POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ BANKARSTVA I MONETARNE EKONOMIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA -
Bankarski kredit-seminarski rad
Bankarski rizici-seminarski rad
Banke-seminarski rad
Centralna banka-seminarski rad
Devizni sistem-seminarski rad
Devizni kurs-seminarski rad
Dionice-seminarski rad
Elektronsko poslovanje-seminarski rad
Investicioni fondovi-seminarski rad
Kastodi banka-seminarski rad
Kamata kao cena novca-seminarski rad
Kreditna analiza-seminarski rad
Kredit-seminarski rad
Kreditni rejting-seminarski rad
Likvidnost banaka-seminarski rad
Lizing-seminarski rad
Medjunarodna trgovina-seminarski rad
Obveznice-seminarski rad
Pojam kredita-seminarski rad
Poslovne banke-seminarski rad
Svetska banka-seminarski rad
Stambeni krediti-seminarski rad
Vrijednosni papiri-seminarski rad
 

 

STAMBENI KREDITI

Stambeni kreditKredit je dužničko-poverilački posao u kome banka kao poverilac stavlja na raspolaganje određenu količinu finansijskih sredstava klijentu – dužniku u formi koja, pored ostalog, uključuje definisanje kao najvažnijih uslova: kamate, načina otplate, vremena otplate, garancija i sl. Bitna karakteristika kreditnog posla je povratnost, što znači da postoji obaveza dužnika da plasirana sredstva vrati, uvećana za ugovorenu kamatu. Poverenje između banke, kao poverioca i klijenta, kao dužnika, od presudne je važnosti u međusobnim odnosima, naročito kod kreditnih poslova. Sam naziv kredit to odražava, jer potiče od latinske reči creditum – što znači kredit ili zajam.
U savremenim privrednim uslovima kredit ima sledeće funkcije:
- mobilizatorska funkcija – osnovna funkcija kredita je da plasmanom sredstava koja su prikupljena kao viškovi izvrši njihovu najefikasniju alokaciju;
- obezbeđenje kontinuiteta reprodukcije – kreditiranje omogućava likvidnost i kontinuitet proizvodnje, kao i povećanje proizvodnje i regulisanje ponude i tražnje na tržištu;
- obezbeđuje likvidnost i stabilnost privređivanja – kredit omogućava prevazilaženje sezonskog karaktera proizvodnje i raskoraka između plasmana i naplate;
- reguliše ponudu i tražnju na tržištu – kreditiranje klijenata koji trenutno ne raspolažu platežno sposobnom tražnjom utiče na stabilizovanje tržišta i smanjivanje zaliha, kao i stabilizacija cena;
- stimuliše međunarodnu ekonomsku razmenu – kredit je u stimulisanju izvoza značajno sredstvo konkurentnosti nacionalne privrede; i td.

Kredit je nesumnjivo postao jedan od ključnih bankarskih poslova u savremenim uslovima, iako je pogotovo u novijem periodu došlo do velike disperzije bankarskih poslova i usluga koje banke vrše. Kredit je postao masovni, visoko standardizovani proizvod, sa velikim brojem namena.
Kreditnu zaduženost stanovništva registruje Kreditni Biro. Evidencija je po matičnom broju i registrovano je korišćenje bankarskih proizvoda kao što je tekući račun, kreditne kartice, krediti, lizing itd.
Kreditni biro je počeo sa radom 2004. godine. Registruju se i neurednosti u korišćenju bankarskih proizvoda, time je bankama olakšana procena rizika plasmana.
Nakon izmirenja obaveza koje nisu redovno otplaćivane, podaci se brišu nakon 3 godine.
Klijenti imaju mogućnost reklamacija u slučaju da podaci koje banka dostavi nisu tačni.
Nakon nešto više od decenije – oživljava i ponuda stambenih kredita. Strane i domaće banke na našem tržištu nude sve povoljnije i povoljnije uslove dugoročnog kreditiranja, naročito kreditiranje za kupovinu stambenih objekata.


KREDITI

Kredit predstavlja oblik finansijskih ulaganja koje se vezuju za poverenje kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa . Inače, pojam kredita se vezuje za poreklo od latinske reči credo, odnosno credare, što u prevodu znači verovanje.
Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos između dva lica, odnosno između poverioca i dužnika. Poverilac je ono lice koje daje – ustupa svoju imovinu (novac) drugom licu – dužniku na određeno vreme i pod određenim uslovima.
Zajam, sa teorijskog stanovišta, predstavlja pogodbu po kojoj je jedan ugovarač spreman da ustupi drugom ugovaraču u vlasništvo određeni iznos novčanih sredstava, kao i zamenjenih stvari. Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti poveriocu određeni iznos sredstava, uz određenu kamatu.
Kredit, kao ekonomska kategorija obavlja sledeće ekonomske funkcije:
1. funkciju mobilizacije – prikupljanje sredstava,
2. funkciju likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji,
3. funkciju razvoja međunarodnih ekonomskih odnosa,
4. funkciju razvoja nedovoljno razvijenih područja,
5. funkciju kontrole tokova u privredi.

Kreditiranjem stanovništva se finansira potrošnja stanovništva iznad formiranja njihovog tekućeg dohotka, čime se povećava standard stanovništva i pospešuje realizacija u preduzećima. Njima se direktno finansira potrošnja, ali se posredno doprinosi bržoj realizaciji u preduzećima.
S obzirom da pored banaka i druge finansijske institucije i preduzeća učestvuju u odobravanju kredita stanovništvu, može se reći da su bankarski krediti stanovništvu samo deo ukupnog obima potrošačkih kredita u sistemu.

Finansiranje putem bankarskih kredita spada u tzv. aktivne bankarske poslove u kojima banke imaju ulogu kreditora. Takvo kreditiranje čini aktivnu stranu bilansa banke, jer je usmereno u tokove reprodukcije i ono obuhvata kratkoročne i dugoročne kredite.

VRSTE KREDITA

Kriterijumi podele kredita su različiti. Najčešće se krediti dele prema sledećim karakteristikama:
1. Prema obliku:
—naturalni,
—robni i
—novčani.
Naturalni kredit je najstariji oblik kredita koji su se davali i vraćali u stvarima. Robni krediti su, u stvari, komercijalni krediti i oni se daju u robi, a vraćaju u novcu. Novčani krediti se daju i vraćaju u novcu.
2. Prema ekonomskoj nameni krediti su:
—proizvodni,
—potrošački,
—izvozni,
—uvozni,
—otkupni i
—sanacioni.
Proizvodni krediti su vrlo značajni, jer utiču na kontinuitet proizvodnje. Potrošački krediti su usmereni u sferu potrošnje, dok ostale vrste kredita direktno utiču na izvoz, uvoz, sanaciju privrednih subjekata i na otkup robe.
3. Prema upotrebi krediti se dele na:
—krediti za obrtna sredstva,
—krediti za osnovna sredstva.
Krediti za obrtna sredstva predstavljaju dodatna sredstva za potrebe nabavke koja koja je u funkciji proizvodnje, i to su kratkoročni krediti koji imaju veliku primenu, dok krediti za osnovna sredstva predstavljaju dugoročne kredite i u funkciji su nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava.
4. Prema roku otplate krediti se dele na:
—kratkoročne,
—srednjoročne i
—dugoročne.
Kratkoročni krediti su oni, čiji rok otplate ne prelazi jednu godinu i oni se ponavljaju ako su u funkciji proizvodnje. Srednjoročni krediti se odobravaju na rok do pet godina i služe za nabavku trajnih potrošnih dobara za nabavku opreme, kao i za određenu proizvodnju. Dugoročni krediti imaju karakter investicionih ulaganja i odobravaju se na period od 5 do 20 godina. Kod ovih kredita mora postojati poseban postupak odobravanja i obezbeđenja, a služe za nabavku investicione opreme, izgradnju fabrika, kupovinu i adaptaciju stambenih objekata i sl.
5. Prema poveriocu krediti se dele na:
—bankarske,
—javne,
—domaće,
—inostrane i
—zadružne.
Bankarske kredite odobravaju banke, i to su pretežno kratkoročni krediti za fianansiranje obrtnih sredstava. Javne kredite odobravaju javne institucije iz budžetskih sredstava sa ciljem da se pomogne određena privredna aktivnost. Domaće kredite odobravaju kreditori koji imaju domicil u istoj zemlji gde i dužnik. Inostrane kredite odobravaju poverioci čiji je domicil u jednoj zemlji a dužnik u drugoj zemlji. Zadružne kredite odobravaju određene zadruge, radi finansijske pomoći svojim članovima i oni su povoljniji od bankarskih kredita.
6. Prema dužniku, krediti se dele na:
—industrijske,
—trgovinske,
—državne,
—komunalne,
—zanatske i
—zemljoradničke.
Ova podela kredita u zavisnosti je od toga gde pripada krajnji korisnik kredita. Ovi krediti služe kao dopunski izvor sredstava u navedenim privrednim granama i svaki od tih kredita ima svoje specifičnosti pri odobravanju, korišćenju i vraćanju.
7. Prema načinu obezbeđenja, krediti se dele na:
—lične i
—pokrivene.
Kod ličnih kredita kreditor se oslanja na poverenje dužnika. To poverenje se obezbeđuje menicom kao sredstvom obetbeđenja plaćanja. Pokriveni krediti su tzv. realni krediti, u kom slučaju se davalac kredita obezbeđuje pokrićem, iz kojeg se može kredit naplatiti ako se uredno ne vrati. Kao pokriće se koristi hipoteka, hartija od vrednosti i sl.
8. Prema načinu vraćanja krediti se dele na:
—jednokratne,
—obročne i
—amortizacione.
Jednokratni krediti se vraćaju u celini u ugovorenom roku. Obročni krediti su, u stvari, krediti u ratama, jer se vraćaju prema ugovorenim rokovima otplate pojedinih delova kredita kao, npr. polovina kredita po isteku godine dana, a druga polovina u dve rate polugodišnje i sl. Amortizacioni kredit je anuitetski kredit, jer se njegova otplata vrši ravnomerno, na primer godišnje. Dužnik ovog kredita ima obavezu da u obliku anuiteta redovno otplaćuje glavnicu kredita i odgovarajuću kamatu.
9. Prema plaćanju kamate krediti se dele na:
—kamatne i
—beskamatne.
Kamatni krediti sa sobom nose iznos ugovorene kamate, po čemu se tako i nazivaju. Beskamatni krediti ne nose kamatu, nego umesto kamate simboličnu proviziju. Pored toga, mogući su krediti i sa tzv. povlašćenim kamatama koji se obično odobravaju prioritetnim delatnostima, npr. kod izvoza i sl.
10. Pored navedenih, postoje i druge podele kredita, npr. prema upotrebi: opšti, namenski, a prema statistici: odobreni, iskorišćeni i dr.


STAMBENI KREDIT


Stambeni krediti su namenjeni izgradnji ili kupovini nepokretnosti. Stambeni krediti su po pravilu dugoročni krediti. Troškovi procene kreditnog rizika, zaključenja ugovora o stambenom kreditu, osiguranja kreditnog rizika i ostali troškovi po pravilu su veći nego kod potrošačkih kredita, dok su kamatne stope niže u odnosu na potrošačke kredite.
Stambeni kredit je poseban oblik građevinskog kredita, a funkcija mu je da stanovništvu omogući brži dolazak do stana.Banka odobrava stambene kredite sa rokom vraćanja do 25 godina na osnovu ličnog učešća ili depozita ili bez njega. Visina depozita ili učešća utvrđuje se odlukom o odobravanju kredita za stambenu izgradnju.
Banke svojom poslovnom politikom određuju gotovo sve uslove za odobravanje i otplatu kredita. Korisnici kredita mogu biti svi državljani Republike Srbije i strani državljani koji imaju boravište u našoj zemlji, a koji su kreditno sposobni, pod čime banka može da podrazumeva:
- da imaju otvoren tekući račun ili obavezu da ga otvore,
- da imaju štednu knjižicu ili da treba da je otvore,
- da poseduju obveznice stare devizne štednje,
- da su sposobni da polože dinarski, odnosno devizni depozit, zalogu ili hipoteku.

PROCEDURE U POSTUPKU KREDITIRANJA

Postupak kreditiranja uključuje sve pravne i ekonomske radnje koje vrše tražilac kredita i sama banka da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio. U osnovi, postupak se sastoji iz sledećih faza:
- podnošenje zahteva za kredit,
- razmatranje i obrada kreditnog zahteva,
- rešenje banke o zahtevu za kredit,
- zaključivanje kreditnog ugovora,
- korišćenje kredita,
- vraćanje kredita,
- monitoring kredita.

 

PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA KREDIT


Pre podnošenja zahteva bitno je da se klijenti raspitaju o nekim osnovinim informacijama vezanim za kredit, kao što su:
1. Koja je donja i gornja starosna granica za dobijanje kredita, pošto je donja granica 18 godina, a gornja se obično vezuje za broj godina koje će korisnik imati u trenutku poslednje rate.
2. Ako je jedan od uslova za dobijanje kredita visina ličnog dohotka, do kog nivoa treba da pokriva kreditnu ratu (polovina ili trećina ličnog dohotka).
3. Da li je potrebno učešće za dobijanje kredita od 10, 20 ili 30 odsto iznosa kredita, ili se kredit može odobriti bez učešća. Za iznos učešća umanjuje se i iznos kredita u otplati.
4. Da li se traži depozit za dobijanje kredita. Ukoliko se traži - depozit može biti na nivou od 10 do 100 odsto od iznosa kredita, s tim da se depozit ne može koristiti pre isteka roka za otplatu.
5. Kolika je kamata na položeni depozit, jer je banke utvrđuju na izuzetno niskom nivou ( uglavnom se kreće u rasponu od 1 do 2 % na godišnjem nivou), pa se i to može smatrati delom ukupnih troškova.


Banke svojom poslovnom politikom određuju gotovo sve uslove za odobravanje i otplatu kredita. Korisnici kredita mogu biti svi državljani Republike Srbije i strani državljani koji imaju boravište u našoj zemlji, a koji su kreditno sposobni, pod čime banka može da podrazumeva:
• da imaju otvoren tekući račun ili obavezu da ga otvore,
• da imaju štednu knjižicu ili da treba da je otvore,
• da poseduju obveznice stare devizne štednje,
• da su sposobni da polože dinarski, odnosno devizni depozit, zalogu ili hipoteku.


Prvi korak u postupku kreditiranja klijenta banke predstavlja podnošenje zahteva za kredit, koji je ujedno i prvi uslov odobravanja kredita. Zahtev za odobrenje kredita sadrži tipično sledeće elemente:
- vrsta-namena kredita,
- iznos visine kredita,
- uslovi korišćenja kredita-rok, kamata, dinamika, način otplate, učešće,
- instrumenti obezbeđenja kredita.

Uz zahtev za kredit klijent banke dostavlja detaljno obrazloženje sa odgovarajućom dokumentacijom. Obrazloženje odgovara na pitanje zašto se traži kredit, do kakvih će pozitivnih posledica dovesti i argumentacija da će se kredit moći vratiti o roku dospeća. Uobičajeno je da se uz zahtev za kredit banci podnose sledeća dokumenta:
—odluka organa upravljanja pravnog lica o zaduženju,
—plan razvoja tražioca kredita,
—plan realizacije klijenta,
—prethodni završni račun i periodični obračun,
—kretanje zaliha zajmotražioca,
—ostvarena realizacija klijenta,
—stanje obrtnih sredstava i izvora,
—stanje obaveza klijenta,
—pregled ukupnih potraživanja,
—stanje i kretanje fondova klijenta.

OBRADA KREDITNOG ZAHTEVA

Obrada kreditnog zahteva vrši se od strane posebne službe u poslovnoj banci, tj. od strane kreditnih referenata. Sa ekonomskog stanovišta analizira se realnost finansijskih potreba zajmotražioca, njegova kreditna sposobnost i realna ekonomska opravdanost zahteva. Posebno važno je, sa ekonomskog stanovišta, utrditi stepen kreditnog rizika: pri tom se zapravo analiziraju faktori kreditne sposobnosti klijenta, tj. 1) karakteristike zajmotražioca i njegova spremnost da vrati kredit, 2) kapacitet zaduženja, 3) kapital potencijalnog dužnika, 4) instrumenti obezbeđenja i 5) opšte ekonomske prilike koje utiču na uspešnost poslovanja klijenta.
Kompletnu kreditnu analizu referenti vrše na osnovu podnetog kreditnog zahteva, obrazloženja i priložene dokumentacije. Na osnovu izvršene analize sačinjava se kreditni referat, koji uobičajeno sadrži sledeće elemente:
- naziv, sedište i delatnost zajmotražioca,
- kreditna sposobnost klijenta,
- stepen izvršenja obaveza prema banci u prethodnom periodu,
- iznos zahtevanog kredita,
- namena traženog zaduženja,
- dinamika korišćenja kredita,
- projekcija očekivanih efekata.

Obavezno je da referent na kraju referata sačini i zaključak koji zapravo predstavlja predlog odluke odgovarajućem organu koji odobrava zahtev za kredit – kreditnom odboru banke. Zaključak sadrži sledeće elemente:
- iznos kredita,
- namena kredita,
- rok otplate kredita,
- kamatna stopa, način korišćenja kredita,
- način otplate,
- učešća klijenta.

REŠENJE O KREDITNOM ZAHTEVU

Na osnovu zaključka i referata o kreditu nadležni organ banke donosi rešenje o kreditnom zahtevu. To je najčešće kreditni odbor, ali u nekim bankama rešenje mogu doneti i rukovodioci banke. Nadležni organ ili rukovodilac donose rešenje koje može biti istovetno sa zaključkom koji su kreditni referenti dali, može se delimično ili u potpunosti razlikovati od njega.
Rešenje može biti negativno ili pozitivno. O negativnom rešenju klijent se obaveštava pismenim putem i ono mora da sadrži odgovarajuće obrazloženje o razlozima za odbijanje. U slučaju pozitivnog ishoda sa obaveštenjem je neophodno dostaviti i uslove iz rešenja o osnovnim karakteristikama odobrenog kredita, a uz obaveštenje se dostavlja i poziv klijentu o neophodnosti sačinjavanja ugovora o kreditiranju sa bankom.

ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O KREDITU

Ugovor o kreditiranju se sastavlja obavezno u pisanoj formi. Poslovne banke imaju tipski ugovor za ove svrhe u kojem su sadržani svi uslovi pod kojim je odobren kredit. Elementi od kojih se sastoji ugovor su:
- naziv i sedište poslovne banke koja je odobrila kredit,
- iznos kredita,
- namena kredita,
- rok korišćenja,
- rok vraćanja,
- redovna kamatna stopa,
- zatezna kamatna stopa,
- instrument(i) obezbeđenja,
- namenska kontrola korišćenja,
- ostale obaveze banke,
- ostale obaveze korisnika,
- nadležnost suda u slučaju spora,
- mesto i datum potpisivanja ugovora.

 

KORIŠĆENJE KREDITA

Potpisivanjem ugovora se stiču uslovi za korišćenje kredita koji je odobren. Način korišćenja definisan je ugovornim klauzulama i zavisi od vrste odobrenog kredita. Banka je dužna da obavesti korisnika kredita da je kredit pušten u tečaj i da se sredstva mogu koristiti.
Banka je u obavezi da kontroliše korišćenje kredita u smislu namene i drugih predviđenih uslova. Ukoliko nadležne službe utvrde da se kredit koristi nenamenski ili da se ne dostavlja odgovarajuća predviđena dokumentacija o korišćenju kredita banka preduzima odgovarajuće mere i to: obustavljanje daljeg korišćenja kredita, raskid ugovora ili zahtev korisniku da vrati nenamenski korišćena sredstva, blokada žiro računa i td.

VRAĆANJE KREDITA I MONITORING

Odobreni i ugovoreni kredit zajmoprimac vraća banci u celini na određeni datum ili češće u ratama, odnosno anuitetima, što je opredeljeno ugovorom. Obaveza korisnika je da vrši uredno izmirenje anuiteta koji uključuje deo glavnice, uz odgovarajući pripis kamate. Obaveza banke je da vodi pojedinačni račun korisnika kredita na kojem beleži kada je kredit pušten u tečaj, a takođe beleži i vraćanje odobrenog kredita od strane korisnika.
Ukoliko dođe do neblagovremenog vraćanja ili do zastoja u povraćaju kredita poslovna banka najpre razmatra razloge koji su do toga doveli. Ukoliko utvrdi da se to desilo iz opravdanih razloga ona produžava rok vraćanja sa novim ugovorenim rokovima vraćanja, ukoliko utvrdi da su razlozi nevraćanja neopravdani može pribeći naplati kredita na osnovu uzetog obezbeđenja ili to zahtevati od korisnika pokretanjem sudskog postupka.
Banka je dužna i da aktivno prati poslovanje korisnika kredita kako bi mogla adekvatno reagovati pre nego što dođe do negativnih posledica. Menadžment banke mora redovno da bude informisan o stanju naplate kredita i poslovanju korisnika. Pri saznanju prvih znakova o teškom finansijskom položaju korisnika može se pribeći izradi sanacionog plana. Preporučuje se i restruktuiranje kredita da bi se sprečio otpis kredita. Ukoliko, međutim naplata nije izvršena i kasni se i više od 90 dana, a nisu preduzete druge mere banka pristupa otpisu kredita na teret rezervi.


Obezbeđenje kredita
Za obezbeđenje kredita može se tražiti jedno ili više vrsta obezbeđenja, i to:
1. hipoteka na imovinu ili zaloga za neku drugu vrednost,
2. akcije preduzeća,
3. menica potpisana od strane zajmotražioca i jedan, dva ili tri kreditno sposobna žiranta,
4. izjava o jemstvu trećeg lica koje je korisnik tekućeg računa u banci,
5. garancija druge banke ili drugog pravnog lica, koje su prihvatljive za banku,
6. obveznice stare devizne štednje,
7. polisa osiguranja vinkulirana u korist banke,
8. administrativna zabrana.


Zaključak


Prilikom donošenja odluke o odobravanju kredita banke se ponašaju kao i svi drugi privredni subjekti: nastoje da odrede koja kombinacija rizika i očekivanog profita najbolje odgovora dugoročnoj maksimizaciji profita. Zbog specifične prirode finansijskog tržišta, kao i zbog naglašenog konzervatizma koji je posledica negativnih reperkusija koje vezana bankrotstva imaju na privredu, kako jedne države, tako i celokupnog međunarodnog tržišta, banke vode konzervativnu politiku prihvatanja rizika.
Da bi uspele u svojim nastojanjima prilikom davanja kredita, menadžeri u bankama razvili su čitav set kriterijuma i merila kojima uspevaju da "odmere aplikanta" i da u skladu sa informacijama kojima raspolažu donosu pravu odluku. Tom prilikom koriste se informacijama, kako iz internih, tako i iz eksternih izvora.

Građani Srbije poslednjih godina maksimalno koriste prednosti života na kredit i to pokazuje podatak Udruženja banaka Srbije: ukupna kreditna zaduženost po osnovu bankarskih kredita u Srbiji na kraju prošle godine iznosila je 865 milijardi dinara, što je rast od 40 odsto u odnosu na 2006. godinu. Prema podacima Kreditnog biroa, prosečna zaduženost građana Srbije po stanovniku iznosi 498 evra, dok je u 2006. godini zaduženost kreditima iznosila 330 evra po stanovniku. Međutim, da se «život o tuđem trošku» ne bi pretvorio u gorko iskustvo, svemu treba pažljivo pristupiti, odmeravajući sopstvene kreditne mogućnosti i informišući se o svim zamkama koje se mogu pojaviti u poslovanju sa bankama.
Prema tome, mnogo je mudrije ne donositi odluke na prečac. Posebno se ne treba obavezati po osnovu nekoliko kredita u isto vreme i na kredit treba kupovati samo zaista neophodne stvari, i to ne nužno po najvišoj ceni.

Narodna banka savetuje građanima:

1. Pored visine kamatne stope i roka otplate kredita, treba posebno obratiti pažnju na visinu predviđenog mesečnog anuiteta, pošto u praksi banke često na različit način vrše obračun kamate.
2. Klijent treba da zahteva od banke da ga informiše o efektivnoj kamatnoj stopi za traženi kredit, koja treba da uključi sve troškove vezane za odobravanje kredita.
3. Klijent bi trebalo, prilikom zaključivanja ugovora o kreditu, da traži od banke da sačini anuitetni plan njegove otplate sa jasno iskazanom kamatnom stopom i da primerak tog obračuna sačuva za sebe. Za sada banke to uglavnom ne čine.
4. Ako pomnoži iznos mesečne rate sa njihovim ukupnim brojem i doda dopunske troškove, svaki građanin će moći jednostavno da izračuna koliko će ukupno banci morati da plati za odobreni kredit i tek tada će imati jasnu sliku da li se i koliko povoljno zadužio.

 

LITERATURA


1. Prof. dr. Miroljub Hadžić, „Bankarstvo“, izdavač Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.

2. Prof. dr. Slobodan Barać, prof. dr. Budimir Stakić, prof. dr. Miroljub Hadžić, doc. dr. Marko Ivaniš, „Praktikum iz bankarstva“, izdavač Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.

3. Prof. dr. Borko Ž. Krstić, „Bankarstvo“, izdavač Ekonomski fakultet, Niš 2003.

4. Dr. Aleksandar Živković, dr. Dejan Erić, dr. Petar Bojović, dr. Đorđe Pavlović, „Uvod u finansijski menadžment“, Beograd, 2005.

5. Dr. Kostadin Pušara, „Međunarodne finansije“, izdavač Univerzitet „Braća Karić“, Beograd, 2004.

6. Bjelica V. – „Bankarstvo, teorija i praksa“, Stylos, Beograd, 2001.

7. Ćirović M. – „Bankarstvo“, Bridge, Beograd, 2001.

8. Komazec S., Živković A., Ristić Ž.: „Bankarstvo“, Viša poslovna škola, Beograd, 2001.

9. Dušanić J. – „Poslovno bankarstvo“, Consecco institut, Beograd – Srpsko Sarajevo, 2003.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi