POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MEDICINE
 

Неуроендокрини систем

Endokrini sistemНеуроендокрини систем се састоји од хипоталамуса и хипофизе и налази се под утицајем неуротрансмитера и неуропептида који регулишу ослобођање хипоталмусовог хормона који се процесом инхибиције лучи у крвне судове и тако спаја хипоталмус и хипофизу. И налази се у мећумозгу (diencephalon) .
У ендокриним жлездама се под утицајем информација из спољашње или унутрашње средине синтетишу хормони који су у ствари одговор на те информације. Овим путем регулишу се многе активности: метаболизам, сексуалне активности, раст, метаморфоза, количина воде и минерала у организму и др. Поред ендокриних органа хормоне луче и неке нервне ћелије – неуросекреторне ћелије.
Ендокрине жлезде кичмењака су различитог порекла – неке настају од ждрелног епитела (штитна, грудна жлезда), друге су у блиској вези са мозгом (хипофиза, епифиза), док се треће развијају у области бубрега (надбубрежне жлезда).
Унутрашње лучење као споредну функцију могу вршити и извесни други органи: јетра, панкреас, поједини делови црева, бубрези, срце, а значајну ендокрину функцију имају и полне жлезде.

ХИПОФИЗА


HipofizaНормална хипофиза са својим дуралним омотачем тежи од 0,5 до 0,9 грама код одраслог мушкарца и нероткиња. Смештена је у удубљењу, турском седлу, клинасте кости. Спојена је помоћу инфундибулума са хипоталамусом. Састоји се, код човека, из три режња:
-предњег (аденохипофиза),
-средњег (интермедијарни) и
-задњег (неурохипофиза).

Нерни спојеви повезују задњи режањ са базом мозга јер је функционалног значаја, пошто петељка садржи супраоптикохипофизарни тракт. Ова влакна настају из извесних једара хипоталамуса, нарочито супраоптичких, а у мањој мери и паравентрикуларним. Влакна се гранају по читавом задњем режњу и завршавају близу зидова крвних судова.

Аденохипофиза

Лучи две групе хормона:
соматотропни хормон (хормон раста) који регулише раст и развој организма;
тропини (стимулини) који делују на рад других жлезда;у њих спадају:
-тиреотропни хормон (TSH) – симулише лучење штитне жлезде;
-аденокортикотропни хормон (ACTH) – стимулише рад коре надбубрежне жлезде;
-фоликулостимулирајући хормон (FSH) – симулише развој фоликула јајника и лучење естрогена; код мушкарца условљава сперматогенезу;
-лутеостимулирајући хормон (LH) – стимулише лучење полних хормона: код жене прогестерона, а код мушкарца тестостерона;
-лутеотропни хормон (LTH) или пролактин – изазива лучење млека код жена.

Неурохипофиза

Представља место где се депонују хормони створени у хипоталамусу. То су:
-антидиуретични хормон (вазопресин) – који стимулише реапсорпцију воде из примарне мокраће чиме се смањује излучивање дефинитивне мокраће;
-окситоцин – појачава контракције материце приликом порођаја и навирање млека


ХИПОТАЛАМУС


HipotalamusХипоталамус има важну улогу у интеграцији парасимпатичког и активност симпатичког нервног система, и може да на тај начин утиче на широк спектар функција, укључујући и рад срца, крвни притисак, васкуларне реакције, и метаболизма глукозе. Хипоталамус је умешан у регулацији биолошких ритмова по интеракције са хипоталамус језгра. Хипоталамус регулише метаболизам масти, унос хране и учествује у синтези протеина, лептина и неуропептида.

Смањена секреција гонадотропинo-ослобађајућег хормона (ГнРХ) из хипоталамусовог неурона доводи до пада лутеинизирајућег хормона. Ово је примарни фактор губитка репродуктивног циклуса код жена и, у сарадњи са губитком јајника фоликула, доприноси паду нивоа естрогена код жена. Ове последње промене доводе до атрофије секундарног репродуктивног ткива. Смањена секреција ГнРХ код мушкараца такође доприноси смањењу нивоа ЛХ и андрогена и одговарајућег губитка мишићне масе и репродуктивних функција.

Ендокрини панкреас


Између жлезданих мешкова егзокриног панкреаса распоређена су Лангерхансова острвца која се састоје од 3 типа ћелија α, β и γ, од којих β ћелије луче инсулин (инсула = острво), а α луче глукагон. Ова два хормона делују антагонистички на метаболизам гликозе – инсулин смањује, а глукагон повећава концентрацију гликозе у крви. При недостатку инсулина долази до хипергликемије (повишен ниво шећера у крви) што изазива шећерну болест.

ШТИТНА ЖЛЕЗДА


Stitna zlezdaШтитаста (Штитна) или тиреоидна жлезда је жлезда са ендокриним лучењем, која се налази у вратном пределу и секретује хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива.,C“ ћелије штитасте жлезде секретују хормон калцитонин, чија је улога у регулацији концентрације калцијума у крви и има антагонистичко дејство паратхормону, кога луче параштитасте жлезде.
На рад штитне жлезде утиче аденохипофиза преко TSH. Тироидеа лучи тироксин, тријодотиронин и тирокалцитонин, хормоне за чију је синтезу неопходан јод. Тироксин и тријодотиронин утичу на физички и психички раст и развој. Тиреокалцитонин снижава ниво калцијума у крви и заједно са паратхормоном и витамином Д регулише окоштавање костију.

ПАРШТИТАСТА ЖЛЕЗДА

Параштитне жлезде су скуп од четири ендокриних жлезда тј. жлезда са унутрашњим лучењем које се налазе уз штитну жлезду (тиреоидну), утичу на повећање јона калцијума у крви и активира витамин D. Без њих нема живота јер регулишу калцијум у костима, те су битне за моторне способности. Регулишу калцијум и фосфор у организму, луче парат хормон. У недостатку калцијума или смањеног лучења хормона ове жлезде долази до појаве рахитиса односно поремећаја у развоју костију.

Надбубрежне жлезде

Надбубрежне жлезде се налазе на горњим половима бубрега. Састоје се из два дела, коре и сржи, који се међусобно разликују и по пореклу и по функцији.
Кора лучи следеће групе хормона:
-минералокортикоиде: алдостерон, кортикостерон, који регулишу промет минерала (посебно натријума и калијума) и воде, чиме одржавају хомеостазу; називају се хормони који чувају живот;
-гликокортикоиде: међу њима је најактивнији кортизол; регулишу промет угљених хидрата, протеина и липида;
андрогене и естрогене хормоне који утичу на развој полних органа у дечијем узрасту.
Срж надбубрежне жлезде лучи адреналин и норадреналин. Њихово дејство је слично дејству симпатичког нервног система – убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак итд.

Полне жлезде


Рад полних жлезда је под утицајем аденохипофизе.
Ендокрина улога тестиса огледа се у активности Лејдигових ћелија које луче тестостерон и андростедион (мање количине). Тестостерон у пубертету доводи до раста полних органа (примарне полне одлике) и развића секундарних полних одлика.
Оваријум лучи естрогене и прогестерон. Естрогени у пубертету утичу на развој полних органа и секундарних полних одлика. Оба хормона регулишу менструални циклус. Прогестерон има улогу и у трудноћи коју одржава док се на образује плацента. Тада плацента преузима улогу одржавања трудноће лучењем ових хормона.

Болести неуроендокриног система


Неке од промена у неуроендокрином систему могу да се односе на губитак неурона и синапси, генетске грешке или производњу слободних радикала, што доводи до прогресивних аберација у неуронима и доприносе неуроендокрином старењу. Као резултат тога, неуроендокрина теорија старења је јединствена у односу на друге теорије старења. Неуроендокрине промене се, у многим случајевима, не сматрају примарним узрочницима фактора биолошког старења, већ се сматрају медијаторима старења који су покренули мобилне промене у одређеним субпопулацијама неурона или система који блиско сарађују са хипоталамусовим неуроном. Годинама је пад раста-лучење хормона који доводи до смањења инсулина-сличан фактор раста-1 (ИГФ-1) производње у јетри и осталим ткивима. Губитак анаболицких хормона доприноси општем паду целуларне синтезе протеина, скелетних мишића маса, имуног система, и когнитивних способности код глодара, нељудских примата и људи. Смањење раста хормона отппуштеног из хипофизе резултира оштећењ ослобађеног хормона раста-ослобађајућег хормона и повећано ослобађање соматостатина (инхибитор раста хормона) из хипоталамусовог неурона. Повећано лучења АЦТХ и надбубрежног хормона кортизола, као одговор на стрес доприносе атрофијеилалном губитку неурона, као и опадања когнитивне функције. Повећан ниво глукокортикоида доприноси старењу мозга,промене у лучење хипоталамусовог хормона са годинама доводи до недостатке у лучење неуротрансмитера мозга. Активност допамина и норепинефрина опада са узрастом, као и акутних и хроничних процедуре које се користе за повећање нивоа ових неуротрансмитера. Истраживања су показала повећано ослобађање хормона раста и рестаурацију неких аспеката репродуктивне функције у старијем добу у одговору на Л-допа, допамин и норадреналин прекурсора. Дефицити у регулисању ових критичних хормонских система доприносе погоршању ткива и функција су несумњиво важан фактор у старости болести и неспособности.


ЗАКЉУЧАК

Неуроендокрини систем има важну улогу у функционисању и нормалном раду целог организма. Хипофиза која лучи различите врсте хормона и утиче на рад многих жлезда, незамењив део у љутском телу и целом неуроендокрином систему.
Без ње се не може нормално функционисати и ниједан процес неможе правилно бити одрађен. Жлезде помажу да се нормално одвија функционисање репродуктивних органа органа за лучење и варење хране итд.кроз лучење одређених хормона. Ни овај систем нису мимоишле опасности од тешких инфективних болести које захтевају дуго и предано лечење.


Литература

1. Davidoff, L. M: Surgery 1944 ( endokrinoloski aspekti)
2. Internet izvori Wikipedia
3. W. A .D. Anderson “Patologija knjiga prva “ Naucna knjiga Beograd 1975,,
4. W. A .D. Anderson “Patologija knjiga druga” Naucna knjiga Beograd 1975.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi