INVESTICIONI FONDOVI

U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova kao novog tipa finasijskog posrednika.Suština investicionih fondova sastoji se u tome da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovništvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obaveznice preduzeća kao i obaveznice države.Prema tome, investicioni fondovi vrše intermedijaciju između domaćinstva kao investitora i preeuzeća države kao emitenta vrednosnih papira.
Prvi oblici investicionih fondova javljaju se u Škotskoj u 18. odnosno u 19.veku. Prvi investicioni fond ili kompanija , u savremenom smislu te reči ,bila je Škotsko –Američka investiciona kompanija osnovana u Londonu 1860. godine .Krajem 19. i početkom 20.veka investicioni fondovi počinju da se otvaraju u većem broju pre svega u Belgiji, Velikoj Britaniji i SAD-u.Od 1860. godine do 1875.,do kada je trajao uzlazni berzanski ciklus, u Velikoj Britaniji osnovano je više od 50 fondova ove vrste, da bi uporedo sa recesionim talasom do 1920.godine došlo do smanjenje investicionog interesa za ulaganjem u investicione fondove.
Od 1920., i novog ekspazivnog talasa , obnavlja se interes za ivesticionim fondovima u Velikoj Britaniji i SAD da bi pravi bum investicioni fondovi doživeli osamdesetih i devedesetih godina XX veka, kako po njihovom ukupnom broju broju, tako i po raspoloživim tipovima fondova i obimu aktive koja se nalazi pod njihovom upravljanjrm. U SAD , recimo ,1980 godine samo 5.7% domaćinstva bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas oko 66.5 miliona pojedinaca u 37.40 miliona
domaćinstva bilo u posedu oko 78.4% akcija investicionih fondova.

OSNOVNE INFORMACIJE O INVESTICIONIM FONDOVIMA

Tri osnovne vrste investicionih fondova su: otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fondovi.

• Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Investirajući u otvoreni investicioni fond, investitori postaju vlasnici investicionih jedinica koje je fond u obavezi da otkupi po aktuelnoj ceni na dan kad investitor podnese zahtev. Otvoreni fondovi pružaju investitorima mogućnost plasmana svojih sredstava putem kupovine investicionih jedinica u cilju ostvarivanja prinosa uz mogućnost svakodnevnog ulaganja sredstva ali i povlačenja sredstava iz fonda.
• Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda mogu trgovati akcijama fonda na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni tih akcija, koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. Zatvoreni fond nema obavezu otkupa sredstava investitora, već investitor svoje akcije zatvorenog fonda može unovčiti isključivo na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.
• Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i takav fond nema ograničenja prilikom ulaganja. Namenjen je iskusnim investitorima, pa minimalni ulog iznosi 50,000.00 eur.

U skladu sa osnovnim investicionim ciljem koji se ulaganjem sredstava fonda želi postići, postoje četiri vrste otvorenih investicionih fondova:
Fond očuvanja vrednosti imovine- Ovi fondovi ulažu u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Teže očuvanju vrednosti uloga, odnosno, zaštiti od inflacije. Ovo su fondovi sa najnižim rizikom.
Fond prihoda- Ovaj tip fonda ulaže 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti sa ciljem da investitorima ponudi nešto veće prinose od fondova očuvanja vrednosti. Analogno je ulaganje u ove fondove i nešto rizičniji oblik investiranja sredstava. Rizičnost ovih fondova može da se razlikuje u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti u koje fond ulaže. Pored toga, ovi fondovi su izloženi riziku kretanja kamatnih stopa - kada kamatne stope rastu, vrednost fondova prihoda se smanjuje.
Balansirani fond- Ulaže najmanje 85% svoje imovine u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti, s tim da u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% imovine fonda. Ova vrsta fonda prikladna je za investitore koji žele umerenu stopu prinosa uz preuzimanje umerenog rizika.
Fond rasta vrednosti imovine - Ulaže najmanje 75% vrednosti imovine u vlasničke hartije od vrednosti. Ovaj tip fonda namenjen je osobama koje žele atraktivan prinos uz spremnost na preuzimanje visoke stope rizika.
Neto vrednost imovine fonda predstavlja aktuelnu vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolia fonda, umanjene za iznos obaveza. Računa se svakog radnog dana, po završetku trgovanja.

S obzirom da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, i neto vrednost fonda se svakodnevno menja. Neto vrednost fonda je dobar pokazatelj uspešnosti poslovanja investicionog fonda.
Otvoreni investicioni fondovi svoja sredsta mogu ulagati u skladu sa regulativom Zakona o investicionim fondovima. Neke od hartija od vrednosti u koje otvoreni investicioni fond može plasirati svoju imovinu su: dužničke hartije koje izdaje Narodna banka RS, Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave RS. Otvoreni fondovi mogu ulagati i u hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu, kao i hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu Republike. Takođe otvoreni investicioni fond može ulagati i u hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije, kao i novčane depozite banaka.
Odluke o ulaganju imovine investicionog fonda donosi lice koje ima licencu portfolio menadžera dobijenu od Komisije za hartije od vrednosti nakon polaganja stručnog ispita. Društvo za upravljanje mora da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera koji će upravljati investicionim fondom. Portfolio menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom. Investitori fonda nemaju mogućnost donošenja investicione odluke u vezi plasmana sredstava koja su investirali u fond.
Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda.
Kad investitor ulaže svoj novac u investicioni fond, on zapravo kupuje investicione jedinice, uvek po ceni aktuelnoj na dan kada investitor plasira svoj novac u fond. Početna vrednost investicione jedinice ista je kod svakog investicionog fonda i iznosi 1,000.00 rsd. U skladu sa promenom neto vrednosti imovine fonda svakodnevno se menja i vrednost investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice je jednaka količniku neto vrednosti imovine fonda i ukupnog broja investicionih jedinica svih investitora u fond.
Kroz promenu vrednosti investicione jedinice svaki investitor prati svoj prinos u fondu. Investitor može svakoga dana da proveri vrednost svog uloga u fond, koji je jednak proizvodu broja investicionih jedinica koje poseduje i ceni investicione jedinice na taj dan.
Prinos fonda predstavlja procentualnu promenu vrednosti portfolia fonda na kraju u odnosu na početak određenog perioda. Prinos fonda može biti pozitivan i negativan. Prinos fonda investitori mogu pratiti na dnevnom nivou kroz promenu cene investicione jedinice. Prinos fonda objavljuje se u prospektu i na internet stranici fonda za svaki polugodišnji period za poslednjih 12 meseci, kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina od organizovanja (osnivanja) fonda.

Ulaganje u fond pretpostavlja preuzimanje određenih rizika. Ove rizike možemo podeliti na:

• Tržišni rizik - rizik promene cena finansijskih instrumenata.
  Imovina se u skladu sa odredbama prospekta fonda investira u različite finansijske instrumente, čija je cena podložna promeni. Promena vrednosti tih instrumenata može dovesti do nezadovoljavajućeg rasta ili pada vrednosti imovine fonda, kao posledica tri ključna rizika: promena kamatnih stopa, promena cene hartija od vrednosti i promena kursa valuta. Kretanje cena dužničkih hartija od vrednosti direktno zavisi od opšteg nivoa kamatnih stopa i rizičnosti izdavaoca. Povećanje opšteg nivoa kamatnih stopa po pravilu utiče na pad cena dužničkih hartija u koje je investirana imovina fonda. Istovremeno cena akcija u koje je Fond investirao može biti nezadovoljavajuća odbacujući nizak ili negativan prinos, kao posledica tržišnih i/ili netržišnih faktora, što posledično može uticati na smanjenje prinosa na ulaganje fonda.
• Valutni rizik - budući da deo imovine fonda može biti investiran u hartije od vrednosti stranih izdavalaca-denomirane u stranoj valuti, ta hartija od vrednosti će biti izložena i riziku promene kursa. Valutni rizik je verovatnoća da valute u kojima je investirana imovina Fonda depresiraju u odnosu na dinar, što bi dovelo do nezadovoljavajućeg rasta ili pada vrednosti imovine fonda.
• Kreditni rizik - predstavlja verovatnoću da izdavalac u čije je hartije od vrednosti investirano neće biti u mogućnosti da u celini ili delimično izmiri svoje obaveze u momentu dospeća što bi negativno uticalo na likvidnost i vrednost imovine fonda.
• Operativni rizik - operativni rizik je verovatnoća nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj društva i fonda, kao posledica neadekvatnih internih procedura i pravila rada, ponašanja zaposlenih, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom društva, kao i nepredvidivih eksternih uticaja.
  Rizik promene poreskih propisa - Rizik promene poreskih propisa predstavlja verovatnoću promene poreskih propisa na način koji bi negativno uticao na aktivnosti i prinos fonda. Ovaj rizik je u potpunosti izvan uticaja društva za upravljanje.

USLUGE INVESTICIONIH FONDOVA NA RAZVIJENIM TRŽIŠTIMA

Investicioni fondovi svojim akcionarima pružaju mnoge korisne usluge. One se u konkurentskoj borbi za investitore, stalno inoviraju i unapređuju u cilju privlačenja novih investitora. Ogledaju se u nizu pogodnosti koje pojednostavljuju i olakšavaju poslove akcionara.
Dostupnost i jednostavna kupovina akcija investicionog fonda je od velike važnosti u privlačenju novih akcionara. Slanjem čeka, telefonom ili posredstvom brokera, finansijskih planera ili osiguravajućih agenata, kupovina akcija investicionih kompanija je svakako jednostavna i brza. Radi dobijanja širokog spektra informacija, većinu fondova investitori mogu kontaktirati i putem besplatnih telefonskih brojeva.
Mogućnost menjanja fondova unutar menadžment kompanije, je laka i gotovo uvek prisutna kod investicionih kompanija sa više fondova. Po pravilu je bez provizije, a investitorima daje mogućnost finansijske mobilnosti i usmeravanja investicionih sredstava.
Automatsko reinvestiranje podrazumeva da investitor, bez ikakve provizije, može bilo koji iznos svojih prihoda odrediti za automatsko reinvestiranje tj. ponovno ulaganje u fond.
Automatsko povlačenje sredstava, odnosno ako je investitor prešao prag svoje ukupne investicije u fond, on može ugovoriti da mu se od prihoda ili glavnice mesečno, kvartalno ili godišnje automatski šalju čekovi, ako su prinosi fonda viši od fiksne isplate. Ostatak, na zahtev akcionara, može biti pod režimom automatskog reinvestiranja.
Automatski investicioni plan, omogućuje regularno investiranje podjednakih iznosa u dodatne akcije fonda. Ovim se izbegava rizik kupovine akcija u nepovoljnom trenutku i smanjuje vreme očekivanja pravog trenutka za investiranje. Tako se po višim cenama kupuje manje, a po nižim cenama kupuje više akcija fonda.
Penzioni računi su sastavni deo ponude gotovo svake investicione kompanije. Oni zahtevaju posebne prijave za otvaranje računa i imaju niži prag investiranja. Akcije fonda su na raspolaganju, kako organizovanim penzionim računima, tako i poreski beneficiranoj namenskoj penzionoj štednji pojedinca.
Ovo su samo neke od najčešćih usluga koje su prisutne na razvijenim finansijskim tržištima. Sa razvojem tržišta i povećanjem konkurencije među investicionim kompanijama, realno je očekivati da slične usluge se pojave i u Srbiji.

Organizaciona struktura investicionih kompanija

U funkcionisanju investicionog fonda uloge su podeljene na skupštinu akcionara tj. vlasnike akcija (shareholders), upravni odbor (board of directors), menadžment kompanije (management company) tj. investicioni i finansijski savetnici (adviser), nezavisni poverenik (independent custodian), posrednik transfera (transfer agent) i glavnog potpisnika (principal underwritter)
Skupština akcionara, kao najviši organ bira članove upravnog odbora. Investitori tj. akcionari su ujedno i vlasnici investicionog fonda i oni su ti koji podnose investicioni rizik.
Upravni odbor ima podršku skupštine, i on je odgovoran za sveobuhvatno upravljanje kompanijom, za realizaciju investicionih ciljeva i investicione politike fonda. Upravni odbor nadgleda rad menadžment kompanije i investicionog savetnika tj. portfolio menadžmenta.
Menadžment kompanija koju čine investicioni savetnici i finansijski analitičari čini operativni menadžment fonda. Menadžment kompanija je specijalizovana institucija za upravljanje portfoliom i najčešće je deo neke investicione banke, komercijalne banke, brokersko-dilerske kuće itd. Od znanja, stručnosti, procene i odluke, investicionih i finansijskih savetnika, zavisi uspeh poslovanja celog fonda. Njihovi zadaci su praćenje, analiza i predvidjanje tržišnih kretanja, donošenje investicionih odluka, kreiranje i upravljanje portfoliom...

Distributivno-prodajna organizacija obuhvata poverenika, posrednika transfera i glavnog potpisnika. Poverenik je nezavisna institucija nadležna za izvršavanje naloga investicionog savetnika. Ona vrši isplate i izdaje priznanice u transakcijama fonda. Zadužena je za čuvanje aktive fonda tj. njegove gotovine i hartija od vrednosti portfolia. Poverenik je obično neka banka. Posrednik transfera je nadležan za sprovodjenje transakcija sa akcionarima, kao što su prodaja i otkup akcija, distribucija dividendi i realizovanih kapitalnih dobitaka, vodjenje investicionih dosijea akcionara... Potpisnik je zadužen za marketing i distribuciju novih emisija akcija fonda. Akcije fonda može da prodaje na veliko brokersko-dilerskim kućama, ili na malo, direktno investitorima. Ovi poslovi se mogu obavljati interno tj. kada se deo fonda ili menadžment kompanija bavi naznačenim poslovima, ili eksterno, kada ugovorne brokersko-dilerske kuće, banke, i druge institucije u svojim centralama i kroz mrežu svojih predstavništva širom zemlje, vrše naznačene poslove za račun i u ime investicionog fonda.

Takodje, za uspešno sprovodjenje funkcija fonda, važni su i odnosi koje fond ima prema okruženju. Tu se ističu tri osnovna aspekta:
1) Fiskalni tretman fonda podrazumeva da se u poreskom zakonodavstvu izbegne dvostruko oporezivanje dohotka fonda i dohotka investitora, kao i odredjene fiskalne olakšice. Izbegavanje dvostrukog oporezivanja se postiže prenošenjem poreskog tereta po osnovu dividendi i kapitalnih dobitaka sa fonda na investitore. Poreskim olakšicama država stimuliše investitore na ulaganje u fondove.
2) Nadzor nad aktivnostima fonda vrše državne instituicije koje su odredjene bilo zakonom o bankama ili hartijama od vrednosti, ili posebnim drugim zakonima.
3) Državna stimulacija. Pojedine zemlje pribegavaju stimulaciji razvoja investicionih kompanija , zbog njihove uloge u mobilizaciji štednje. Sponzorstvo države je pogodnija poluga za formiranje fondova i pratećih institucija u zemljama u razvoju. Investicioni fondovi se koriste i kao jedna od poluga privatizacije privrede u bivšim socijalističkim zemljama.

Portfolio menadžment i merenje performansi portfelja

Portfolio menadžment predstavlja upravljanje investicijama u hartije od vrednosti koje je u različitim formama potrebno individualnim i institucionalnim investitorima. Neki investitori se time bave direktno, oslanjajući se na sopstvena znanja i iskustva, dok većina njih angažuje menadžere koji se bave upravljanjem portfelja. Kod većine institucija, ova funkcija se posmatra kao sporedna funkcija poslovanja. Međutim, investicione kompanije, kao institucije, nastale su prevashodno radi obavljanja ove funkcije, što ujedno znači da je to njihova osnovna delatnost. Osnovni preduslov za njeno javljanje je pojava i aktivan promet većeg broja različitih hartija od vrednosti na nacionalnim finansijskim tržištima.

Da bi imali uspešan portfelj treba prevazići čitav niz prepreka, od kojih je verovatno najveća, izbor i kupovina dobitnih hartija od vrednosti. Jednom ustanovljeni portfelj treba kontinuirano pratiti i po potrebi revidirati da bi se osiguralo ispunjenje, pred njega postavljenih investicionih ciljeva. Pogrešno izabrana investicija može da proizvede lošije rezultate čak i od čuvanja novca u slamarici. Zbog toga se mnogi investitori obraćaju investicionim kompanijama, koje poseduju profesionalne portfolio menadžere, za upravljanje njihovim investicijama. Investicione kompanije u ime investitora ulažu u čitav spektar različitih hartija od vrednosti.

Investitor nije zainteresovan za rizik i prinos jednog, izolovanog finansijskog instrumenta već za performanse portfelja finansijskih instrumenata, zato što obično ulaže u portfelj tj. skup finansijskih instrumenata - različitih vrsta i karakteristika.

Činjenica je da bi držanje jednog instrumenta koji donosi najveći očekivani prinos bilo najidealnije rešenje zainvestitora, ali sa jedne strane, transakcioni troškovi, za držanje jednog finansijskog instrumenta, ali i malog broja njih, smanjuju prinos, a sa druge strane, koncentracija rizika je izuzetno visoka, što investitora izlaže neočekivanom gubitku.

Konstituisanje portfelja finansijskih instrumenata menja način izražavanja uslovljenosti rizika i prinosa. Prinos pojedinog finansijskog instrumenta kompezovan je rizikom ukupnog portfelja i ne izražava više samo izolovani rizik. Pravljenjem portfelja postiže se diversifikacija ulaganja koja dovodi do smanjenja rizika ulaganja. U osnovi diversifikacija je kombinacija dva ili više instrumenta čiji se prinos kreće u različitom smeru tako da se pojedinačni prinosi kompenzuju držanjem portfelja. Rizik portfelja je manji od rizika, svakog instrumenta koji se nalaze u portfelju, pojedinačno uzetog. Korist diversifikacije je u tome što ona smanjuje ukupni obim rizika kojem je investitor izložen.

Prospekt i izveštaj investicionog fonda

Pre nego što investitor donese odluku o izboru investicionog fonda čije akcije želi da kupi potrebno je da se dobro informiše o raspoloživim investicionim mogućnostima. Kada definiše sopstvene investicione prednosti, treba da izabere najbolju investicionu kompaniju, koja zadovoljava njegove zahteva i da obrati pažnju na ostvarene performanse i troškove fonda. Dva glavna izvora informacija o investicionom fondu su prospekt i izveštaj o poslovanju investicionog fonda u prethodnom periodu.
Prospekt je zvanični dokument koji investitorima mora da stavi na raspolaganje neke bitne informacije o poslovanju investicione kompanije. Ovaj dokument, po odluci Komisije za hartije od vrednosti (SEC u SAD-u), poslednjih godina je pojednostavljen ali se mora ažurirati najmanje jednom godišnje. U njemu se nalaze bitne informacije izložene na, relativno, popularan način tako da ih potencijalni investitori bez teškoća mogu razumeti. Za one koji žele dodatne informacije, na njihov zahtev, fond će im staviti na raspolaganje tzv. Izveštaj o dodatnim informacijama ( Statement of additional information ), poznatiji kao Deo B prospekta. Prospekat se može odnositi samo na jedan fond, ali može obuhvatiti i nekoliko srodnih fondova unutar iste menadžment kompanije. Može biti objavljen kao samostalna publikacija, ili redje, uz dodatak formulara za prijavljivanje tj. pristupnice fondu.

U prospektu se daju sledeće informacije:
1.Investicioni ciljevi fonda – prihod i kapitalni dobici
2. Investiciona politika – da li fond kupuje akcije drugih fondova i da li investira u inostrane i nedovoljno likvidne hartije od vrednosti
3. Investiciona ograničenja – šta fond ne sme da učini tj. njegova ograničenja
4. Transakcioni troškovi akcionara i struktura poslovnih rashoda – ovi podaci se daju u formi tzv. tabele provizija (fee table)
5. Finansijska istorija fonda – podaci o prihodu po akciji, kretanju vrednosti kapitala i tabela poslovnih stopa
6. Detaljna analiza investicionog rizika portfolia – tržišni, valutni, politički, ekonomski, regulatorni rizik...
7. Objašnjenje o kupovini i prodaji akcija fonda – pored načina izračunavanja NAV, navode se minimalni inicijalni iznosi kupovine akcija, minimalni naredni ulozi na već otvoreni račun i provizije koje se primenjuju pri kupovini i prodaji akcije
8.Usluge koje investicioni fondovi nude akcionarima
9. Informacije o savetniku fonda i njegovim provizijama – podaci vezani za vlasništvo savetnika fonda, njegove veze sa poverenikom, posrednikom transfera i potpisnikom fonda.
10. Imena i adrese – nezavisnog poverenika, posrednika transfera...
11. Spisak isplaćenih dividendi, kapitalnih dobitaka i analiza poreskih efekata na investitore – podaci o načinu i rokovima isplate distribucija, mogućnosti reinvestiranja u fond, tretman tako kupljenih akcija po pitanju provizija i poreske olakšice
12. Informacija o drugim raspoloživim fondovima unutar menadžment kompanije

Po odluci Komisije za hartije od vrednosti, investicioni fondovi su dužni da pripreme i publikuju godišnji i polugodišnji izveštaj akcionarima. Mnogi fondovi objavljuju i izveštaje za kraće periode – kvartalne izveštaje. Godišnji izveštaj je najpotpuniji i mora da sadrži finansijsku analizu poslovanja fonda sačinjenu od strane nezavisne revizorske kuće. Uz prospekat i izveštaj, investitorima se često šalju i dodatni promotivni materijal fonda ili menadžment kompanije. To mogu biti pregledne ilustracije performansi fonda ili grupe fondova u proteklom periodu, porudžbenice za besplatnu dodatnu literaturu, zbir afirmativnih novinskih tekstova o fondu, obrasci pristupnice fondu.

Prihodi i rashodi investicionih fondova

Investicioni fondovi mogu sticati dobit za svoje investitore, u osnovi na tri načina. Prvo po osnovu dividendi i kamata primljenih od hartija od vrednosti u portfoliu. Drugo, ako prodajući neku hartiju od vrednosti ostvare profit, tj. ako je prodaju po većoj ceni od nabavne, u ovom slučaju se misli o realizovanoj kapitalnoj dobiti koja se po pravilu isplaćuje investitorima. Treće, ako dodje do rasta vrednosti hartija od vrednosti iz portfolia fonda, a time i do rasta NAV fonda. Naravno investitorima niko ne garantuje da će po bilo kom od ovih osnova fond zaradjivati a po trećem osnovu čak može i gubiti.
- Prinos (yield) predstavlja prihod po akciji plaćene akcionarima na osnovu dividendi i kamata tj. po prvom osnovu prihoda fonda. Obično se izražava kao procenat nabavne cene akcija fonda.
- Isplate (distributions) pored dividendi i kamata obuhvataju realizovanu kapitalnu dobit tj. obuhvata sve isplate akcionarima – po prvom i drugom osnovu prihoda fonda.
- Ukupni prinos (total return) pored isplate, obuhvata i nerealizovane kapitalne dobitke koji se manifestuju u rastu NAV (neto vrednost aktive). Kod otvorenih investicionih kompanija investitori po pravilu ne dobijaju pun iznos ukupnog prinosa. Uz menadžment proviziju, koja se oduzima pre formiranja NAV tu su i druge provizije namenjene, uglavnom, pokrivanju troškova distributivno – prodajne organizacije fonda.

Poslovanje investicionih kompanija vezano je i za niz troškova :
- Teretni troškovi – reč je o proviziji koja se plaća brokerima za usluge nabavke harija od vrednosti, a u vezi sa izborom odgovarajućeg fonda. Obično iznosi oko 8 %.
- Honorari za investicione savetnike – to je godišnja isplata savetniku menadžerskog tima fonda i predstavlja kompenzaciju za analizu hartija od vrednosti i usluga menadžmentu portfolia.
- Administrativni troškovi – odnose se na plate osoblju fonda, troškove iznajmljivanja prostora, honorare, knjigovodstvo isl. Isplaćuju se iz imovine fonda i obično iznose manje od 0.5 % ukupne vrednosti imovine fonda godišnje.
- Troškovi transakcija – to su provizije za brokerske usluge koje se plaćaju na transakciji hartijama od vrednosti. Dok je brokerska provizija, koja se plaća na bilo kakvu vrstu trgovine hartijama od vrednosti veoma mala, troškovi transakcije mogu da budu značajniji, naročito ako je obrt portfolia brz.
- Trošak vezan za moguće gubitke hartija od vrednosti zbog aktivnog menadžmenta portfolia – u ekonomski efikasnim tržištima gubici zbog aktivnog menadžmenta uvek će postojati ukoliko portfolio nije dobro diversifikovan.

Osnovni cilj funkcionisanja investicionih kompanija je realizacija prihoda koji se srazmerno ulozima raspodeljuje akcionarima. Praktično, sav prihod od kamata i dividendi distribuira se akcionarima koji onda plaćaju poreze prema običnim poreskim stopama.

Zakljucak

Poslednjih decenija dolazi do velikog talasa inovacija na svetskim tržištima .Jedna od prvih inovatnih formi investicionih fondova je tzv.famijilja fondova.Ovde je reč o grupi investicionih fondova specijalizovanih za različite segmente investiranja.Ovaj koncept omogućava širenje dijapazona atraktivnih investicionih mogućnosti, od ulaganja u fondove tržište novca, do ulaganja samo u pojedine delatnosti i privredne grane.
Iako su relativno kasno nastale familije fondova su ubrzano raspolagale sa ogromnim finasijskim resursima.
Značajne inovacije su pojava Kantri fondova, Hedž fondova.

seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi