KONSOLIDOVANI BILANS

Koncern (složeni interes) je spoj više preduzeća u jedan sistem, tj. celinu. Koncern čine matično preduzeće i zavisna preduzeća. Svako preduzeće posebno sastavlja svoj godišnji zaključak, a zbirni godišnji zaključak je skup svih pojedinačnih bilansa. To predstavlja konsolidovani bilans. Konsolidovanje je sjedinjavanje u celinu, sto znači da se konsolidovani bilans stanja i bilans uspeha dobijaju se na osnovu zbirnih bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća. Konsolidovani zaključak sadrži:

• konsolidovani bilans stanja,
• konsolidovani bilans uspeha, i
• aneks.

U konsolidovanom bilansu stanja dolazi do konsolidovanja kapitala, konsolidovanja potraživanja i obaveza između povezanih preduzeća, i konsolidovanja međurezultata u zalihama i osnovnim sredstvima pribavljenih od drugih zavisnih preduzeća.
U konsolidovanju bilansa uspeha konsoliduju se prihodi i rashodi.
Aneks dopunjuje i objašnjava konsolidovani bilans stanja i konsolidovani bilans uspeha. Tu spadaju informacije o nazivu i sedištu preduzeća koja ulaze u koncern, kao i metode konsolidovanja.
Pored konsolidovanog godišnjeg zaključka postoji obaveza sastavljanja poslovnog izveštaja koncerna, iako poslovni izveštaj ne pripada godišnjem zaključku.

2. POJAM KONSOLIDOVANOG BILANSA

Konsolidacija je reč latinskog porekla, i u prevodu znači utvrđivati, učvršćivati, sjediniti u celinu. Konsolidovani bilans je definisan kao bilans celine sistema, koji je izveden iz pojedinačnih bilansa, ili je proizvod zaključivanja knjigovodstva sistema, tj. koncerna. Koncern predstavlja spoj više preduzeća, i ima ekonomski i pravni osnov.
Što se tiče ekonomskog karaktera cilj je da se privredna aktivnost povezanih preduzeća vrši po jedinstvenom planu. Preduzeća su podređena jedinstvenoj upravi, međusobno su ravnopravna i imaju ograničenu ekonomsku samostalnost. Podređeno preduzeće je bilo koje preduzeće na koje matično, tj. nadređeno preduzeće vrši dominantan uticaj. Pojedinačni bilansi takvih ekonomski zavisnih preduzeća nisu pravi pokazatelji finansijskog stanja i uspešnosti, pa se zato ti bilansi dopunjuju informacijama o finansijskom stanju I uspehu celine kojoj preduzeća pripadaju. To je poznato kao konsolidovani bilans.
Pravni aspekt koncerna se odnosi na pravnu regulativu i propise kojima se koncern obavezuje da sastavlja konsolidovani bilans. Prvi konsolidovani bilans je sastavljen 1886. godine. Međutim to je zakonski propisano tek u drugoj trećini dvadesetog veka. Što znači da je praksa sastavljanja konsolidovanog bilansa nije bila inicirana zakonskom prinudom. Evropska ekonomska zajednica (EEZ) je 1983. godine donela odredbe kojima se definiše sadržina, cilj i ostali delovi konsolidovanog bilansa. Kod nas se taj zakon usvaja tek 1996. godine. Prema tim odredbama konsolidovani godišnji bilans (zaključak) obuhvata: konsolidovani bilans stanja, konsolidovani bilans uspeha, i aneks.

2.1. Uslovljenost , ciljevi i principi konsolidovanja

Postupak konsolidovanja je uslovljen dvema činjenicama: pojavom grupe, tj. koncerna i potrebama bilansnih adresata. Koncern kao skup više preduzeća je uslov za postojanje konsolidovanja. Zbog toga ima naziv bilans koncerna. Adresati su poslovodni organi, izvršni odbor, radnički savet, aakcionari, sindikati, radnici, država, opština… potrebe bilansnih adresata za podacima konsolidovanog bilansa mogu biti razne, kao što su: kreditni ugled, stanje imovine, upoređivanje bilansa, potrebe informacija radi planiranja, kontrola planiranja, upoređivanje sa drugim preduzećima, obezbeđenje radnih mesta,likvudnost, obezbeđenje penzija i slično.
Cilj konsolidovanog bilansa je da pruži informaciju o finansijskom i prinosnom položaju grupe (koncerna), a te informacije su bitne i za vlasnika i za poverioce.Cilj konsolidovanih bilansa je dakle da iskažu odnose i efekte preduzeća uz uslov da se eliminišu međusobni odnosi između organizacionih delova preduzeća. Konkretni primeri ciljeva predstavljaju upravo potrebe adresata, koje su već navedene.
Pri sastvljanju konsolidovanog bilansa poštuju se zakonski propisi i principi konsolidovanja:

• princip ekonomskog jedinsta,
• princip potpunosti,
• princip stalnosti, i
• princip ekonomičnosti.

Princip ekonomskog jedinstva pretstavlja zahtev da konsolidovanjem moraju biti obuhvaćena sva zavisna preduzeća. On podrazumeva zanemarivanje pravne samostalnosti pojedinih preduzeća i tretiranje matičnog preduzeća kao pravne i ekonomske celine. U konsolidovanom bilansu se prikazuje imovinska i finansijska situacija preduzeća obuhvaćenih konsolidovanjem, kao da je u pitanju jedno preduzeće.
Princip potpunosti zahteva da u konsolidovanje budu uključena sva zavisna, zajednička, pridružena ili asocirana preduzeća.
Princip stalnosti ( kontinuiteta ) zahteva da se pri izradi konsolidovanog bilansa primenjuju isti principi bilansiranja i procenjivanja u dužem periodu, i na taj način obezbedi uporedivost uzastopno sastavljenih konsolidovanih bilansa.
Princip ekonomičnosti zahteva da se uporede troškovi konsolidovanja sa koristima koje donose informacije sadržane u konsolidovanom bilansu. Ako su koristi veće od troškova , pristupa se konsolidovanju i obratno. Predmet konsolidovanja su bilans stanja, bilans uspeha, aneks i računovodstveni izvještaj.

3. PRETPOSTAVKE KONSOLIDOVANJA

Sastavljanje konsolidovanog bilansa pretpostavlja formalno i materijalno jedinstvo pojedinačnih bilansa koji ulaze u jedinstveni bilans. Izrada konsolidovanog bilansa ima sledeće pretpostavke:

• jedinstven obračunski period,
• jedinstvene bilansne šeme i kontni plan,
• jedinstveno vrednovanje (procenjivanje), i
• jedinstvena računska jedinica.

3.1. Jedinstven obračunski period

Ova pretpostavka se odnosi na to da sva zavisna preduzeća, zajedno sa matičnim preduzećom moraju vršiti bilansiranje na isti dan. Ako ova pretpostavka nije zadovoljena dolazi do neusaglašavanja kod upoređivanja bilansa kao i do smanjenja iskazne moći konsolidovanog bilansa. Uobičajeno je da se pravnim propisima o konsolidovanju uzima isti dan bilansiranja, a to obično bude dan bilansiranja matičnog preduzeća. Razlozi zbog kojih preduzeća imaju različit bilansni rok mogu biti neekonomski, kao na primer datum osnivanja, a mogu biti i ekonomski, kao što je sezonsko poslovanje. Moguće rešenje ovih neslaganja je nametanje obaveze zavisnom preduzeću, da pored godišnjih zaključaka sastavlja i međubilans na dan bilansa matičnog preduzeća. Ovo je karakteristično kod ekonomskih razloga odstupanja dana bilansiranja. Kod neekonomskih razloga se bezuslovno vrši usklađivanje sa bilansnim rokom matičnog preduzeća. U našoj privredi se ne može dogoditi da se ne poklapaju bilansni rokovi u takvim sistemima, jer je zakonski određen početak i kraj poslovne godine.

3.2. Jedinstvene bilansne šeme i kontni plan

Da bi se pomoću pojedinačnih bilansa zavisnih preduzeća mogao sastaviti zbirni bilans potrebno je da budu ispunjene pretpostavke za formalno i materijalno upoređivanje pojedinačnih bilansa. Mere čijim sprovođenjem treba postići materijalnu i formalnu uporedivost su jedinstvene bilansne šeme. U vezi sa sprovođenjem formalne i materijalne jednakosti javljaju se određene poteškoće jer:

• zakonski propisi propisuju različite bilansne pozicije za različite šeme,
• se isti predmeti mogu pojaviti u pojedinačnim bilansima članica koncerna na različitim bilansnim pozicijama kao gotovi proizvodi, osnovni material ili poluproizvodi,
• za preduzeća različitih pravnih formi i sedištaa koriste se različita pravila raščlanjavanja.

Kako će formalna uporedivost pojedinačnih bilansa biti osigurana korišćenjem jedinstvenih bilansnih šema, ostale organizacione mere, pre svega kontni okvir i jedinstveni nalozi za knjiženje predstavljaju samo dopunske ili bolje rečeno uslovne mere čije sprovođenje treba da omogući, olakša korišćenje jedinstvenih bilansnih šema od strane članice složenog interesa.

3.3. Jedinstveno procenjivanje

Jedinstveno procenjivanje je najvažnija pretpostavka obezbeđenja materijalnog jedinstva pojedinačnih bilansa. Ova pretpostavka je veoma važna kod potrebe da se pruži uvid u stvarni imovinski, finansijski i prinosni položaj koncerna.
Primena jedinstvenih pravila procenjivanja i bilansiranja od strane svih preduzeća koja pripadaju složenom interesu nailazi u praksi na teškoće iz dva razloga: složeni interes je skup preduzeća različitih pravnih formi, i svako preduzeće ima interese da donosi odluke o procenjivanju, otpisivanju, aktiviranju, pasiviranju i utvrđivanju cene koštanja.

3.4. Jedinstvena obračunska jedinica

Jedinstvena novčana jedinica je osnovna pretpostavka za sažimanje istih pozicija koje se uključuju u konsolidovani bilans. S obzirom da se u konsolidovanje moraju uključiti sva preduzeća koja pripadaju grupi, bez obzira gde im je sedište (u zemlji ili inostranstvu) dolazi do potrebe ujednačavanja obračunskih jedinica. Obračunska jedinica mora biti iskazana u jedinstvenoj valuti. Izborom kursnih vrednosti za datu novčanu jedinicu može se bitno uticati kako na bilans stanja, tako i na bilans uspeha.

KONSOLIDOVANJE BILANSA STANJA

Konsolidovani bilans stanja obuhvata sve pozicije i iznose koji su rezultat međusobnih veza preduzeća članova koncerna po osnovu ulaganja kapitala, kreditnih odnosa, i međusobnih isporuka proizvoda i usluga.

Konsolidovanje kapitala

Ulaganje kapitala od strane jednog u drugo preduzeće, kupovinom akcija, ili udela koje utiče na stvaranje trajnih osnova za utacaj na poslovanje tog preduzeća se naziva učešće. Sticanje učešća se odražava na pojedinačne bilanse kako matičnog, tako i zavisnih preduzeća. Kada jedno preduzeće stekne učešće, to se knjiži na strani aktive. Kod preduzeća u koje se vrši ulaganje dolazi do povećanja pasive. U zbirnom bilansu složenog interesa dolazi do pojave i na strani aktive, i na strani pasive, zbog toga što u konsolidovani bilans ulaze svi pojedinačni bilansi. Pojava dvostrukog računanja onemogućava uvid u pravu visinu kapitala koji stoji na raspolaganju.
Zadatak konsolidovanja kapitala je da ova dvostruka računanja otkloni. Eliminisanje dejstva internih učešća na visinu kapitala iskazanog u bilansu složenog interesa vrši se međusobnim saldiranjem učešća sa učešću srazmernim delom sopstvenog kapitala preduzeća na koje se dato učešće odnosi. Za ovo eliminisanje, inače poznato kao konsolidovanje kapitala, razvijeno je više postupaka. Postupci konsolidovanja kapitala kojima treba da budu otklonjena pomenuta dvostruka računanja međusobno se razlikuju po tome :

• Koje bilansne pozicije obuhvata pojam učešća,
• Koje bilansne pozicije obuhvata pojam kapitala koji podleže konsolidovanju,
• Koje metode konsolidovanja se primanjuju.

Definisanje pojma i vrsta učešća:
Udeo u kapitalu jednog preduzeća se može smatrati učešćem ako ispuni dva uslova: mora biti veći od propisanog minimum, i njegovo sticanje mora biti motivisano željom da se na preduzeće vrši aktivan uticaj. Pored učešća predmet konsolidovanja sui  hartije od vrednosti, udeli u povezanim preduzećima i ostali imovinski predmeti. Vrste učešća su: jednostrano ili dvostrano, i jednostepeno ili višestepeno. Kada jedno preduzeće učestvuje u kapitalu drugog preduzeća bez posredovanja trećeg to predstavlja jednostepeno učešće. Međutim, ukoliko postoji posredovanje, tj. ukoliko neko preduzeće utiče na treće preduzeće preko drugog onda se to naziva višestepeno učešće. Jednostrano je kada jedno preduzeće učestvuje u kapitalu drugog, a drugo ne učestvuje u kapitalu prvog. Obostrano je kada postoji međusobno učešće, tj. postoji učešće i u jednom i u drugom preduzeću.
Kapital koji podleže konsolidovanju:
Bilansne pozicije koje čine kapital, a podležu konsolidovanju su: osnovni kapital, rezerve kapitala, rezerve dobiti, preneti dobitak/preneti gubitak, godišnji dobitak/godišnji gubitak. To je ukupni sopstveni kapital preduzeća koji postoji u momentu kad se učešće stiče.
Metode konsolidovanja kapitala:
Metode konsolidovanja kapitala treba da obezbede da u konsolidovanom bilansu bude tačno prikazana visina kapitala koji je angažovan u složenom interesu. U računovodstvenoj teoriji i praksi razvijeno je više metoda za konsolidovanje kapitala. Metode se mogu svrstati u tri grupe:

• Metode potpunog konsolidovanja,
• Metode kvotnog konsolidovanja i
• Equity metod.

Metoda potpunog konsolidovanja je grupa koju čini: Nemačka metoda, Anglosaksonska metoda, metoda udruživanja interesa i metoda sticanja (metoda knjigovodstvene vrednosti i metoda ponovnog procenjivanja). Metoda kvotnog konsolidovanja nailazi na odbijanje jer se ne poklapa sa načelom jasnosti. Equity metoda se koristi za uključivanje asociranih preduzeća u zaključak koncerna. Asocirano preduzeće je preduzeće koje se ne nalazi pod rukovodstvom matičnog preduzeća, ali na koje neko preduzeće koncerna vrši uticaj sa minimum 20% učešća.

Konsolidovanje obaveza i potraživanja

Poslovni i finansijski odnosi članica koncerna, kao i odnosi između preduzeća članica konerna i preduzeća izvan koncerna rezultiraju obavezama i potraživanjima. Obaveze i potraživanja mogu biti interna i eksterna. Interna potraživanja i obaveze podrazumevaju međusobne isporuke roba i usluga, međusobna kreditiranja, i međusobni kapital unutar koncerna. Eksterna potraživanja i obaveze podrazumevaju potraživanja i obaveze koje preduzeća koncerna imaju prema trećim preduzećima. To se iskazuje u pojedinačnim bilansima preduzeća. Međutim, pošto kod zbirnog bilansa dolazi do dvostruke pojave, a kad su interna potraživanja i obaveze u pitanju ne dolazi ni do kakvih rezultata, neophodno je prebijanje bez ostatka.
Kod konsolidovanja potraživanja i obaveza (dužničko-poverilački osnosi) zakonski je određeno da postoji obaveza konslidovanja internih dužničkih odnosa, međutim nije regulisano pitanje konsolidovanja dužničkih odnosa sa trećim preduzećima. Dakle to konsolidovanje ima dobrovoljni karakter.

Konsolidovanje internih rezultata (međurezultata)

Iskazani dobici ili gubici koji rezultiraju iz transakcija između preduzeća koncerna predstavljaju međurezultate u pojedinačnim bilansima preduzeća koncerna. Oni se u stručnoj literaturi nezivaju “međudobici” ili “nerealizovani dbici”  ako su pozitivni, i “međugubici” ili “nerealizovani gubici” ako se radi o negativnim rezultatima.
Insistiranje na isključivanju međurezultata je motivisano ciljevima politike raspodele u koncernu. Ukoliko bi došlo do takve raspodele to bi se negativno odrazilo na smanjenje neto imovine, veći rizik akcionara izvan koncerna, i na likvidnost. Međutim dolazi do poteškoća pri računsko-tehničkim radnjama isključivanja međurezultata. Zato je poželjno njihovo iskazivanje u pojedinačnim bilansima na računima “ispravka vrednosti”.

KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA

Godišnji zaključak koncerna čini i bilans uspeha, odnosno račun dobitka i gubitka. Između preduzeća uključenih u koncern javljaju se poslovne transakcije koje utiču na njihov uspeh. U bilansu koncrna se te transakcije istovremeo pojavljuju kao prihodi i rashodi, iskrivljujući sliku uspeha koncerna. Zbog toga, prilikom sastavljanja računa dobitka i gubitka koncerna, iz pojedinačnih bilansa uspeha neophodno je da se eliminišu prihodi i rashodi iz njihovih internih odnosa, tj. internih isporuka roba i usluga, internih kapital odnosa, i internih kreditnih odnosa.

Isključivanje prihoda i rashoda nastalih po osnovu internih isporuka roba i usluga

Interne isporuke roba i usluga imaju za posledicu nastanak prihoda, rashoda i rezultata koji se iskazuju u pojedinačnim bilansima. Sa aspekta koncerna ne dolazi do pojave ni prihoda ni rashoda već samo internih kretanja. Na koji način će biti eliminisani prihodi i rashodi od isporuka roba i usluga zavisi od toga da li isporučeni predmeti predstvljaju sirovine, material ili osnovna sredstva, i toga da li su proizvedena od strane isporučioca, ili su  nabavljeni od strane isporučioca na eksternom tržištu. Ukoliko su predmet isporuke sirovine, material, poluproizvodi, proizvodi koji su proizvedeni od strane internog isporučioca tada način isključivanja zavisi od toga gde se isporučeni proizvodi nalaze na dan bilansa, na primer: kod primaoca neprerađeni, kod primaoca prerađeni, prodati od strane primaoca…

Isključivanje prihoda i rashoda nastalih po osnovu kreditnih odnosa

Pored isključivanja prihoda i rashoda koji su rezultat internih isporuka proizvoda iz zbirnog bilansa koncerna moraju se eliminisati i prihodi i rashodi nastali na osnovu internih dužničko-poverilačkih odnosa. Kada su sva interna potraživanja jednaka internim obavezama u zbirnom bilansu stanja, onda je u zbirnom bilansu uspeha jednak zbir svih prihoda i rashoda po osnovu dužničko-poverilačkih odnosa. Njihovo isključivanje se vrši prostim saldiranjem.

Isključivanje prihoda i rashoda nastalih po osnovu internih isporuka kapital odnosa

U pojedinačnim bilansima uspeha, u okviru prihoda javljaju se i prihodi koji potiču od učešća. U zbirnom bilansu koncerna prihodi od učešća se javljaju dva puta, u bilansima preduzeća koja učešća poseduju kao prihod od učešća, a u bilansima na koja se učešća odnose kao deo iskazane dobiti. Kada se utvrđivanje i raspodela rezultata vrše u istom periodu tada se dvostruko računanje otklanja tako što se prihodi od učešća saldiraju sa pozicijom godišnje dobiti. Međutim, ako se rezultat utvrđuje i iskazuje u jednom period, a raspodela vrši u narednom period tada se prihodi od učešća javljaju u oba perioda uzastopno. Otklanjanje dejstva ovih prihoda na rezultat obračunskog perioda u kome je izvršena raspodela postiže se njihovim prenošenjem iz zbirnog bilansa uspeha u zbirni bilans stanja na poziciju “prenos rezultata”. Na ovaj način u bilansu uspeha složenog interesa ostaje rezultat koji je dloženi interes ostvario u datom obračunskom period, a u bilansu stanja pored ostvarene dobiti tekućeg obračunskog perioda nalazi se i preneta dobit iz prethodnog obračunskog perioda, koje zajedno daju dobit za raspodelu.

ANEKS I POSLOVNI IZVEŠTAJ KONCERNA

Konsolidovani zaključak pored konsolidovanog bilansa stanja i konsolidovanog bilansa uspeha sadrži i aneks. Aneks služi da objasni i dopuni druga dva dela zaključka.
Aneks pruža informacije koje ne sadrži ni bilans stanja ni bilans uspeha. U aneksu se nalaze podaci o strukturi koncerna. Tu spada podela preduzeća na zavisna, zajednička i pridružena. Pored toga u aneksu se navode naziv i sedište preduzeća, kao i visina učešća u njegovom kapitalu za svako preduzeće. Ti podaci se navode i za zavisna preduzeća, koja nisu uključena u konsolidovanje, i uz to razlozi neuključivanja. U aneks se pored ovoga navode i sledeći podaci: broj radnika, promena kruga konsolidovanja,struktura prihoda, primanja članova uprave… Zadatak objašnjavanja se odnosi na isticanje korišćenih metoda bilansiranja i procenjivanja.
Poslovni izveštaj složenog interesa ne čini sastavni deo konsolidovanog godišnjeg zaključka, ali dopunjava, i postoji obaveza njegovog sastavljanja. Minimalna sadržina koju obuhvata sastavljanje poslovnog izveštaja odnosi se na prikazivanje :

• Razvoja poslova, i stanja koncerna u celini,
• Događaja od naročitog značaja, koji su nastali posle završetka poslovne godine koncerna,
• Verovatnog razvoja koncerna,
• Područja istraživanja i verovatnog razvoja koncerna.

Svi ovi zdaci poslovnog izveštaja ukazuju na to da njegov sadržaj ne odstupa bitno od sadržine poslovnog izveštaja pojedinačnog preduzeća. Podaci navedeni u poslovnom izveštaju se u aneksu obrazlažu. Navode se primenjene metode bilansiranja, procenjivanja i konsolidovanja.

Postupak konsolidovanja je uslovljen dvema bitnim činjenicama: postojanje koncerna (složenog interesa) kao ekonomske celine i potreba bilansnih adresata.
Svako preduzeće u koncernu sastavlja pojedinačne bilanse. Zbirni bilans obuhvata sve pojedinačne bilanse. Pre sastavljanja konsolidovanog bilansa postoji iskrivljena slika o stvarnom stanju i uspehu koncerna. To se dešava zbog toga što se neke pozicije pojavljuju više puta (kada je reč o intrnim poslovanjima). Zadatak konsolidovanja je da se ta dvostruka računanja i ostali problemi koji se javljaju kada se udruže pojedinačni bilansi otklone.
Metod konsolidovanja zavisi od predmeta konsolidovanja, a predmet konsolidovanja može biti kapital, obaveze i potraživanja, međurezultati, prihodi i rashodi. Konsolidovani godišnji zaključak koncerna je instrument koji predstavlja osnovu za kontrolu planiranih veličina, planiranje poslovanja, poređenje sa drugim preduzećima, informacionu osnovu za uticanje na javnost, ocenjivanje likvidnosti, kreditne sposobnosti i sveukupnog poslovanja koncerna.

• dr L. Romić, Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Subotica, 1999.

• dr R. Radovanović, dr K. Škorić Jovanović, Koncepcije bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997.

• dr J. Ranković, Konsolidovani zaključak, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994.

• dr J. Rodić, dr G. Vukelić, dr M. Andrić, Teorija, politika i analiza bilansa,  Beograd, 2007.

• dr J. Ranković, Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd 1992.

• www. wikipedia.com

• www.scribd.com

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi