OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- FINANSIJSKI MENADŽMENT -
 

 

POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
 
 

Osnovne funkcije u menadžment procesu
i njihov znacaj na putu ostvarenja poslovnih ciljeva


MenadzmentMenadžment je nauka i veština upravljanja ljudima. Finansijski menadžment je ucenje koje se bavi svim pitanjima vezanim za probleme novca, njegovo stvaranje, tokove, ulaganje, trošenje, brojna i složena delovanja u privredi, tokove profita uopšte. Finansijski menadžeri uce kako da zarade novac, ali i kako da ga zadrže. Kroz finansije se može zaraditi mnogo više, nego u bilo kojoj drugoj sferi proizvodnje ili pružanja usluga. One pokazuju kako se može raditi manje, a zaraditi mnogo više. Finansijski menadžment je velika šansa za savremeni poslovni svet. Danas u svetu se troši mnogo više na finansije nego na trgovinske transakcije. Mora se uzeti u obzir i cinjenica da nepoznavanje finansija može uništiti bilo koju kompaniju, pa se iz tog razloga mora obratiti jako velika pažnja da li posao sa finansijama, u izvesnom subjektu, je poveren pravom finansijskom menadžeru.

U novije vreme u svetu se stavlja veliki akcenat na istraživanja na svim poljima ljuckog života i rada. U oblasti ekonomije su naveliko prošireni vidici, došlo je se do mnogo novih metoda i nacina za povecanje profitabilnosti i uvecanja kapitala nastalog radom i uslugama. Sama menadžerska revolucija i razdvajanje svojine nad kapitalom od kompetencija vodenja preduzeca. To u stvari je odvajanje kompetencija vlasnika od kompetencija profesionalnih upravljaca, odnosno menadžera.
U današnje vreme bitan uslov za opstanak a po mogucstvu i napredak je da u privrednom subjektu budu zaposlene osobe koje poseduju potrebna znanja za pracenje savremenih tokova i trendova u oblasti kojom se bave. Od velikog broja upravljackih potrba jednog subjekta u ovom radu ce mo se potruditi da obradimo materiju vezanu za upravljanje novcem. Po mnogim teoreticarima oblasti delovanja finansijskog menadzmenta i ljudskog faktor su dve osnovne i nerazdvojive komponente za uspešan rad jednog subjekta. Sam pojam finansijskog menadžmenta jako veliki a našu pažnju u ovom radu usmerice mo na osnovne funkcije u menadžment procesu i njihov znacaj na putu ostvarenja poslovnih ciljeva.
Iako je tema složena i kompleksna potrudi ce mo se da je prikažemo što sažetije i time u kratkim crtama prikažemo razloge zašto finansijska funkcija treda da bude ako ne prva, ono tik uz prvu. Vlasnici i menadžeri moraju znati da je finansijski kapital skupo ekonomsko dobro i da se kroz njegovo upravljanje može daleko više zaraditi nego što je to moguce u bilo kojoj drugoj funkciji u preduzecu. To potvrduje i praksa razvijenih zemalja, gde se sve veci akcenat daje na plasiranje novca i ubiranje kamate, a sve manje na primarni sektor, koji se premešta u nerazvijena podrucja. Kao što navodi profesor Vujovic „Vlasnik kapitala može biti svako (pismena i neoismena osoba, stara ili mlada, itd.), kao što se i do kapitala može doci na razne nacine, ali znati problematiku finansija ili biti menadžer za finansije ne može svako.“

 

1. Finansijski menadžment

Finansijski menadžment, najkrace receno, jeste upravljane novcanim poslovima poslovnog subjekta, (preduzeca, organizacije, institucije itd.). [ I str.47] Ovu definiciju sam uzeo iz razloga što najkrace opisuje tako kompleksnu materiju kao što je finansijski menadžment. Veliki broj definicija govori isto na malo proširen i složeni nacin. Na primer : Finansijski menadžment jeste jedna od esencijalnih ljudskih aktivnosti savremenog sveta. Kao takav, finansijski menadžment se obicno definiše kao proces kreiranja finansijskih uslova za efikasno postizanje odabranih finansijskih ciljeva. [ III str.311] . Kroz ove definicije gledano izvodi se jednostavan zakljucak da je cilj svakog finansijskog menadžera isti, stvaranje profita. Kao i svaka druga operativna funkcija i finansijski menadžment ima iste poglede, za ostvarivanje vrhunskog cilja preduzeca profit u dugom roku, jer bez ostvarenja tog cilja ugrožava se ne samo rasti razvoj vec i opstanak preduzeca. U stvari, funkcija finansijskog menadžmenta treba da doprinese povecanju produktivnosti znanja u oblasti finansija, efektivnost i efikasnost u obavljanju poslova sa što manje angažovanog kapitala.
Razvoju funkcije finansijskog menadžmenta je u bitnoj meri doprineo i razvoj nauke o finansijama. Mikrofinansije su tek pocetkom XX veka pocele da se proucavaju kao posebna naucna disciplina, a do tada su se proucavale u okviru makroekonomije. Narastanjem finansijskih inovacija, preduzeca su se suocila sa potrebom vecih finansijskih sredstava, cime su otvorena pitanja upravljanja likvidnošcu i njenog održanja, kao i optimalnom nacinu finansiranja preduzeca. Pomak se dešava sa velikom ekonomskom krizom 30tih godina prošlov veka, mada do prve polovine prošlog veka funkcije finansijskog menadžera su bile veoma skromne i svodile su se na uzimanje sredstava neophodnih za funkcionisanje preduzeca. O pravom zamahu i razvoju mikrofinansija može se govoriti od sedamdesetih godina, kada dolazi do daljeg razvoja tehnika i metoda, proliferacije finansijskih posrednika i finansijskih inovacija, razvoja primarnog i sekundarnog tržišta kapitala, globalizacije svetske privrede i internacionalizacije i globalizacije finansijskog tržišta.
Poznavanje finansijskih instrumenata, tehnika i troškova je jedan od najvažnijih zadataka top, ali i funkcionalnih menadžera. Medutim, upravo je ovo glavni nedostatak menadžmenta. Top menadžeri cesto zapostavljaju poznavanje finansija i potcenjuju njihov uticaj na dugorocni uspeh kompanije. Finansijski menadžer mora da poznaje i ekonomsku teoriju i teoriju finansija, kako bi bio u mogucnosti da donosi smislene sa stanovišta ciljeva preduzeca finansijske odluke.


Od strane mnogih teoreticara nema velikog odstupanja u definisanju funkcija finansijskog menadžmenta, one bi bile:
1. Finansijsko planiranje,
2. Finansijska organizacija,
3. Izbor finansijskih kadrova,
4. Finansijsko rukovodenje i
5. Finansijska kontrola.


Mada u literaturi se srece i drugacije mišljenje po pitanju funkcija. Izvesno proširenje ove šeme nalazimo kod profesora Vujovica. Po njegovom mišljenju trebalo bi još da se doda funkcija odlucivanja. Svakodnevna prakticna iskustva ukazuju na potrebu za ovom funkcijom, jer bez funkcije odlucivanja, jednostavno, nema pravilnog funkcionisanja nikakvih funkcija, nema ocekivanih rezultata poslovanja.On objašnjava da u svim funkcijama menadžmenta pravilno donošenje ima ozbiljan znacaj što je u mnogome tacno. Ukratko receno, odlucivanje je posao kojim se daje pecat svim poslovima. A i njegov stav po pitanju pojma predvidanja može da se gleda kroz dešavanja na globalnom nivou i tokovima u svetskoj privredi. Jednostavno, svaki posao vezan za finansiranje zahteva predvidanje finansiranja pre bilo kakvog upuštanja u konkretnije radnje. [ I str.47,48 ] U pojedinoj literaturi srecemo naglašenu funkciju nadzora, neretko se ovaj pojam kod pojedinih autora poistovecuje sa pojmo kontrole. U inostranoj, a i domacoj literaturi pravi se razlika izmedu nadzora i kontrole. Naspram racunovodstvenog nadzora kao posebnog oblika nadzora koji se ostvaruje kao kontrola, inspekcija i revizija, dalje razmatrajuci navedenu problematiku pod nadzorom cemo podrazumevati jednu od menadžerskih funkcija koja konceptualno ima zadatak da rešava uocene probleme prilagodavanja i kordinaciju u preduzecu. Naime, prema opštoj teoriji menadžmenta, nadzor podstice proces menadžmenta. Iz toga sledi da nema ni efikasnog finansijskog menadžmenta bez finansijskog nadzora u svim funkcionalnim podrucijima u preduzecu. To podrazumeva da mehanizmi nadzora moraju da funkcionišu u svim delovima poslovnog sistema. Prikaza cemo i šematsku sliku profesora Vujovica.


U ovoj šemi nema stavke finansijske komunikacije iako je i sam Vujovic navodi kao bitnu komponentu. Komunikacije su potrebne u svim sektorima pa i u finansijama da bi se odredili finansijski ciljevi preduzeca, da se naprave finansijski planovi, da se organizuju ljudski i finansijski resursi, da se odaberu finansijski kadrovi za ostvarenje postavljenih finansijskih cilljeva i da se vrši finansijska kontrola u obavljanju finansijskih poslova.
U savremenim finansijama preduzeca finansijski menadžment jeste važan segment iz razloga što treba da ostvari tri kljucna funkcije:

1Finansijska analiza i planiranje
- Transformaciju sirovih podataka u one koji mogu da posluže za finansijsku analizu na bazi koje bi se donosile odluke koje su u funkciji poboljšanja performansi preduzeca,
- Evaluacija potrebnih povecanih i smanjenih finansijskih sredstava,
- Odlucuje o povecanju ili smanjenju finansijskih sredstava.
Ovu funkciju finansijski menadžment ostvaruje narocito analizom gotovine (cash flows) u prošlosti i procenama cash flows u buducnosti.


2.Donošenje investicionih odluka
- Utvrdjivanje optimalnog anivoa tekuce imovine,
- Da li iizmeniti, promeniti ili otkloniti pojedine fiksne troškove i na koji nacin to uraditi?


3.Donošenje finansijskih odluka
- Mix kratkorocnih i dugorocnih sredstava,
- Koja je najbolja kombinacija kratakorocnih i dugorocnih sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja u datom trenutku.


Povodom svega nabrojanog sledi zadatak finansijskog menadžmenta da uskladuje finansijske operacije preduzeca i tržište kapitala. Zato je i važno pitanje povezivanja profita, rizika i vremena kod finansijskog menadžmenta u oblasti 1.finansiranja preduzeca u razlicitim fazama životnog ciklusa firme, 2.optimalna struktura kapitala firme, 3.vrednovanje preduzeca, 4.dividende i cene akcija i prinosa, 5.gotovinskih tokova i likvidnosti i 6.finansijskog planiranja i kapitaliskog budžeta
U teoriji finansijskog menadžmenta vec je primetno da je najveca šansa za povecanje produktivnosti u znanju u oblasti finansijskog menadžmenta, finansijskog marketinga i finansijskog inžinjeringa, pri cemu se pod produktivnosti podrazumeva efikasnost i efektivnost u obavljanju finansijskog posla sa što manjim obimom angažovanih sredstava.
Iz tog razloga, s pravom se postavlja pitanje dali je finansijski menadžment nauka ili umetnost. U teoriji i praksi finansijsko menadžerstvo jeste umetnost, ali i organizovano znanje tj. nauka.
Znacaj finansija i finandijskog menadžmenta u procesu poslovanja je jako veliki. Postavlja se pitanje kod mnogih teoreticara u procesu stvaranja novog proizvoda u organizaciji kojim redosledom se grupišu organizacione strukture. S pocetka proizvodnje vecih razmera bila je samo proizvodnja. Kasnije se dodaju i dve nove funkcije marketing i finansije. Dugo se ljudski resursi nisu smatrali bitnom funkcijom. Ako se uzme u obzir da na pocetku procesa reprodukcije je covek sa novcem i znanjem tada se s punim pravom objedinjuju te dve funkcije u jednu zajednicku funkciju.

Finansijski menadzment


Mada se mogu izvesti razlicite formulacije globalne strukture finansijskog mehanizma, ona se u suštini može odrediti sa nekoliko kljucnih determinantni.Finansijski mehanizam, u funkcionisnaju privrednog sistema, cini po svojim institucionalnim determinantama jedinstvo:
- finansijskih institucija;
- finansijskih instrumenata;
- finansijskih tokova i
- odgovarajucih mera monetarno-kreditne i fiskalne politike.


Razvijen i efikasan finansijski mehanizam namece se posebno kao nužnost razvoja privrednog sistema, u kome se polazi od potrebe da tržište i racionalni ekonomski kriterijumi budu u punoj meri prisutni i u finansijskoj sferi. Pri tome, za racionalno funkcionisanje finansijskog mehanizma odlucujuci znacaj imaju finansijske institucije, finansijski instrumenti, finansijska politika kao i razvijenost finansijskog tržišta u globalu i posebno pojedinih (posebnih) delova.


2. Menadžment proces i njegove funkcije

Jednu od najstarijih, a u isto vreme i najboljih definicija menadžmenta dala je Meri Parker Folit (Mary Parker Follett). Za ovog pionira organizacije i menadžmenta, menadžment je „umetnost ostvarivanja ciljeva posredstvom drugih ljudi“, odnosno orkestriranje ljudi, rada i sistema, kako bi se postigli definisani ciljevi.
Polazeci od ideja, razradom , dolazimo do plana, na osnovu koga se predvida dalji tok aktivnosti i dalje utvrduje poslovna politika, program, ciljevi, razvija poslovna strategija. Drugi cinilac predstavlja stvari i sredstva. Pristupa se organizaciji onoga što je planirano. Treci cinilac cine ljudi u organizaciji. Zajedno sa ljudskim faktorom, uslov funkcionisanju svim ostalim ciniocima jeste novac.
Aktivnosti menadžera u ovoj oblasti usmerene su u tri pravca:
- prvi pravac se odnosi na izbor strucnih i odgovornih saradnika i njihovo usmeravanje, strucno usavršavanje i rasporedivanje;
- drugi pravac se odnosi na preduzimanje aktivnosti u domenu utvrdenih zadataka, sprovodenje ili realizaciju planiranog i funkcionisanje organizacije (definisanje zadataka, podela uloga, donošenje odluka, koordinacija i sl.).
- treci pravac odnosi se na kontorlu procesa rada, ocenu rezultata rada, sistem nagradivanja i kažnjavanja .


U finansijskom menadžmentu, u praksi, ni jedna od funkcija se ne može primenjivati nezavisno od ostalih. Menadžer može proci kroz svih pet-šest funkcija tokom jednog dana i ponoviti sve sledeceg dana, ili pak, menadžer, npr. može provesti mesece u planiranju pre nego što se razvije organizacija i popuni osobljem. Menadžment proces se može stalno ponavljati, a menadžeri stalno biti angažovani u izvršavanju svojih funkcija, pa se zbog toga ovaj proces naziva menadžment proces [ I str. 64 ].

2.1. Finansijsko planiranje


Na globalnom planu gledano planiranje predstavlja definisanje ciljeva koji se žele ostvariti. U finansijskom menadžmentu to posmatramo kao prvu fazu u procesu upravljanja koja predstavlja predvidanje sa planiranje. Finansijsko planiranje predstavlja vid iskazvanja raznih vrsta planova u vrednosnim pokazateljima. Plainiranje finansijskih sredstava sintezuje se u finansijskom planu preduzeca, koji obuhvata celokupan sistem proširene reprodukcije. Finansijski plan je instrument poslovne politike. Funkcije planiranja su informativno kordinirajuce funkcije, na bazi informacija o finansijskom poslovanju preduzeca, kordiniraju se sve finansijske aktivnosti u procesu donošenja kljucnih finansijskih odluka.
Obicno svaki posao koji se planira ima i svoju finansijsku stranu i valja je na vreme predvideti i planirati. Ukratko kazano, finansijsko planiranje je predvidanje i planiranje priliva i odliva novcanih sredstava. [ I str. 65 ]
Finansijsko planiranje obuhvataju izradu mesecnih, kvartalnih, godišnjih, petogodišnjih (srednjorocnih) i dugorocnih finansijskih planova, utvrdivanje planova materijalnih troškova i amortizacije, planova realizacije, planova prihoda i rashoda, planova investicija, kreditnih planova, zatim, raznih predracuna. Kratkorocno planiranje se odnosi na finansiranje likvidnosti, dok se dugorocno planiranje odnosi na investiciona ulaganja. Plan novcanih tokova obuhvata stanje novcanih sredstava na pocetku godine, prilive i odlive novcanih sredstava tokom godine i stanje novcanih sredstava na kraju godine. U oblasti finansijskog planiranja jedan od bitnih instrumenata finsnsijskog menadžmenta je ste planski bilans uspeha i planski bilans stanja. Ako se želi doci do takvog planskog bilansa uspeha i stanja koji ce maksimalno približiti potrebno mogucem, ovo planiranje mora biti u takvom procesu da se ispitaju sve mogucnosti ostvarenja što boljeg finansijskog položaja. Finansijsko planiranje u procesu izrade finansijskih planova obuhvata sve relevantne ekonomske i finansijske pokazatelje, obim i strukturu finansijskih sredstava, troškove, amortizaciju, cene, investicije, akumulaciju, finansijske tokove, udruživanje sredstava itd.



2.2. Finansijsko organizovanje


Finansijsko organizovanje predstavlja drugi elemenat finansijskog menadžmenta. Svako organizovanje predstavlja povezivanje ljudi radi ostvarivanja nekakvih ciljeva, a i dokazano je da zajednicki organizovan rad efikasniji od parcijalnog rada svakog pojedinca. Njegova suština je u definisanju zadataka, podelu uloga, utvrdivanje mera i merenja rezultata, utvrdivanje pravila rada, ukljucujuci komunikacije, odlucivanje i rešavanje konflikata.
Zavisno od velicine organizacije utvrduje se kako ce se i u kolikoj meri organizovati finansika služba. U velikim privrednim subjektima ona iziskuje veci broj službenika a u pojedinima cak i razvijanje posebnog sektora zbog obima i složenosti posla.Pošto ne postoji pravilo o organizovanju finansijske službe vec se formira prema potrebama, treba uzeti u obzir njenu tesnu vezu sa racunovodstvenom funkcijom.

2.3. Izbor finansijskih kadrova


Ljudi su najkvalitetniji resurs sa kojim raspolaže jedna orgaizacija, ludski resursi su faktor od koga zavisi sve u svakoj organizaciji. Od tretmana i upravljanja ljudskim resursima , zavisi efikasnost funkcionisanja, ali i ekonomija svake organizacije. I pored toga što menadžment istice važnost ljudi u uspešnosti, evidentno je da tu postoje još uvek velike rezerve, narocito u prakticnom odnosu prema organizaciji u kojoj ljudi žive i rade.
Planiranje u vezi sa ljudskim resursima je predvidanje potrebe zaljudima i spajanje pojedinca sa organizacijom. Odabir radne snage je kriticna faza u obezbedenju organizacije kvalitetnim ljudima. U njoj se mogu odbaciti kvalitetni a primiti nekvalitetni. Po prijemu , menadžment mora posebnu pažnju da usmeri na pretvaranje novoprimljenog u efikasnog pojedinca, što se utvrduje merenjem ucinka i analizom njegoviih sposobnosti, kao i ponašanjem. Zadržavanje radne snage se ostvaruje pružanjem zadovoljavajucih licnih primanja, naknada, povlastica, itd. Svi pobrojani elementi direktno uticu na produktivnost rada u organizaciji, a time poboljšavaju ukupnu ekonomiju organizacionih sistema.
Naj jednostavnije receno, najefikasnija ekonomija u korišcenju ljudskog resursa se ostvaruje postavljanjem „Pravog coveka na pravo mesto“. Ništa jednostavnije, ali praksa pokazuje da je to veoma složena delatnost. [ IV str. 382 ]

2.4. Finansijsko rukovodenje


Menadžeri rukovode (komanduju ili daju instrukcije) zaposlenima. Rukovoden je alokacija ponašanja pojedinaca i grupa u toku rada ka definisanom cilju. Menadžeri ne samo da moraju biti eksperti u oblasti kojom rukovode vec moraju posedovati veštine komuniciranja, efikasno povezivati motivaciju i rukovodenje.
Finansijsko rukovodenje kao funkcija je znatno uži pojam od upravljanja ali bez obzira na obim posla jako bitna funkcija. Njen zadatak je da usmerava sve zaposlene koji rade na poslovima sa novcem ka ostvarenju finansijskih ciljeva. Upravljanje je proces ciji zadatak jeste da kreira i ostvaruje poslovnu politiku optimalnog finansijskog plasmana uz ocuvanje pune likvidnosti, tj. sposobnosti preduzeca da sve dospele obaveze isplacuje na nacin i u rokovima koji su utvrdeni ugovorima ili zakonom. Kao optimalno plasiranje finansijskog kapitala smatra se ono koje u datim uslovima obezbeduje da se ovaj oplodava po najvišoj mogucoj stopi rentabilnosti uz najniže troškove i rizik. Dok rukovodenje kao funkcija koja proistice iz upravljanja ima za potrebno da usmerava i podstice zaposlene u sektorima koji svojim radom donose potrebne informacije za kvalitetno upravljanje. Iz tog razloga rukovodenje ima saradnju sa racunovodstvom i ona se ogleda kroz aktivnu i pasivnu saradnju.
Da bi osoba rasporedena na poslove finansijskog rukovodenja uspešno obavljala svoj posao potrebno je da poseduje tehnicke, konceptualne i humane veštine. Odnosno da poseduje osnovna tehnicka znanja u radu sa finansijama odnosno novcem, poznavanje organizacijskih poslova i rad sa ljudima.



2.5. Finansijska kontrola


Kontrola je elemenat menadžmenta kojim se uporeduju planirani tokovi i procesi u sistemu sa njihiovim ostvarenjem. Njom se u stvari proverava ucinak u odnosu na postavljene ciljeve. Svaki zaposleni koji zna da se njegov posao ne kontroliše sklon je devijantnom ponašanju. Smisao kontrole nije da pronade grešku vec da se ona ne bi desila. Bez obzira koliko bila mala ili beznacajna kasnije može da izazove veliku komplikaciju. Sa stanovišta finansijskog menadžmenta kontrola se posmatra kao institucija, služba, sektor ili komisija zakonski definisana.
Finansijska kontrola i racunovodstvena funkcija su neminovnost savremenog nacina poslovanja, od njihovog rada zavi funkcionisanje svih ostalih funkcija. Finansijska kontrola se najcešce deli na: internu i eksternu; stalnu periodicnu i povremenu; predhodnu i naknadnu; predkontrolu, kontrolu u toku i kontrola po završetku rada.
Na osnovu prethodnog opšteg pristupa kontroli, finansijska kontrola je plansko, organizovano i strucno proveravanje/kontrolisanje finansijskog poslovanja i istovremeno utvrdivanje stanja. Finansijska kontrola je organizovana strucna delatnost usesredena na ispitivanje i ocenjivanje poslovanja firme, stanja kretanja finansijskih sredstava i odstupanja u procesu plasiranja/korišcenja, tj. sagledavanje ne/pravilnosti u finansijskom poslovanju.

 

2.6. Finansijsko odlucivanje


Finansijsko upravljanje podrazumeva upravljanje na osnovu finansija. U konkretnom privrednom subjektu stvoriti sistem finansijskog upravljanja znaci utvrditi finansijsku politiku kao polazište. Ako se finansijska politika shvati kao stvaralacko odlucivanje o osnovnim finansijskim ciljevima a pri tome se uzmu osnovna nacela koja dominiraju u finansijskom upravljanju: racionalno finansiranje, likvidnost, sigurnost, rentabilnost, udruživanje sredstava itd. proizilazi da je u uskoj korelaciji sa finansijskim odlucivanjem.
Odlucivanje je deo aktivnosti vodenja finansijske politike po pitanju organizacije kao sistema. Finansijsko odlucivanje, pored svog stvaralackog karaktera, ima i strucni znacaj. U finansijskom odlucivanju, kao i u odlucivanju u opšte, ima više dimenzija. Tu su u prvom redu izvorne osnovne i izvedene odluke u okviru razvojne finansijske politike i sl. Finansijsko odlucivanje se temelji na odredenim nacelima a to su :
- nacelo racionalnog finansiranja,
- nacelo rentabilnosti,
- nacelo sigurnosti i
- nacelo likvidnosti.

Nacelo racionalnog finansiranja implicira pribavljanje finansijskih sredstava najpovoljnijom kombinacijom sopstvenih i tudih resursa. Nacelo rentabilnosti implicira ulaganje finansijskih sredstava u one ekonomske poslove koji najviše uvecavaju uložena sredstva. Nacelo sigurnosti podrazumeva ulaganje finansijskih sredstava u ekonomske poslove koji obezbeduju najsigurniji povracaj uloženih sredstava uz najniže nivoe rizika. Nacelo likvidnosti implicira sposobnost preduzeca da raspoloživim finansijskim sredstvima u svakom vremenskom trenutku udovolji dospele obaveze placanja, pošto se likvidnost u užem smislu meri odnosom priliva i odliva novcanih sredstava.

Sa stanovišta finansijske politike bitna je i finansijsku snagu. Finansijska snaga reprezentuje sveukupnost finansijskih odnosa koji proisticu iz racionalnog pribavljanja, korišcenja i vracanja finansijskih sredstava i koji se ostvaruju na nacelima rentabilnosti, sigurnosti i likvidnosti. Finansijska snaga preduzeca i jeste trajna sposobnost finansiranja i placanja, i ocuvanja i povecanja imovine.

 

2.7. Finansijski marketing


Finansijski marketing implicira problematiku prikupljanje (mobilizacuje), kocentraciju, distribuciju i alokaciju finansijskih resursa (novcanih sredstava). Znajuci da "marke" znaci tržište a "ing" aktivnosti, finansijski marketing možemo tretirati kao niz aktivnosti na finansijskom tržištu koje doprinose efikasnijem i efektivnijem zadovoljavanju ciljeva subjekata.
Osnovni ciljevi i zadaci finansijske funkcije ogledaju se kroz pribavljanje finansijskih sredstava za normalno i kontinuirano odvijanje poslovnog procesa preduzeca, kroz racionalno i efikasno korišcenje novcanih sredstava i kroz kontrolu u kružnom toku novca. Iz ovih ciljeva i zadataka finansijske funkcije proizilaze zadaci finansijskog marketinga, koji se odnose na pribavljanje finansijskih sredstava, na finansijsko upravljanje novcanim sredstvima i na usmeravanje finansiranja iz eksternih i internih izvora.
Iznalaženje izvora finansiranja jeste važan problem finansijskog marketinga. Odnos izmedu internih i eksternih finansijskih resursa od presudnog je znacaja za stabilnost i vitalnost finansijske politike preduzeca, za politiku likvidnosti i za strategiju dugorocnog razvoja. Posebnu pažnju mora da posveti finansiranju tudim sredstvima, narocito u uslovima visoke i rastuce inflacije i visoke i rastuce kamatne stope. Razlog je što se tudim sredstvima raspolaže u odredenom vremenskom roku i pod uslovima vezanim za iste.
Finansijski marketing možemo posmatrati sa više instanci ali da pomenemo par osnovnih kao što su:
- aktivnosti skoncentrisane na problematici utvrdivanja kvantuma raspoloživih novcanih sredstava i na planiranju istih
- pribavljanje novcanih sredstava za standardno finansiranje preduzeca, odnosno za tekuce poslovanje.
- inkorporira probleme finansiranja i radi na iznalaženju optimuma potrebnih sredstava za tekuce poslovanje.
- rešava problem finansiranja zaliha gotovih proizvoda i kupaca, gde se uspostavlja kordinacija finansijske i komercijalne funkcije.
- problematika vracanja pozajmljenih finsnsijskih sredstava kako bi se ocuvao potreban nivo likvidnosti i solventnosti.

 

2.8. Finansijski informacioni sistemi


Informacija reprezentuje novi kapacitet povecanja znanja, koji reducira neizvesnost i rizik donošenja pogrešne odluke i povecava verovatnocu donošenja prave odluke. Informacija je resurs preduzeca koji olakšava donošenje prave odluke. [ III str. 478 ] Finansijski informacioni sistem predstavlja podsistem zadužen da obezbeduje i dostavlja informacije finansijskom menadžmentu.

U današnjim uslovima se u privrednim subjektima formiraju informacioni sistemi na nivou cele firme. Oni služe da prikupljaju informacije na jedno mesto a da potom svaki sektor preuzima ono što njemu treba. U informacionim sistemima postoje baze podataka koje su pohranjene sa internim i eksternim podacima, koje cine informacioni potencijal.
U procesu donošenja finansijskih odluka poseban znacaj imaju informacije o odnosu novcanih sredstava i potraživanja prema tekucim obavezama; o odnosu sopstvenih sredstava i ukupnog duga, zatim, o odnosu dobiti prema ukupnoj realizaciji, odnosu dobiti prema sopstvenim sredstvima i odnos dobiti prema ukupnim sredstvima. Finansijsko informisanje ima zadatak da pruži blagovremen i precizne informacije iz domena osnovnih aktivnosti finansijskog menadžmenta, tj. sa podrucija finansijskog planiranja, finansijske organizacije, finansijske analize i finansijske kontrole.

Zakljucak

Finansijski menadžment je deo opšteg menadžmenta, ucenje koje se bavi svim pitanjima vezanim za probleme novca, njegovo stvaranje, tokove, ulagaanje, trošenje, brojna i složena delovanja u privredi, tokove profita uopšte, a pre svega za njegovu raspodelu, preraspodelu, oblike, istrumente i subjekte njegovog trošenja, za brojna i složena delovanja u privredi i društvu.
Nepoznavanje finansija može uništiti bilo koju kompaniju, a menadžment može doci u sukob sa zakonom. Zato se kroz finansije, menadžeri uce kako da zarade novac, ali i kako da ga zadrže. Kroz finansije se može zaraditi mnogo više, nego u bilo kojoj drugoj sferi proizvodnje ili pružanja usluga. One pokazuju kako se može raditi manje, a zaraditi mnogo više.
Finansijski menadžment je velika šansa za savremeni poslovni svet. U buducnosti ova vrsta menadžmenta ce sve više dobijati na znacaju. Vec se danas pokazuje da se u svetu troši preko dvadeset puta više na finansije nego na trgovinske transakcije. Finansijski menadžeri su ti koji danas dominiraju svetom, dok su ostali menadžeri u drugom planu. Ako se uzme u obzir kompleksnost funkcije i mogucnosti koje pruža kvalitetan finansijski menadžer on mora da poseduje osobine i preduzetnika i strucinjaka.
Kod nas to još nije zaživelo u tolikoj meri kao u razvijenom svetu i funkcija finansijskog menadžera i menadžmenta još nije na potrebnom nivou, vremenom ce se stvari promeniti jer sva kretanja ne pitaju dali mi hocemo ili necemo.

Literatura:

I Mr. Slavoljub Vujovic, „Osnove Finansijskog Menadžmenta“ Beograd 2005.
II Dr. M. Dedovic, Dr. S. Milacic, „Finansijski Menadžment“ Leposavic 2005.
III Dr. Ž. Ristic, Dr. S. Komazec, „Finansijski Menadžment“ Beograd 2000.
IV Dr. Ž. Radosavljevic, Dr. R. Tomic, „ Menadžment u modernom biznisu“ Novi Sad 2006.

www. nbs.co.yu
www.emagazin. co.yu


Kljucne reci


Efikasnost - sposobnost da se posao obavi na pravi nacin.
Efektivnost - sposobnost da se rade prave stvari.
Finansijsko planiranje - definisanje ciljeva koji se žele ostvariti.
Finansijsko organizovanje - definisanja zadataka, podelu uloga, merenja rezultata utvrdivanje pravila rada, ukljucujuci komunikacije.
Izbor finansijskih kadrova - faktor od kojega sve zavisi u svakoj organizaciji.
Finansijsko rukovodenje - alokacija ponašanja pojedinaca i grupa u toku rada ka definisanom cilju.
Finansijska kontrola - da li se posao odvija po planu i ciljevi ostvaruju u skladu sa planiranim.
Finansijsko odlucivanje - izražavanje stava pod uticajem emocija, znanja, mudrosti i veštine, u odredenom poslu.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi


SEMINARSKI RAD