SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

 Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. Međutim u striktnom smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu trgovina predstavlja organizovanu razmenu dobara izmenu pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti. Spoljna trgovina se najčešće definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine gotovo iste. Spoljnotrgovinska razmena je i u prošlosti i sada podsticana težnjom čoveka i svim društvenim formacijama da poboljša svoje uslove rada, svoj način života i životni standard uopšte. Spoljnotrgovinska robna razmena se odvija u uslovima nepoštene konkurentske borbe radi obezbeđenja što većeg učešća u ukupnoj sumi viška vrednosti stvorenog u proizvodnji robe, koja je predmet međunarodne razmene. Promet robe i usluga jedne zemlje sa inostranstvom predstavlja spoljnu trgovinu. Ovde ne spadaju jednosmerni transferi (pokloni, pomoći i sl.) već kretanje zlata i investicije u inostranstvu. Spoljna trgovina predstavlja deo prometa u kome se razmena obavlja na taj način što predmet kupoprodaje prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca izvoz ili ulazi na teritoriju zemlje kupca uvoz. Ova razmena obuhvata, pored razmene internih dobara, još i obavijanje najrazličitijih proizvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu i za račun inostranih državljana ( transport, špedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam, privredne informacije i propaganda, izdavačka i druge uslužne delatnosti). Za određivanje pojma spoljnotrgovinskog prometa od domaćih izvora prava najveći značaj ima Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, dok se strani izvori prava spoljne trgovine određuju u zavisnosti od toga o kojoj se stranoj zemlji u konkretnom slučaju radi. U zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju se spoljna trgovina definiše kao prekogranični promet roba i usluga. U spoljnotrgovinskom poslovanju je od posebnog značaja zaštita domaće proizvodnje, kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u poslovanju, usled čega proizilazi potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta u svetu, njihovih spoljnotrgovinskih deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih sistema. Sistemi carina i carinske politike, primena ili ne klauzule najpovlašćenije nacije i dr. spada u vrlo složen i razgranat mehanizam ostvarivanja spoljne trgovine.

2. POJAM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA

Spoljnotrgovinski promet-poslovanje predstavlja promet robe i usluga između trgovinsko-pravnih subjekata čija se sedišta nalaze na teritorijama različitih država. Ovo poslovanje se obavlja u skladu sa osnovnim načelima društveno-ekonomskog uređenja države. Za svaku zemlju je jako bitan odnos sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, posebno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke, pa čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvojene političkim ili nekom drugim činiocima. Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju u njima:
:
• Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta
• Opadajući troškovi proizvodnje
• Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje potreba.

Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda, viši stepen primene tehnike i tehnologije. Ovo omogućava viši nivo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka. Danas nema države koja ima privredu koja bi zadovoljila njene potrebe. Ni jedna državna zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo tih potreba podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene proizvodnje namenjen je zadovoljavanju potreba u inostranstvu. Poznato je da su prirodna bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna bogatstva, prirodni i klimatski uslovi kao faktori proizvodnje, neravnomerno raspoređeni u svetu. Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u dovoljnim količinama i u odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima. Postoje zemlje koje imaju velike izvore nafte, ali ne i dovoljno pitke vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju električne energije, postoje zemlje koje imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne i poljoprivrednih proizvoda i obrnuto, klimatski uslovi diktiraju mogućnosti i strukturu poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje. Ako bi svaka zemlja pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim prirodnim uslovima i izvorima, onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo siromašna, ekonomski vrlo neracionalna a proizvodnja mnogih proizvoda nemoguća. Zahvaljujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje. Zemlje koje nemaju svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe za njom, isto to čine zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu, obojenom metalima, mineralnim sirovinama i dr. Zahvaljujući spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda poljoprivrednih proizvoda gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih prirodnih i klimatskih razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje pojedinih poljoprivrednih proizvoda u tim zemljama pojedinčno. Međunarodni ekonomski odnosi, posebno spoljna trgovina dovode do ubrzanja naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i u svakoj zemlji posebno. Inovacije u nauci, tehnici i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u svetu. Taj proces ima značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Spoljna trgovina i uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba. Bez spoljne trgovine u mnogim zemljama ne bi bilo ekonomski racionalno organizovati proizvodnju onih proizvoda čija se racionalnost postiže njihovom masovnom i velikoserijskom proizvodnjom ili za čiju proizvodnju je potreban veliki kapital. Spoljnom trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga, utiče se na regulisanje odnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu. Uvozom se povećava obim ponude roba na tom tržištu, odnosno menja struktura te ponude i usklađuje se sa zahtevima tražnje. Na drugoj strani, izvozom roba i usluga smanjuje se njihova pojedinačna ponuda na tržištu. Izvozom se omogućuje rast njihove proizvodnje iznad nivoa potreba domaćeg tržišta. Putem spoljnotrgovinske razmene viškovi jednih proizvoda pretvaraju se u one proizvode kojih nema dovoljno na domaćem tržištu, što je značajno sa stanovišta zadovoljavanja potreba društva, ali i stabilnosti tekućih ekonomskih kretanja. Odsustvo inostrane robe sa domaćeg tržišta dovodi do monopola domaćih proizvođača na njemu i rađa čitav niz ekonomskih neracionalnosti kako na tržištu tako i u proizvodnji i potrošnji. Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj međunarodne podele rada u kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje sveta. Suština te podele rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju onih proizvoda za koje ima najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno tržište. U toj proizvodnji ona ostvaruje u svetskim razmerama nadprosečnu produktivnost rada, niske troškove proizvodnje i brz tehničko-tehnološki razvoj proizvoda.  

3. INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE

Današnja praksa spoljnotrgovinske politike u svetu stvorila je čitav niz različitih instrumenata pa politike koji se danas, manje više, primenjuju u svim zemljama sveta. Instrumenti za regulisanje izvoza primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovinske politike sa osnovnim ciljem da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i usluga, odnosno na taj način poveća svoj novčani priliv i aktivno deluje na rešavanje svojih platnobilansnih problema. Instrumenti za regulisanje izvoza:
1. Izvozne premije i subvencija, imaju široku primenu u podsticanju izvoza roba i usluga i koristi ih većina zemlja za sve ili samo pojedine proizvode sa kojima izlazi na međunarodno tržište. Njih daje država iz svog budžeta izvoznicima proizvoda i usluga i na taj način, ona stimuliše izvoznike. Izvozne premije se obično utvrđuju u nekom procentu od ostvarenog izvoza.
2. Kreditiranje izvoza, ima zadatak da omogući izvoznicima da dođu do povoljnih kredita kojima će povećati proizvodnju namenjenu izvozu ili olakšati plasman te proizvodnje na inostranom tržištu. Njih odobrava država iz specijalnih fondova. 3.Retenciona kvota, predstavlja procentualni deo sredstava ostvarenih izvozom koji ostaje izvozniku na slobodno raspolaganje. U svojim novčanim sistemima, pojedine zemlje propisuju obavezu da izvoznici ostvareni priliv sredstava, po osnovu izvoza roba i usluga u celini ili delimično, prodaju državi po određenom kursu. Država može u celini ili delimično da oslobodi pojedine izvoznike takve obaveze, odnosno da im tu obavezu poveća ili smanji.
4. Vezivanje uvoznih prava za izvoz, predstavlja specifičan instrument spoljnotrgovinske politike koji se primenjuje u zemljama sa državnim sistemom raspolaganja sredstvima. U zavisnosti od ostvarenog izvoza, izvoznicima se odobrava pravo na uvoz određenih proizvoda. 5.Regulisanjem kursa domaće valute, vrši se poboljšanje ili pogoršanje položaja izvoznika, ali i uvoznika, u primarnoj raspodeli u zemlji. Promenom kursa domaće, utiče se na ekonomski položaj izvoznika i uvoznika. Mera stimulacije izvoza primenjuje se devalvacija domaće valute. Ona omogućuje izvoznicima prisvajanje većeg dela novostvorene vrednosti društva do koga dolazi promenom odnosa između vrednosti domaće i inostranih valuta. 6.Damping, označava prodaju robe i usluga na inostranom tržištu po cenama koje su niže od njihovih cena na domaćem tržištu, često i niže od njihovih troškova proizvodnje. Ciljevi primene dampinga mogu se odnositi na potiskivanje konkurenata sa određenih tržišta, osvajanje novih tržišta, izvoz po svaku cenu radi povećanja novčanog priliva zemlje i slično. Instrumenti za regulisanje uvoza primenom različitih instrumenata i mera u osnovi može imati sledeće ciljeve: zaštitu domaće privrede od inostrane konkurencije, uticaj na uspostavljanje željenih odnosa između ponude i tražnje na domaćem tržištu, obezbeđenje sredstava za državni budžet, uticaj na privrednu strukturu zemlje, strukturiranje uvoza i izvoza. Ova grupa instrumenata spoljnotrgovinske politike je vrlo brojna. Njihova pojedinačna ili grupna primena uslovljena je ciljevima koje treba ostvariti u politici uvoza ali i drugim oblastima spoljnotrgovinske politike. Carine, čine najčešće upotrebljavani instrument spoljnotrgovinske politike za regulisanje uvoza.Možemo ih definisati kao posebnu vrstu poreza koji se naplaćuje na robu koja prolazi državnu ili carinsku granicu. To praktično znači da svaka zemlja ima svoj carinski režim, ili se taj režim proteže na zemlje članice carinske unije ako takav oblik zajedništva između zemalja postoji. Unutar zemlje moguće je da postoje slobodne carinske zone u kojima roba ne podleže carinjenju. Carine se koriste pre svega, za regulisanje uvoza robe ali mogu biti primenjene i za regulisanje njenog izvoza pa i tranzita preko državne teritorije. One su klasičan instrument ograničenja spoljne trgovine koji se već vekovima primenjuje u međunarodnoj trgovini.
1. Prema ekonomskoj funkciji carine mogu biti zaštitne i fiskalne .Smisao uvođenja zaštitnih carina jeste zaštita domaćih proizvođača na domaćem tržištu od konkurencije inostranih proizvođača. Roba tih proizvođača, primenom zaštitnih carina, postaje skuplja na domaćem tržištu od iznosa carina, pa se na ovaj način podstiče domaća proizvodnja u smislu njenog povećanja i razvoja.
2.Prema smeru kretanja robe, carine mogu biti:uvozne, izvozne i tranzitne. Uvozne carine su najčešće u primeni i plaćaju se na robu koja se uvozi iz inostranstva u cilju plasmana na domaćem tržištu. Izvozne i tranzitne carine retko se primenjuju. Tranzitne carine se plaćaju na robu u tranzitu-robu koja prelazi državnu teritoriju, odnosno teritoriju carinskog područja.
3.Prema načinu određivanja carine mogu biti autonomne ili konvencionalne. Autonomne svaka država određuje samostalno, nezavisno od drugih država. Dok konvencionalne, isto određuje svaka država posebno, ali poštujući pri tom ugovorne obaveze koje ona ima sa drugim zemljama ili međunarodnim institucijama i asocijacijama.
4. Prema načinu carinjenja robe, razlikujemo jedinstvene i diferencijalne carine. Prve se primenjuju jedinstveno na svu robu koja prelazi granicu u uvozu, i pri tom se ne pravi nikakva razlika između roba. Diferencijalnim carinama pravi se razlika prema vrsti robe, područja odakle roba dolazi pa i transportnim sredstvima koja se koriste za njen prevoz.
5.Prema načinu obračuna i naplate, carine mogu biti ad valorem-prema vrednosti, specifične i mešovite. Ad valorem carine obračunavaju se i naplaćuju procentualno od nabavne vrednosti robe. Specifične carine se određuju za svaku vrstu robe, dok se u praksi najčešće koriste mešovite carine, kao kombinacija obe vrste carina.
6.Grupu ostalih carina čine:preferencijalne, antidampinške, kompezatorske, borbene. Svaka zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Njegov sastavni deo je i carinska tarifa koja predstavlja sistemski pregled roba, robnih grupa i carinskih stopa. Uvozne takse su poseban instrument regulisanja uvoza koji se primenjuje zajedno sa carinama sa kojima se najčešće i zajedno naplaćuju. Smisao njihovog uvođenja jeste izbegavanje međunarodnih konvencija i bilateralnih sporazuma kojima se ograničava visina carinskog opterećenja robe i usluga u međunarodnom prometu. Uvoznim taksama se one na indirektan način povećavaju, s obzirom na to da se takse obračunavaju i plaćaju na isti način kao i carine. Kvantitativna ograničenja uvoza kao i kod izvoza, vrše se posebnim instrumentima među kojima su najčešće u primeni: zabrana uvoza, kontigentiranje i uvozne dozvole. Radi se o administrativnim instrumentima čija je primena vrlo raširena u praksi. Oni su u funkciji ostvarivanja ciljeva spoljnotrgovinske politike ali i drugih ciljeva kao što su sprečavanje širenja zaraznih bolesti, očuvanje životne sredine, očuvanje sigurnosti i bezbednosti, zaštita zdravlja građana i dr. Sa ekonomskog stanovišta zabrani uvoza nekih proizvoda i usluga, država pribegava onda kada se potrebe za tim proizvodima i uslugama mogu zadovoljiti domaćom proizvodnjom pa bi njihov uvoz predstavljao nepotrebno trošenje deviznih sredstava. Kontigentiranje uvoza je instrument čijom primenom se uvoz ograničava na određenu količinu proizvoda ili na određenu sumu sredstava koja se može utrošiti za uvoz pojedinih proizvoda. Razlozi za ovakvu vrstu ograničenja uvoza mogu, takođe, biti platno-bilansne prirode. Sistem uvoznih dozvola podrazumeva da uvoznik, za uvoz određenih proizvoda, prethodno obavezno pribavlja uvoznu dozvolu od nadležnog državnog organa. Treba podvući i ovde, da nadležni državni organ autonomno procenjuje da li će dati dozvolu za uvoz i kada će je dati. Porez na promet kao instrument regulisanja uvoza, koristi se za dodatno opterećenje uvezene robe pored uvoznih carina i taksi. Njegova suština je u tome da se uvozni proizvodi namenjeni domaćem tržištu, dodatno oporezuju primenom većih stopa poreza na promet u odnosu na visinu tih stopa koje se primenjuju na proizvode domaćeg porekla. Pri tom se polazi od toga da se radi o luksuznim proizvodima kao što su, luksuzni automobili, strana alkoholna pića, posebne vrste kozmetike i dr.,na koje se uvodi posebno poresko opterećenje koje se sastoji u visokom porezu na promet.  

4. UTICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA DRŽAVU

Razvoj robne proizvodnje usko je vezan sa potrebom širenja nacionalnog-domaćeg tržišta na kome proizvođači pretvaraju svoju robu u novac, ako uslov za nastanak novog ciklusa proizvodnje. Rastuća proizvodnja, kao rezultat međunarodne podele rada, prevazilazi potrebe i okvire nacionalnog tržišta. Nacionalno tržište postaje nedovoljno za plasman domaće proizvodnje tako da je domaći proizvođač prinuđen da jedan deo proizvoda plasira na tržišta izvan granica svoje zemlje. Što je razvoj robne proizvodnje brži i nacionalno tržište manje, to je neophodnost izlaska na svetko tržište veća. Važnost spoljne trgovine u nacionalnoj privredi meri se relativnim učešćem vrednosti izvoza i uvoza u nacionalnom dohotku. Najvažniji pokazatelj stepena zavisnosti zemlje od spoljne trgovine je spoljnotrgovinski koeficijent, dobija se kao odnos vrednosti spoljne trgovine-izvoz+uvoz i nacionalnog dohotka. Ako je vrednost spoljnotrgovinskog koeficijenta do 5% onda se govori o maloj ili niskoj zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. Ako je ovaj koeficijent između 5 i 20%, onda je zemlja srednje ili umereno zavisna od spoljne trgovine. I najzad, ukoliko je spoljnotrgovinski koeficijent iznad 25%, onda je zemlja visoko ili izraženo zavisna od spoljne trgovine. Stavljanjem u odnos samo vrednosti izvoza jedne zemlje prema nacionalnom dohotku u istoj godini dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza, kao takođe jedan od pokazatelja zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. Koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza ustvari izražava sklonost uvozu. Ako se pri tome ovaj pokazatelj posmatra u dužem vremenskom periodu za niz uzastopnih, obično 10 godina, onda se dobija prosečna sklonost izvozu, kao trajnije obeležje dotične privrede. Stavljanjem u odnos vrednosti uvoza prema nacionalnom dohotku dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od uvoza ili kako se još naziva, sklonost uvozu. Prosečna sklonost uvozu podrazumeva količnik u vidu odnosa vrednosti uvoza i nacionalnog dohotka u više uzastopnih godina i predstavlja trajniju karakteristiku neke privrede. Odvojeno posmatranje koeficijenta zavisnosti zemlje od uvoza i izvoza i spoljno-trgovinskog koeficijenta pruža realniju sliku zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. To se pokazalo opravdanim, jer spoljnotrgovinski koeficijent može da prikrije slučajeve nekih zemalja koje su više zavisne od uvoza u odnosu na izvoz ili obrnuto, usled čega se ne može sagledati prava slika o uzrocima kretanja u spoljnotrgovinskom bilansu. Ako na primer, neka zemlja izvozi samo naftu, to će predstavljati 100% njenog nacionalnog izvoza, i na primer 15% svetskog izvoza nafte, njen koeficijent važnosti izvoza biće visok 6,6. Sa ovim koeficijentom, položaj zemlje u međunarodnoj trgovini biće nepovoljan, s obzirom da će ona biti visoko zavisna od tedencija na svetskom tržištu, obrnuto, dakle povoljan položaj će imati zemlja sa niskim učešćem, na primer pšenice, u ukupnom nacionalnom izvozu 5% a visokim učešćem pšenice ove zemlje u svetskom izvozu pšenice 50%, iz čega proizilazi nizak koeficijent važnosti izvoza 0,1.Slični primeri na strani uvoza mogu takođe ilustrovati značaj koeficijenta važnosti uvoza, kao indikatora zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. U analizi zavisnosti zemlje od spoljne trgovine, koristi se još jedan od pojedinačnih pokazatelja pod nazivom koeficijent važnosti međusobne razmene dve zemlje. Ovaj koeficijent izračunava se tako što se stavlja u odnos procentualno učešće strane zemlje u domaćem izvozu sa procentualnim učešćem domaće zemlje u uvozu strane zemlje. Dobijeni rezultat pokazuje koliko je puta strana zemlja za domaći izvoz važnija od domaće zemlje za uvoz strane zemlje.  

5. ZAKON O SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU

Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje koje obuhvata spoljnotrgovinski promet i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu. Spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu da obavljaju preduzeća i druga pravna lica, ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Bankarske i druge finansijske poslove u inostranstvu mogu da obavljaju banke u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje banaka, a poslove osiguranja i reosiguranja u inostranstvu - osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije, u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje tih organizacija. Spoljnotrgovinski promet može za potrebe svoje delatnosti obavljati domaće fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost, ako je upisano u registar kod nadležnih organa u skladu sa ovim zakonom. Preduzeće i drugo pravno lice stiče pravo da obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje danom upisa tog poslovanja u odgovarajući registar, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Državni organ, politička stranka i druga organizacija mogu izvršiti pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe, a preduzeće i drugo pravno lice koje nije upisano u registar za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa može da izvrši pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe, odnosno da obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa u vezi sa njegovom delatnošću na osnovu odobrenja saveznog organa nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom. Roba se može uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu na domaćem tržištu, a usluge u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima. Roba za koju je obavezna zdravstvena, veterinarska, ekološka ili fitopatološka kontrola ili kontrola kvaliteta može se uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava propisane uslove. Roba se ne može uvoziti ili privremeno uvoziti ako je njen promet zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u zemlji u kojoj je proizvedena. Preduzeće i drugo pravno lice ne može uvoziti opremu i trajna dobra za ličnu potrošnju ako nije u zemlji obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u rokovima predviđenim propisima o stavljanju robe u promet na domaćem tržištu. Izvoz, odnosno uvoz izvršen je kad je roba ocarinjena i kad je prešla carinsku liniju, odnosno kad je usluga pružena. Kao dan izvoza, odnosno uvoza robe smatra se dan kad je izvršeno carinjenje robe.  

5.1. Posebni oblici spoljnotrgovinskog prometa

Preduzeće i drugo pravno lice, u okviru svoje proizvodne delatnosti, može sa stranim licem - proizvođačem zaključiti ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji na osnovu odobrenja nadležnog saveznog organa. Odobrenje se može dati ako je ugovor zaključen u pismenom obliku sa rokom trajanja od najmanje tri godine, ako je vrednost izvoza po tom ugovoru najmanje jednaka vrednosti uvoza i ako se razmenjuju reprodukcioni materijal, poluproizvodi, delovi sklopova, sklopovi i gotovi proizvodi u istorodnoj proizvodnji, a radi specijalizacije te proizvodnje. 

5.2. Usluge u spoljnotrgovinskom prometu

Usluge u spoljnotrgovinskom prometu mogu da obavljaju preduzeća i druga pravna lica upisana u registar za obavljanje tih usluga, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Uslugama u spoljnotrgovinskom prometu smatraju se naročito: izvođenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu u zemlji, usluge međunarodnog transporta robe i putnika, pomorsko-tehničke usluge na moru i druge usluge koje su u vezi sa međunarodnim transportom (međunarodna špedicija, skladištenje i aerodromske usluge, agencijske usluge u transportu i sl.), ugostiteljske i turističke usluge, posredovanje i zastupanje u prometu robe i usluga, poštansko- telefonsko-telegrafske i druge telekomunikacione usluge, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta u izvozu i uvozu robe, naučnoistraživacke, istraživacko-razvojne i usluge pružanja i korišćenja informacija i znanja u privredi i nauci, usluge atestiranja i druge usluge u skladu sa prihvaćenom klasifikacijom. Izvođenje investicionih radova, odnosno izvođenje pojedinih radova na investicionom objektu u Srbiji može se ustupiti stranom izvođaču na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja ili izvršenog prikupljanja ponuda određenog najmanjeg broja ponuđača, u skladu sa propisima kojima se uređuje javno nadmetanje i prikupljanje ponuda. Ugovor o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, odnosno ugovor o izvođenju investicionih radova u Srbiji zaključuje se u pismenom obliku i upisuje se u poseban registar koji vodi nadležni savezni organ. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove međunarodne špedicije može organizovati otpremanje i dopremanje robe u međunarodnom saobraćaju u svoje ime i po nalogu i za račun komitenta i zaključivati ugovore o prevozu, utovaru, istovaru, pretovaru, sortiranju, pakovanju, uskladištenju i osiguranju robe, organizovati prevoz različitim prevoznim sredstvima, zastupati i vršiti poslove u vezi sa carinjenjem robe, osiguranjem povlastica, ispostavljati i pribavljati transportna i druga dokumenta i vršiti druge poslove u vezi sa špediterskim uslugama u spoljnotrgovinskom prometu. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodni transport robe i putnika može prevoziti robu i putnike u međunarodnom železničkom, drumskom, pomorskom, vazdušnom, rečnom i jezerskom saobracaju, utovarati i servisirati i popravljati transportna sredstva i delove. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za obavljanje pomorsko-tehničkih i istraživačkih usluga na moru može ugovarati i vršiti vađenje potonulih stvari i njihovo dopremanje na obalno odredište, istraživanje nafte i mineralnih dobara sa dna mora, ugovarati i organizovati postavljanje platformi za eksploataciju nafte i mineralnih dobara, kao i ugovarati i vršiti snabdevanje tih platformi rezervnim delovima, hranom za posadu i drugim potrebama. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodne saobraćajno-agencijske poslove može zastupati i posredovati u prevozu robe i putnika u međunarodnom saobraćaju i vršiti druge poslove u vezi sa tim prevozom. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za vršenje turističkih poslova sa inostranstvom može pružati usluge stranim licima, a naročito: ugostiteljske, turističko-agencijske usluge, organizovati turistička putovanja u Srbiji i u inostranstvu, organizovati posete kulturnim, privrednim, sportskim ili drugim priredbama, organizovati sportski lov i ribolov, iznajmljivati motorna vozila i plovila, prihvatati, čuvati i održavati strana plovila, pružati usluge igara na sreću, kao i usluge turističkih putovanja inostranstvo domaćim licima. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za pružanje aerodromskih usluga, može naročito prihvatiti i otpremati stranu robu i putnike u vazdušnom saobraćaju, pružati usluge pri sletanju i preletanju stranih vazduhoplova, prihvatati, snabdevati i otpremati te vazduhoplove. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za organizovanje međunarodnih sajmova može priređivati sajmove, izložbe i druge oblike prikazivanja privrednih i drugih delatnosti u Srbiji i inostranstvu i pružati druge usluge u oblasti organizovanja međunarodnih sajmova. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove kontrole kvaliteta i kvantiteta robe u međunarodnom prometu vrši tu kontrolu prvenstveno radi utvrđivanja da kvalitet, kvantitet i druga svojstva robe ispunjavaju uslove iz ugovora zaključenog između kupca i prodavca robe, a može vršiti i propisane ili uobičajene delatnosti u vezi s tom kontrolom, kao što su: kontrola pakovanja i otpremanja robe, kontrola utovara, istovara, pretovara, transporta i slaganja robe u transportno sredstvo, kontrola skladišnog prostora, kontrola transportnih sredstava, vršenje ekspertiza i dr.  

6. PRIVREMENI UVOZ I IZVOZ

7. PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE I ZNANJA I ISKUSTVA (KNOW-HOW)

Preduzeće i drugo pravno lice može pribavljati od stranog lica, odnosno ustupiti stranom licu pravo industrijske svojine i znanje i iskustvo. Ugovor o pribavljanju patenta i znanja i iskustva mora da sadrži:
1) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da će se primenom patenta, odnosno znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, kao i obavezu da se za vreme važenja ugovora primaocu stavljaju na raspolaganje poboljšanja na patentu i znanju i iskustvu
2) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da njihovo korišćenje ne utiče štetno na život i zdravlje ljudi, odnosno stvari i životnu sredinu
3) klauzulu da se stavljanjem u promet proizvoda proizvedenih po pribavljenom patentu i znanju i iskustvu ne povređuju prava trećih lica ili obavezu davaoca da će preduzeću, drugom pravnom licu i trećem licu nadoknaditi štetu nastalu u slučaju povređivanja prava trećeg lica. Ugovorom o pribavljanju patenta i znanja i iskustva ne može se predvideti zabrana da:
1) preduzeće i drugo pravno lice primenjuje, unapređuje, dopunjuje i dalje razvija pribavljeni patent i znanje i iskustvo i da u svoje ime zaštićuje inovacije do kojih je došlo sopstvenim istraživanjem
2) preduzeće i drugo pravno lice samostalno odlučuje o nabavci ili korišćenju sirovina, reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme
3) preduzeće i drugo pravno lice izvozi proizvode i usluge u određene zemlje, osim u zemlje u kojima davalac patenta i znanja i iskustva ima ili je dao isključivo pravo proizvodnje, odnosno vršenja usluga za iste proizvode i usluge
4) patent, znanje i iskustvo, čiji je rok važnosti istekao za vreme važenja ugovora, koristi i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeća i drugog pravnog lica da plaća naknadu za korišcenje patenta i znanja i iskustva posle prestanka ugovora.

8. PRIVREMENE MERE

Ako nastanu poremećaji u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu, vlada preduzima mere za otklanjanje tih poremećaja. Ako se usled nepredviđenih okolnosti u kratkom vremenskom periodu znatno poveća uvoz određene robe ili se uvoz te robe vrši pod uslovima koji dovode do poremećaja na domaćem tržištu i nanose, ili prete da nanesu znatnu štetu domaćoj proizvodnji, vlada privremeno preduzima mere za otklanjanje nastalih poremećaja i šteta. Te mere se primenjuju za vreme neophodno za sprečavanje ili otklanjanje štete. Radi sprečavanja poremećaja u snabdevanju prehrambenim proizvodima i drugim strateškim proizvodima, kao i radi zaštite iscrpljivih prirodnih izvora, vlada može preduzeti mere privremenog ograničavanja ili zabrane izvoza tih proizvoda. Ako se u posebno sprovedenom postupku utvrdi da uvoz prouzrokuje štetu ili postoji opasnost od nastanka štete za domaću proizvodnju (damping) nadležni savezni organ propisuje antidampinšku dažbinu. Smatra se da postoji damping kada se neka roba uvozi po ceni koja je niža od njene normalne vrednosti pri čemu izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu postojećoj domaćoj proizvodnji ili ako bi takav uvoz znatno usporio osvajanje određene domaće proizvodnje.  

9. OBAVLJANJE PRIVREDNIH DELATNOSTI U INOSTRANSTVU

Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu, u smislu ovog zakona, podrazumeva se obavljanje proizvodnih, trgovinskih, uslužnih, naučnoistraživackih i istraživacko-razvojnih delatnosti, bankarskih i drugih finansijskih poslova i poslova osiguranja i reosiguranja, u skladu sa propisima zemlje u kojoj se te delatnosti obavljaju. Preduzeća i druga pravna lica, osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije koji obavljaju privredne delatnosti u inostranstvu upisuju se u registar koji vodi nadležni savezni organ. O zahtevu za upis u registar nadležni savezni organ dužan je da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Preduzeće ili drugo pravno lice, banka i druga organizacija može u inostranstvu osnovati preduzeće i drugi oblik organizovanja za obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu koji za svoje obaveze odgovaraju do visine uloženih sredstava. Osnivač može odlučiti da preduzeće koje je osnovao u inostranstvu osnuje drugo preduzeće u inostranstvu, da pristupi kao osnivač preduzeću koje je osnovalo drugo preduzeće, da otkupi osnivački ulog stranog lica, odnosno domaćeg lica u preduzeću u inostranstvu i da poveća svoj osnivački ulog u preduzeću u inostranstvu, o čemu je dužan da, u roku od 30 dana od dana izvršene promene, obavesti Savezno ministarstvo radi upisa u registar. Osnivač može osnovati preduzeće u inostranstvu za holding poslovanje ako ispunjava uslove iz ovog zakona i ako u tom preduzeću raspolaže sa više od 50% udela u osnivačkom ulogu. Pod holding poslovanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se osnivanje i finansiranje drugih preduzeća i upravljanje drugim preduzećima u inostranstvu. Osnivač holding preduzeća može odlučiti da to preduzeće osnuje u istoj ili drugoj zemlji. Ako preduzeće u inostranstvu iskaže gubitak po godišnjem obračunu, po propisima zemlje u kojoj je osnovano, taj gubitak pokriva saglasno propisima te zemlje. Preduzeće u inostranstvu može prestati sa radom po odluci osnivača, u slučajevima predviđenim ovim zakonom i po propisima zemlje u kojoj je osnovano. Čuvanje ugleda u spoljnotrgovinskom poslovanju Preduzeće i drugo pravno lice i zaposleni u tom preduzeću, odnosno u drugom pravnom licu dužni su da u spoljnotrgovinskom poslovanju čuvaju ugled preduzeća, drugog pravnog lica i zemlje u inostranstvu. Povredom ugleda smatra se postupanje protivno dobrim poslovnim običajima, poslovnom moralu, kao i nanošenje štete drugim preduzećima i drugim pravnim licima nelojalnom utakmicom.  

10. KAZNENE ODREDBE

Novčanom kaznom kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako bez upisa u odgovarajući registar obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano 2) ako obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa za čije izvršenje nije dobilo odobrenje od nadležnog saveznog organa 3) ako zaključi ugovor o uvozu ili privremenom uvozu robe koja ne ispunjava uslove za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu te robe na domaćem tržištu, odnosno ako zaključi ugovor o uvozu usluga koji nije u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim konvencijama, ili robe čiji je plasman zabranjen u zemlji porekla, odnosno ako uvozi opremu i trajna dobra za ličnu potrošnju, a u zemlji nije obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u propisanom roku 4) ako se ne pridržava propisanog oblika izvoza ili uvoza za robu koju izvozi ili uvozi kojim je roba razvrstana na pojedine oblike izvoza i uvoza ili ako uveze opasne otpadne materije 5) ako bez odobrenja nadležnog organa sa stranim licem zaključi ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji 6) ako bez odobrenja odnosno suprotno odobrenju nadležnog saveznog organa vrši kompenzacione poslove ili kupuje robu u inostranstvu radi prodaje u inostranstvu, odnosno kupljenu i uvezenu ili privremeno uvezenu robu ponovo.  

11. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

U slučaju prestanka prava za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja preduzeće može započete poslove spoljnotrgovinskog poslovanja završiti ili ih ustupiti preduzeću i drugom pravnom licu koje je registrovano za spoljnotrgovinsko poslovanje. Osnivači kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdato odobrenje, odnosno kojima je registrovano obavljanje određenog oblika privrednih delatnosti u inostranstvu, mogu nastaviti obavljanje tih delatnosti u skladu sa izdatim odobrenjem, odnosno registracijom, s tim što su dužni o svim statusnim promenama u organizovanju da obaveste nadležni organ. Propisi i drugi opšti akti koji su doneseni na osnovu ovlašćenja iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.  

Zaključak

U savremenim uslovima koje karakteriše rastući značaj spoljne trgovine između zemalja, odnosi jedne zemlje sa međunarodnim okruženjem igraju sve važniju ulogu za njen razvoj i privredni rast. Tokom poslednjih decenija proces ekonomske integracije, kroz uklanjanje barijera slobodnom kretanju robe, usluga, novca i ljudi, oplemenjen je otvaranjem novih radnih mesta i rastom privredne aktivnosti. Poznavanje carinskih propisa u međunarodnom poslovanju je od velikog značaja. Carinski zakon i Zakon o Carinskoj tarifi, predstavljaju osnov poslovanja za uvozno -izvozno orijentisane firme. Ovde se možemo upoznati sa prednostima koje donose sporazumi o slobodnoj trgovini domaćim proizvođačima i uvoznicima, da pravilno primene preferencijalne stope carine za robu koju uvoze iz EU za potrebe sopstvene proizvodnje ili plasman na domaćem tržištu. Zadatak spoljne trgovine je da u narednom periodu izveze, proda u inostranstvo raspoložive fondove dobara i usluga saglasno dinamici njihovog ostvarivanja, koji su namenjeni izvozu po najpovoljnijim uslovima, u najpovoljnijem trenutku i na najpovoljnijem mestu. Sredstva plaćanja ostvarena izvozom se centralizovano evidentiraju, u tzv. centralni devizni fond. Po utvrđenom postupku i tokovima iz ovog fonda se finansira uvoz po ustanovljenim proporcijama materijalnog bilansa i vidovima potrošnje. Spoljnoekonomski faktor može da odigra kako pozitivnu tako i negativnu ulogu u razvoju i funkcionisanju nacionalne privrede, što zavisi od uslova pod kojima se odvija ekonomska saradnja sa inostranstvom. Od ekonomske saradnje sa inostranstvom treba očekivati pozitivne efekte na nacionalnu privredu ako se spoljno ekonomski faktor koristi u skladu sa planovima i programima privrednog razvoja nacionalne privrede. Pri tome je važno da postoje i društvene snage koje mogu relativno samostalno da odlučuju o svim elementima unutrašnjeg razvoja i saradnje sa inostranstvom.  

Literatura

1. Dragan Kostić: Međunarodno poslovanje I
2. Miodrag Stanković, Sanja Stanković : Međunarodno poslovno pravo
3. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju
4. www.ekapija.com
5. www.scribd.com

preuzmi seminarski rad u wordu » » »   

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD