OSTALI SEMINARSKI
RADOVI IZ MENADŽMENTA
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Pojam, metodološke osnove, principi i funkcije menadžmenta
Teza 1 – Razvoj ideje o menadžmentu
Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezana je za 20 vek.Ocekuje
se da ce menadžment naci punu primenu i doživeti veliki razvoj
u 21 veku.Menadžment je veština tj sposobnost da se koristi
tude znanje u funkciji cilja.
Pojava menadžmenta je u korelaciji sa industrjiskom proizvodnjom,što
znaci da je sve veca složenost proizvodnje dovela do pojave menadžmenta.Zbog
toga se menadžment ne može posmatrati odvojeno od sveukupnih
istorijskih i aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadžment potice od glagola „manage“ koji izmedu
nekoliko znacenja ima i sledeca: snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati,
umeti.Kod nas je prihvacen termin upravljanje i rukovodenje.Menadžment
kao termin tokom razvoja samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj
upotrebi.Promene krajem 80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u
prostor za upotrebu termina menadžment.Relativno snažan pritisak,kroz
literaturu i druge kontakte,uz nedovoljno strucnog poznavanja materije
i posebno jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je terminološku
konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima proširilo se i na
socio – tehnicki sistem,pa je termin upravljanje objedinio i „šta“
i „kako“raditi u preduzecu a što je neprimereno vec usvojenom
shvatanju termina upravljanja.Prema tome ako termin menadžment treba
prevoditi onda je,u skladu sa našim strucnim poimanjem,adekvatan
prevod upravljanje i rukovodenje.Medutim implicitno sugeriranje podvajanja
upravljanja od rukovodenja suštinski nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva
solucija koristiti izvorni termin menadžment,što je praksa i
u mnogo snažnijim sredinama.
Menadžment kao fenomen utkao se u organizaciju, odnosno organizovanje.Uprkos
podvajanju od strane nekih autora, prevladalo je gledište da organizacija
sa menadžmentom predstavlja nerazdvojivu celinu.
Menadžment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadžment
se razvijao uporedo sa razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske
misli nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika menadžmenta.Pojavom
klasa nastaju države sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici su strogo
planirali poslove robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U
ranoj istoriji civilazicije principi menadžmenta (planiranje, koordinacija,
kontrola) korišceni su u raznim oblastima: vojska, poljoprivreda,
gradilišta.
Kroz kasnije faze razvoja društva izgradivala se i uloga menadžmenta
i organizacije.Promena oblika društvenog sistema tražila je
nove forme menadžmenta.Npr razvijala se manufakturna podela rada,a
njoj dolazi do izražaja bezuslovni autoritet vlasnika.Nastaju fabrike
sa velikim brojem radnika,gde dolazi izražaja uloga menadžera
i organizatora.U organizaciji fabrike stvorena je velika razlika izmedu
radnika i menadžera.Fabrickom konceptu rada bilo je potrebno više
planiranja i kontrole,nego u zanatskom nacinu rada.U ovom konceptu organizacije
kontrola je pripala menadžerskoj funkciji i menadžeru.Tako je
fabricki nacin rada je ostao do danas dominantan oblik menadžerskog
posla.Razvoj teorije menadžmenta nema svoj kontinuitet, mada mnogo
autora o tome pisalo.Npr prvi zapaženiji zapis o vladanju ljudima
i osobinama voda nalazi se kod Makijavelija (pocetkom 16-og veka).Kao
znacajniji autor za izucavanje principa menadžmenta spominje se Adam
Smit.Ovaj autor je medu prvima koji su dokazivali da su radnici mnogo
efikasniji u radu ako imaju više znanja o poslu koji obavljaju.Na
ovim idejama razvila se „kriva ucenja“ koja kaže da izmedu
nivoa znanja radnika i prosecnih troškova postoji obrnuta srazmera.
Iako se neki principi menadžmenta mogu naci kod autora od pre više
vekova,ipak zaceci naucnog menadžmenta javili su se tek pocetkom
ovog veka.O naucnom menadžmentu (Scientific managment) prvi je više
govorio u svojim dellima govorio F.Tejlor,dajuci mnoge orginalne ideje
u ovoj oblasti.On je isticao znacaj naucnog menadžmenta u industrijskoj
organizaciji, a svoju pažnju naucnog rada usmerio je na efikasnost
radnika i rukovodioca u proizvodnom procesu.Govoreci o znacaju Tejlora
u oblasti naucne organizacije i menadžmenta P.Druker (Peter Drucker)
kaže „Naglašavanje cinjenica da je rad utoliko lakši,
korisniji i produktivniji ukoliko je prethodno više isplaniran i
proucen,više je doprinelo industrijskom usponu Amerike nego štoperica
i studija pokreta i vremena“.Na tome pociva cela zgrada modernog
menadžmenta,koga su kasnije razvijali F.Gilbert, H.Grant, P.Drucker.
Na razvoj savremenog menadžmenta najviše je uticalo izucavanje
menadžmenta procesa (koga neki zovu: univerzalni menadžment).Nosilac
ovog koncepta menadžmenta je H.Fajol,koji proširio Tejlorov
koncept izvan organizacije izvan proizvodnje.Fajol je svoj rad na razvoju
menadžmenta usmerio na definisanje funkcija i opštih principa
organizacije,a proširio je istraživanja i na funkciju rukovodenja.S
obzirom na cinjenicu da je Fajol deo svojih istraživanja usmerio
na definisanje funkcija organizacije i menadžmenta mnogi ga zovu
i osnivacem tzv funkcionalnog menadžmenta.Njegova opšta teorija
menadžmenta se primenjivala u svim podrucijima menadžerskh aktivnosti.Veliki
uticaj ma razvoj univerzalnog menadžmenta imali su,pored X Fajola,još
i M.P.Folet (Mary Parker Follett),Dž.Monej (James Mooney).Meri P
Folet je sa Cester Bernardom postavila teorijisku osnovu koncepta „menadžment
integracije kadrova i organizacije“.Ona je proucavala oblike rešavanja
sukoba i nesporazuma u organizaciji,smatrajuci da se svaki sukob u organizaciji
može rešiti na jedan od sledecih nacina:
- Dobrovoljnim popuštanjem
- Borbom i i pobedom jedne strane koja je u sukobu sa drugom
- Kompromisnim rešenjem
- Integracijom
Prva dva nacina prepostavljaju upotrebu „sile“ i cesto su
neprihvatljive u praksi.Treci nacin,koji ukljucuje kompromis,samo odlaže
rešenje sukoba.Najefikasniji oblik rešavanja sukoba postiže
se integracijom,što se svodi na cinjenicu da zaposleni i organizacija
imaju iste interese.
Poseban pravac u razvoju teorije menadžmenta predstavlja tzv.pravac
“menadžment naucnog ponašanja“,(behavior).Vodeci
predstavnik ovog pravca je M.Veber,nemacki sociolog i tvorac birokratske
organizacije zasnovane na hijerarhijskim principima.Po Veberu birokratska
organizacija je tehnicki najefikasniji oblik moguce organizacije.Hijerarhija
je bitan princip ove organizacije,koji npr kod vlasti osigurava kontrolu
akcije svakog pojedinca.Neki ovo shvatanje organizacije zovu modelom formalne
organizacije.Ostali teoreticari ovog pravca bili su usmereni na izucavanje
malih grupa ,odnosno gupnu dinamiku i proces donošenja odluka.Istraživanje
grupa obuhvatilo je cetiri osnovna aspekta:
• Grupe kao skup nezavisnih jedinica
• Povezanost clanova grupe (grupna mreža)
• Grupne norme i kohezivnost grupe, i
• Vodenje grupe i komuniciranje izmedu clanova grupe.
Dalji razvoj teorije menadžmenta smeravao se i na podrucije „
menadžmenta meduljudskih odnosa“ (human relation management).Grupu
autora koji su razvijali ovaj pravac predvodi Elton Majo.Ovaj pravac je
bio utemeljen na proucavanju ponašanja radnika, njegovog okruženja
i motivacije,jedan takav eksperiment naziva se „Hautornov eksperiment“
koji je izvršen u Western Electric u Cikagu.Ovaj eksperiment je pokazao
da radni rezultati mnogo više zavise od ljudskog faktora nego što
se mislilo,ucinak radnika ne zavisi samo od oblika nagrdivanja ili kažnjavanja,vec
i od stepena izoolacije radnika i oblika vrednovanja njegovog rada.
Harlod Konc je u svom radu „Džungla teorija menadžmenta“
naveo 6-est razlicitih pristupa razvoju menadžment teorije:
- Ponašanje radnika
- Ponašanje grupe
- Empirijski pristup
- Proces odlucivanja
- Kvantitativni pristup
- Proces upravljanja
Kasnije je objavio nov predlog od 11 razlicitih pristupa razvoja menadžment
teorije:
o Operacioni pristup
o Empirijski pristup
o Ponašanje radnika
o Socio-tehnicki pristup
o Proces odlucivanja
o Kvantitativni pristup
o Ponašanje grupa
o Kooperativni sistem
o Sistemski pristup
o Menadžmentske uloge
o Situacioni pristup
Ukupan razvoj naucnog menadžmenta možemo podeliti na cetiri
osnovne faze:
1. Prva faza (1900 – 1925),to je orjentacija menadžmenta
na radne zadatke.Koriste se Tejlorove ideje i tehnike „Naucnog menadžmenta“.
2. Druga faza (1925 – 1960), to je razvoj tzv „proces menadžmenta“.U
ovoj fazi fokus istraživanja je pomeren na proces gde je važno
predvidanje,planiranje, istraživanje,i gde je znacajan srednji ivo
menadžmenta.
3. Treca faza (1960 – 1985), to je operacioni menadžment,gde
se pomocu MIS-a (menadžment informacionog sistema) i informacione
tehnike integriše organizacija.U ovoj fazi naglašena je uloga
i znacaj najvišeg nivoa menadžmenta.
4. Cetvrta faza (1985 – ),predstavlja primenu koncepta strategijskog
menadžmenta gde se razvoj organizacije usmerava uz pomoc strateških
ciljeva i modernog sistema rukovodenja.Ovde je još više naglašen
znacaj najvišeg nivoa menadžmenta – top menadžment.
Klasicna škola menadžmenta imala je dva osnovna
koncepta:
1. Proizvodni koncept – bio je usmeren
na radne zadatke i zasnivao se na: naucnom izboru radnika, stimulaciji,
motivaciji i obuci za efikasan rad. Predstavnici su bili F.Tejlor i Babadž.
Frederik Tejlor je definisao tri glavna principa:
a) Izabrati najsposobnijeg radnika za odredeni posao,
b) Obucavati radnika za odreden posao,
c) Davati stimulaciju za rad u obliku povecanja nadnice
2. Administrativni koncept – usmeren je na aktivnosti menadžera.Osnova ovog koncepta bilo je izucavanje i upoznavanje prirode posla menadžera.Predstavnik ovog shvatanja bio je Fajol.On je predlozio pet osnovnih funkcija i 14 principa efikasnog menadžmenta.
Bihejvioristicka škola – Izucavanja ove škole
bila su usmerena prema radniku i oblicima njegove motivacije nego prema
radnom mestu. Osnova ucenja ove škole bilo je istraživanje oblika
za vece motivisanje radnika.Najznacajni predstavnici ove škole bili
su Oven,radnici su “zive mašine” koje treba cuvati jer
su sklone kvaru.E.Majo je ispitivao ponašanje radnika u okviru “Houtornovog
eksperimenta”.
Moderna teorija menadžmenta – istice dva osvovna
principa efikasnom menadžmentu:
1. Menadžment pomocu ciljeva (MbO – Management by
Objecities).To je oblik prenošenja odgovornosti na menadžera
za ostvarenje skupa zadataka i ciljeva njegove organizacione celine.
2. Menadžment pomocu strategija (MbS – Management
by Strategy) koja se zasniva na skupu efikasnih nacela,postupaka i sredstava
za ostvarivanje poslovnih ciljeva.Ovaj oblik menadžmenta zasniva
se na više strategija,od dugorocnog zaposlenja do efikasnog programa
selekcije i razvoja menadžera.
Dosta autora u oblasti menadžmenta je saglasno u tome da ima više teorijskih pristupa menadžmentu zasnovanih na razlicitim hipotezama.Neki teoreticari menadžmenta za svoje pristupe nalaze izvore u organizacionoj teoriji, neki u administrativnoj teorijia,a neki u teoriji meduljudskih odnosa. Mnogi se, pak, teoreticari slažu da je teorijs odlucivanja najznacajni cinilac u objašnjavanju menadžerskog ponašanja i delovanja.
Sve menadžerske akcije su prakticne.
Osnivac savremene teorije menadžmenta je P.Drucker.Savremeni menadžment,kao dominirajuci oblik ponašanja moderne organizacije,veoma brzo je postao i naucna i prakticna oblast.Teorijom menadžmenta se sve više objašnjava menadžerski posao kao integralni deo organizacije.
Mnogi rukovodioci nisu shvatili da ono što je pre pedesetak godina predstavljalo osnov kulta poslovnog uspeha je u stvari menadžment.Menadžment je morao da dokaže svoju efikasnost u praksi,da bi zatim postao naucna disciplina.
Menadžment nije privilegija vec potreba svih organizacija gde se
kombinuju fizicki i kadrovski resursi u ostvarenju definisanih ciljeva.
Razvoj menadžment filozofije ima odredene specificnosti u pojedinim
ekonomskim i društvenim sistemima.
U Japanu ekonomski najrazvijenijoj zemlji razvio se specifican „rangi
sistem menadžmenta“ cija je karakteristika orjentacija na grupnu
dinamikui proces oducivanja zasnovan na koncenzusu.
U SAD –u mogu se sresti razliciti stilovi menadžmenta,poznati
pod nazivom “hibridni menadžment”
U zemljama Zapadne Evrope, razvijen je “menadžment evropske
industrijske demokratije” u kome su naglašena ekonomska i socijalna
prava radnika.
Kod nas u periodu administrativnog upravljanja privredom (1945- 1967)
sadržaj menadžmenta prihvacen je u terminima upravljanje i rukovodenje.
Promene krajem 80 – tih i pocwtkom 90 – tih (upravljanja i
rukovodenje, pojava privatnog kapitala i tržišnog privredivanja,
gde se proizvodna funkcija okrece ka tržištu) stvorile su prostor
za upotrebu termina menadzment.
U našoj zemlji se menadžment nalazi u pocetnoj fazi svog razvoja.Još
uvek se traga za efikasnim oblicima domaceg menadžmenta ,Srbiji i
Crnoj Gori je potreban menadžment koji je zasnovan na iskustvima
razvijenih zemalja i koji uvazava domace specificnosti.
TEZA 2 – Pojam i sadržaj menadžmenta
Kvalitativne i kvantitativne promene unutar preduzeca u interakciji sa
odgovarajucim promenama u okruženju iznedrile su potrebu za svojvrsnim
okvirom – organizacijom, i u tom kontekstu potencijalom za ispirisanje,
aktivirane i integisanje ljudi – menadžmentom.
Prema tome, u organizaciji kao instituciji, instrumentalizuje se organizacija
kao sredstvo menadžmenta za celishodno oživotvorenje organizacije
kao strukture odnosa,uloga i aktivnosti.
Menadžment je nova naucna disciplina, cija univerzalna, opšteprihvacena,
i standardna definicija još ne postoji.Menadžment je složen
proces koji može da ima razlicita znacenja.
Upravljanje (menadžment) predstavlja proces kojim se usmerava, planira,
motiviše, organizuje, koordinira i kontroliše privredna ili
druga aktivnost.
Nosioci procesa pokretanja i vodenja poslovanja preduzeca su preduzetnici,
lideri i menadžeri.
Osnovni resurs menadžmenta su ljudi, a ne tehnologija, oprema ili
finansije.
Postoji nekoliko znacajnih definicija ovog pojma:
- Menadžment je proces koodinacije,proces odlucivanja,
proces rada s ljudima, proces prilagodavanja organizacije uslovima i zahtevima
okruženja, proces kojim se usmeravaju akcije korporativne grupe,
aktivnost racionalnog vodenja poslova, naucna oblast itd.
Dakle pojam menadžmenta može se definisati na 4 osnovna nacina:
1) Kao proces
2) Kao nauka, disciplina ili veština
3) Kao profesija
4) Kao karijera i zanimanje
1) Menadžment je osnovni organizacioni proces kojim se koordiniraju,
integrišu i usmeravaju organizacione aktivnosti radi ostvarenja definisanih
ciljeva.
2) Menadžment je formalna disciplina cije je izucavanje organizovano
u obrazovnim institucijama.
3) Poseban pristup menadmentu odnosi se i na profesiju, grupu kadrova
u organizaciji- menadžere, koji obavljaju funkcije menadžmenta,
koji su odgovorni za ostvarivanje ciljeva organizacije.
4) Termin menadžment se koristi i za oznacavanje karijere ili zanimanja,
koja podrazumeva poziciju u organizaciji kojom se preuzima odgovornost
za ostvarene rezultate kroz usmeravanje kadrovskih i drugiih organizacionih
resursa.
Sadržaj poslova menadžera zavisi od funkcije koju obavlja i
organizacionog nivoa na kome se nalazi.
Osnovni zadaci menadžmenta su:
- usmeravanje organizacionih resursa
- razvoj organizacionih funkcija i
-obezbedenje efikasnog kadrovskog razvoja
Upravljacko – rukovodilacka struktura obuhvata cetiri medusobno
povezana dela koji imaju razlicito mesto u hijerarhijskoj piramidi kompanije.To
su politika, strategija, operatika i taktika.
Izmedu strategije, operatike i taktike nema oštrih granica, ali svaka
od njih ima odredeno polje svog delovanja.
Generalni menadžer je osnovni nosilac i realizator menadžmenta
u savremenom poslovanju.
U zavisnosti od poslova koji obavljaju, razlikujemo tri nivoa menadžmenta:
vrhovni (top menagement), srednji i operativni.
1. Vrhovni menadžer ( generalni direktor, zamenik generalnog
direktora, pomocnici generalnog direktora) definišu ciljeve preduzeca,
odreduju strategiju i poslovnu politiku i zvanicno predstavljaju preduzece
u okruženju.
2. Srednji menadžeri (direktori sektora, rukovodioci službi)
razraduju poslovnu politiku, odgovorni su za sprovodenje politike i planova
koje su doneli vrhovni menadžeri.Oni koordiniraju i nadzorišu
aktivnosti operativnih menadžera.
3. Operativni menadžeri (šefovo odeljenja, rukovodioci radfnih
jedinica, šefovi organiz-acionih jedinica, idr) koordiniraju i nadziru
aktivnosti neposrednih izvršilaca.
Postoji više pristupa menadžmentu kao fenomenu:
Rodonacelnik funkcionalnog tumacenja menadžmenta je Henri Fajol sa
svojim konceptom administrativne funkcije od 5 elemenata: predvidanje,
organizovanje, komandovanje, koordinacija i kontrola.Najnovije definisanje
menadžmenta kao procesa ( sa izvesnim varijacijama) zasniva se na
Fajolovoj koncepciji.
Pristup menadžmenta na bazi uloga, izložio je Henri Mintzberg
isticuci 10 osnovnih uloga menadžera, koje svrstava u 3 kategorije.
• Meduljudske odnose
• Informacijske uloge
• Uloge donosioca odluka.
Socio – tehnicki sistem prema Koncu istice da funkcionisanje tehnickih sistema i promene u njemu imaju odraza na licne stavove ljudi, kao i grupno ponašanje (primeri otpora kompjuterizaciji i robotizaciji.
Situacioni pristup kao sinteza raznovrsnih tekovina primenjenih u skladu sa ukupnošcu poslova, situacijom, pokazuje se kao pokušaj nepodleganja posebno struktuiranom prilazu.indetifikacija situacionih faktora i njihovih meduljudskih odnosa, kao osnove za procenu rezultujuce uloge u odnosu na menadžment, prestavlja poprilicnu teškocu.
Kriticki osvrt na pojedine pristupe u tumacenju menadžmenta ukazuju na nedovoljnu svestranost u težnji da se pruži obuhvatno sagledavanje menadžmenta.
Menadžment je proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima radi postizanja ciljevima.
Proces menadžment je prožet komuniciranjem, motivacijom, vodenjem
i odlucivanjem što je subjektivna podrška menadžera u ostvarivanju
radnih sadržaja procesa menadžmenta.
Menadžment je najbitniji deo sistema obrazovanja privrednika, kao
nauka,ali kao i veština, koja zaokuplja pažnju svih onih koji
se pripremaju za vodenje poslovanja.Obrazovanje menadžera se mora
zasnivati na poznavanju šireg spektra fenomena koji prate ponašanje
ljudi i preduzeca.
Menadžment je osnovna funkcija svake organizacije.
Funkcionalni pristup:
Promene su stalno prisutne.Taj proces promena traje oduvek i zauvek ce
se nastaviti. Promene su fizicke, ekonomske, društvene i konstantne
su.Svaka promena stvara probleme i istovremeno svaki problem traži
rešavanje. Što su veci i obimi i brzine promena, veci je broj
i složenost problema koji ce se usled njih javiti.
Svrha menadžmenta je rešiti probleme koji su nastali danas i
biti spreman da se suociš sa problemima koji mogu nastati sutra.
Upravljanje podrazumeva da se donose odluka i da se smisli nacin da se
donošena odluka sprovede u delo.Da bi se moglo odlucivati i da bi
se odluke mogle sprovoditi, treba biti bez predrasuda i imati odlucnost
kad zatreba.
Što bolje odlucujemo bolje upravljamo.Što efikasnije i doslednije
sprovodimo odluke bolje realizujemo.
TEZA 3 – Adižesova teorija menadžmenta
O menadžmentu preduzeca i posredno, o menadžmentu prizvodnje,poznati
autor Isak Adižes izložio je ortžginalnu teoriju u svojoj
knjizi „Životni ciklus preduzeca“. U knjizi u izložena
najnovija dostignuca u teoriji menadžmenta,pa ima znacaja da se o
tome kaže nešto više i da se skrenje pažnja na najnovija
kretanja u teoriji menadžmenta.
Teorija menadžmenta, kao i metodologija koja se u njoj koristi, odnosi
se prvenstveno na menadžment preduzeca i to u životnom veku
preduzeca.Autor postepeno izlaže teoriju menadžmenta preduzeca
naglašavajuci cinjenicu da su izvršena obimna istraživanja
i da su ona potvrdila stavove izložene u teoriji.
Preduzeca imaju životne cikluse, proizvodi imaju svoj životni
vek.Preduzece je u toku svog životnog ciklusa suoceno sa nizom poteškoca,
ono ima svoje razvojne faze i problemi se javljaju posebno pri prelasku
sa jedne faze na drugu fazu razvoja.Preduzeca se sa nekim problemima i
teškocama i mogu se donekle boriti na klasican nacin, ali postoje
problemi i „bolesti“ koji se ne mogu rešiti bez profesionalne
pomoci sa strane izvan preduzeca.
Izucavajuci ove probleme autor Adižes je razvio teoriju, koja pre
svega, predstavlja teoriju upravljanja i koja provereno i uspešno
daje upustvo kako se valja najbolje ponašati u životnom ciklusu.Ovaj
menadžment koncept, u osnovi analizira rast i razvoj prduzeca kroz
razvojne faze i tu situiraa nekoliko važnih problema: kako pripremiti,
doneti i sprovesti odluku, zatim uloga i znacaj menadžera u rastu
i razvoju preduzeca.Indetifikujuci preduzece u potpunosti sa živim
organizmom, autor je po fazama razvoja i rasta primenjivao vrlo specificne
metode i tehnike menadžmenta i ulogu menadžera.Iz ovoga se vidi
da je kroz ovu teoriju i njenju primenu poseban akcenat stavljen na rukovodenje,
kao bitnu funkciju upravljanja preduzeca.
Menadžment, kaže jedan autor, ima ulogu da obezbedi rukovodenje
preduzecem i da preduzece održi u zdravom, najboljem delu životnog
ciklusa. Dalje se kaže da menadžment – rukovodenje treba
da dovede preduzece u top formu i da ga tu zadrži. To je vodstvo
kao funkcija menadžmenta.
Kvalitet menadžmenta uslovljen je kvalitetom pripreme i donošenja
odluka, a posebno kvalitetom odlucivanja u celini i kvalitetom sprovodenja
odluka u delo.Kvalitet odlucivanja, pak zavisi od toga kako se komplementno
primenjuje menadžment koncepcija u upravljanju preduzecem, u upravljanju
proizvodnjom.Delotvoran menadžment, kako pomenuti autor kaže,
podrazumeva donošenje valjanih odluka i njihovo sprovodenje.Prema
tome, kvalitet procesa upravljanja, dakle i menadžmenta, zavisi od
kvalitetadonetih odluka i efikasnosti sprovodenja tih istih odluka.
Dosledna primena ove menadžment koncepcije na proces definisanja
ciljeva, na pripremu i donošenja odluka, na sprovodenje odluka i
na proces rukovodenja kadrovima, kao i na druge procese,omogucava da se
ostvari kvalitetno upravljanje u smislu realizacije ciljeva i postizanja
optimalnih proizvodnih rezultata.
Isto tako, primenom ove teorije menadžmenta, ostvaruje se pored vec
recenog, i veca fleksibilnost preduzeca u odnosu na tržište
i ukupno ponašanje okruženja.
Literatura:
1. V.Bulat, Industrijski menadžment, ICIM, Kruševac, 1999 god.
2. M.Grujic, Menadžment, Svetlost, Cacak, 2003 god
3. J.Todorovic, Japanski menadžment, Mrljes, Beograd, 2000 god
4. mr.Radisav Ðukic,dipl maš inž – Autorizovana predavanja – VTŠ, Cacak, 2005 god
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi