POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ MARKETINGA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MARKETINGA
 

KORPORATIVNO BRENDIRANJE


Korporativni brendKorporativni brend je
osobina preduzeća koja ga čini jedinstvenim i propoznatljivim, a ostvaruje se doslednom upotrebom reči (ime preduzeća, slogan) i simbola (logotipa, boje). Korporativni brend mora da omogući trenutnu prepoznatljivost preduzeća na osnovu priloženih vizuelnih elemenata.

Pitanje ujednačenosti KORPORATIVNOG BRENDA (ono što organizacija jeste) i IMIDŽA (ono što javnost misli o organizaciji) predstavlja ključno pitanje za sve organizacije. Moguće je, u cilju postizanja kratkoročne koristi „jakim“ marketinškim i PR kampanjama i velikim prisustvom u medijima „ulepšati“ sliku o organizaciji i stvoriti imidž koji u znatnoj meri prevazilazi vrednosti koje stoje iza identiteta organizacije. Međutim, po pravilu sve organizacije koje svoj identitet podrede imidžu traju kratko i ubrzo sledi njihov pad i nestanak. Sve organizacije koje razmišljaju strateški, na duge staze – trude se da pre svega na visok nivo podignu identitet organizacije.


1. POTREBA ZA KORPORATIVNIM INDENTITETOM


Početkom 21. veka tržište postaje globalno i sve otvorenije za kretanje ideja, finansija, roba i usluga. Svaki region i svaka organizacija u svetu, izložena je njegovom delovanju. Retke su zemlje i okolnosti gde to nije tako. Otvorenost tržišta i međusobna konkurencija čine jednu od osnovnih karakteristika ukupnih međunarodnih odnosa i njihovog razvoja. Ekonomski i socijalni razvitak na globalnom nivou, i otvorenost tržišta, predstavljaju nove zahteve i na poslovanje organizacija, pre svega u:

1. Potrebi internacionalizacije poslovanja,
2. Potrebi za većom konkurentnošću,
3. Potrebi evropskih društava za usklađivanjem sa zajedničkom ekonomskom i razvojnom politikom Evropske Unije;

U postojećim organizacija u zemljama EU, većinom osnovanim u 20. veku, radi brzog razvoja tehnike i tehnologije, stalno su prisutni brojni problemi, troškovi poslovanja su visoki, a uvodi se nedovoljno inovacija u odonosu na tržišne lidere SAD i Japan. U isto vreme, posebno u zemljama u tranziciji, pridruženim EU ili onima na pragu pridruživanja, organizacije se reorganizuju, orjentišu se na kupce odnosno na tržišno poslovanje. Kupci su u isto vreme, sve svesniji i osetljiviji na kvalitet, ekološku i socijalnu komponentu poslovanja.

Pored toga što bi svaka organizacija morala stalno unapređivati produktivnost, efikasnost i povećavati fleksibilnost, uvoditi inovacije, ona je sve više izložena konkurenciji kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu. Skup svih ovih zahteva čini poslovnu politiku organizacije u realizaciji svojih ciljeva i vrednosti, kako unutar organizacije tako i prema okruženju.

Unutrašnji efekti politike organizacije trebalo bi da motivišu zaposlene kako bi prihvatili zajedničku usvojenu politiku organizacije i delovali u skladu sa njom. Spoljni efekti politike ortanizacije, pored stvarenja profita, trebaju ukazati na ciljne grupe, forimirajući privrženu bazu kupaca i privlačiti nove.

Drugim rečima poslovna politika polazi od razumevanja vlastite svrhe i vrednosti, a kroz vlastitu kulturu i ponašanje unutar organizacije, deluje prema okolini, poslovnim partnerima, koperantima i dobavljačima i kupcima proizvoda i usluga. Definisana politika čini deo korporacijsko identiteta organizacije. Ona utiče na sve zaposlene kao i na sve koji dolaze u kontakt sa organizacijom.

Korporativni identitet ulazi na scenu strateškog upravljanja kao relativno nov pristup. Za neke on čini jezgro uspešnog upravljanja, a za neke još jednu ideju u modernom učenju o posloranju. Činjenica je da je svest o značenju korporacijskog identiteta sve više prisutna među upravama uspešnih kompanija. Značaj korporacijskog identiteta raste sa svešću o promenama u globalnom okruženju i potrebi rada na otvorenom tržištu, internacionalizaciji i poplavi potpuno novih proizvoda, usluga i razvojnih tehnologija.

Broj proizvoda i usluga eksponencijalno raste, a organizacije moraju neprekidno biti u toku sa napretkom u svetu, učiti i usavršavati se, kako bi mogle prilagoditi sopstvenu strukturu i aktivnost stalnim promenama. Istovremeno proizvodi i usluge,cene i ciljne grupe i sistemi distribucije na otvorenom tržištu, cela politika marketing miksa a sa njima i politika organizacija za sebe, sve se više približavaju jedni drugima i sve se manje razlikuju, odnosno postaju sve sličniji i zbog toga je neophodno da se razlikuju po sopstvenom identitetu.

Identitet organizacije, upotrebljen kao planski i rukovodni alat, postaje izraz razvojne i upravljačke politike kao i kulture same organizacije. Organizacija koja u svom tržišnom portfelju ima proizvode i usluge za otvoreno svetsko tržište, bez jasno izraženog identiteta organizacije i identiteta proizvoda, odnosno usluga, jednostavno neće biti uočena na tržištu, što znači neuspeh komunikacije a time misije i vizije organizacije.

Osnovne komponente identiteta polaze od misije i vizije, tj. definisanih vrednosti organizacije, što čini osnovu za pozicioniranje, isticanje ključnih komparativnih prednosti, otkrivanje slabosti i definisanje održivih ciljeva organizacije. U analizi i definisanju korporacijskog identiteta, potrebno je imati jaku i istrajnu volju uprave, sumirati sve ideje i očekivanja od korporacijskog identiteta i izvući takve formulacije i definicije koje reflektuju realne potrebe organizacije, a u koje ulaze svi resursi i relevantne dimenzije poslovanja. Ovom zadatku ne treba prilaziti parcijalno tretirajući samo neke dimenzije poslovanja kao što je marketing, jer to konačno donosi parcijalan i neefikasan rezultat.

Radi približnijeg pristupa i bržeg uvođenja korekcija u identitetu, bez zapošljavanja dodatnih radnika, bez opterećenosti unutrašnjim odnosima i tekućim okolnostima, a da bi se postigla visoka svest o kompaniji, njenim vrednostima kao i radi boljeg razumevanja onoga što sve čini korporativni identitet, poželjno bi bilo angažovati konsultantske agencije ili eksperte koji se bave ovom problematikom. Time se inkorporiraju iskustva drugih i lakše se formira neophodni vlastiti model za uvođenje korporacijskog identiteta u poslovanje.

Očekivanja i zahtevi od korporacijskog identiteta su različiti od organizacija koje deluju u različitim delatnostima, npr. u onima koje bave osnovnim sredstvima, u odnosu na one koja se bave robama široke potrošnje.

Izgradnja korporacijskog identiteta počinje sa različitim potrebnim analizama. Analizom misije i vizije, imena, analizom strategije i politike organizacije, kroz analizu ciljnog pozicioniranja, kulturu organizacije, ponašanje i kadrovsku strukturu, analizu proizvoda i usluga, anlizu finansijskog položaja i stabilnosti projektuje se i razvija identitet organizacije.


2. IZGRADNJA KORPORATIVNOG BRENDA

U najosnovnijem značenju, korporativno brandiranje je zbir svih iskustava, predrasuda i percepcija koje potrošač ima prema jednom preduzeću. To podrazumeva da su sve interne i spoljne komunikacije u službi predstavljanja jedne, jedinstvene poruke. Gde je prioritetni motiv : izgraditi poverenje u kompaniju - a ne u određeni proizvod ili uslugu.

Sony se može smatrati krajnje korporativno orjentisanim i svoje ime stavlja na sve svoje proizvode od DVD plejera do Play Station-a. Još jedan izuzetno jak korporativni brand je Marriott, sa svojim Marriott Conference Centers, Marriott Vacation Club, Courtyard by Marriotti i sa brojnim drugim firmama-ćerkama vezanih za ime Marriott.
U domaćim uslovima možemo slobodno reći da je najpoznatiji korporativni brand Delta u okviru koga postoje između ostalih Delta Generali, Delta Maxi diskont, Delta Motors, Deta Sport, Delta MC Grupa, Delta Star Grupa. Pored Delte izdvaja se i Stankom koji obuhvata Stankom Gas, Stakom Bajku, Stankom agencija, Stankom Partner, Čukarički Stankom.
S druge strane, kod običnog brendiranja (product brending), proizvod ili usluga je sinonim za određenu marku. Tako npr. kada želimo da kupimo piće, možemo razmišljati o kupovini mineralne vode Rosa, koja ima određena svojstva i prepoznatljivu ambalažu i naziv, takođe možemo razmišljati o kupovini voćnog soka brenda Next ili o kupovini Coca Cole, možda ipak nekog soka pod logom SuVoće. Međutim bez obzira na koji se proizvod odlučimo mi kupujemo proizvod koji pripada korporaciji Coca Cola. Ali da li je prosečan potrošač svestan ove činjenice. Naravno da nije! Potrošač koji je veran brendu Next nastaviće da kupuje njegove proizvode, u velikom broju slučajeva ne znajući ko je zaista vlasnik tog brenda.
Brendiranje proizvoda pruža mogućnost stavljanje pod „kišobran“ veliki broj broizvoda i usluga koje suštinski nemaju veze jedni s drugima, a takođe umanjenje straha od neuspeha. Ono također omogućuje korporaciji olakšanu kontrolu uspešnosti određenih brendova i načina kako da se oni što bolje poziciniraju i urežu u svest potrošača.
Međutim bitan nedostatak product brendinga je taj što prilikom proboja na nova tržišta mora proći znatan period dok potrošači ne počnu da prepoznaju i prihvate novi brend. U tom smislu korporativni brand je u značnajnoj prednosti nad product brendingom. Naravno ukoliko se radi o poznatom korporativnom brandu, potrošačima će svakako biti lakše da ga prepoznaju iako ta korporacija nije poslovala na tom tržištu. Jedina zamka koja se u tom slučaju može javiti je razvodnjavanje korporativnog brenda.
Chevrolet je bio najprodavaniji brend automobila u Americi. 1986. godine, na primer, Chevrolet odeljak General Motorsa prodao je 1 718 839 automobila. Ali pokušaj da bude sve za svakoga potkopao je moć ovog brenda. Danas Chevrolet prodaje manje od milion automobila godišnje i pao je na drugo mesto na tržištu posle Forda.
Chevrolet je veliki, mali, jeftin, skup auto...ili kamion. Kada se na sve stavlja ime svog brenda, to ime gubi svoju moć. Chevrolet je nekada bio najprodavaniji automobilski brand u Americi. Više nije. Danas je Ford glavni, ali danas ima isti problem. Ford i Chevrolet, nekada veoma moćni brendovi, sada sagorevaju. Polako se kreću prema gomili starog gvožđa.
Kupci Forda pričaju o svojim Taurus-ima ili svojim Bronco-ima ili svojim Explorers-ima ili svojim Escort-ima. S druge strane kupci Chevroleta nemaju o čemu toliko da pričaju. Sem Corvette, nema jakih brendova u ostatku Chevroletove automobilske linije. Dakle, Chevy ima problema sa imidžom brenda. Chevrolet ima deset različitih modela automobila. Ford ih ima osam. To je jedan od razloga zašto Ford ostvaruje bolju prodaju nego Chevrolet. Moć brenda je obrnuto proporcionalna njegovom obimu.
Zbog čega Chevrolet na tržište iznosi sve te modele? Zato što želi da proda što više automobila. I to mu i uspeva na kratke staze. Ali na duge staze, to podriva naziv brenda u svesti potrošača. Kratkoročno protiv dugoročnog. Da li širiti liniju kako biste kratkoročno povećali prodaju? Ili da održavate užu liniju kako biste u svesti potrošača izgradili brend i povećali prodaju u budućnosti?

Ono što je Chevrolet uradio sa automobilima, American Express radi sa kreditnim karticama. AmEx je nekada bila vodeća, prestižna kreditna kartica. Članstvo je donosilo privilegije. Onda je počela da se širi linija proizvoda novim karticama i uslugama, verovatno da bi se proširio svoj deo tržišta. AmEx-ov cilj bio je da postane finansijski supermarket. 1988. godine, na primer, American Express imao je nekoliko kartica i 27 procenata tržišta. Onda je počeo da uvodi pravu mećavu novih kartica : Senior, Student, Membership Miles, Optima, Optima Rewards Plus Gold, Delta SkyMiles Optima, Optima True Grace, Optima Golf, Purchasing i Corporate Executive, to su samo neke od nijh. Clij, prema jednom od rukovodilaca, bio je da proizvede 12 do 15 novih kartica godišnje.
Deo tržišta koji danas pokriva American Express: 18 procenata.

Levi Strauss je isto to uradio sa farmerkama. Da bi se dopao široj publici, Levi je uveo mnoštvo različitih stilova i krojeva, uključujući vrećasti, sa rajsfešlusima i sa širokim nogavicama. U jednom trenutku, Levi farmerke mogle su da se nabave u 27 različitih krojeva. I ako niste mogli da na rafovima pronađete par farmerki koje bi vam odgovarale, Levi je čak i prekrajao farmerke, kako bi bile tačno po vašoj meri. Pa ipak, u poslednjih sedam godina, deo tržišta koji je pokrivala ova kompanija pao je sa 31 na 19 procenata.

2.1 Model izgradnje korporativnog brenda

Razvijanje i održavanje korporativne reputacije nameće se kao glavni zadatak organizacija koje danas deluju u mnogo nepovoljnijem okruženju nego pre dvadeset godina zbog opšteg opadanja poverenja u institucije. To je posebno tačno kada je reč o zemljama koje su u procesu tranzicije ka tržišnoj privredi i evropskim integracijama. Današnje povećano interesovanje za pravu ulogu preduzeća u društvu još više raste sa većom senzitivnošću u odnosu na etička pitanja. Pitanja kao što su zagađenje životne sredine, neadekvatni tretman radnika i loša proizvodnja koja stavlja u nezgodan položaj potrošače ili predstavlja opasnost po njih dobijaju veliki prostor u medijima. Broj vladinih propisa u pogledu pitanja vezana za zaštitu životne sredine i društo u celini se povećao. Investitori su počeli da donose odluke o investicijama na osnovu društvene održivosti a ne samo na osnovu čisto ekonomskih razloga. Potrošači su postali sve osetljiviji na društveni učinak preduzeća od kojih kupuju proizvode i usluge. Ova akumulacija privrednih pritisaka tera firme da posluju na ekonomski, društveno i ekološki održiv način. Jedan od glavnih zadataka menadžmenta je da razvije i sprovede odgovarajuće korporativne i marketinške strategije komunikacije kako bi stvorila povoljnu okolinu i stekla poverenje i poštovanje aktera i javnosti uopšte, što može biti odlučujuće za uspostavljanje dugoročnih odnosa povoljnih i za preduzeće i za društvo.

Gotovo je nemoguće u literaturi pronaći jedinstvenu definiciju korporativne reputacije, iako se najveći broj naučnika i praktičara slaže da je korporativna reputacija jedan od najvažnijih faktora poslovnog uspeha. Razlog za to je to što se korporativna reputacija određuje različitim faktorima u različitim zemljama, na koje utiču ekonomske, političke, društvene i kulturne varijable. Obično se smatra da je veoma važno identifikovati očekivanja društva u pogledu dobrog korporativnog ponašanja, pošto ta očekivanja definišu specifična obeležja korporativne reputacije.
Autori Fombrum C. i Foss C analizirali su podatke u vezi sa korporativnom reputacijom iz različitih zemalja i industrijskih grana. Rezultati su pokazali da ljudi oformljuju svoje stavove i emocije u vezi sa preduzećima na osnovu nekog od 20 obeležja, koja su oni podelili u šest dimenzija: emocionalna privlačnost (koliko se kompanija voli i poštuje, koliko je predmet divljenja), proizvodi i usluge (percipiranje kvaliteta, inovativnosti, vrednosti i pouzdanosti proizvoda i usluga kompanije), financijski učinak (percipiranje profitabilnosti kompanije, njene perspektivnosti i rizika), vizija i liderstvo (koliko se pokazuje da kompanija ima jasnu viziju i jako liderstvo), radno okruženje (percipiranje toga koliko dobro se rukovodi kompanijom, kako je raditi za tu kompaniju i kvaliteta zaposlenih), društvena odgovornost (percepcija kompanije kao dobrog građanina u odnosima sa zajednicom, zaposlenima i životnoj okolini).
Ipak, nije dovoljno da se pokaže odličan učinak u gore navedenim oblastima. Menadžment mora da pronađe načina da komunicira sa akterima o vrednostima kompanije i njenoj odgovornosti prema svim akterima i široj javnosti. Osim menadžmenta odnosa sa javnošću (interne komunikacije, komunikacije u krizama, odnosi sa medijima itd), veoma važnu ulogu u opštoj poslovnoj komunikaciji kompanije igraju marketinške komunikacije.
U slučaju izgradnje korporativnog brenda, delotvorna i efikasna strategija oglašavanja je veoma važna, kao i opšti publicitet koji kompanija dobija u masovnim medijima i ustanovljavanje dvosmerne simetrične komunikacije sa ciljnom publikom, obično preko interaktivnih medija. Imajući u vidu specifičnosti zemalja u tranziciji u pogledu političkih, ekonomskih, tehnoloških i posebno društveno-kulturnih faktora, formulisanje strategija i taktika za saopštavanje korporativnih vrednosti i društvene odgovornosti treba da obuhvati analizu okruženja, uz prepoznavanje ciljne publike i istraživanje njihovog profila, definisanje dugoročnih i kratkoročnih ciljeva i zadataka, razvijanje strateških i taktičkih zadataka i aktivnosti i konačno usvajanje modela za evaluaciju delotvornosti i efikasnosti preduzetih aktivnosti komunikacije. Analiza okruženja i profilisanje ciljne publike treba da uključuju istraživanje o njihovom znanju i mišljenjima o tome šta čini dobru korporativnu reputaciju.
U tom pogledu, ciljevi komunikacionog programa koji se odnosi na korporativne vrednosti u zemljama u tranziciji mogli bi biti sledeći:
1) Uvećati nivo znanja opšte javnosti o korporativnoj društvenoj odgovornosti.
2) Povećati svest zaposlenih i opšte javnosti o važnosti odgovornog stava i uticaja kompanija na društvno i životnu okolinu.
3) Ustanoviti i uvesti korporativne vrednosti i društvenu odgovornost i saopštavati ih menadžmentu i zaposlenima na način koji će obezbediti njihovo prihvatanje i praktikovanje u svakodnevnom poslu.
4) Izgraditi imidž “dobrog korporativnog građanina” i reputaciju kompanije koja prihvata, neguje i širi društvenu i ekološku odgovornost.

Razvijanje korporativne kulture

Slika 1. Razvijanje korporativne kulture, korporativnog identiteta, imidža i reputacije u pogledu korporativnih vrednosti i društvene odgovoronosti

Prva dva cilja odnose se samo na kompanije koje posluju u zemljama u tranziciji. Kao konceptualni okvir za izgradnju korporativne reputacije time što će se saopštavati korporativne vrednosti i društvena odgovornost, sugeriše se strategija višefazne integracije korporativnih vrednosti u korporativnu kulturu, identitet, imidž i reputaciju, onako kako je prikazano na Slici 1. Svaka faza ima određenu ciljnu publiku, sredstva komunikacije koja koristi i ciljeve koje treba da ispuni.

2.2. Uspostavljanje korporativne kulture

Jedan od najdelotvornijih načina saopštavanja korporativnih vrednosti menadžmentu i zaposlenima jeste, kako se ispostavilo, predstavljanje određenih priča (primera).
Predstavljanje primera je moćno sredstvo komunikacije koji profesionalci u advertajzingu i PR-u veoma vešto koriste kako bi promovisali proizvode i usluge svojih kompanija. Međutim, primeri mogu biti podjednako delotvorni i u internoj komunikaciji. “Da bi razumeli i cenili ono za šta se zalaže njihova organizacija, radnici moraju da znaju nešto o njenim ljudima, vrednostima i istoriji.” . Zadatak menadžmenta ovde je između ostalog da izabere ili osmisli nove načine praktikovanja društvene i ekološke odgovornosti kroz konkretne akcije i društveno korisne projekte koji će se ticati onih pitanja koja su od najveće važnosti za interne i eksterne aktere kompanije u datoj zemlji ili regionu. Ove akcije će biti predmet marketinških komunikacionih strategija u sledećim fazama.

2.3. Kreiranje korporativnog identiteta

Potrebno je izvršiti integraciju korporativnih vrednosti u komunikacione aspekte elemenata vizuelnog identiteta (logo, boja, vizit karte, prostorije kompanije, uniforme zaposlenih, pakovanje proizvoda, prevozna sredstva, zastave, slogani, internet prezentacije itd). Posebno treba naglasiti važnost slogana i internet prezentacije. Slogan, u ovom slučaju, nije kratkoročan naslov u svrhu oglašavanja, već vrsta privremene izjave kompanije kao što “Povezivanje ljudi” (NOKIA), “Radost života” (Coca Cola), “Dodirivanje života. Poboljšanje života.” (P&G), “Ulažemo veći trud.” (AVIS) itd. Uzimajući u obzir porast sajber populacije (procenat populacije čiji primarni izvor informacija i zabave je internet) jasno je da izjava o korporativnim vrednostima i društvenoj odgovornosti treba da bude predstavljena preko ovog kanala komunikacije.

2.4. Kreiranje korporativnog imidža

Taktika za izgradnju korporativnog imidža koja je posebno pogodna za zemlje u tranziciji je da se iskoristi činjenica da postoji duga tradicija u komunikaciji korporativnih vrednosti i društvene odgovornosti informisanjem i obrazovanjem javnosti o važnosti ovog aspekta korporativnih preduzeća. Ovakvo obrazovanje može da uključi informaciju o tome šta građani mogu da očekuju od korporacije ili u nekim slučajevima kada odgovorno ponašanje izostaje, ono što mogu da traže od korporacije da bi zaštitili društveni interes lokalne zajednice.
Moguća sredstva komunikacije su advertajzing (tehnike marketinga vezanog za društveni cilj -- Cause Related Marketing), stvaranje publiciteta za akcije koja kompanija preduzima u oblasti humanitarnog rada, filantropskih aktivnosti, borbe za ljudska prava i sličnih inicijativa, brošure, saopštenja za štampu, konferencije za štampu, menadžment događaja itd.
Jedna od strategija marketinških komunikacija za izgradnju korporativnog imidža može se nazvati marketing vezan za društveni cilj -- Cause Related Marketing. On se definiše kao “proces formulisanja i korišćenja marketing aktivnosti koji karakteriše neprofitni doprinos, koji, zauzvrat, tera klijente da se upuste u razmenu koja stvara prihod. Današnje tržište karakteriše veliki broj proizvoda sličnog kvaliteta, cene i svrhe. Iz rastuće potrebe da se oni i njihovi proizvodi razlikuju od drugih, mnoge kompanije su počele da koriste marketing vezan za društveni cilj kao način komunikacije u okviru svog marketinga, pakovanja, promocije i konačno,“društvene odgovornosti preduzeća” .

2.5. Razvijanje korporativne reputacije

Dowling definiše korporativnu reputaciju kao “pripisane vrednosti koje korporativni imidž evocira kod neke osobe”. Kao takva, dobra korporativna reputacija je konačni dokaz da se vrednosti i odgovornost o kojoj se komuniciralo u ranijim fazama praktikuju u poslovnoj strategiji kompanije i svakodnevnim aktivnostima njenih predstavnika (menadžmenta i zaposlenih). Po Fill C. „korporativna reputacija predstavlja dublji skup slika, razmišljanje pojedinca o ranijim i akumuliranim impresijama prethodnih naznaka o identitetu utisnutih kroz stvarno ili skoro stvarno iskustvo transakcije.” Jaka korporativna reputacija je strateški važna iz tri glavna razloga: kao primarni izvor diferencijacije tamo gde nema puno razlika na nivou proizvoda, kao zaštita ako kompanija naiđe na turbulenciju ili krizu u svojoj okolini, ili konačno, korporativna reputacija postaje deo brenda i korporativne vrednosti. Očigledno je da jedna kompanije ne može da uspostavi direktan kontakt sa svim predstavnicima ciljnih grupa i zato su marketinške komunikacije preko mas medija od najveće važnosti za izgradnju korporativne reputacije.
Postoji nekoliko dobrih primera kako marketinške komunikacije mogu biti korišćene za razvijanje korporativne reputacije, ne samo za promociju proizvoda i usluga koje kompanija nudi. Prvo, velika domaća kompanija Naftna industrija Srbije – NIS započela je svoju advertajzing kampanju pod nazivom “Odgovorni...”. Televizijske reklame i ulični bilbordi slali su sledeće poruke: “Odgovorni prema prirodi”, “Odgovorni prema zaposlenima”, “Odgovorni prema državi”, “Odgovorni prema budućnosti”, “Odgovorni prema tebi” itd. U ovoj formi korporativnog advertajzinga oni nisu promovisali ni jedan od svojih proizvoda ili usluga. Drugi primer advertajzinga sa jasnim ciljem da se razvije i popravi korporativna reputacija je US Steel Srbija. Septembra 2003, US Steel je kupio srpsku čeličanu Sartid A.d., integrisanog proizvođača čelika koji ima pogone u Srbiji. Tokom tog perioda, ova kompanija je naišla na neprijateljsku unutrašnju i spoljašnju okolinu, štrajkove i ozbiljnu krizu. Pre toga, US Steel nikad nije organizovao advertajzing kampanju, pošto nisu proizvodili proizvode za kupce. Godine 2005, pokrenuli su intenzivnu marketinšku komunikacionu kampanju sa sloganom “Za bolji život u Srbiji” i “Mi radimo s njima” sa slikama zaposlenih i njihove dece. Jasno je da je to bila kampanja izgradnje korporativnog imidža i reputacije.

2.6. Identitet, imidž i reputacija

Svaka organizacija ima:
Identitet – ono šta ona jeste, odnosno skup osobina s kojima se organizacija identifikuje tj. predstavlja. Nazivamo ga još i realnim identitetom.
Imidž – slika koju organizacija ostavlja na svakog pojedinca, to je utisak, impresija; Subjektivan doživljaj svake od ciljnih grupa unutar i izvan organizacije.
Ugled, reputaciju

Reč image ili imidž postala je opšte prisutna, pa tako slušamo kako političari i firme “popravljaju” ili “menjaju” svoj imidž, kako je nekome zbog krize ili lošeg poslovanja narušen imidž, kako je neko angažirao image makere kako bi dobio na popularnosti itd. Mnogi pritom poistovjećuju identitet i imidž, iako je reč o značajnoj razlici između ta dva pojma. Ukratko rečeno, imidž odgovara na pitanje – ko su oni? Odnosno - kakvi su oni? (gledište drugih o nama ili nas o nekome), dok identitet daje odgovor na pitanje – ko smo mi? ( kako se sami doživljavamo).
Budući je imidž naša slika u očima drugih ili odraz naše ličnosti, identiteta, on je podložan mnogobrojnim uticajima i zato nastaje prilično kompleksno. Na njega utiču ranija iskustva, predrasude, stereotipi, znanja, dezinformacija i sl.
Prvi uslov za oblikovanje imagea je poznavanje dotičnog objekta, bilo da je reč o pojedincu, organizaciji ili državi jer je imidž u suštini svojevrsna refleksija njihove ličnosti, odnosno identiteta u različitim javnostima. Na raširenje i važnost pojma imidž tako je presudno uticao razvoj medija: štampe, fotografije, visokotiražnih magazina, filma, radija, televizije... U svesti ljudi slike koje nas okružuju postale su presudne za formiranje svesti i njihovo ponašanje. Ljudi su počeli da se prilagođavaju novostvorenim standardima i da imitiraju viđene, odnosno, nametnute ideale. To su iskoristile korporacije i političari koji su sami počeli da stvaraju veštačke slike ili viđenja o sebi i smišljeno ih plasiraju u javnost kako bi se prikazali još boljima nego što zaista jesu. Prema tome, imidž može biti slika u javnosti nekog subjekta ali istovremeno i jasno osmišljena karakteristika subjekta, smišljeno plasirana u javnosti.
Viđenje o proizvodu je ono što taj proizvod znači nekoj osobi. Npr. automobil Volvo znači “sigurnost”, automobili Jaguar znače “biti cool”. O ulozi imidža u modernom društvu možda najbolje govori tvrdnja Daniela J. Boorstina : “Važnije je šta mislimo o imageu predsedničkog kandidata nego o njemu samom. Glasamo za njega jer ima javni image za koji mislimo da odgovara Beloj kući. Važnije od onoga što jedan Buick zaista jeste je naše viđenje o njemu. Prodaje se i mi ga kupujemo i uživamo u imageu koji predstavlja i tome kako se mi u njega uklapamo”.
U novije vreme, zahvaljujući razvoju sredstava komunikacije i promotivnih tehnika, imidž subjekta često zasenjuje njegov original jer postaje živopisniji i privlači više pažnje od njega samoga.

Kreiramo identitet kako bismo imali dobar imidž!

Da li ste se ikada zapitali zašto istu šolju kafe, uz jednaki kvalitet usluge, u jednom kafiću plaćate tri puta više nego u drugom, ili zašto kupujete proizvod ili uslugu određenog dobavljača iako biste proizvod ili uslugu možda istog ili boljeg kvaliteta na tržištu mogli da kupite i puno jeftinije? I pritom se ne osećate prevareno, već naprotiv, uživate u puno skupljoj kafi ili se osećate važnije pri kupovini skupljeg proizvoda. Vi zapravo u onoj razlici cene plaćate “korišćenje” imidža dotičnog proizvoda, usluge ili kompanije, što je prilično neopipljiva kategorija ali veoma uočljiva.
Korišćenjem određenog proizvoda, družeći se u prestižnom restoranu, sarađujući s firmom dobre reputacije, mi stvaramo sliku o sebi i deo tog uspešnog imidža postaje sastavni deo naše slike u javnosti. Osećamo se zadovoljnije i svoj poslovni potez smatramo opravdanim.
S vremenom nam upravo ta dodatna vrednost proizvoda, odnosno osećaj koji nam se javlja pri njegovoj upotrebi, postaje puno važnija nego njegov bazični kvalitet.
Upravo zbog toga kompanije, paralelno sa razvojem svojih proizvoda i usluga, sve više pažnje ali i novca usmeravaju na svoj vlastiti identitet i imidž, odnosno brand, koji takođe obilato prodaju tržištu, iako toga često nismo ni svesni. Međutim, ukusi tržišta su sve izbirljiviji a ponuda je sve veća. Zato stvaranje identiteta i imidža, odnosno branda postaje sve naporniji i zahtevniji posao.
U aktivnostima jačanja branda kompanije koriste različite tehnike i veštine. Poslednjih godina sve veću važnost imaju odnosi s javnošću kao puno suptilniji ali i delotvorniji oblik komuniciranja. Odnosi s javnošću koriste veštine komuniciranja kako bi pripomogle razvoju identiteta kompanije.
Korporativni identitet, dakle, razumemo kao ″dušu″ svake organizacije uključujući i ritam i načela rada po kojima ona deluje. Identitet razumemo kao ″ono što jesmo″, “ono što nas razlikuje od drugih” a imidž kao celovitu sliku koju neka osoba (npr. korisnik usluga, poslovni partner, država) ima o nekom objektu s kojim se suočava na bilo koji način. Mnogi identiteti se postepeno, godinama razvijaju, a neki značajan ili iznenadan događaj može ih u trenutku promeniti. Korporativna komunikacija predstavlja trajan proces prevođenja korporativnog identiteta u korporativni imidž. Informacije, koje stvaraju sliku o identitetu, i kanali kojima se prenose moraju biti odabrani skladno javnošću kojoj su namijenjene.
Aktivnosti koje pokrivaju odnosi s javnošću pri izgradnji identiteta kompanije, odnosno njenoj prezentaciji i promociji prema javnosti su:
• Upravljanje kominciranjem sa javnošću i medijima;
• Vizuelni identitet kompanije ( logotip, zaštitna boja, font, izgled prostorija, zgrade...);
• Pripremanje informativnih i promotivnih materijala firme;
• Kreiranje imidža menadžera i briga o njihovim javnim nastupima;
• Pripremanje strategije kriznog komuniciranja;
• Koordinacije interne komunikacije prema zaposlenima;
• Organizacija korporativnih događaja i nastupa firme u javnosti ( event management);
• Organizovanje programa sponzorstva i donacija;
• Analiza medijskog izveštavanja o kompaniji;

Dakle, kako bi kompanija postigla kvalitetan identitet a potom i dobar imidž, odnosno ugled u javnosti, treba preći prilično kompleksan put. Međutim, neke kompanije imaju bolju startnu poziciju u tom procesu u odnosu na druge. Naime, u prednosti su one kompanije koje se ističu upornim i dugogodišnjim kvalitetnim angažmanom i delovanjem u društvu, u skladu s prevladavajućim vrednostima. U prednosti su one kompanije koje kao polazište u izgradnji identiteta imaju izvrsne rezultate u poslovima kojima se bave. Kvalitetni nastupi menadžera kompanije u javnosti i poslovnim krugovima takođe mogu doprineti identitetu kompanije. Temelj dobrog identiteta jest i kvalitetna komunikacija s vlastitim radnicima, odnosno njihovo zadovoljstvo, sposobnost i ljubaznost.
Preduslov dobrog identiteta jeste i kvalitetan vizuelni identitet organizacije i njene delotvorne promotivne aktivnosti. Izgradnji identiteta treba pristupati sistemski na više nivoa. Najprije je potrebno definisati vlastiti identitet (šta je to što nas razilkuje od drugih, po čemu želimo da nas prepoznaju), te ga usaglasiti na svim nivoima korporacije. Zatim ga je potrebno prezentovati svim nivoima javnosti, kako bi bio uočen i dobio vrednost. Zapravo tada tek započinje posao koji se nastavlja trajnom komunikacijom.

2.7. Korporativni identitet

To je način na koji se organizacija predstavlja javnosti. Sadržan je u skupu osobina s kojima se organizacija identifikuje:
vizualnih (logo, boja, tipografija itd.)
fizičkih (kulturne, moralne, ostale) 

Identitet je strateško „vlasništvo“ organizacije pomoću koga se ona pozicionira prema ciljnim grupama. Izražava se i kroz poslovnu politiku, temeljne vrednosti, svrhu postojanja, viziju, slogan kojima komuniciraju prema ciljnim/interesnim grupama s ciljem postizanja željenog imidža.
Upotrijebljen kao fiksni strategijski faktor koji deluje kao simbolična jednolikost, korporativni identitet pokušava se izjednačiti sa onim što organizaciju čini jedinstvenom te pokušava ustoličiti njenu istoriju, filozofiju i vednosti.
Osim realnog identiteta organizacije koji se izražava kroz niz realnih, „opipljivih“ varijabli, na perceptivnom nivou paralelno se stvara i identitetni sistem na nivou simbola (proizvodi, usluge, kultura ponašanja) i upravo takav identitetni sistem – simbolna slika utiče na stvaranje impresije, imidža, a bez kontakta sa realnim identitetom. Upravo zbog toga je u struci odnosa s javnošću izuzetno bitno područje semiotike (nešto više u nastavku ).

2.8. Korporativni imidž

Kako bi kreirale svoj identitet, organizacije moraju imati korporativni imidž. To je impresija ili percipirani imidž organizacije utemeljen na znanju i iskustvu potrošača koji se odnose na tu organizaciju. Dok korporativni identitet naglašava fizikalnost organizacije, njen logo, zgrade, uniforme, simbole itd., korporativni imidž se fokusira na percepciji te organizacije.
Različite grupe pojedinaca imaće različite percepcije – deoničari imaju različite percepcije i gledišta od zaposlenih. Svi elementi realnog identiteta (temeljne vrednosti, svrha postojanja, organizacijska kultura, politika organizacije, imidž zaposlenih, proizvodi i usluge, marketinška komunikacija) utiču na stvaranje slike o organizaciji.
Uloga odnosa s javnošću je doprinos uspostavljanju i održavanju korporativnog identiteta i imidža, kao i njihovo izgrađivanje. Posebno, svesnost, pouzdanost i vrednost robne marke moraju biti uspostavljene kao deo korporativnog imidža (pri tome je izuzetno važna komunikacija marketinških i PR stručnjaka).
Primeri organizacija sa snažnim korporativnim identitetima:

• Apple
• BMW
• Coca-cola
• IBM
• Kellogg's
• Kodak
• Intel
• McDonald's
• Mercedes-Benz
• Marlboro
• Motorola
• Microsoft
• Sony
• Shell
• Volvo

 

2.9. Gde se odražava identitet organizacije?

Korporativni identitet se usmerava na mnoštvo „podsetnika“ koje potrošači koriste kada odlučuju o kupovini. Taj se imidž manifestuje u četiri glavna područja:
1) Proizvodi/usluge – kvalitet proizvoda, briga o kupcima i sveukupno ponašanje organizacije.
2) Društvene odgovornosti – sponzorstvo, aktivnosti na nivou zajednice i etičko ponašanje, odnos prema okolini.
3) Okolina – kancelarije, glavne poslovnice, sobe za prezentaciju, prodavnice na malo, hoteli.
4. Komunikacije – promotivna literatura, brošure, godišnji izveštaji, oglašavanje, neposredni marketing, PR kampanje.
Iako prilično nejasni koncepti, izuzetnost (osobitost) i stil su važni delovi korporativnog imidža, posebno za organizacije poput avionskih kompanija i banki koje moraju odavati utisak poverenja i pouzdanosti.


2.10. Prednosti dobrog korporativnog brenda

• Osigurava dugoročni strateški fokus za razvoj robnih marki.
• Usklađuje odnose među zaposlenima.
• Pojačava finansijski rezultat – unapređuje odnose sa investitorima i kupcima
• Uvođenje novih proizvoda i proširivanje robne marke može se učiniti efikasnije i korisnije.
• Izgrađuje javnu podršku i dopridonosi verodostojnosti u periodima krize.
• Unapređuje selekciju kadrova.
• Unapređuje odnose sa poslovnim okruženjem, dobavljačima i drugim interesnim stranama.

2.11. Pozicioniranje

Izuzetno bitan element robne marke i/ili organizacije je i njeno pozicioniranje. To je kreacija i usvajanje pozicije koja organizaciji, instituciji ili individualcu daje kompetetivnu prednost na tržištu.

Šta pozicioniranje uključuje?

• Određivanje kategorije unutar koje organizacija, robna marka ili individualac konkuriše
• Određivanje smisla postojanja, različitih elemenata u poređenju sa konkurencijom u odabranoj kategoriji – izraženo kroz tvrdnju o pozicioniranju.
• Postavljaju se 4 osnovna pitanja: zašto, za koga, kada, prema kome?
Tvrdnja o pozicioniranju (positioning statement):
• Mora biti više od slogana.
• Mora biti opis kompanije koji se pojavljuje spontano na bilo koje pitanje.
• Mora biti takva da ju konkurencija ne može koristiti.
• Ne sme biti ograničena na opis proizvoda.
• U nekoliko pisanih paragrafa mora obuhvatiti suštinu organizacije/branda, filozofiju i zbog čega ona postoji.
• Treba odražavati život, kulturu i vrednosti kompanije.


Efektivno pozicioniranje znači dostizanje suštinske različitosti, koje se može kreirati jedino vremenom, upotrebljavanjem neprestanog i koordiniranog napora koji je praćen i meren.

Vrednosti logo-a, slogana i jezika
Logo pomaže u zaokruživanju identiteta organizacije i deluje kao snažan vizualni signal. Kompanije kao što su Shell, Nestle prilagođavaju i oblikuju svoj logo vremenu u kome posluju, radije nego da ih menjaju u potpunosti. Te promene reflektuju stvaralačku prirodu kompanija.
Konzistentna upotreba grafika i simbola kroz organizaciju, ključna je za snažan korporativni identitet i imidž. Ako se proizvodi nalaze na međunarodnom tržištu, mora se provesti detaljno istraživanje kako bi se osiguralo da su znakovi univerzalno prihvaćeni i shvaćeni.
Dobar logo doprinosi upoznavanju karakteristika i vrednosti korporacije. Odlični primeri takvih logo-a prisutni su kod avio kompanija i veleprodajnih organizacija.
Kompanije kao što su Shell, Kellogs i Nestle takođe su uspele da kreiraju konzistentan globalni logo i korporativni identitet.

Da bi logo danas bio prihvatljiv, mora da ima sledeće karakteristike:
• Da bude savremen i reflektuje vrednosti organizacije;
• Da bude kreativan i distinktivan (uočljiv);
• Da bude razuman i prepoznatljiv na bilo kojem jeziku;
• Da bude privlačan i vizualno jak;


Logo Coca-Cole ne postiže svoj uspeh samo zahvaljujući njegovom kvalitetu, već zahvaljujući njegovoj širokoj zastupljenosti (svuda se može naći).
Logo je element koji se najviše provlači i najviše prožima korporativnu i brand komunikaciju i predstavlja konstantno, kumulativno investiranje koje utiče na percipiranu vrednost svega što dotakne.

Semiotika
Semiotika je studija načina na koji se simboli i znakovi koriste u komunikaciji i postaje sve važnija kako se komunikacijske potrebe korporacija i robnih marki globalizuju. Pri tome je ključno temeljno razumevanje i primena psihologije potreba i identifikacije. Reč „semiotika“ dolazi od grčke reči seme, kao u semeiotikos – tumač znakova.
Dizajn web stranica posebno je važan za uticaj semiotike, posebno njegova globalnost. Dobar nedavni primer semiotičke studije uticaja korporacija kroz slogane je primjer BT-a.
Britanske telekomunikacije preorjentisale su svoje oglašavanje i PR kampanje objedinjavanjem bazičnih podataka istraživanja sa psihologijom i semiotikom. Nijihove kampanje utemeljene su na sloganu „dobro je razgovarati“. Taj slogan stavljao je naglasak na potrebe pojedinaca za komunikacijom i pažnjom, i generalisao pozitivne utiske. Slogan i vizualni prikaz uklonili su polne pristranosti eliminišući ideju o muškom dominantnom „važnom razgovoru“ i ženskom „ćaskanju“. Oglasi BT-a su u novije vreme prethodni naglasak na organizaciju preneli na potrebe pojedinca i porodica.
Robne marke mogu delovati kao kulturni znakovi na četiri nivo-a:
1. Znakovi funkcionalnosti – izražava pouzdanost i ekonomsku ekonomičnost;
2. Komercijalni znak – izražava vrednost – Rolls Royce i Škoda;
3. Socio-kulturalni znak – izražava položaj u društvu i identifikuje potrošača sa ostalim grupama, npr. Zlatni AMEX
4. Mitski znak – izražava mitske asocijacije, npr. Napoleon Brandy

2.12. Slogani i jezik

Organizacije često koriste slogane kojima će ojačati ideje ili utiske o kvalitetu i pouzdanosti svojih proizvoda/usluga. Kroz takve slogane pokušava se prezentovati, interno i eksterno, sama srž i vrednost organizacije kao i njena usmerenost.
Slogan je potpora vizualnim komponentama identiteta, jača obaveštenost ciljnih grupa čime naglašava identitet organizacije, kvalitet proizvoda i usluge, pouzdanost.

Primeri slogana:

• British Airway „the world's favourite airline“ (omiljena svetska aviokompanija);

• Budweiser „the king of beers“ (kralj piva);

• Jaguar „the stuff of legends“ (stvar legendi);

• Hienz, omiljeni američki kečap;

• Heineken, vodeće američko uvozno pivo;

• Coca-Cola, to je ono pravo;

• Visa, kreditna kartica broj 1 na svetu;

• Barilla, italijanska testenina broj 1. ;

• Goodyear, broj 1 u proizvodnji automobilskih guma;

Poređenja, metafore i alegorija se koriste u uspostavljanju simboličkih relacija.


2.13. Ugled organizacije

Ugled organizacije je jedan od najbitnijih elemenata od kojih zavisi uspešnost poslovanja. Ugled se u najjednostavnijem obliku može definisati kao identitet + komuniciranje, što upućuje na zaključak o izuzetnoj važnosti načina i vrsta komunikacija.
Pri donošenju odluka o investiranju, ključni faktori koji utiču na odluku su strategija i leadership organizacije. Zato je bitno imati jasnu viziju, biti konzistentan u svim komunikacijama i transparentno definisati gde se nalazi vrednost za deoničare.

3. KORPORATIVNO BRENDIRANJE (CORPORATE BRANDING):
VAŽNOST STRUKTURE IDENTITETA

Organizacije uvek moraju razmatrati svoj identitet u okviru svoje strukture. Postoje tri glavne strukturalne kategorije:
• Monolitnost;
• Pridružena;
• Brandana;

3.1. Monolitnost

To prevladava kada organizacija prihvati jedno ime kroz svoju strukturu. Svi proizvodi/usluge obeleženi su jednim imenom.
Primeri:
• Shell
• BMW
• Yamaha
• Sony
• BP
• Virgin
• Starbucks
• Rolex
• Matsushita
• Mitsubishi


Pobornici monolitičnosti dominiraju ekonomijom Istočne Azije. Gotovo svaka azijska kompanija (Mitsubishi, Yamaha, Sony, Matsushita) koristi megabrend ili strategiju proširenja linije. Šta je to Mitsubishi? 16 od 100 najvećih japanskih kompanija na tržište iznosi proizvode i usluge pod nazivom Mitsubishi. Sve od automobila, preko poluprovodnika do potrošačke elektronike. Od svemirske opreme do transportnih sistema. Šta je to Matsushita? Isti problem kao sa Mitsubishijem. 8 od 100 najvećih japanskih kompanija na tržištu iznosi proizvode pod nazivom Matsushita. Sve od električne opreme, preko elektronskih proizvoda i komponenti. Od baterija do frižidera.
Upoređujući Japan sa SAD-om, možemo primetiti da 100 vodećih kompanija u SAD-u su prošle godine imale prihode u iznosu od 2,8 bilijardi dolara. Isto tako i 100 vodećih kompanija u Japanu imalo je prošle godine prihod od 2,8 bilijardi $. Prava razlika je u profitu. 100 američkih kompanija ima profit od 6.3 % prodaje u proseku. 100 japanskih kompanija ima profit od samo 1.1 % prodaje u proseku. Tih 1.1 % je prosečan profit u Japanu. Sa tako mnogo kompanija na kritičnoj tački, možemo biti sigurni da mnoge od njih redovno gube novac. Širom Azije ponavlja se isti šablon. Osiona proširenja linija uništavaju brendove. (Kada se brend proširuje umanjuje se njegova moć. Kada se sužava, povećava se njegova moć). Brendovi nisu samo nešto o čemu se razmišlja na marketinškim sastancima. Brendovi su suština same kompanije. Egzistencija kompanije zavisi od izgradnje brendova u svesti. A i egzistencija države. Istočna Azija nema bankovni, finansijski, monetarni ili politički problem. Istočna Azija ima problem sa brendiranjem.

Zakon proširenja

Sa moćnim marketinškim programom, Miller High Life je počeo značajno da pobeđuje vodeći brend Budweiser. Onda je Miller uveo jato brendova koji su proširivali liniju i na mestu zaustavio Miller High Life.
Najlakši način da se uništi brend je da se njegovo ime stavi na sve.
Ne morate da idete u Aziju da biste pronašli primere osionog proširenja linije. Više od 90% svih novih proivoda uvedenih u prodavnice u SAD-u predstavljaju proširenje linije. To je glavni razlog zbog koga su prodavnice zagušene brendovima. (Postoji 1300 vrsta šampona, 200 vrsta žitarica, 250 vrsta bezalkoholnih pića.) Podaci su pokazali da mnoga od tih proširenja linija (barem u supermarketima) stoje na policama i skupljaju prašinu. Istraživanja sprovedena u Kroger supermarketima u Columbusu, država Ohio, pokazala su da od prosečnih 23000 artikala u jednoj prodavnici, 6700 se proda za dan, 13600 za nedelju dana i 17500 za mesec dana, dok 5500 ostaje neprodato čitavog meseca.
Prema industrijskim ekspertima, moć prelazi sa proizvodnje na maloprodaju. Osnovni razlog je proširenje linije. Sa tako mnogo proizvoda koje potrošači mogu da biraju, maloprodaja može da natera proizvodnju da plati za privilegiju da postavi svoje proizvode na police. Ako jedna kompanija neće da plati, uvek se nađe ona koja hoće. Nijedna industrija ne beleži toliko proširenja linije kao industrija piva. Pre lansiranja Miller Lite sredinom sedamdesetih, postojala su 3 glavna brenda piva: Budweiser, Miller High Life i Coors Banquet. Danas su ova 3 brenda prerasla u 16 brendova: Budweiser, Bud Light, Bud Dry, Bud Ice, Miller Regular, Miller High Life, Miller Lite, Miller Genuine Draft, Miller Genuine Draft Light, Miller Regular, Miller Reserve, Miller Reserve Light, Miller Reserve Amber Ale, Coors, Coors Light i Coors Extra Gold. Da li je ovih 16 brendova povećalo svoj deo tržišta u odnosu na onaj koji su držala 3 prvobitna brenda?
Ne baš. Bilo je nekog uspona, ali ne većeg nego što se moglo očekivati. Veliki brendovi uvek pritiskaju male brendove, na isti način na koji su Coke i Pepsi uništili deo tržišta koji je držala Royal Crown Cola.
Da li je dostupnost 16 vrsta Budweisera, Millera i Coorsa povećala potrošnju piva?
Ne. Po glavi stanovnika, potrošnja piva tokom poslednjih 25 godina bila je relatvno niska. (Potrošnja kole u istom periodu je porasla gotovo za duplo.)
Logika nameće da bi bilo potrebno manje brendova. Ali to je logika mušterije. Logika proizvođača je drugačija. Ako obim poslovanja ne vodi nikuda, proizvođač zaključuje da mu je potrebno više brendova da bi održao ili povećao prodaju. Kada poraste prodaja neke određene kategorije, postoje mogućnosti za stvaranje novih brendova, ali proizvođačka logika sugeriše da nisu potrebni. “Odlično nam ide, ne treba nam više brendova.”
Kao rezultat ovoga, tržište je prepuno proširenih linija u poljima gde one nisu potrebne a pati od nedostatka brendova tamo gde su potrebni.
Još jedan od razloga za porast proširenja linija je i prirodni instinkt kompanije da kopira konkurenciju. Zašto je Miller uveo Miller Regular, brend za koji većina pivopija nikada nije ni čula. Zato što Anheuser-Busch ima regular Budweiser, Coors ima regular Coors, a Miller nije imao regular pivo. Na ovaj način razmišlja konkurencija: „Konkurencija sigurno zna nešto što mi ne znamo, hajde da uradimo istu stvar“.
Jedan od razloga što 90% novih brendova predstavljaju proširenje linije je taj što se rezultati mere pogrešnom stranom lenjira. Ona meri samo uspeh proširenja. Nikada ne meri osipanje jezgra brenda.


3.2. Pridružena

Znatan broj kompanija je narastao kroz akvizicije i kompanije uključene u grupu, percipiraju se, bilo kroz vizualnu ili pisanu potvrdu, kao deo te grupe (korporacije). Dobro poznati primeri su Nestle i Kraft. Nestle od nedavno vrši marketing za sve svoje proizvode unutar deset globalnih marki (među kojima je i Perrier, Nescafe). U okviru Krafta se nalazi čuveni brend Milka.
Nescafe je najveći brend instant kafe, čiji naziv predstavlja kombinaciju reči Nestle i Cafe. Pored ovoga, nes je danas sinonim za sve vrste instant kafe. Slogan kompanije je Jedan pravi trenutak – jedan nescafe.
Tridesetih godina prošlog veka Brazil se obratio kompaniji Nestle sa molbom da se pronađe način za čuvanje i industrijsku preradu zrna kafe. U Brazilu su svakodnevno propadale ogromne zalihe kafe zbog nedostatka tehnologije za preradu i čuvanje zrna kafe posle sušenja i početne obrade. Tokom narednih 7 godina Maks Morgentaler i njegovi saradnici su tražili način da naprave „kockicu kafe“, koja bi mogla da sačuva sva svojstva zrna i izdrži dugo čuvanje, a da se kasnije dodavanjem vode pretvori u napitak. Prvog aprila 1938. je prvi put proizveden Nescafe u industrijskim uslovima. Proizvodnja je započeta u švajcarskom gradiću Orb, udaljenom oko 50 km od sedišta Nestle u gradu Vevej.
Danas je Nescafe lider na tržištu kafe u 83 zemlje sveta.
Za vreme Drugog svetskog rata, Nescafe je zbog svog jednostavnog načina pripreme bio toliko popularan među vojnicima, da je sva proizvodnja fabrike u SAD, koja je iznosila oko milion kesica godišnje, odlazila isključivo na snabdevanje vojske. Kompanija Nescafe je zbog ovoga čak dobila i specijalnu nagradu od vlade SAD za organizaciju snabdevanja oružanih snaga.

3.3. „Brandana“

Izvorna kompanija ima seriju robnih marki prividno nepovezanih sa korporacijom i sa drugim kompanijama. Dobar primjer je Procter & Gamble. Posebno je važno istaći da kod robe široke potrošnje temeljna racionala strukture obeleženosti jeste činjenica da odvajanje korporatinog imena od proizvoda omogućava kompaniji plasiranje konkurentskih robnih marki na tržište. Takođe, s obzirom na mogućnost neuspeha proizvoda na tržištu, bilo koji neuspeh ne može se direktno povezati sa izvornom kompanijom.
Da li je brendu Tide potrebna korporativna podrška imena kompanije, Procter & Gamble. Verovatno nije. Da li će korporativna podrška nauditi brendu? Verovatno neće. Korporatvina odobrenja su rezervisana prvenstveno za trgovinu, a ne za prosvetljivanje potrošača.
Zakon kompanije : Brendovi su brendovi. Kompanije su kompanije.
Ništa ne stvara takvu konfuziju u procesu brendiranja kao posebno korišćenje imena kompanije.
Da li bi ime kompanije trebalo da dominira nad nazivom brenda?
Na primer: Microsoft dominira nad Microsoft Wordom.
Da li naziv brenda treba da dominira nad imenom kompanije?
Na primer: Tide dominira nad Procter&Gamble.
Ili bi im trebalo pridati istu važnost?
Na primer: Gillette Sensor.
Odluka o tome kako koristiti naziv kompanije je u isto vreme i jednostavna i komplikovana. Jednostavna, zato što su zakoni tako precizno određeni. Komplikovana zato što se većina kompanija ne pridržava jednostavnih zakona brendiranja i na kraju završi sa sitemom koji se opire logici i rezultira u beskrajnim debatama između kompanije i brenda. Ime brenda bi trebalo da gotovo uvek ima prednost u odnosu na naziv kompanije. Na primer relacija Delta Maxi. Maxi diskont ima prednost u odnosu na ime kompanije Delta. Potrošači kupuju brendove, oni ne kupuju kompanije. Stoga, kada se ime kompanije koristi samo kao naziv brenda (GE, Coca-Cola, IBM, Xerox, Intel), potrošačije ta imena doživljavaju kao brendove.
Kada se kombinuju ime kompanije i ime brenda na jasan i dosledan način, naziv brenda je osnovni naziv a ime kompanije se doživljava kao sekundarno ime: General Motors Cadillac, Čukarički Stankom, Delta Generali, Delta Maxi.
Jednostavno posmatranje pokazuje kako potrošači retko koriste naziv kompanije... kada im je na raspolaganju samostalan brend. “Kako vam se sviđa moj novi Kadilak?” Niko ne kaže,”Kako vam se sviđa moj novi General Motors luksuzni automobil?” ili „Bio sam u Maksiju.“ Niko neće reći, „Posetio sam Delta Maxi“ ili bar većina navijača fudbalskog kluba Čukarički Stankom će reći da navija za Čukarički, Čuku, retko ko će navesti pun naziv.
Imajući ovo u vidu, kompanija je kompanija sve dok se njeno ime ne koristi kao brend. Brend je brend. U tome je razlika. Kompanije je organizacija koja proizvodi određeni brend. Ona nije sam taj brend. Microsoft nije Word, Procter & Gamble nije Tide. Zepter nije samo posuđe, Microsoft proizvodi mnoge proizvode, a jedan od njih je Word. Procter & Gamble proizvodi mnoge proizvode, a jedan od njih je Tide, dok Zepter pored toga što se bavi izradom posuđa nudi i osiguranje.
Iako ovo ima smisla, ne predstavlja uobičajenu strategiju brendiranja. Osim ako ne postoje prinudni razlozi da se drugačije postupa, najbolja brending strategija trebalo bi da bude korišćenje imena kompanije kao naziv brenda.
Zippo Korporacija proizvodi Zippo brend. Coca-Cola Company proizvodi Coca-Cola brend. Uredno, jednostavno, direktno, lako razumljivo.
Šta je Coca-Cola?
Šta je Zippo?
Prosečni kupac kada čuje ime ovih brendova, odnosno ime korporacije pomisli na: Kolu (tamnu, slatku, crvenkasto smeđu tečnost- sok) odnosno upaljač otporan na vetar.
S drudge strane, kada pogledamo zaposlene u Coca-Coli ili Zippo-u, odgovor je drugačiji. To je ime koje stoji na platnom čeku. To je “moja kompanija”. I menadžeri su, takođe, zaposleni. Zbog toga je menadžment prokompanijski orjentisan. A potrošači su orjentisani prema brendu.
Pogled iznutra je portpuno drugačiju nego pogled spolja. Menadžeri moraju stalno da se podsećaju da je potrošačima stalo samo do brendova, a ne do kompanija. Brend nije samo ime koje proizvođač stavlja na pakovanje, to je sam proizvod. Za potoršača, Coca-Cola je, prvenstveno, tamna, slatka, crvenkasto smeđa tečnost. Naziv brenda je reč koju potrošači koriste da bi opisale tu tečnost. Ono što je u boci je najvažniji aspekat procesa brendiranja. Coca-Cola je brendiranje same tečnosti. To nije kola koju pravi kompanija Coca-Cola. Ta kola je Coca-Cola, ono pravo. Ova osobenost je srž efektne brending strategije.
Kompanija koja istinski razume brending sa gledišta potrošača, ne bi nikada uvela u prodaju proizvod nazvan “New Coke”. Kako može da postoji nova, možda i bolja Coke? Kako je moguće da je prava stvar bila loša? Isto tako, Rolex nije naziv brenda jednog skupog sportskog ručnog sata koji proizvodi Rolex Watch Company Ltd. Rolex je ono što stavljamo na ruku.
Zepter je ono uz pomoć čega kuvamo jela.
Sintelon je ono što nam pomaže da zalepimo nešto.
Većina problema koji uključuju sukob imena kompanije i naziva brenda, mogu se rešiti odgovorom na dva pitanja:
Šta je naziv brenda?
Koji je naziv onoga što se nalazi u pakovanju?
Najbolje bi bilo da su oba naziva ista ili postoji veliki problem.
Šta se dešava ako se istovremeno koristite i ime kompanije i naziv brenda na pakovanju. Na primer: Microsoft Excel. “Microsoft” deo naziva je suvišan. Niko sem Microsofta ne pravi Excel Software. Takođe uzmimo primer „Delta Maxi diskont“, gde je „Delta“ deo potpuno nepotreban. Pošto potrošači imaju običaj da pojednostavljuju imena koliko je god to moguće, Microsoft Excel ubrzo postaje Excel, a Delta Maxi postaje Maxi diskont. “Hajde da kupimo Excel.” , „idemo u Maxi diskont“.
Microsoft Word je druga stvar, kao i Delta City. “Word” i „ City“ su generičke reči. Šta više, mnogi od Microsoftovih i Deltinih konkurenata su koristili reči “word” i „city“ u nazivima svojih proizvoda i brendova. WordPerfect, WordStar, CityStar, CityRecords itd. Kao rezultat toga, potrošači su skloni da koriste puno ime proizvoda, “Microsoft Word”, odnosno tržnog centra „Delta City“. Ovo ne mora obavezno biti dobro sa gledišta kompanije. Opšte pravilo je da naziv brenda bude što kraći i da se što lakše pamti.
Šta više, uvek postoji interesovanje za trgovinu (što uključuje maloprodaju i distributere) i kompaniju koja stoji iza brenda. Na primer, odakle da naručimo Tide?
Za mnoge brendove jedini odgovor je da stave ime kompanije malim slovima iznad naziva brenda. Potrošači koji su izuzetno motivisani da koriste samo naziv brenda, teško da će primetiti naziv kompanije. Pa ipak trgovina i današnji sve sofisticiraniji potrošači biće u mogućnosti da lako otkriju naziv kompanije koji se krije iza naziva brenda.
Opasnost se, naravno, skriva unutar korporacije.
Primer toga možemo naći kod kompanije Gillete. Oba Gilletova brijača i Trac II i Atra su uvedeni na tržište sa malim “Gilleete” iznad naziva brenda. Onda su stigli Sensor i Astra plus i kompanija je odlučila da ime “Gillette” bude iste veličine kao i “Sensor” i „Astra Plus“. To nije bila dobra ideja. Ime brenda trebalo bi da dominira nad imenom kompanije. Sa Match 3, Gillette se vratio u prvobitno stanje. Naziv Match 3 dominira.

Ni o jednom problemu brendiranja nije toliko raspravljano kao ispravnoj ulozi i funkciji imena kompanije. Pa ipak, u većini slučajeva to i nije problem. Sam brend bi trebalo da predstavlja fokus naše pažnje. Ako se mora upotrebiti naziv kompanije, treba ga upotrebiti, ali to treba učiniti na odlučno sekundaran način.

LITERATURA


[1] Momčilo Milisavljević, Prof. dr »Marketing«, Savremena administracija, Beograd 1980.
[2] Beba Rakić, »Ponašanje potrošača«, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2002.
[3] Branko R. Maričić, prof. dr. »Ponašanje potrošača«, Savremena administracija Beograd,
[4] Lindstrom Martin, » Brand sense » (Osećaj za brend) ,2007;
[5] Milutin Korčmaroš, »Psihologija kupovanja i prodaje robe «, Školska knjiga, Zagreb 1972.;
[6] Mike Faulkner, »Customer Management Excellence - Successful Strategies from Service Leaders«, John Wiley & Sons Ltd, England, 2003.;
[7] Rakita Branko, «Brend menadžment»,. Savremena administracija, Beograd, “07.;
[8] Izbor najznačajnijih članaka iz oblasti marketinga usluga (Journal of Service
Marketing, Harvard Business Review i drugi časopisi);
[9] Nicholas Ind, The Corporate Brand, Palgrave Macmillan, London, 1997

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi