POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ BANKARSTVA I MONETARNE EKONOMIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA -
Bankarski kredit-seminarski rad
Bankarski rizici-seminarski rad
Banke-seminarski rad
Centralna banka-seminarski rad
Devizni sistem-seminarski rad
Devizni kurs-seminarski rad
Dionice-seminarski rad
Elektronsko poslovanje-seminarski rad
Investicioni fondovi-seminarski rad
Kastodi banka-seminarski rad
Kamata kao cena novca-seminarski rad
Kreditna analiza-seminarski rad
Kredit-seminarski rad
Kreditni rejting-seminarski rad
Likvidnost banaka-seminarski rad
Lizing-seminarski rad
Medjunarodna trgovina-seminarski rad
Obveznice-seminarski rad
Pojam kredita-seminarski rad
Poslovne banke-seminarski rad
Svetska banka-seminarski rad
Stambeni krediti-seminarski rad
Vrijednosni papiri-seminarski rad
 

 

Devizni sistem, platni bilans, devizno tržište i devizni kurs

DevizeNove svetske ekonomije su silom prilika sve više ili manje otvorene preme svetskom tržištu, bilo da je u pitanju tržište roba, novca, rada ili kapitala. Privreda i ekonomija koje su dovoljne same sebi više nema, njih zamenjuju privrede koje postaju komplementarne i sve više uzajamno povezane. Nastajanje takvog okruženja, gde su privrede sve više otvorene, namece potrebu ovladavanja saznanjima o složenim tokovima novca i kapitala u okviru svetske ekonomije, zatim sistemu i instrumentima placanja, efektima promene deviznih kurseva, promena kamatnih stopa na finansijskim tržištima, kursnim i valutnim rizicima, inflaciji i dr. Manipulisanje deviznim kursevima, politika uvoza i izvoza roba i kapitala, zaduživanje u inostranstvu, otežan pristup svetskom tržištu novca i kapitala kao i mnogi drugi problemi dovode do osnovane potrebe njihovog detaljnog izucavanja. Finansijski menadžment postaje jedna od osnovnih funkcija upravljanja preduzecem u ostvarivanju i samom kreiranju politike plasmana i efikasnog korišcenja finansijskog kapitala, posebnog kapitala uvoznog porekla.

Savremena konvertibilnost valuta medunarodno devizno tržište, upravljanje deviznim kursom, devizna kontrola i upravljanje deviznim transakcijama, kao i povezanost domaceg i svetskog deviznog tržišta postali su sastavni deo svake finansijske i razvojne politike preduzeca i države u celini. Upotreba razlicitih sistema placanja, kursni rizik, odnos rizika kamate, poreske stope i inflacije postali su nezaobilazna tema svih poslovnih sastanaka.

Medunarodni finansijski menadžment postaje jedan od najvažnijih segmenata moderne finansijske nauke. Kao takav on u sebi sadrži složene fenomene i delovanja deviznog kursa, medunarodnih placanja, deviznu politiku, medunarodni monetarni sistem, medunarodne finansijske institucije i medunarodno finansiranje.

Devizni sistem

Devizni sistem predstavlja skup svih principa i odnosa datih u obliku zakonskih propisa kojima se regulišu devizni odnosi i poslovi privrednih i drugih subjekata u robnom i vanrobnom prometu u zemlji i inostranstvu. Ako su u pitanju poslovi sa inostranstvom devizni promet se deli na tri oblika:
- devizni sistem,
- devizno poslovanje i
- devizna politika.

Devizni sistem može biti:
- liberalan i
- regulisan.

Razlika izmedu ova dva sistema je u tome što je u liberalnom deviznom sistemu subjektima u poslovanju s inostranstvom ostavljena veca sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima, dok su u regulisanom sistemu ova prava više ili manje ogranicena.

Platni bilans

Platni promet izmedu dve zemlje, kao posledica ukupnih ekonomskih i finansijskih odnosa, iskazuje se preko dva osnovna instrumenta:
- platnog bilansa i
- deviznog bilansa.

Platni bilans predstavlja sistematski popis svih ekonomskih transakcija izvršenih izmedu jedne zemlje i inostranstva u toku jedne kalendarske godine. Platni bilans ima dve osnovne funkcije:
- da sistematski prikaže sve ekonomske odnose sa inostranstvom i
- da prikaže finansijsku likvidaciju tih odnosa.

Strukturu platnog bilansa cine:
- tekuci racun platnog bilansa i
- racun kapitala.

Tekuci racun platnog bilansa uglavnom pokazuje promet roba i usluga (uvoz i izvoz), dok racun kapitala ili kapitalski podbilans pokazuje finansijski obracun sa inostranstvom. U ovaj deo podbilansa platnog bilansa spadaju i transferna placanja. Promene i transakcije iz prvog dela platnog bilansa, koji se cesto naziva i bilans iznad crte predstavljaju uzroke kretanja u drugom delu platnog bilansa – podbilansu kapitala.

Tekuci racun platnog bilansa može biti iskazan deficitom ili suficitom. U transakcije u platnom bilansu koje znace priliv deviza ili sticanje kupovne snage u inostranstvu, spadaju:
- izvoz robe i usluga,
- jednostrani transferi (primanja),
- uvoz kapitala,
- izvoz monetarnog zlata.


U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje spadaju:
- uvoz robe i usluga,
- jednostrani transferi (davanja),
- izvoz kapitala,
- uvoz monetarnog zlata.

Devizno tržište

Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza koje su od znacaja za održavanje likvidnosti privrede u medunarodnim placanjima. Tu se uglavnom radi o konvertibilnim sredstvima placanja.

Kupovina i prodaja deviza može se vršiti na dva nacine:
- promptno – kupovina i prodaja se vrši slobodno i bez ogranicenja,
- terminski – kupovina i prodaja se može vršiti samo za odredeni konkretni spoljno-trgovinski posao.

Kao subjekti na deviznom tržištu pojavljuju se ovlašcene poslovne banke. Ove banke na deviznom tržištu posluju deviznim sredstvima svojih komitenata i svojim sopstvenim sredstvima dobijenim od inostranih kredita, tj. vrše kupovinu i prodaju deviza u svoje ime i za svoj racun, ili u svoje ime, a za racun nosilaca deviza. Sama kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu vrši se po srednjim deviznim kursevima koji se formiraju na medubankarskim sastancima koji se održavaju dva puta nedeljno.

Osnovne karakteristike medubankarskog deviznog tržišta su:
- predmet kupovine i prodaje na deviznom tržištu mogu biti samo konvertibilna devizna sredstva, tj. devize od znacaja za medunarodnu likvidnost,
- u ovoj fazi devizno tržište je medubankarska institucija na kojem se kao kupci ili prodavci mogu javiti ovlašcene poslovne banke,
- na deviznom tržištu se pojavljuje samo onaj deo ukupne prodaje ili kupovine koji nije mogao biti zadovoljen kroz neposredne odnose banaka,
- ovlašcene banke kupuju ili prodaju devize u svoje ime, a za racun komitenata, ili u svoje ime i za svoj racun.


Novac u medjunarodnom sistemu placanja

Problem opšteg novca ne može umanjiti prirodu, znacaj i cirkulaciju novca u medunarodnom sistemu placanja, odnosno njegovu intervalutarnu vrednost. Danas je nemoguce odvojiti njegovo unutrašnje kretanje i kupovnu snagu od medunarodne cirkulacije, jer ne postoji ni jedna privreda dovoljna sama sebi, tj. odvojena ili izolovana od svetskog tržišta. U svetskim razmerama razmena roba, novca, kapitala i radne snage izmedu raznih zemalja, implicira i odredene probleme vezane za razlicitu produktivnost rada, formiranje cena, cena rada, regionalnu podelu sveta i slicno. Sve to dovodi do nastanka razlicitih nacionalnih novcanih jedinica koje su u opticaju u okviru nacionalnih granica kao platežno i prometno sredstvo. Ovakva nacionalna razlicitost novcanih sredstava dovela je i do razlicitih nacionalnih jedinica koje prestaju da figuriraju kao novac van granica zemlje u kojoj su aktuelne. Da bi se omogucilo medunarodno placanje mora se naci nacin da novac prevazide uske nacionalne okvire.

Cinjenica da se u medunarodnim ekonomskim odnosima cesto javljaju dva razlicita partnera, s razlicitim novcanim nacionalnim jedinicama, dovodi do jasnog problema – u kojoj nacionalnoj valuti ce se izvršiti potrebno placanje. Izvoznik obicno traži naplatu u svojoj valuti ili u nekoj drugoj za koju ima opravdan interes. Nasuprot tome, kupac obicno raspolaže svojom nacionalnom valutom, a da bi došao do strane valute mora izvršiti proces konverzije svoje valute u traženu valutu. Samim tim, uvoznik ili kupac prethodno se mora pojaviti na deviznom tržištu na kome ce za svoj novac (nacionalnu valutu) nabaviti potrebna sredstva placanja da bi se napokon mogao pojaviti na inostranom tržištu roba i usluga.

Normalni put dolaženja do medunarodnih sredstava placanja je pretvaranje domace valute u potrebnu inostranu valutu. U tom i takvom odnosu strana valuta, tj. novac je roba koju mi za domacu valutu kupujemo. Da bi došlo do kupovine potrebno je prethodno utvrditi iznos po kojem ce se vršiti razmena, odnosno kupovina. Devizni kurs, samim tim, predstavlja vrednost nacionalne novcane jedinice izraženu u stranom novcu, ili drugacije receno vrednost stranog novca izraženu u odredenom broju jedinica domaceg novca.

Broj koji nam kazuje koliko se strane valute može kupiti za jedinicu domace nacionalne valute predstavlja kupovnu moc domaceg novca u odnosu na stranu valutu.

Vrste deviznih kurseva

Problem stabilnosti deviznog kursa danas se javlja kao jedan od vitalnih problema savremenog sveta. Taj problem se najcešce rešava merama državne intervencije na tom podrucju i to u obliku deviznih ogranicenja, tako da devizni kurs postaje jedno od najsnažnijih sredstava ekonomske politike. Manipulisanjem deviznim kursevima država nastoji da osigura što povoljnije odnose u svom platnom bilansu, da poboljša svoje mesto i uslove u izvozu i uvozu i tome slicno. Sve je to dovelo do pojave razlicitih deviznih kurseva u odnosu na nekadašnje postojanje jedinstvenog deviznog kursa.

Devizni kursevi mogu biti:
- stabilni (fiksni) devizni kurs – to je kurs koji odrede monetarne vlasti date zemlje, a koji treba da odražava realnu vrednost domace valute na svetskom tržištu,
- diferencirani devizni kurs,
- slobodni, fluktuirajuci i fleksibilni devizni kurs – to su kursevi koji se formiraju slobodno prema dnevnoj ponudi i tražnji deviza na deviznom tržištu ili kod banaka,
- upravljacko-fluktuirajuci (flotirajuci) devizni kurs.

Kod deviznih kurseva je karakteristicna pojava deprecijacije i aprecijacije deviznog kursa.

Deprecijacija ili podcenjivanje domace valute se sprovodi radi poboljšanja odnosa u platnom bilansu. Deprecijacija valute, odnosno devizni kurs iznad kursa ravnoteže cini domacu robu za inostranog kupca jeftinijom, pa dolazi do stimulacije izvoza, uz istovremeno ogranicavanje uvoza robe (uvozna roba u zemlji sa depreciranom valutom postaje skuplja).

Kod politike aprecijacije, javlja se potpuno obrnuti efekat: stimulacija uvoza i destimulacija izvoza i preko toga popravljanje stanja platnog bilansa (karakteristican je visok suficit).

Visok suficit deluje inflatorno u zemlji u kojoj se pojavi, jer dolazi do dopunske emisije domaceg novca, što znaci da se suficitom platnog bilansa „uvozi inflacija“ u datu zemlju.

Devizni kurs kojim se osigurava uravnoteženje platnog bilansa, odnosno dugorocnija ravnoteža ponude i tražnje deviza naziva se ravnotežnim kursom. Zadatak ovog kursa je da osigura:
- ravnotežu platnog bilansa u dužem vremenskom periodu od 3 do 5 godina,
- ocuvanje unutrašnje stabilnosti bez inflacije ili deflacije,
- izostanak potrebe za trgovinskim i deviznim ogranicenjima,
- stabilnost deviznih rezervi (bez veceg smanjenja deviznih rezervi),
- stabilnost privrede bez izazivanja vece nezaposlenosti.

Ne može se smatrati ravnotežnim kursom onaj kurs koji osigurava ravnotežu platnog bilansa, ali dovodi do stagnacije ili pada proizvodnje, vece nezaposlenosti, inflacije i naglog odliva deviznih rezervi.

Realni devizni kurs izjednacava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu, i izvodi se iz odnosa deviznog kursa koji se formira na deviznom tržištu i kursa koji se formira prema paritetu kupovnih snaga dve ili više privreda.

Formiranje deviznih kurseva

U zavisnosti od kretanja medusobnih odnosa ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu se formira devizni kurs kao cena stranog novca. Ponuda i tražnja deviza su odraz stanja u platnom bilansu tako da do deficita platnog bilansa dovodi veci devizni odliv od deviznog priliva (cime je i tražnja deviza u privredi veca od ponude), dok je suficit platnog bilansa vezan za vecu ponudu od tražnje deviza, odnosno veci priliv od odliva.

Tražnja deviza potice od stavki platnog bilansa koje znace obaveze zemlje da vrše odredena placanja prema inostranstvu. Devizni kurs na deviznom tržištu formira se uzajamnim delovanjem ponude i tražnje deviza kao robe. Pošto devizno tržište nije potpuno slobodno, intervencija centralne banke, države ili niza država je uobicajena u sprovodenju makroekonomske politike. Date intervencije dovode do toga da se može izabrati bilo koji kurs koji je u funkciji drugih ciljeva razvoja i ekonomske politike. U tim situacijama kurs predstavlja rezultat odnosa ponude i tražnje deviza, ali to nije ravnotežni kurs. Najcešce jedan veci deo devizne tražnje ostaje nepodmiren, tako da se nasuprot formirane ponude javlja samo deo tražnje na tržištu. U slucaju kada je tražnja deviza veca od ponude, tada devizni kurs slabi, odnosno postoji stalan pritisak na obaranje kursa domaceg novca i rast kursa (cene) stranih sredstava placanja (deviza).

Kretanje deviznih kurseva

Tokom veceg dela prvog kvartala 2004. godine euro je nastavio apresijaciju u odnosu na vecinu važnijih valuta. U proseku, bio je u porastu za 5% u odnosu na dolar, 3,5% u odnosu na jen i 1% u odnosu na švajcarski franak. Njegova apresijacija je zaustavljena u martu, kada se vratio na nivo uporediv sa decembrom 2003. godine. Apresijacija eura je izazvana zabrinutošcu u vezi sa finansiranjem trgovinskog deficita SAD-a, koja ce i ostatak godine imati znacajan uticaj na kurs EUR/USD. Kao posljedica toga, u prvom kvartalu, na odnos ove dve valute nisu mnogo uticali pozitivni podaci o americkoj ekonomiji (koji su pokazivali ekonomski oporavak),vec su prevagnuli lošiji podaci koji su se odnosili na tržište radne snage u SAD-u. Jak ekonomski oporavak SAD-a imao je veci uticaj u drugom kvartalu, pre svega dobri podaci o maloprodaji, poverenju potrošaca i poboljšanju uslova na tržištu radne snage, pa je dolar uglavnom blago apresirao. Ipak, i pored odredenih špekulacija, FOMC se nije odlucio da promeni kamatne stope sa istorijskog minimuma od 1%. Iako je ova odluka vec bila prihvacena na tržištu, uticala je da delimicno oslabi poziciju dolara.
Majski i junski podaci su bili mešoviti pa je kurs EUR/USD pokazivao velike oscilacije. Na to je uticala i pojacana geopoliticka nestabilnost, kao i izuzetan rast cena nafte. FOMC je u ovom periodu poceo sa umerenim povecanjem kamatnih stopa za 25 baznih poena, koje je nastavljeno na svakom sastanku do kraja godine. Medutim, smanjeno poverenje potrošaca i nesigurno poslovno okruženje su prevagnuli u korist eura. Zabrinutost tržišta zbog smanjenog priliva kapitala i visokih cena nafte u trecem kvartalu je imala uticaja i na veliku depresijaciju dolara u oktobru i novembru. Ovakav trend je podržan i podacima koji su ukazivali na usporavanje ekonomske aktivnosti u SAD-u i „slabljenju” tržišta radne snage.
Tokom poslednja dva meseca 2004. godine, dolar je u nekoliko navrata dostizao rekordno nizak nivo u odnosu na euro, a najniži nivo iznosio je 1,367. Kraj 2004. godine je obeležila zabrinutost oko budžetskog deficita, a ni podaci o potrošnji nisu podržali americku valutu. Kamatne stope FOMC-a su se na kraju godine izjednacile sa kamatnim stopama ECB, ali je to vec bilo ocekivano na tržištu. Kurs EUR/USD 31.12. 2004. godine iznosio je 1,362, što je za 9% bilo više u odnosu na 2003. godinu.

Kanal deviznog kursa

Monetarna politika, preko uticaja kamatne stope na devizni kurs, utice na neto izvoz. Viša kamatna stopa znaci jacu valutu, a jaca valuta utice na smanjenje neto izvozne tražnje i proizvodnje. Obrnuto, niža kamatna stopa slabi domacu valutu, a depresijacija valute utice na porast izvoza i bruto domaceg proizvoda. Takode, promene deviznog kursa uticu na cene uvozne robe i usluga, što dovodi do direktnog rasta cena (kod proizvoda iskljucivo ili dominantno uvoznog porekla) ili indirektnog rasta cena (preko rasta troškova uvoznih komponenti sadržanih u domacim proizvodima). To je veoma važan kanal kod nas.



L I T E R A T U R A

• Komazec, S. i dr.,“Monetarna ekonomija i bankarski menadžment“, VPŠ – Cacak, 2006.godine
• Komazec, S., Ristic, Ž.,“Monetarne i javne finansije“, VPŠ – Beograd, 2003.godine
• Simovic, M.,“Monetarne i javne finansije“, Ekonomski fakultet – Priština, 2000.godine
• http:/www.fren.co.yu
• http:/www.ekonomist.co.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi