odrzavanja objekata i opreme trecih lica,sto predstavlja delatnost poslovno- usluznog sistema.
Otpis sitnog inventara. Pod otpisom sitnog inventara podrazumeva se otpis vrednosti stvari opreme , auto-guma i ambalaze.
Otpis sitnog inventara vrsi se na dva nacina:
- u celini prilikom stavljanja stvari u upotrebu,
- u vidu otpisa u obracunskim periodima za vreme koriscenja sitnog inventara, vodeci razuna da godisnji otpis nemoze biti manji od 20- nabavne vrednosti sitnog inventara i u onim slucajevima kada je stvarni vek trajanja pojedinih vrsta stvari duzi od 5 godina.
Intres je da se otpis izvrs u sto kracim rokovima, jer se na taj nacin obezbedjuje manje angazovanje sredstava za finansiranje zaliha.

4.2.4. Usluge

U ovoj kontnoj grupi prikazuju se troskovi usluga bilo da se radi o transportnim uslugama, uslugama odrzavanja, troskovi propagande i reklame.
Transportne usluge se koriste:
- prilikom prevoza putnika bilo da je u pitanju lokalni ili medjugradski tranport,
- prilikom prevoza rezervnih delova, sklopova motora od proizvodjaca do kupca,
- prilikom prevoza transportnihn vozila (autobusa, kamiona, automobila,)
- prilikom prevoza alata i opreme (dizalica, viljuskara).

Usluge odrzavanja se koriste kod:
- odrzavanja transportnih vozila (opravka, zamena delova; unutrasnjeg inventara i to : sedista , TV- prijemnika),
- odrzavanja i opremanja voznog parka,
- odrzavanja svih objekata u okviru proizvodnog sistema.

Troskovi propagande i reklame su usluge koje sluze radi upoznavanja javnosti sa uslugama proizvodnog sistema.Tu spadaju troskovi za pribavljanje reklamniog i propagandnog materijala (prospekta, filmova, video kaseta i dr.)

4.2.5. Amortizacija

Amortizacija je metod po kojem se verednost sredstava za rad i nematerijalnih ulaganja prenosi u troskove i nadoknadjuje iz prihoda koje je proizvodni sistem ostvario u ekonomskom celishodnom veku koriscenja sredstava odnosno ulaganja.
Peredmet amortizacije su sredstva za rad, nematerijalna ulaganja, a osnovicu za amortizaciju cini nabavna vrednost tih sredstava. Amortizacija se kao trosak utvrdjuje na osnovu proracuna amortizacije u toku godine i na osnovu konacnog obracuna na kraju godine definisanog proizvodnih sistema.
Amortizacija definisanog sistema pocinje kod sredstava ciji je amortizovani vek kraci od 5 godina prvog dana narednog meseca od meseca u kojem je otpocelo koriscenje sredstava i traje sve dok se sredstva u celini ne amortizuju. A kod sredstava ciji je amortizovani vek duzi od 5 godina amortizacija pocinje teci od 1.januara naredne godine od godine u kojoj je otpocelo koriscenje sredstava i traju sve dok se sredstva u celini ne otpisu.
Amortizacija se moze privremeno obustaviti za sredstva koja su onesposobljena za koriscenje dejstvom vise sile (kvarom vozila, nedostatak energije, itd.). Obustavljanje amortizacije traje samo onoliko koliko je potrebno da se sredstva osposobe za koriscenje.

ZAKLJUCAK

Definisani IS karakterise proizvodno orjentisani upravljacki sistem ciji se obim moze dovesti u zonu rentabilnosti, optimizacije i automatske obrade podataka, sto dovodi do povecanja efikasnosti sistema. Teznja ovog informacionog sistema je da troskovi prikupljanja i obrade informacija budu minimalni, a da informacije budu kvalitetne odnosno ekonomicne.
Ostvarivanje poslovnog uspeha ovog proizvodnog procesa vezano je za povecanje realizacije usluga uz smanjenje ukupnih troskova poslovanja.
Sagledavanje strukture, velicine i nacina ponasanja troskova je potrebno kao izlazna funkcija iz poslovnog sistema na osnovu koje bi se kroz povratnu spregu mogle korigovati ulazne verlicine u poslovni sistem i njihovo ponasanje u okviru aktivnosti koje se desavaju u poslovnom sistemu.
Da bi definisani IS bio sto optimalni treba se povesti racuna o pojedinim modulima: planiranje i analize troskova.
O modulu za izbor optimalne tehnologije izrade.
Ovo je optimizacija tehnologije izrade koja je dinamicki problem kroz koju se analizira ucesce materijala, radne snage. Ovakva varijanta optimalne tehnologije nije i uvek najfinija vec moze biti varijante koja u datom trenutku zadovoljava kriterijume iskoriscenja kvaliteta, vremena isporuke proizvoda (usluga, kvaliteta usluga).
Primer:
Pri povecanju / smanjenju broja linija za odredjeni pravac terba se povesti racuna o stvarnim troskovima, ocekivanim brosurama plasnim troskovima, odnosno da se izvrsi analiza svih troskova pa da se zatim preduzmu odgovarajuce mere.

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD