Savremena porodica

Porodica je nezamenljiva sredina u kojoj se covek formira kao licnost, u kojoj živi zadovoljavajuci neke od svojih najbitnijih potreba koje se samo u porodici i mogu da zadovolje.
Porodica je specificna bio-socijalna zajednica ljudi. Ona ima veoma znacajnu ulogu u razvoju coveka, ali ne samo coveka nego društva uopšte. Porodica je posrednik izmedju društva i pojedinca, ali porodica vrši više funkcija od bilo koje društvene grupe. Nastanak neke društvene grupe ima za cilj da se neka radnja obavi i takva grupa postoji dok postoje i potrebe, što znaci da nakon prestanka potreba takva grupa može da se rasformira. Formiranjem porodice covek kao socijalno bice doživljava na taj nacin što njegov život ima sasvim drugaciji smisao bitisanja kada više nije sam nego pored njega postoji njegov barcni drug, deca.
Rec »porodica« danas se odnosi na razlicite pojmove. U najširem smislu to je »nerazdvojna celina osoba povezanih brakom ili usvajanjem« ili »radjanje pojedinca koji nasleduju jedan drugog« - što znaci, »loza«, »rod«, »dinastija«. U užem smislu rec porodica znaci »rodbinsko povezane osobe koje žive pod istim krovom« - ili još uže »oca, majku i decu«.
Porodica je specificna društvena grupa koja se istorijski menjala i razvijala, u kojoj se preplicu društveno – ekonomski, biološki i psihicki cinioci. Biološki karakter porodice je jedan od osnovnih obeležja. Ono obuhvata dve vrste medjusobno povezanih ali razlicitih odnosa u kojima se prožimaju biološki, psihološki i društveni elementi: zadovoljavanje polonog nagona i emotivnih potreba ljudi, radjanje i podizanje dece. Iako ove kategorije se mogu odvijati i izvan porodice, one se najvecim delom odvija u porodici.
Iako nam se cini da o porodici uglavno dosta sve znamo, njeno naucno proucavanje nije nimalo lako, tako da u ovoj oblasti postoji niz nerašcišcenih pitanja i problema – pocev od istorijskog razvoja porodice, preko njene strukture i funkcija, odnosa prema globalnom društvu, unutrašnjih odnosa i dinamike. Složenost porodice kao posebne društvene grupe i teškoce koje se javljaju u njenom proucavanju iziskuje saradnju veklikog broja nauka, kako prirodnih tako i društvenih.
U zavisnosti od kritrijuma mogu se razlikovati sledeci oblici porodice:
Prvi oblik porodice je totemskog klana za koje je karakteristicno zajednicko ime svih pripadnika roda, što je simbolizovano znakom i verovanjem o zajednickom poreklu. Deca se u ovoj porodici odredjuju po materinskoj liniji, jer u njenoj osnovi leži grupni brak u kojem se ne zna ko je otac, ali kako je radjanje pod zaštitom klana, sva deca su na neki nacin njegova, zajednicka. Istorijski posmatrano ovo je doba matrijarhata.
Iz totemske porodice razvoja se porodicna kucna zajednica. Pojavu ocinske porodice znaci da se krvna veza odreduje prema ocu. Istorijski gledano ovaj period kada uloga oca postaje veoma važna za porodicu naziva se još i period patrijarhata.
U patrijahalnoj konjugalnoj porodici je razvijena dominacija patrijahalnog vodje, starešine koja donosi odredjivanje potomstva iskljucivo po ocinskoj liniji. Starešina porodice ima apsolutnu vlast, nad svim clanovima porodice, a narocito nad ženama i odlucuje o udaji, ženidbi, a cesto i o zacecu i broju dece.
Individualna konjigalna porodica obeležava savremeno društvo. Ova porodica je zasnovana na monogamiji i nju cine samo najbliži srodnici, roditelji sa decom. Odluke o potomstvu donose supružnici zajednicki, a ono se racuna po obe linije ocevoj i majcinoj. Uloga oca je uslovljena delom iz biološke delom iz društvene aktivnosti.
Moderna porodica je rezultat sveopšte industrijalizacije društva, koja je najpre zahvatila zapadnoevropske zemlje, a potom se proširila na veliki deo savremenog društva. Od proizvodne porodica se transformisala u potrošacku društvenu grupu. U savremenoj prodici se uocava sledece:
- autonomija u odnosu na ostale oblasti života i rada, viši stepen slobode clanova i njihova sve izražajnija ravnopravnost
- kao i slabljanje porodicne solidarnosti i povezanosti njenih clanova i jacanje individualizma, egoizma i patologije.

I. Odredjivanje pojma demokratske (savremene) porodice

Demokratska porodica ima u sociološkoj literaturi više naziva: radnicko-službenicka porodica, savremena, „mala“ porodica, individualna, prosta, inokosna, biološka, nuklearna, egalitarna, supružanska, bracna, industrijska porodica i dr. Svaki od ovih naziva ukazuje na neku od njenih specificnosti, ali nijedan, uzet sam za sebe, nije dovoljno nda adekvatno objasni njenu prirodu. Da bi se odmah razumelo o kakvoj je porodici rec, iznecu neka njena najznacajnija pravila:

1. Sa ekonomskog stanovišta, savremena porodica predstavlja, po pravilu, porodicnu grupu koja nema svoja sredstva za proizvodnju, vec radi tudim sredstvima i za drugog. U kapitalizmu to je rad za kapitalistu, u socijalizmu-u društvenom sektoru privrede (radnicko-službenicka porodica).

2. Sa istorijsko-sociološkog stanovišta, ona predstavlja jednu etapu u razvitku porodice uopšte za koju su karakteristicne sledece odlike:
a) porodicu sacinjavaju bracni par i maloletna odnosno za rad nesposobna deca (dvogeneracijska porodica)
b) brak (ili vanbracna zajednica) je osnov za zasnivanje porodice (otuda neziv: supružanska porodica)
c) broj njenih clanova sveden ja na najmanju meru, tj.na biološku grupu (biološka, prosta, mala, inokosna, nuklearna porodica)
d) ona izrasta u uslovima velike urbanizacije i industrijalizacije (industrijska porodica)
e) ona pociva na osecajnim vezama i faktickoj ravnopravnosti supruga (egalitarna porodica)

3. Sa pravnog stanovišta, ona pociva na:
a) pravnoj jednakosti supruga (mada to nije u svim zemljama slucaj, jer u nekim kapitalistickim zemljama pravo zaostaje za fakticim stanjem)
b) na pravnoj zaštiti porodice kao celine i posebnoj zaštiti nekih njenih clanova: žene i dece.

4. Sa socijalno-politickog stanovišta, savremena porodica predstavlja tip društveno (odnosno državno) visoko zašticene porodice: socijalno, zdravstveno osiguranje, socijalna zaštita u raznim vidovima i dr.

Sporno je samo pitanje da li i neke druge „male“ porodice (poljoprivredne, zanatlijske, buržujske) koje poseduju svoja sredstva za proizvodnju i rade za sebe (a koje su svedene na biološku grupu) mogu biti obuvacene pojmom „savremena“ porodica. Velicina porodice nije jedini kriterijum za njenu tipologiju, vec niz drugih okolnosti, od kojih je primarna materijalna baza porodice: njen odnos prema proizvodnji i obliku svijine. I u maloj porodici koja se zasniva na svojim sredstvima za proizvodnju i na privatnoj svojini održavaju se odnosi iz „velike“ porodice, tj.potcinjenost žene i dece šefu porodice. Ipak se ne može poricati da i neke buržujske, pa cak i u poljoprivredne i zanatlijske porodice postepeno prodiru odnosi slicni onima u industrijskoj porodici. Medjutim, sigurno je da izmedju clanova ovakve porodice u prvom redu determinišu svojinski, a ne emotivni i moralni momenti. Zbog toga, ovi oblici zadržavaju karakter patrijahalnosti sve dok se ne izmeni njihova materijalna baza. Na primer, porodica kapitalista, ma kako imala visok standard, zbog svoje materijalne baze (privatne svojine) ne može, po pravilu, da se oslobodi elemenata patrijahalnosti (brakovi iz racuna i dr.). za porodicu zanatlija to isto važi u blažim oblicima. Za seosku porodicu to ponajviše važi, jer je ona cvrsto vezana za zemlju, što uslovljava medjusobne odnose clanova ove porodice.tek sa potpunim nestankom privatne svojine nestade i pretpostavke koje održavaju ostatke patrijahalne porodice.

Prema tome, najcistiji oblik savremene porodice, je mala, inokosna, radnicko-službenicka porodica koja živi iskljucivo od zarade van porodice (mesecna plata, zarada), u kojoj je ostvarena ekonomska ravnopravnost supružnika (jer oba supružnika približno isto zaraduju) i koja ima relativno visok standard.

II. Istorijat nastanka savremene porodice

Savremena porodica radjala se postepeno u procesu nastanka kapitalistickog društva i industrijske revolucije i formirala se pod uticajem industrijalizacije, urbanizacije i opšteg tehnickog progresa. Njen nastanak vezan je za formiranje radnicke klase i sloja tehnicke i humanisticke inteligencije. Zato je i oznacavaju kao radnicko-službenicku porodicu. Ona je, takodje, rezultat velike urbanizacije i nestajanju seoskih naselja (industrijska porodica). Ona je nastala u krilu patrijahalne porodice paralelno sa postepenom novom polarizacijom gradanskog drustva i formiranjem nove klasne strukture. Stoga je tempo njenog formiranja srazmeran dinamici industrijalizacije i uvecanju radnicko-službenickih slojeva u gradanskom društvu. Lako se može uociti da ona ne predstavlja samo cistu radnicku porodicu, vec i druge prelazne oblike porodice (službenicku, mešovitu-polutansku i dr.).

Putevi i oblici transformacije patrijahalne u savremenu porodicu nisu bili, a i danas nisu svuda istovetni. Oni su uslovljani nizom posebnih istorijskih, socijalnih, kulturnih, verskih i drugih faktora.

Tako, Rene Kening, nemacki sociolog, na primer, zastupa tezu da mnoge zemlje, narucito u Severnoj Africi, na Bliskom i Dalekom istoku u Aziji (posebno arapsko-muslimanske)prolaze kroz nekoliko faza razvoja od patrijahalne ka demokratskoj porodici. One prema Keningu, prolaze kroz tri faze patrijarhalizma:
1) stabilnu fazu, u kojoj je ocinska vlast, iako formalno velika, u praksi ogranicena na razumnu meru,
2) patrijarhalizam u snažnoj transformaciji, koja nastaje usled naglih i veoma brzih promena, ovde dolazi do oštrih sukoba izmedju muža i žene, kao i oca i dece, ocinska i muževljeva vlast jaca kao protivteža spoljnim promenama, otac cak postaje despot, tiranin, jer vlast koju je imao u prvom periodu nije morao da potvrduje, pošto je ceo sistem harmonicno funkcionisao, dok u izmenjenim uslovima on to mora da cini,
3) u trecoj etapi dolazi do ponovnog prilagodavanja patrijarhalizma uslovima modernog društva, to je tip modifikovanog patrijarhalizma, koji je blizak supružanskoj porodici i koji u mnogo cemu na nju lici. Zbog toga Kening smatra da ne treba verovati da ce patrijahalna porodica išceznuti u savremenom društvu, vec da ce se samo adaptirati novim ekonomskim, socijalnim i politickim uslovima i da ce predstavljati prelazni tip izmedju prva dva oblika patrijarhalizma i supružanske (demokratske, savremene) porodice.

1. Stavovi naucnika o uzrocima nastanka savremene porodice

Koji su uzrocnici doveli do raspadanja patrijahalne i nastanka savremene porodice?

Americki sociolog V.F.Ogbarn smatra da postoji pet uzrocnika koji opredeljuju preobražaj porodice. Prvi se odnosi na velicinu i znacaj društvene sredine u kojoj porodica živi. Ako, na primer, takva sredina ne broji više od 100 stanovnika, porodica mora izvršavati mnogo vece zadatke nego porodica u gradu koji broji više od 1,000.000 stanovnika i u kome postoje mnogobrojne organizacije i službe za pomoc porodici. Drugi cinilac je ekonomska produkcija. Ako se, na primer, proizvodnja obavlja u okviru porodice, ova predstavlja snažnu društvenu instituciju. Treci cinilac odnosi se na tehnicke izmene. Pronalasci menjaju dimenzije društva i porodice i strukturu ekonomskih procesa. Oni takodje uticu na promenu nacina porodicnog života, kao što je slucaj sa elektricnom strujom i automobilom. Zatim dolazi cetvrti cinilac, koji se zove društvena kontrola. Pošto se u okviru porodice obavljaju polna funkcija i funkcija podizanja dece, obe ove pojave imaju veliki znacaj za društvo, a pošto su tesno vezane za moral, društvo ih nadgleda i sankcioniše. Peti cinilac predstavlja nejednaka brzina promena. Prvo dolazi, po pravilu, do tehnoloških i ekonomskih inovacija, dok se moralne, pravne i ideološke inovacije dešavaju kasnije. Ovih pet faktora, prema Ogbarnu, uticali su da porodica u modernoj epohi na Zapadu, narucito u velikim gradovima, u velikoj meri izgubi sledece funkcije: zaštitnu, proizvodacko-ekonomsku funkciju, verska ovlašcenja, znacajan deo rekreativne aktivnosti, otprilike polovinu vaspitne funkcije nad decom, porodicni statut. Porodica je ostala i dalje emotivna, osecajna funkcija.
Prema tome, Ogbarn u ovom samostalnom i drugim radovima zajedno sa Nimkofom smatra da postoji direktna veza izmedju porodicnih promena i osnovnih tendecija procesa industrijalizacije, koji se manifestuje pre svega u tehnickom razvitku i razvitku naucnih dostignuca, kao i u prarlelnom procesu ekonomskih inovacija i preobražaja koji pomeraju ekonomsku produkciju iz okvira porodice na institucije van nje: preduzeca, fabrike itd. Naprotiv, moralne, pravne i ideološke inovacije tek kasnije nastupaju.

2. Etapa razaranja materijalne osnove patrijarhalizma

U prvoj etapi (do pocetka XX veka), do raslojavanja društva i do razbijanja patrijahalne porodice dovode zakoni kapitalisticke ekonomike i njeni pratioci. Ono što karakteriše evoluciju porodice od nastanka kapitalizma pa do šezdesetih jeste stihija. Zakoni kapitalisticke ekonomike snažno deluju i na porodicne odnose. Prerastanje agrikulturne, zanatske i manufakturne proizvodnje u industrijsku iz osnova menja klasne i uopšte društvene odnose. Vrši se polarizacija društva. Stvara se ogroman industrijski proletarijat. I na selu se vrši raslojavanje: pauperizovani seljaci odlaze u gradove, ostavljajuci svoje porodice, bacaju se u vrtlog novog života. Njihove žene i deca šesto su prepušteni sami sebi. Patrijarhalna seoska porodica doživljava duboku krizu. Kapitalisticki odnosi uvlace se u poljoprivrednu proizvodnju, stvara se seoska sirotinja, s jedne, i seoska buržoazija, s druge strane. Ovo preslojavanje društva na selu uzdrmava do tada cvrstu, zatvorenu patrijarhalnu porodicu.
Glavna porodicna drama ipak se odigrava u gradskoj porodici. Grad je uvek bio daleko vece poprište klasnih i društvenih sukoba i dubokih potresa koji su iz temelja ljuljali kapitalizam kao sistem i njegove socijalne i politicke institucije. Zakoni kapitalisticke konkurencije dovode do opšte životne nesigurnosti, veliki broj sitnih proizvodaca napovratno odlazi u proletarijat, što dovodi do ozbiljnih porodicnih drama. Gradski proletarijat sve više raste usled priliva iz svih društvenih klasa, posebno sa sela. Burni razvitak industrije, pored relativnog napretka, donosi višestruke socijalne probleme.
Uzroci oji potresaju radnicku porodicu i dovode do njene latentne krize u ovom periodu jesu pretežno ekonomske prirode. Niske zarade i nezaposlenost su karakteristicne pojave kapitalizma. „Pod razornim dejstvom bede, covek i žena slede razlicite puteve u nesrecu: covek krade i ubija, žena se prodaje“ (A. Nacquet). „Zaposlenost udate žene i dece odvaja emotivno supružnike, odvaja decu od kuce.“ I ne samo to: „Ranije je radnik prodavao samo sopstvenu radnu snagu, raspolažuci njome kao formalno slobodno lice. Sad prodaje ženu i decu. On postaje trgovac robljem. Tražnja decjeg rada cesto cak i po formi lici na tražnju crnackog roblja, kakvu smo navikli da nalazimo u oglasima americkih listova“ (K. Marks). O teškom položaju radnicke klase i o eksploataciji žena i dece u kapitalizmu ima još mnogo zapisa. Posebno je prisutna opšta životna nesigurnost kao posledica nestabilnosti kapitalisticke privrede: ceste krize kapitalizma, gubljenje posla, onesposobljavanje na radu, bolesti i dr. Porast kriminala iprostitucija predstavljaju pojavu koja prati kapitalizam. Ogromna vecina prestupnika i prostitutki pripada siromašnim radnickim krugovima. Alkoholizam, inzvaredno snažna dinamika gradskog života, jeftine razonode i perverzna literatura odvracaju ljude od porodice i gone ih u traženje culnih zadovoljstava van braka. „Današnji brak razdvaja one koje je nekad vezivao. Štaviše, nezadovoljan što je razlabavio porodicne veze, on stvara oko coveka takva iskušenja, sposobna da i najotpornije izvuku iz porodicnog doma. Nehigijenski uslovi stanovanja i mali stanovi, a još više nedostatak porodicne intimnosti koju prouzrokuje odsutnost žene, ako radi van kuce, odvodi gradanina skromnih mogucnosti da traži van kuce vece udobnosti ili razonode koje ne nalaze van kuce. Upotreba alkohola daje mu u pocetku traženo sklonište. Izlozi knjižara i kioska besplatno ga snadbevaju lektirom nemoralne sadržine, a pogled na slike dovoljan je da ga sablazni. Priredbe u kafeima, u nekom suterenu, svojim pesmama i prizorom raspaljuju njegovu strast ili podsticu njegovu mržnju. Ulica mu, najzad, pruža prijatnost prostitucije.“
Ma koliko bilo razorno dejstvo svih ovih faktora, cinjenica je da je patrijarhalni model porodice u osnovi prežveo ovu krizu. Istina, vremenom je došlo do znatnih promena u medjusobnim odnosima u porodici, ali je patrijarhalna ideologija u novoj industrijskoj porodici i dalje ostala. Izmenjene patrijarhalne osnove i delimicna strukturna dezintegracija porodice još nisu uspeli da iskorene i patrijarhalni mentalitet njenih clanova. U tom pogledu sasvim je tacno tvrdjenje Ogbarna da se moralne, pravne i ideološke inovacije kasnije dešavaju od tehnickih i ekonomskih. Ovaj oblik porodice mogao bi se oznaciti kao prelazni model industrijske porodice. On je još uvek pretežno upucen na unutrašnju solidarnost, poštovanje tradicionalnog ponašanja i vaspitanja, a narucito na ekonomsku medjuzavisnost clanova porodice. Za potpunu afirmaciju demokratskog modela još nisu bili stvoreni svi neophodni uslovi. Društvo još nije bilo spremno da porodici obezbedi minimalnu socijalnu sigurnost, potreban standard, ustanove koje ce olakšati emancipaciju žene i sigurnost dece zaposlenih roditelja, broj zaposlenih žena još je relativno skroman, i dalje preovladjuje mišljenje da žena treba da radi samo iz velike nužde, veze sa selom i seljackim mentalitetom još su dosta snažne.
Cak je i natalitet još vrlo visok, broj dece u porodici takodje je veliki. Prema tome, porodica još predstavlja cvrstu ekonomsku i socijalnu sponu u kojoj je porodicni i bracni individualizam tek u pocetnim oblicima. Još se nije bitno izmenio stav prema „svetosti“ braka i porodice. To pokazuje i relativno mali broj razvedenih brakova u ovoj prvoj etapi. Belgija je na primer, 1831-1835.god. u proseku imala 0,4 razvedena braka na 100.000 stanovnika, dok se ovaj broj popeo na 7,7 u 1881.god. u ostalim zemljama taj broj na 100.000 stanovnika za period od 1891. do 1901. u proseku je izgledao ovako: Francuska 32,2; Švajcarska 64,4; SAD 33,3; Engleska 2,6. u istim zemljama broj razvoda na 100.000 stanovnika iznosio je 1953.god.: Francuska 70; Švajcarska 90; SAD 246; Engleska 67.

3. Period stabilizacije demokratskog modela porodicnog života

Navedena poredjenja namecu pitanje: koji su uzroci doveli do nagle afirmacije demokratske porodice u kapitalistickim zemljama, odnosno koji su uzroci doveli do daljeg raspadanja patrijarhalnog modela porodice?
Uzroci ovoj pojavi ne mogu se tražiti kao pre 100 i više godina, u razornom dejstvu kapitalisticke privrede i ekonomskih zakona kapitalizma, mada ovi cinioci i danas u ublaženom obliku uticu na porodicu. Objašnjenje u prvom redu treba tražiti u elementima socijalizacije kapitalistickog društva i u preobražajima u visoko razvijenoj kapitalistickoj državi ovog perioda.
Pod uticajem borbe radnicke klase, vremenom je došlo do znacajnih promena u unutrašnjim društvenim odnosima u visokorazvijenim kapitalistickim zemljama. Koncetracija i centralizacija kapitala dovode do prikupljanja velikog broja sitnih kapitala u vrlo mali broj ruku, što dalje ima za posledicu prerastanje ovih u državni kapital. Privatne kapitaliste zamenjuju cinovnici (tzv.„društvena administracija“), a sam kapitalist se sve više odvaja od neposrednog rukovodenja. Veliki industrijski giganti i uopšte citava kapitalisticka proizvodnja padaju sve više pod kontrolu države. Progresivnim oporezivanjem, koje se krece i do 95% od profita, nacionalizacijom pojedinih privrednih grana gde privatni kapital ne može maksimalno da koristi privredne izvore, kapitalisticka država sve više preuzima kontrolu nad proizvodnjom i raspodelom nacionalnog dohotka. Pored ostalih funkcija država šezdesetih pocinje da preuzima funkciju organizovane zaštite svih društvenih slojeva. Pored ove funkcije ona preuzima na sebe i funkcije koje je ranije vršila porodica: prosvetnu, zdravstvenu, pedagošku, funkciju profesionalnog i strucnog osposobljavanja, funkciju zabave i razonode i dr. To je jedan vid preobražaja visoko razvijenih kapitalistickih zemalja.
Drugi vid je u opštem porastu životnog standarda u visoko razvijenim kapitalistickim zemljama. Period teškog položaja radnicke klase je u izvesnom smislu prevaziden. Brak nije više, bar u nacelu, tragicno neophodna veza. Bracni i porodicni individualizam dobija znatno šire razmere. Ekonomska, socijalna i pravna hijerarhija u porodici ustupa mesto egalizaciji prava i obaveza, atmosferi sporazumevanja i dogovaranja. Ekonomski standard porodice je znatno poboljšan u odnosu na raniji period. Država preuzima delimicno na sebe zaštitu neobezbedenog bracnog druga; ona preuzima ponegde brigu o deci gotovo od njihovog rodenja putem razvijene medicinske, zdravstvene, pedagoške, socijalne i drugih službi. Porodica više nema onu svestranu ulogu u podizanju, vaspitanju i izdržavanju dece. Sistem socijalnih ustanova obezbeduje prijem i izdržavanje dece u slucaju razvoda roditelja. Žena je vremenom (ali ne u svim kapitalistickim zemljama) stekla pravo da za jednak rad dobije jednaku nagradu. Njena ekonomska emancipacija u vecini kapitalistickih zemalja postaje postepeno stvarnost. Svi ovi faktori doveli su u savremenom kapitalistickom društvu do stabilizacije i afirmacije novog tipa porodice, demokratske, egalitarne, supružanske porodice. Ona nije više samo „industrijska“ vec i demokratska, jer se nisu promenili samo materijalna osnova i njena struktura vec i ideologija, moral, pravo, koji ovoj porodici daju novu sadržinu.

III. Funkcije savremene porodice

1. Biološko - seksualna i emotivna funkcija porodice

Funkcija zadovoljenja polnog nagona dobija svoj napotpuniji izraz upravo u savremenoj porodici. U ovoj porodici ova se funkcija potpuno izdvaja od reproduktivne. Osnovni cilj braka cesto nisu deca, vec zadovoljenje najintimnijih želja oba supružnika. Evolucija porodicne grupe u bracnu dovela je do dubokog preobražaja porodicnih i bracnih osecanja. Porodica se ne zasniva bilo sa kojim licem, vec sa onim koje je celjeno i koje može da ispuni život radostima. Nikakvog udela nemaju, po pravilu, roditelji ili neki bliži srodnici u izboru bracnog druga. Licnosti u braku dobijaju punu individualnost. Nije dovoljna i potrebna bilo koja žena, i obrnuto, vec odredjena, nezamenljiva, žena sui generis.Cesto intimnosti ne pocinju tek sa zakljucenjem braka. Sadržina odnosa u ovoj porodici ne može da se svede samo na zadovoljenje polnog nagona, ona je mnogo punija i sadržajnija, ljubav bracnih drugova predstavlja podlogu njihove polne intimnosti. Brak se zakljucuje, po pravilu, iz ljubavi i na njoj se održava. Prestanak ljubavi cesto dovodi do raspada porodice.
Emotivna funkcija ukazuje i na izmenjen odnos roditelja, a posebno oca prema deci. Dete više nije sredstvo za produženje vrste i za ocuvanje porodicne imovine. Ono postaje centar porodice. Neko je tacno nazvao naš vek vekom deteta. Njemu se poklanja sva pažnja, nad njim se nežno bdi. Njegov znacaj raste utoliko više ukoliko je manje dece u porodici. Sve cešci su slucajevi „jedinca“ nad kojim cela porodica strepi. Preterana ljubav porodice ima svoje negativne posledice: deca kojima se posvecuje preterana pažnja postaju cesto vremenom porodicni i društveni problem. I samo zakonodavstvo ogranicava disciplinska prava oca odnosno roditelja prema deci. Supružnici bez dece cesto se orjentišu na usvajanje tudje dece. Takodje se sve više pribegava veštackom oplodjivanju. Porodica više nije primljena odnosno nametnuta, vec slobodno izabrana. Sociolozi na Zapadu uveliko podvlace znacaj i potrebu porodice u obavljanju emotivne funkcije. Tako, jedan sociolog istice da majcin poljubac obavlja neophodnu društvenu funkciju. Ljubav je neophodna za život kao i najfiniji vitamini (Sauvy). Drugi još drasticnije ukazuje na ulogu porodice u normalnom razvitku licnosti. Istice se da prva i najdublja ljubav koju dete prima i daje, i koju nigde van porodice ne može da oseti, jeste ljubav majke, oca i drugih clanova porodice, i obrnuto. Ono je u toj sredini okruženo takvom pažnjom kakvu nikada ne može da oseti van porodice. Zato se istice da je detetu potrebna porodica, a ne dete porodici. Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da dete odraslo u nekoj socijalnoj ustanovi uvek zaostaje u opštem razvitku za decom odgajenom u normalnim porodicnim uslovima. Medjutim, detetu nije potrebna bilo kakva porodica, vec samo ona koja ce mu pružiti normalne uslove za razvitak. Obrnuto, razrivena porodica, gde ne postoji potrebna ljubav, pažnja i poštovanje, može detetu priciniti nenadoknadivu štetu.

2. Reproduktivna funkcija

Savremena porodica se odlikuje relativno slabim natalitetom i mortalitetom. Medjutim, smanjenje nataliteta nije dovelo do smanjenja, vec do sve snažnijeg povecanja stope priraštaja stanovništva. Ukupan broj stanovnika nalazi se u stalnom porastu. Istina, geografska i nacionalna distribucija tog stanovništva nije ravnomerna.
Do XVIII veka Zemlja je bila retko naseljena, pa je cežnja za pojacanim radjanjem bila opravdana, jer je na njoj bilo svega 728 miliona stanovnika, a po proceni Statistickog ureda OUN za 1961, ukupan broj stanovnika na Zemlji iznosio je 3 milijarde i 69 miliona, dok danas taj broj iznosi preko 6 i po milijardi.
Dete zaista, postepeno iscezava kada su pocele da rastu obaveze školovanja i troškovi školovanja. Deca ponekad nisu potrebna za licnu srecu. Pošto dete u savremenim uslovima vrlo skupo staje, sve je veci broj porodica bez dece ili sa jednim odnosno dvoje dece. Želja za uživanjem i „licnim životom“ nagoni mnoge supružnike na licni egoizam ili na odlaganje racanja, na pojavu redovnih abortisa, što cesto dovodi do kasnije biološke nesposobnosti žene za radjanje. Teskobni i cesto nehigijenski stanovi ne daju dovoljno prostora za više dece. Sem toga, sve duže se odlaže stupanje u brak, jer on sputava slobodu i donosi sve vece obaveze. Ovome treba dodati i sve veci porast skupoce koji je zapažen u svim visoko razvijenim zemljama u svetu.
Ova pojava u zapadnoevropskoj porodici može se videti iz sledecih primera: U Francuskoj je na 1000 sposobnih žena za udaju izmedju 15 i 49 godina, broj rodenja iznosio 1856-1865= 100, a 1926-1930= 62 rodjenja. Zanimljivo je da je u istom periodu porastao broj zakljucenih brakova sa 100 na 124. ovaj podatak pokazuje da raste broj brakova bez dece.
U Velikoj Britaniji Statistickim posmatranjem utvrdjeno je da od lica koja su 1925.godine stupila u brak i cije su porodice „kompletne“ – 17% nemaju uopšte dece, a 25% ima samo jedno dete. Porodice sa šestoro dece sasvim su izcezle, a porodice sa cetvoro i petoro dece iznosile su 20%.
Posle drugog svetskog rata uocene su dve znacajne pojave koje, možda, predstavljaju nove simptome novih procesa u porodici. Rec je o porastu nataliteta u nekim zemljama Evrope i u SAD. Francuska, koja je do poslednjeg rata bila na poslednjem mestu po natalitetu u Evropi, šezdesetih je izbila na drugo mesto. U SAD je u poceku, paralelno sa industrijalizacijom, zapaženo opadanje nataliteta (prosek 2-3 deteta). Dok je šezdesetih natalitet u znatnom porastu (prosecno 3-4 deteta).

3. Ekonomska funkcija

U savremenoj porodici došlo je do znacajnog preobražaja ekonomske funkcije. Ova porodica nema sredstava za proizvodnju. Ponekad samo, ona poseduje kucu za stanovanje i baštu. Ona zavisi iskljucivo od plate i zarade van porodice. Ona više nije „zajednica proizvodaca“, odnosno proizvodacka jedinica, kao patrijahalna porodica, vec je gotovo iskljucivo potrošacka jedinica. Neki sociolozi smatraju da je ona prestala da bude i „zajednica potrošaca“, jer su supružnici cesto upuceni na obede van kuce, industrijalizacija i mehanizacija kucnih usluga odvajaju ženu od domacih poslova, a rad van kuce upucuje oba supružnika na odvojene životne sredine, a cesto i na odvojene porodicne budžete, deca provode veci deo dana u školi i školskim ustanovama, gde dobijaju jedan ili više obroka i dr.
Prihodi porodice igraju znacajnu ulogu u njenoj stabilnosti. Težnja porodice usmerena je ka porastu životnog stadarda i porodicnog budžeta. Nezaposlenost ili slabe plate dovode do razdora u porodici. Privredivanje porodice nije naturalno, vec novcano, nije sezonsko, vec mesecno ili nedeljno. Porodicni budžeti se mesecno (ili nedeljno) planiraju, vodi se racuna o prihodima i rashodima, nastoji se da se oni što ekonomicnije iskoriste. Izvori prihoda poticu, po pravilu, iz redovnog radnog odnosa, ali se dopunski izvori ostvaruju i van njega: honorarnim radom, ugovorom o delu, berzanskim poslovima i na druge nacine. Štednja igraglavnu ulogu u stvaranju osecanja porodicne sigurnosti. Visina prihoda porodice služi kao merilo njene društvene vrednosti i njenog ugleda. U SAD je ovo rangiranje izvršeno vrlo dosledno. Vodi se racuna o spoljnim obeležjima materijalnog stanja: izbor kuce u kojoj porodica stanuje, marka automobola, izbor prodavnica u kojima se porodica snadbeva i dr.
Savremena porodica sve više se oslobada primitivno uredjenog i opremljenog domacinstva. Vrši se mehanizacija poslova u domacinstvu, što znatno skracuje radno vreme potrebno za obavljanje kucnih poslova. Sem toga, vrši se podela rada izmedju svih clanova porodice bez obzira na pol i uzrast. Mnoge funkcije porodice prenose na industriju: pripremanje hrane, pripremanje zimnice, cišcenje, pranje, peglanje i dr. Išcezavanje kucnih poslova ne dovodi samo do emancipacije žena, vec i dece, narucito ženske. Ideal porodice nije toliko imanje koliko kvalifikacija, znanje i strucno obrazovanje. Ženska deca, kao i muška, sve više teže ka sticanju kvalifikacija i obrazovanja. Sve više se podela rada vrši i van porodice: žena, pa cak i deca dok ne odu iz porodice, nalaze zaposlenje van porodice. Pretežni deo života provodi se van nje. Ostvarivanjem samostalnih prihoda, clanovi porodice sticu vecu ekonomsku samostalnost. Deca takodje mogu imati svoju imovinu, zaradenu ili na drugi nacin dobijenu, i njom raspolagati u granicama zakona.
U ovoj porodici menja se strukturapotrošnje. Dok se u patrijahalnoj porodici izdaci za ishranu smatraju najvažnijim elementom potrošnje, ovde se odnos znatno menja. Sa porastom prihoda rastu drugi porodicni izdaci.to ne znaci da je ishrana sada slabija, vec da prihodi porodice omogucuju orjentaciju i na druge raznovrsne potrebe. Istina, izdaci na ishranu zavise od prihoda porodice, ali su oni po pravilu niži od polovine ukupnih mesecnih il nedeljnih prihoda. Od drugih potreba, najveci su izdaci na stan i održavanje stana. Uzrok ovome treba tražiti u teškim stambenim prilikama, što dovodi do visokih zakupnina, koji se krecu i do trecine prihoda porodice, a ponekad i više. Nabavka nameštaja i pokucanstva, kao i mehanizacija domacinstva (frižider, bojler i dr.), predstavlja važan izdatak porodice. Narucito je karakteristicna želja savremene porodice za vodenjem udobnog porodicnog života i modernim uredenjem stana. Znatni su i komunalni troškovi, kao i oni koji su vezani za kucnu udobnost: osvetljenje, grejanje, telefon i dr. Ovde spadaju troškovi za održavanje licne i stambene higijene, kao i za licne potrebe: odeca, obuca. Na ove poslednje cesto se troše nesrazmerno velika sredstva, narucito za zadovoljenje ženskih clanova za garderobom. Rastu i kulturne potrebe porodice: štampa, knjige, strucna literatura, muzicki instrumenti, radio, televizor, umetnicke slike, pozorište i dr. Takodje rastu izdaci za rekreaciju, zabavu i razonodu: za godišnji odmor, vikende, izlete, posete lokalima, sporstskim priredbama, kupovinu spostrskih rekvizita. Potrebe dece su takodje u porastu: decje igracke, knjige, instrumenti i dr. Najzad, imucnije porodice troše znatna sredstva za nabavku i održavanje predmeta luksuza: automobila, vikend-kucica, vila, za kupovinu nakita i sl.
Sigurno je da postoje razlike u standardu izmedju pojedinih porodica, a narucito izmedju radnickih i službenickih. U celini, stabilnost savremene porodice zavisi od ekonomske i politicke stabilnosti kapitalistickog društva. U tom smislu se, pored ostalog, porodica socijalizuje (postaje zavisna od društva kao celine), i upravo radi toga država mora da joj obezbedi izvesne garancije za njenu stabilnost: pomoc u slucaju nezaposlenosti, porodicne dodatke, zdrastvenu zaštitu u slucaju bolesti, penzijsko osiguranje u slucaju starosti i dr. Odavno se proucavaju i potrebe porodice, tj. njeni prihodi i rashodi, zatim porodicni stanovi, kao i sve ostale potrebe, te se na osnovu toga odreduje politika države prema porodici.

4. Funkcija pružanja zaštite

U savremenom kapitalistickom društvu ova funkcija porodice sve više išcezava, ali ne potpuno. Sigurno je da svi oblici porodicne zaštite još dugo nece nestati. To su u prvom redu:
a) biološka, prirodna zaštita (podizanje, negovanje i cuvanje dece)
b) moralna zaštita (pomaganje, porodicna solidarnost i podrška)
c) pravna zaštita (zastupanja)
d) ekonomska zaštita (izdržavanje i nasledivanje).
Porodica je još uvek pozvana da pre države pruži zaštitu svojim clanovima. Medjutim, sve više prava dobija država upravo u ovoj oblasti. Sve više su porodice upucene na traženje ove zaštite. Savremeno kapitalisticko društvo obezbeduje visoku lestvicu zašticenosti pojedinca, pa i porodice (u kasnijoj fazi razvitka kapitalizma).
Medjutim, vrlo dugo u buržoaskim zemljama nije postojala jasna koncepcija o principima zaštite porodice. Preduzete mere nisu uvek išle za tim da štite porodicnu grupu kao celinu, vec pojedinca. To je dovelo, po recima poznatog francuskog naucnika Pola Dirana, do rašclanavanja porodice „izvan okvira braka i srodstva“. Stoga su mnogi pisci poceli da postavljaju pitanja:
a) Koja je osnovna koncepcija porodice danas i da li brak treba da bude i dalje osnova ljudskih odnosa- (Rouast)
b) Koju alternativu treba izabrati od dve mogucnosti: ekonomsku zaštitu porodice ili ekonomsku zaštitu licnosti- (Ansel)

Sve do tridesetih, kapitalisticke države su pridavale manji znacaj zaštiti porodice kao celine nego zaštiti pojedinih njenih clanova.
U Francuskoj je u oci drugog svetskog rata donet Kodeks o porodici, koji je formulisao osnovna socijalna pravila porodice:
1. pravo na porodicni dodatak,
2. dodatak u slucaju da je samo jedan clan porodice zaposlen,
3. dodatak na rodenje deteta,
4. dodatak na materinstvo (uveden 1948.godine).
Predvidjene su i druge prestacije za posebne slucajeve, ili posebna kategorija lica, kao i niz drugih mera upravljenih ka jacanju porodice. One su, kao što smo videli, dovele do povecanja nataliteta u Francuskoj posle drugog svetskog rata.

5. Vaspitna i obrazovna funkcija

Vaspitna funkcija u savremenoj porodici podeljena je izmedju porodice i države. Još uvek je veliki znacaj porodice u vaspitanju dece. Deca od roditelja ne primaju samo ljuba i nežnost, vec i pogled na svet, nacin života i odnos prema društvu. Pored ostalih, roditelji imaju i ulogu vaspitaca i disciplinskog starešine. Oni teže da se njihova deca ponašaju po normama koje su oni usvojili. Ako deca tako postupaju, kaže se da su odnosi u porodici harmonicni i da je porodica uravnotežena. Pogotovu ce tako biti ako se i svi ostali clanovi porodice tako ponašaju. Medjutim, dogada se da se svi clanovi porodice, a posebno roditelji i deca, ne pridržavaju istih moralnih normi. U tom slucaju porodicni sistem nije dobro integrisan i dolazi do ponašanja pojedinih clanova porodice koje je suprotno ocekivanom. Ovo ponašanje može se pretvoriti u devijatno, ili cak u delikventno ponašanje. Ako dode do ovakvog stanja, porodica nije ispunila ocekivanu ulogu vaspitaca. Medjutim, može se dogoditi da ponašanje roditelja odstupa od društvenih normi, tj.da je ono devijantno ili delikventno. Takva porodica ne može da igra uspešno ulogu vaspitaca i neophodna je veca intervencija države radi zaštite interesa dece. Kaže se da u tom slušaju ošekivanja dece u odnosu na roditelje (ili samo jednog) nisu ispunjena, što dovodi takodje do poremecenosti u porodici.
Uopšte, vaspitanje koje dobijaju deca u savremenom društvu podeljeno je izmedju porodice i društva. I na ovoj relaciji moguce su divergentne uloge. Porodicno vaspitanje može biti konzervativnije i naprednije od društvenog, i obrnuto. To može, takodje, dovesti do devijacija, pa i do delikvetnog ponašanja ako se dete ne snade u dvostrukom položaju. U svakom slucaju, taj dualizam ostavlja duboke tragove u njegovoj duši. Posle drugog svetskog rata raste delikvencija omladine u celom svetu, pa se ona cak opaža i u socijalistickim zemljama (siledžije, huligani, tinejdžeri i dr.). ona je, pored navedenog, posledica gubljenja perspektive u životu ili lošeg uticaja nekih oblika društvenog vaspitanja (filmovi, kriminalni romani i dr.). zapaža se i kompleks manje vrednosti kod dece imucnijih roditelja i visokih strucnjaka. Najzad, kod radnicke omladine u kapitalizmu postoji cesto nesvesna težnja da se „preskoci“ društveni položaj i pobegne u „više klase“. To se, na primer, može videti iz podataka o vrstama krivicnih dela maloletnika u SAD. U ovoj zemlji najveci broj dece izveden je pred sudove zbog kraca automobila, provala i silovanja. Na svakih 1000 dece, u 1958.godini, 23,5 izvedeno je pred sudove.
Savremena porodica nema, po pravilu, nikakvog uticaja na pružanje obrazovanja svojim clanovima. Obrazovanje se stice u školama: od najnižih do najviših. U kapitalizmu škole mogu biti državne i privatne. Ove druge su ili svetovne ili verske, dok je danas u svim oblastima. Osnovno obrazovanje je besplatno, dok se više i visoko obrazovanje placa. Zato su škole, i pored jednakih formalnih uslova, u kapitalizmu dostupne samo deci bogatih roditelja. Stipendijama se omogucuje školovanje i narušito obdarenoj siromašnoj deci. Najimucniji gradani obicno šalju svoju decu u posebne koledže (SAD) ili specijalne visoko obrazovne ustanove (Francuska), gde ona dobijaju sistematsko obrazovanje. Dok u današnje vreme se pruža mogucnost vanrednog školovanja i odraslim licima u vecernjim školama, na posebnim tecajevima, i drugim slišnim nacinima. Narucito je karakteristicna težnja clanova savremene porodice da steknu što šire obrazovanje odnosno što vece strucne kvalifikacije.

Zakljucak

Porodica je predmet proucavanja mnogih naucnika. Pa po osnovu toga postoje mnogobrojne definicije o porodici. Porodica je jedna od najstarijih društvenih grupa. Porodica je tesno povezana sa brakom, srodstvom i domacinstvom, ali se ne može poistovetiti sa njima.
U vecini zemalja dešavaju se znatne promene pa i u tradicionalnom obliku porodice koji je bio poznat na našem tlu kao porodicna zadruga, ciji je broj veoma mali,a preciznih podataka nema za poslednje decenije 20 veka. Južnoslovenska porodicna zadruga je poznata u citavom naucnom svetu jer se kao oblik velike nedeljive porodice kroz koji su prošli svi indoevropski, mnogi africki i americki narodi, zadržala iz dosta daleke prošlosti do naših dana.
Na našem prostoru porodicna zadruga je oblik patrijahalne porodice sa ponekim specificnim karakteristikama u odnosu na opšta svojstva ovog tipa porodice. Ona je najcešci tip u seoskoj zajednici tokom 19 veka. U porodicnoj zadruzi žive tri, a ponekad i više generacija, što znaci da ona objedinjava više malih porodica. Nosilac porodicne svojine je zadruga, a starešina zadruge ne mora biti najstariji clan, vec onaj koga izaberu ostali clanovi. Ipak u njoj vlada hijerarhijsko ustrojstvo, a žene imaju manje prava nego muškarci. Uloga žene se svodi na radjanje i podizanje dece i poslove u domacinstvu. Tek sa radjanjem sinova položaj žene postaje sigurniji, jer se na taj nacin vezuju krvnim srodstvom sa grupom koju produžava. Posle drugog svetkog rata dolazi do nestanka poridicnih zadruga, osim malog broja izuzetaka, smatra se da postoje danas kod Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji. One imaju zajednickog domacina, ne vrši se deoba zemljišta, zaradjeni novac se cuva na jednom mestu.
Opšta obeležja patrijahalne porodice na našem podrucju pociva na privatnoj svojini i cvrstom srodnickom strukturom. U ovakvoj porodici dominacija muškaraca nad ženom i starijeg nad mladima je potpuno prirodna. Brak se zasniva na osnovu slobodnog izbora i dublje emotivne vezanosti buducih supružnika, vec putem dogovora starešina porodice, pri cemu veliku ulogu igraju imovinsko – materijalni interesi porodice. Osnovni cilj braka je produženje loze, pa se ova porodica odlukuje velikim brojem dece. Ovde vlada formalna monogamija, vernost se zahteva samo od žena, dok muškarac ima vece seksualne slobode, kako pre braka tako i u njemu. Kod ovog tipa porodice pojedinac fakticki ne može sam da opstane, pa su ovde izražene i njene ekonomske funkcije, jednako kao i porodicna i srodnicka solidarnost.
Savremena ili demokratska porodica je nastala u periodu nastanka kapitalizma. Nastala je na talasima industrijske revolucije i njenih posledica: industrijalizacije, urbanizacije i opšteg tehnickog progresa. Pošto njen nastanak je vezan sa nastankom radnicke klase i inteligencije mnogi ovu porodicu nazivaju još i radnicko-službenicka porodica.
Jedan od osnovnih obeležja demokratske porodice je pre svega ekonomsko obeležje. Sociološko obeležje se ogleda u vecoj dinamicnosti, mobilnosti i otvorenosti porodice. Zbog velike pokretljivosti ovu porodicu još i zovu „porodica na tockovima“. Moralno obeležje oznacava izmenu celokupnog sistema vrednosti. Prevazilaze se razlike neravnopravnosti, nametnuti autoritet, dominacija, vladavina muškaraca. Uspostavljaju se odnosi ravnopravnosti, poštovanja, ljubavi. Izmedju clanova porodice trebalo bi da vladaju odnosi ravnopravnosti, poštovanja i duboke emotivne vezanosti, mada to u praksi cesto nije tako. U ovom tipu porodice seksualne funkcije se odvajaju od reproduktivnih, broj dece se radikalno smanjuje, krug srodnika se sužava a srodnicke veze slabe, vaspitne funkcije se jednim delom prenose na širu društvenu zajednicu ( vrtice, škole), a ekonomske funkcije se uglavnom svode na zajednicku potrošnju. Kod izbora bracnog druga izbor je slobodan a ne nametnut. Vrši se na osnovu ljubavi a ne na osnovu odredenih interesa. Menja se i odnos društva prema ženi i deci. Žena se zapošljava izvan porodice i napušta polako ulogu domacice. To je bitna predpostavka njene emancipacije i povecava njen ugled u porodici i društvu. Po meri toga stice i sve vecu ravnopravnost sa muškarcem. Pravno obeležje podrazumeva zakonsku, pa cak i ustavnu zaštitu porodice. Skoro da nema zemlje danas u svetu koja nije porodicu i ustavno zaštitila. Posebna briga je iskazana za najosetljivije kategorije: deca, zaposlene žene, invalidi, bolesni, stari.
Kod ovakvog tipa porodice zapaža se velika otudenost pojedinaca u krugu porodice, koja se prenosi na društvenu zajednicu. U velikoj meri dolazi do zlostavljanja, zanemarivanja i posvecivanja sve manje pažnje deci, te se na taj nacin javlja veliki broj maloletnicke delikvencije. Kako su roditelji przaposleni usled teške ekonomske situacije, deca su najcešce prepuštena sama sebi a uloge vaspitaca ne mogu da nadomeste ljubav, pažnju i brigu koju deca žele od svojih roditelja.
Usled loše ekonomske situacije dolazi i do krize u moralu porodice, pa se cesto susrecemo sa zlostavljanjem u porodici, kako supružnika tako i dece. Veliku ulogu za rešavanje tih porodicnih problema je preuzela društvena zajednica.

Literatura

1. Dr D. Kokovic, Dr M. Tripkovic, Dr M. Mitrovic, „Sociologija“, Novi Sad, 1993.god.
2. Dr Momcilo Stojakovic i Milijana Stojakovic , „Covek i društvo“, Vranje, 2005.god.
3. Dr Vera Matic , „Sociologija“, Beograd, 2005.god.
4. Dr Andelka Milic, „radjanje moderne porodice“, Beograd, 1988.god.
5. Dr Zagorka Golubovic, „Porodica kao ljudska zajednica“, Zagreb, 1981.god.
6. Dr Marko Mladenovic, „Uvod u sociologiju porodice“, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1969.god.
7. Dr Vlajko Petkovic, „Sociologija“, Visoka Poslovna Škola, Cacak, 2008.god.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi