POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MEDICINE
 

BAKTERIJE IZAZIVAČI BOLESTI


Pod bolestima koje se prenose putem hrane se smatra svaka bolest koja je povezana sa hranom ili kod koje je uzročnik unijet u organizam preko hrane. Pod pojavom takve bolesti smatra se slučaj kada dvije ili više osoba dožive sličnu bolest, obično gastrointestinalnu, posle jedenja obične hrane, ako analize ukažu na to da je izvor bolesti hrana. Najčešći izazivači trovanja hranom su: Salmonela i Campylobacter species, Staphylococcus aureus, Clostridium perfingens, Clostridium botulinum, Listeria monocytogenes, Escherichia coli, Shigella, Vibrio i Yersinia enterocolitica.
Pod trovanjem hranom se podrazumijeva bolest izazvana konzumacijom hrane koja sadrži toksine mikroorganizama ili hemijske otrove. Trovanje hranom izazvano toksinima bakterija se naziva intoksikacijom izazvanom hranom. Bolesti izazvane djelovanjem mikroorganizama po broju nadmašuju one koje su porijeklom od hemijskih uzroka. Bolesti koje nisu izazvane bakterijskim nusproizvodima, kao što su otrovi, već zbog unosa infektivnih mikroorganizama, kao što su bakterije, rikecije, virusi ili paraziti se nazivaju infekcijama putem hrane. Bolesti koje se prenose putem hrane izazvane kombinacijom intoksikacije hranom i infekcije hranom se nazivaju toksikoinfekcijama hrane. Kod ove bolesti patogene bakterije se razvijaju u hrani.


2. Aeromonas hidrophyla


Aeromonas hidrophylaAeromonas hidrophyla je fakultativna anaerobna, gram-negativna štapićasta bakterija koja se kreće uz pomoć biča na jednom kraju.Opseg temperature na kojoj se razvija je od 4°C do 43°C sa optimalnom temperaturom na 28°C. Opseg pH je od 4,5 do 9,0, a maksimalna koncentracija soli na kojoj može doći do razvoja je 4,0% .Ovaj mikroorganizam je izolovan u sirovom mleku, siru, sladoledu, mesu, svežem povrću, ribama, ostrigama, i drugim morskim plodovima.A. hydrophila može izazvati gastroenteritis kod ljudi i infekcije kod pacijenata kojima je imuni sistem narušen lečenjem od raka.


3. Bacillus cereus


Bacillus cereusBacillus cereus je gram-pozitivna, štapićasta, aerobna bakterija koja formira spore i široko je rasprostranjena.Iako su neke vrste ovog mikroorganizama psihrotropične i sposobne da rastu i na temperaturama od 4 do 6°C, većina se razmnožava na temperaturama od 15 do 55°C sa optimalnom temperaturom od 30°C. Pošto ovaj mikroorganizam formira spore, on je otporan na toplotu. Većina spora ima umerenu otpornost, ali neke imaju i povećanu otpornost na toplotu. Opseg pH u kojem se ove bakterije razvijaju je od 5,0 do 8,8. Od 34 vrste koje čine rod Bacillus, samo su dvije, B. anthracis i B. cereus, opisane kao patogene. B. cereus može proizvoditi termolabilan enterotoksin koji uzrokuje dijareju (dijaretički), i termostabilan toksin koji u ljudi uzrokuje povraćanje (emetički). Dijaretički tip ima relativno blage simptome, kao što su dijareja i bol u stomaku koji se javljaju 8 do 16 sati posle infekcije i može da traje približno 6 do 24 sata. U emetičkom tipu bolesti izazvane sa B. cereus, simptomi su pre svega povraćanje (koje se javlja od 1 do 6 sati nakon infekcije i traje 24 sata ili manje), mada se takođe može javiti i dijareja. Emetički toksin B. cereusa se izlučuje u hranu i, kao i kod Streptococcus faecalis, on je otporan na toplotu. Emetički oblik koji je ozbiljniji od dijaretičkog tipa . Spore B. cereus su elipsoidne i smeštene su centralno do subterminalno. Spore germiniraju u rasponu temperature od 8 do 30°C. Spore sojeva koji su izazivači trovanja hranom imaju višu otpornost na dejstvo povišene temperature, pa su sposobniji preživeti postupak kuvanja..


4. Clostridium botulinum


Clostridium botulinumOvaj mikroorganizam je anaerobna, gram-pozitivna, štapićasta bakterija koja formira spore i stvara gasove i pre svega se nalazi u zemljištu.Optimalna temperatura za razvoj je od 30 do 40°C. Temperature na kojima se razvija ova bakterija se normalno kreću od 10 do 50°C, osim za tip E, koji se najbolje razvija na temperaturama od 3,3 to 45°C.Pošto se Clostridium botulinum može javiti u zemljištu, takođe je prisutan i u vodi. Stoga su morski plodovičešći izvor botulizma od ostale životinjske hrane. Međutim, najveći potencijalni izvor botulizma su povrće i voće koje se koristi za pravljenje zimnice sa malim ili umerenim dodatkom kiselina. Pošto je ova bakterija anaerobna, konzervirana i vakuumirana hrana su takođečest izvor botulizma. Konzervisane namirnice koje su naduvene ne bi trebalo da se jedu, jer do naduvenosti dolazi kao rezultat pojave gasa koji proizvodi bakterija.
Botulizam je bolest koja se prenosi putem hrane, a rezultat je unošenja toksina koji proizvodi Clostridium botulinum tokom svog razvoja u hrani. Trenutno se zna za osam različitih toksina botolinum-a koji su serološki klasifikovani .Veoma jak toksin (drugi po jačini biološki toksin koji je poznat ljudima) koji proizvodi ovaj mikroorganizam utiče na periferni nervni sistem žrtve. Mala deca mogu biti pogođena ovom bolešću unosom već samo 10 do 100 spora koje se zatim razmnožavaju u crevnom traktu i proizvode toksin. Smrt se javlja u približno 60% slučajeva zbog prestanka rada respiratornih organa. Karakteristike botulizma, uključujući simptome, vreme inkubacije, hranu koja je u pitanju i preventivne mere, kao i drugihčestih izazivača trovanja hranom su prikazane u tabeli.
Spore Cl. botulinum rezistentnije su na zračenje u poređenju sa vegetativnim ćelijama najvećeg broja mikroorganizama, pa ih nije praktično u namirnicama inaktivisati zračenjem. Otpornost na zračenje zavisi od tipa Cl. botulinum. Proteolitički tipovi A, B i F su najotporniji. Spore Cl. botulinum takođe su otporne na delovanje etilen oksida, ali ih inaktiviše delovanje halogenih sredstava za sanitaciju i vodonik peroksid. Vodonik peroksid se upotrebljava za sanitaciju površina pri aseptičkom pakovanju, a halogenovana sredstva za sanitaciju upotrebljavaju se u rashladnoj vodi u industriji konzervisane hrane.


Tipovi toksina botulinuma (Marriott & Gravani, 2006):

Tip:    

Karakteristike:

A Toksin je otrovan za ljude; ovo je najtipičniji uzročnik botulizma u SAD
B Toksin je otrovan za ljude;češće se pronalazi nego tip A,
u zemljištima širom sveta
C1 Toksin je otrovan za plovke, ćurke, i pojedine sisare, ali ne i za ljude
C2 Toksin je otrovan za plovke, ćurke, i pojedine sisare, ali ne i za ljude
D Toksin je odgovoran za trovanje stoke putem stočne hrane, ali je retko otrovan za ljude
E
Toksin je otrovan za ljude; obično se nalazi u ribi i proizvodima od ribe
F
Toksin je otrovan za ljude; tek nedavno je izolovan i veoma je redak
G Toksin je otrovan ali se retko nalazi

.
Kako bi se sprečio botulizam ključno je sprovoditi efikasnu sanitaciju, odgovarajućečuvati hranu u frižiderima i vršiti temeljnu termičku obradu hrane. Ovaj toksin je relativno labilan na toploti, ali su bakterijske spore veoma otporne na toplotu i potreban je ozbiljan tretman zagrevanjem kako bi se one uništile. Termička obrada na 85°C tokom 15 minuta deaktivira toksin.

5. Clostridium perfingens


Clostridium perfingensClostridium perfringens je anaerobna, gram-pozitivna bakterija štapićastog oblika, koja stvara spore i tokom razvoja proizvodi raznovrsne toksine i gasove.
Ovaj mikrob se razmnožava na temperaturama u opsegu od 15 do 50°C sa optimalnom temperaturom od 43 do 46°C. Optimalni opseg pH koji pogoduje razvoju je od 6,0 do 7,0, ali se mogu razviti na pH 5,0 do 9,0. Spore različitih vrsta ovog mikroorganizma imaju različitu otpornost na toplotu. Neke spore su uništene za nekoliko minuta na 100°C, dok je za uništavanje drugih potrebno od 1 do 4 sata na ovoj temperaturi. Clostridium perfringens se najefikasnije može kontrolisati brzim hlađenjem skuvane i termički obrađene hrane. Hladno skladištenje na -15°C u periodu od 35 dana omogućava uništavanje 99,9% ovih mikroorganizama.
C. perfringens, pored ostalih toksičnih supstanci, sintetiše i pet egzotoksina, koji su letalni za čoveka. Do njihove sinteze dolazi nakon 12 do 16časova rasta C. perfringens pri temperaturi od 33°C. C. perfringens uzročnik je raznih oboljenja kod ljudi.česte su alimentarne toksikoinfekcije, pre svega u uslovima kolektivne ishrane, izazvane ovom vrstom bakterije. Pomenuto oboljenje najčešće je posledica konzumiranja nedovoljno kuvanog ili na drugi način toplotno obrađenog mesa, a ispoljava se u vidu mučnine, povraćanja i drugih tegoba gastro-intestinalnog trakta. Pored navedenog, C. perfringens izazivač je gasne gangrene i drugih oboljenja .
Clostridium perfringens i njegove spore su izolovane u mnogim namirnicama – posebno u crvenom mesu, živinskom mesu i morskoj hrani. Osim povrća i voća, u koje spore dolaze iz tla, hrana životinjskog porekla kontaminirana je sporama u toku klanja, koje su se nalazile u okolini ili su bile zaostale u probavnom sistemu .Kao i kod salmonele, mora biti unet veliki broj aktivnih bakterija da bi došlo do pojave bolesti. Pojava bolesti koja je izazvana Clostridium perfringens bakterijom se obično može sprečiti stalnim odgovarajućim sanitarnim merama kao i odgovarajućim temperaturama skladištenja (<2°C)


6. Campylobacter


CampylobacterCampylobacter je gram-negativna, spiralno uvijena štapićasta bakterija koja ne formira spore, a kreće se pomoću bičeva. Rod Campylobacter sadrži 15 vrsta, a od najvećeg značaja za humanu medicinu su C. jejuni i C. coli. Campylobacter se najčešće nalazi kao redovan stanovnik gastrointestinalnog trakta divljih i domaćih životinja. Pošto se mogu naći u fekalijama, meso može biti zaraženo tokom klanja životinja, ako nisu primenjene sanitarne mere. Campylobacter jejuni je takođe pronađen u mleku, jajima i vodi koja je bila u dodiru sa životinjskim fekalijama.Kada je otkrivanje i izolovanje ovog mikroorganizma poboljšano, postalo je jasno da je on uzrok mnogih pojava bolesti koje se prenose putem hrane. Ovaj mikroorganizam se sada smatra jednim od najčešćih uzročnika bakterijske dijareje i drugih bolesti, a sve je više dokaza da je i jedan od izazivača pojave ulcera (čireva).
. Simptomi težeg oblika ove bolesti mogu biti bol u mišićima, vrtoglavica, glavobolja, povraćanje, grčevi, bol u stomaku, dijareja, temperatura, iscrpljenost i delirijum. Dijareja se obično javlja na početku bolesti ili nakon pojave temperature. Krv u stolici se povremeno javlja 1 do 3 dana nakon dijareje. Bolest obično traje 2 do 7 dana.
Iako je smrtni ishod rijedak, može doći i do toga.Većina slučajeva kampilobakterioze je sporadična i nije masovna. Većina infekcija javlja se sporadično ili u vidu malih porodičnih epidemija. Epidemije širih razmera javljaju se izuzetno retko, ali mogu imati teške posledice. Epidemije koje su zahvatile nekoliko hiljada ljudi u SAD, Velikoj Britaniji i Skandinaviji nastale su uglavnom konzumiranjem zagađene vode i svežeg mleka. Jedna hidrična epidemija opisana je 1985. godine u Beogradu.


7. Escherichia coli


Escherichia coliEscherichia coli je gram-negativna, štapićasta, fakultativno anaerobna bakterija. Otkriveno je četiri serološka tipa E. coli i to: enterohemoragični (0157:H7), enterotoksigeni (ETEC), enteroinvazivni (EIEC), enteropatogeni (EPEC).Ešerihija koli može da se razvija na temperaturama od 8 do 44,5°C sa optimalnom temperaturom od 30 do 42°C. Stope rasta su slične na pH vrednostima između 5,5 i 7,5, ali brzo opadaju kada je veća kiselost, iako ovaj patogen preživljava i niske pH vrednosti. Minimalni pH za Escherichia coli je od 4,0 do 4,5. Preživljavanje Escherichia coli u kiseloj hrani je važno, pošto je nekoliko pojava bolesti bilo povezano sa niskim stepenom preživljavanja u kiseloj hrani, kao što su fermentisane kobasice, jabukovo sirće i sok od jabuke. Ovaj patogen je u eksperimentalnim uslovima preživeo nekoliko nedelja u različitoj kiseloj hrani, kao što su majonez, kobasice i jabukovo sirće. Preživljavanje u ovoj hrani se produžilo kada je ona držana na temperaturi frižidera. E. coli spada u prilično otporne mikroorganizme.
Glavni izvor svih serotipova E. coli je čovek. Ovaj mikroorganizam se nalazi u fekalijama stoke i može zaraziti meso tokom obrade. Veoma je važno utvrditi metode koje se primenjuju tokom klanja stoke i obrade mesa kako bi se kontrolisalo razmnožavanje ovog patogena.
Pojave hemoragičnog kolitisa i hemolitične uremije izazvane sa Escherichia coli,čine da se ovaj patogen smatra veoma opasnim. Nepoznato je kako je ovaj mikroorganizam mutirao iz obične E. coli, ali neki naučnici pretpostavljaju da je preuzeo gene od šigele, koja izaziva slične simptome. Escherichia coli, sa somatskim (o) i flagelarnim (H) antigenima je otkrivena kao ljudski patogen nakon izbijanja dva hemoragična kolitisa 1982.
Enterotoksigeni sojevi E. coli (ETEC) sintetišu različita toksična jedinjenja, od kojih je za čovjeka najznačajniji enterotoksin. Ovaj toksin po sastavu je lipopolisaharid i sastoji se od dve komponente: termolabilne i termostabilne. Termostabilna komponenta otporna je na visoke temperature i njegova struktura narušava se tek na 100°C nakon 30 min. delovanja. Termolabilni deo ovog toksina osetljiv je na povišenu temperaturu, što je dobro jer je odgovoran za kompletno dejstvo toksina. Uništava ga temperatura od 65°C u trajanju od 30 min.Enterotoksin E. coli po svom delovanju sličan je enterotoksinu Vibrio cholerae, uzročniku kolere. Pod njegovim dejstvom dolazi do povlačenja vode iz tkiva organa u lumen creva, što ima za posledicu gubitak velike količine vode, dehidrataciju i demineralizaciju organizma. Kod bolesnika dolazi do pojave proliva, mučnine sa ili bez povraćanja i opšte malaksalosti. Enteropatogeni sojevi E. coli (EPEC) ne stvaraju toksične supstance. Kod čovjeka izazivaju akutni gastroenteritis. Znaci oboljenja slični su onima nastalim usled dizenterije. Kod obolelog manifestuju se abdominalni grčevi,česti prolivi, a u izmetu se može konstatovati prisustvo krvi, gnoja, sluzi i mnogobrojnih leukocita. Enteroinvazioni sojevi E. coli (EIEC) izazivači su dijarejalnih oboljenja.


8. Listeria monocytogenes


Listeria monocytogenesOvaj mikroorganizam je fakultativno anaerobna, gram-pozitivna, mikroaerofilna (5 do 10% CO2) bakterija koja ne proizvodi spore. L. monocytogenes prepoznata je kao važan patogen kod ljudi i životinja, u zadnje dve decenije postala je predmet zanimanja medicinske, veterinarske i prehrambene mikrobiologije.
Može se razmnožavati unutar velikog raspona pH-a (4,3 – 9,6) i temperature (1 – 45oC), i izrazito je otporna prema visokim koncentracijama NaCl-a (do 12%). Ovi parametri omogućavaju listeriji preživljavanje različitih postupaka koji se koriste tokom obrade namirnica. Pored ovoga i sposobnost razmnožavanja na temperaturama skladištenja (+4°C),čine da ovaj mikroorganizam predstavlja veliki problem u prehrambenoj industriji, te potencijalnu opasnost za ljudsko zdravlje.Optimalan opseg temperature za razmnožavanje ovog mikroorganizama je od 30 do 37°C, smatra psihotrofnim patogenom koji ima i visoku otpornost na toplotu. Razvija se u preko 10% slanom i preživljava u zasićenim slanim rastvorima. Ovaj patogen preživljava temperature smrzavanja i obično se uništava na temperaturi obrade iznad 61,5°C. Listeria monocytogenes uspijeva u supstratima od neutralnih do alkalnih pH vrednosti, ali ne i u veoma kiselom okruženju. Opseg vrednosti pH u okviru kojih se može razvijati dosta zavisi od supstrata i temperature.
Ovaj patogen se najefikasnije prenosi konzumacijom kontaminirane hrane, ali se može prenijeti i sa osobe na osobu ili inhalacijom ovog mikroorganizma. Na primer, kod osobe koja je bila u direktnom kontaktu sa zaraženim životinjama, zemljištom ili fekalijama, mogu se razviti lezije na šakama i rukama. Ovaj patogen se lako može naći u kućnim frižiderima, što ukazuje na potrebu za redovnimčišćenjem i sanitizacijom ove opreme.
Uništavanje listerije je nepraktično i verovatno nemoguće. Kritično pitanje je kako kontrolisati njeno preživljavanje. Razna istraživanja su pokazala da je Listeria monocytogenes otporna na djelovanje sanitarnih sredstava. Ovaj mikroorganizam može preživjeti ekstremne uslove okruženja, koji bi inače uništili sve druge patogene bakterije. Stoga bi, tehnolozi, kao i ugostitelji, trebalo da se fokusiraju na smanjivanje prisustva ovog mikroorganizma u svojim proizvodima, iako je skoro nemoguće potpuno eliminisati ovaj patogen iz namirnica.


9. Salmonella


SalmonellaSalmonele su fakultativno anaerobne, gram-negativne, štapićaste bakterije koje ne formiraju spore. Većina ih je pokretna i pokretni oblici snabdeveni su peritrihijalnim flagelama i fimbrijama.Na temperaturi od 56oC salmonele uginu za 20-30 minuta. Osetljive su prema hloru, što je i razlog primene hlora i hlornih jedinjenja za dezinfekciju vode za piće. Salmoneloze ljudi obuhvataju sledeće grupe oboljenja:
• opšta ciklična zarazna oboljenja (tifus i paratifusi). Uzročnik tifusa je S. typhi, a paratifusa S. paratyphi;
• alimentarne toksikoinfekcije. Najčešći uzročnici su S. eneritidis, S. typhimurium i S. choleraeuis;
• enteritisi.


Salmoneloza se smatra bolešću koja se prenosi putem hrane jer je ona posledica unosa bilo koje od brojnih vrsta salmonela mikroorganizama. Uobičajeni simptomi salmoneloze su mučnina,povraćanje i dijareja, koja se izgleda javlja kao rezultat iritacije crijevnog zida od strane endotoksina. A bi se javila bolest mora se unijeti oko milion ovih mikroorganizama. Vremenski razmak od unosa do pojave simptoma salmoneloze je obično duži nego kod trovanja hranom koje je izazvano stafilokokama. Salmonella koja je prenešena preko vrhova prstiju može da preživi nekoliko sati i da i dalje bude sposobna da potom kontaminira hranu. Zbog porekla ovih bakterija i njihove osetljivosti na niske temperature, za pojavu salmonele se obično okrivljuju loši sanitarni uslovi i nedostatak termičke obrade namirnica.


10. Shigela


ShigelaŠigela je gram negativna, štapićasta bakterija koja ne formira spore, slabo je pokretna, laktoza negativna i ima malu otpornost na toplotu. Šigela uglavnom nije otporna na uticaje okruženja. Ovi fakultativni, anaerobni mikroorganizmi rastu na temperaturama od 6 do 48°C, sa optimalnom temperaturom od 37°C. Šigela gastroenteritis (nazvana i šigeloza ili bacilarna dizenterija) je infekcija sa vremenom inkubacije od 1 do 7 dana i trajanjem od 5 do 6 dana. Primarni simptomi variraju, a u ozbiljnim slučajevima može doći do pojave krvave dijareje, mukozne sekrecije, dehidratacije, groznice i drhtavice. Kod osoba kojima je imuni sistem narušen, može doći i do smrtnih slučajeva, ali je stopa smrtnosti obično veoma niska kod svih ostalih.
Šigela je vrlo zarazan mikroorganizam, pošto i unos od manje od 100 ovih bakterija može izazvati bolest. Schigella spp. proizvodi toksin koji ima enterotoksično, neurotoksično i psihotoksično dejstvo, i odgovoran je pojavu upalnih procesa u crevima.

11. Staphylococcus aureus


Staphylococcus aureusStaphylococcus aureus mikroorganizmi se uništavaju zagrevanjem hrane na 66°C tokom 12 minuta, ali uništavanje njihovog toksina zahteva zagrevanje na 131°C tokom 30 minuta. Stoga, uobičajena temperatura i vreme kuvanja većine namirnica, neće uništiti enterotoksine koje proizvodi S. aureus .
Stafilokoke su široko rasprostranjene i mogu biti prisutne i kod zdravih osoba. Pošto ispoljava veliku tolerantnost prema visokim koncentracijama kuhinjske soli i šećera javlja se kao kontaminent slanih i slatkih namirnica. Jedan od najvećih izvora kontaminacije jeste kada osobe koje su zaražene dolaze u kontakt sa hranom koja nije adekvatno čuvana u frižiderima. Namirnice kod kojih se trovanje hrane stafilokokama naješće pojavljuje su krompir-salata, kolači sa šlagom, mliječni proizvodi (uključujući krem), živinsko meso, kuvano meso buta, i jezik. Na idealnoj temperaturi i na visokim nivoima kontaminacije, stafilokoke se mogu dovoljno namnožiti da izazovu trovanje hranom bez vidljivih promena u boji, ukusu ili mirisu.
Enterotoksini S. aureus izazivaju upalne procese u stomaku i crevima (gastroenteritis). Iako se smrtnost retko javlja kod ovog tipa trovanja hranom, on može zahvatiti i centralni nervni sistem. Ako dođe do smrtnog slučaja, to je obično posledica toga što su takve osobe već bile bolesne od neke druge bolesti, pa im je imuni sistem bio oslabljen.


12. Trihinella spiralis


Trihinella spiralisTrihinelozu uzrokuje Trichinella spiralis. Čovjek se zarazi konzumirajući neadekvatno termički obrađeno meso inficirano larvama parazita roda Trichinella. Najčešće opisane životinjske vrste sa trihinelozom su pacovi i svinje. Većina slučajeva ove bolesti kod ljudi je asimptomatična. Ako se simptomi jave oni uključuju simptome gastroenteritisa kao što su groznica, mučnina, povraćanje i dijareja. Vreme inkubacije je približno 72 sata, a vreme trajanja može biti i do 2 nedelje. Početni simptomi su praćeni pojavom edema, slabosti mišića, i bolom, zbog pokretljivih larvi koje prave ciste u mišićima.
Efektno ubijanje larvi postiže se termičkom obradom na 71°C u trajanju od 1 minuta ili zamrzavanjem na -60°C 2 minuta, ili na -55°C u trajanju od 6 minuta (Miladinović-Tasić i sar., 2006). Ostali metodi uništavanja ovog mikroorganizama uključuju ozračavanje ili zamrzavanje mesa koje je tanje od 15 cm na temperaturi od -29°C tokom 6 dana ili na temperaturi od -15°C tokom 20 dana.

13. Helicobacter pylori


Helicobacter pyloriRezultati istraživanja ukazuju da ovaj patogen, koji je u rodu sa kampilobakterijom, može izazvati gastroenteritis i da je uzročnik gastritisa,čira u želucu i crevima i raka želuca kod ljudi. Ovaj mikroorganizam je najčešća hronična bakterijska infekcija kod ljudi. Helicobacter pylori se nalazi u digestivnom traktu životinja, pogotovo svinja.
Prisutna je kod 95% slučajeva duodenalnog čira i do 80% gastritičnog čira kod ljudi, a i kod klinički zdravih pojedinaca, uključujući članove porodice pacijenata. Voda kontaminirana kanalizacijom je izvor prenošenja ovog mikroorganizma.

 

14. Enterococcus faecalis

Rod Enterococcus sadrži više različitih vrsta. Za higijenu namirnica poseban značaj imaju fekalne enterokoke ili tzv. serološka D grupa (E. faecalis). Dugo godina se ovaj rod u naučnoj i stručnoj literaturi navodio kao Streptococcus. Iako E. faecalis nije dokazani patogen, proizvodi od mesa i mlečni proizvodi kontaminirani ovom bakterijom su uključeni u neke slučajeve bolesti.

 

Zaključak


Da bi obezbjedili zaštitu od bolesti koje se prenose putem hrane, neophodno je redovno pratiti sva otkrića na poljima proizvodnje, prikupljanja I skladištenja hrane, kako bi se precizno procijenio kvalitet I zdravstvena bezbjednost sirovih namirnica. Temeljno znanje o kreiranju, izradi I funkcionisanju postrojenja za obradu hrane je ključno za uspostavljanje kontrole nad obradom, čuvanjem, pripremom I pakovanjem proizvoda od hrane. Poznavanje osjetljivosti proizvoda od hrane na kontaminaciju je od velike pomoći prilikom uspostavljanja adekvatne zaštite od trovanja hranom.

LITERATURA


1. Bem, Z., Adamič, J.: Mikrobiologija mesa i proizvoda od mesa, Tehnološki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 1991.
2. Bubonja M., Vučković D., Rubeša-Mihaljević R., Abram M.: Činitelji bakterije i domaćina u patogenezi listerioze, Medicina, Vol. 43, 15-20, 2007.
3. Obradović B. D., Biofilmovi – veliki problem prehrambene industrije, Prehrambena industrija, vol. 19, 18-19, 2007.
4. Duraković S., Delaš F., Duraković L.: Moderna mikrobiologija namirnica – knjiga prva, Kugler, Zagreb, 2002
5. Duraković, S.: Mikologija u biotehnologiji, Kugler, Zagreb, 2003.
6. Ivanović, S., Pavlović, I., Lilić, Z.: Campylobacter jejuni u mesu živine – epidemiološki značaj, Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol. 10, 81-86, 2004
7. Katalenić, M.: Toksini Fusarium plijesni i drugi toksini (I dio), MESO: The first Croatian meat journal, Vol. VI, 31-35, 2004.
8. Katalenić, M.: Toksini Fusarium plijesni i drugi toksini (II dio), MESO: The first Croatian meat journal, Vol. VI, 55-60, 2004.
9. Lehner, A., Tasara, T., Stephan, R.: Relevant aspects of Arcobacter spp. as potential foodborne pathogens. International Journal of Food Microbiology 102, 127-135, 2005.
10. Mašek T., Šerman V.: Utjecaj mikotoksina na zdravlje i proizvodnost preživača, Krmiva, 19-21, Vol. 48, 19-31, 2006.
11. Miladinović-Tasić N., Tasić S., Mišić M.: Acta facultatis medicae Naissensis, vol. 23, 215-222, 2006.
12. Marriott, N. G., Gravani, R. B.: Principles of Food Sanitation, Springer, USA, 2006.
13. Otašević M., Lazarević-Jovanović B., Tasić-Dimov D., Đorđević N., Miljković-Selimović B.: Vojnosanitetski pregled, vol. 61, 21-27, 2004.
14. Pepeljnjak, S., Cvetnić, Z., Šegvić-Klarić, M.: Okratoksin A i Zearalenon: Kontaminacija žitarica i krmiva u Hrvatskoj (1977-2007) i utjecaj na zdravlja životinja i ljudi, Krmiva, Vol. 50, 147-159, 2008.
15. Peraica M., Domijan, A.: Mikotoksini u hrani i njihov učinak na ljudsko zdravlje, Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, Vol. 52 , 23-25, 2001.
16. Pešić-Mikulec, D.: Mikrobiološke analize namirnica u odnosu na evropsku zakonsku regulativu, Beograd, 2005.
17. Popović G., Đurđević-Milošević D.: Prisustvo bakterija Listeria monocytogenes u namirnicama i prateći rizik za zdravlje potrošača, Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol. 14, 151-159, 2008.
18. Grujić, R., Radovanović, R.: Kvalitet i analiza namirnica, Tehnološki fakultet, Banja Luka, 2007.
19. Pavić, S., Smoljanović, M., Ropac, D., Laštre, D., Cetinić, E., Hadžiosmanović, M., Mioković, M., Kozačinski L.: Povrće i voće kao vehikulumi salmoneloza, Infektološki Glasnik, Vol. 25, 17-22, 2005.
20. Samaržija, D., Damjanović, S., Pogačić, T.: Staphylococcus aureus u siru, Mljekarstvo/Dairy, Vol. 57, 31-48, 2007.
21. Sinovec, Z., Resanović, R., Sinovec, S.: Mikotoksini, pojava, efekti i prevencija, Beograd, 2006.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi