POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MEDICINE
 

Respiratorni sistem

Respiratorni sistemSistem organa za disanje (respiratorni sistem) obavlja razmenu gasova izmedu organizma i spoljašnje sredine. Procesom difuzije se preko respiratornih površina usvaja kiseonik, a otpušta ugljen-dioksid u spoljašnju sredinu. Kiseonik je vecini organizama neophodan za odvijanje metabolickih procesa (sagorevanje) u toku kojih se kao krajnji proizvod oslobada ugljen-dioksid.
Sve organizme možemo podeliti u dve grupe, zavisno od njihovog odnosa prema kiseoniku:
Aerobne organizme kojima ja za život i razvoj neophodan kiseonik; Anaerobne kojima kiseonik nije potreban.
Da bi proces razmene gasova bio uspešan potrebno je da respiratorna površina bude što veca i bogato snabdevena krvnim sudovima. U zavisnosti od toga na kom nivou se odvija, disanje je moguce podeliti na:
-unutrašnje disanje - obuhvata razmenu gasova na nivou tkiva i celija;
-spoljašnje disanje - razmena gasova kroz respiratorne površine koje su u dodiru sa spoljašnjom sredinom.

Spoljašnjim disanjem usvaja se kiseonik koji prelazi u krv,vezuje se za hemoglobin (obrazuje se oksi-hemoglobin )i njome dospeva do svih tkiva i celija u organizmu. Kiseonik iz krvi difuzijom ulazi u celije i omogucava celijsko disanje. Kao krajnji proizvod celijskog disanja stvara se ugljen-dioksid koji opet po zakonima difuzije prelazi iz celija u krv. U krvi se vezuje za hemoglobin (nastaje karbamino-hemoglobin) i tako transportuje do respiratornih organa, a zatim iz njih u spoljašnju sredinu.
Pošto je molekularni kiseonik u visokim koncentracijama štetan za tkiva (dovodi do oksidacije organskih materija) on se ne može magacionirati kao što to mogu hranljive materije ili voda. Zato je neophodno njegovo neprekidno snabdevanje iz spoljašnje sredine.

PSEUDOSLOJEVITI EPITEL

Ovaj tip epitel se cesto oznacava kao respiratorni epitel, s obzirom na cinjenicu da se može naci samo u respiratornom traktu (gde pokriva njegov najveci deo - sve od cavum-a nasi pa do terminalnih bronhiola). Osim lažne slojevitosti (nukleusi u tri nivoa), epitel karakterišu visoke cilindricne celije sa kinocilijama na apikalnom delu koje se jasno vide na slici prpearata traheje. Takode se lako uocava i jako debela bazalna membrana (najdeblja bazalna membrana kod coveka).

NOSNA DUPLJA

Nosna duplja se sastoji od dva dela: spoljasnjeg-vestibuluma i unutrasnjeg-nosnih supljina(fossae).

Nosna dupljaVestibulum je prednji, prosireni deo nosne supljine. Koza spoljasnje strane nosa ulazi u nozdrve i oblaze prednji deo vestibuluma.Oko unutrasnje povrsine nozdrva smestene su brojne lojne I znojne zlezde, kao I kratke debele dlake.vibrissae, koje zaustavljaju vece cestice iz udahnutog vazduha.
NOSNE SUPLJINE (fossae)-u lobanji postoje dve nosne supljine(leva I desna)odvojene kostanom nosnom pregradom.Sa svakog lateralnog zida svake od njih izbocene su tri kostane structure-Nosne skoljke.Srednja I donja nosna skoljka su oblozene respiratornim epitelom,dok je gornja oblozena posebnim olfaktivnim epitelom.U lamini propriji nosnih skoljki nalaze se veliki venski pleksusi poznati kao sundjerasta tela.Svakih 20-30 minuta te structure na jednoj strain nosnie supljine ispune se krvlju,nabubre,dovodeci do toga da se rastegne konhalana mukoza I smanji protok vazduha.Za to vreme strujanje vazduha se preusmerava kroz drugu nosnu supljinu.To periodicno zatvaranje omogucava oporavak respiratornom epitelu od isusivanja,smanjujuci protok vazduha.Osim sundjerastih tela,nosna duplja poseduje bogatu vaskularnu mrezu slozene gradje.

MIRIS
Mirisni (olfaktivni) receptori su smesteni u olfaktivnom epitelu.Olfaktivni epitel je specijalizovani deo sluznice gornje nosne skoljke na krovu nosne supljine.Ovaj pseudoslojeviti epitel cine tri tipa celija:
Potporne celije-imaju siroke cilindricne apikalne i uske bazalne delove.Poseduju mikrovile koje su uronjene u tecni sloj.Potporne celije poseduju zuti pigment od koga potice boja olfaktivne mukoze.
Bazalne celije-su male.okruglog ili kupastog oblika i nalaze se u bazalnom sloju epitela. Olfaktivne celije-su umetnute izmedju bazalnih i potpornih celija.Ove celije se od potpornih razlcikuju po tome sto im se jedra nalaze ispod jedara potpornih celija.Ove celije su bipolarni neuroni ciji su vrhovi prosireni i od njih polaze cilije.Cilije znatno povecavaju respiratornu povrsinu.Lamina propria olfaktivnog epitela sadrzi Boumanove zlezde u ciji secret su uronjene olfaktivne cilije.Sekret tih zlezda ima ulogu u ciscenju cilija olaksavajuci pristup novim mirisnim supstancama.

Jedna od osnovnih funkcija gornjih respiratornih puteva je priprema udahnutog vazduha.Pre nego sto dospe do pluca vazduh se u gornjim respiratornim putevima cisti,vlazi i zagreva.Da bi se te funkcije mogle obaviti,sluznica disajnih puteva je oblozena specijalizovanim respiratornim epitelom,sa brojnim mukoznim i seroznim zlezdama i bogatom vaskularnom mrezom.

PARANAZALNI SINUSI


Paranazalni sinusiParanazalni sinusi (lat. sinusparanasales) su šupljine ispunjene vazduhom smeštene unutar kostiju lica i lobanje. One komuniciraju sa usnom dupljom putem otvora (orificijuma) ili kanala (duktusa) i obložene su veoma tankom sluzokožom.
Osnovna uloga nosne sluznice kod vecine sisara se ogledala u detekciji mirisa (olfaktorna funkcija). Evolucijom je ona pocela da gubi na znacaju (pogotovo kod coveka) i sluzokoža je postala važan faktor u procesudisanja. Na razvoj paranazalnih šupljina, odnosno promenu njihovog oblika i položaja, uticali su promena položaja tela u prostoru (prelazak na uspravni nacin hoda), promena nacina ishrane (narocito prelazak sa sirove na termicki obradenu hranu), uvecanje mozga itd.
Kod coveka sinusi pocinju da se razvijaju odmah nakon rodenja jedinke, a ovaj proces pneumatizacije se završava izmedu 14. i 16. godine života.
Sinusi de dele prema kostima u kojima su smešteni na cetiri osnovne grupe:
- ceoni sinus (lat. sinus frontalis),
- vilicni sinus (lat. sinus maxillaris),
- sitasti sinus (lat. sinus ethmoidalis) i
- klinasti sinusi (lat. sinus sphenoidalis).

BIOLOSKA ULOGA


Uloga paranazalnih šupljina još uvek nije definitivno razjašnjena, ali se pretpostavlja nekoliko mogucih funkcija:
-šupljine unutar kostiju smanjuju težinu lobanje,
-povecanje reznonacije glasa,
- izolacija struktura osetljivih na temperaturu (korenovi zuba i oci) od stalnih temperaturnih promena u nosnoj duplji,
- vlaženje i zagrevanje udahnutog vazduha itd.

OBOLJENJA

Kroz otvore i kanale sluzokoža sinusa je povezana sa sluzokožom nosne duplje. Zbog toga razliciti faktori koji dovode do otoka i upale nosne sluznice (prehlada, alergije) ili ometaju protok vazduha i normalnu sekreciju sluzi, mogu direktno ili indirektno da izazovu upalu sinusa. Razlikuju se akutna i hronicna forma ovog oboljenja.

Larinks -je organ nepravilnog,cevastog oblika koji povezuje farinks I traheju.Brojne laringealne hrskavice se nalaze u lamini propriji.Hrskavice mogu biti hijaline I elasticne I imaju znacajnu potpornu ulogu I sluze kao zalisci koji sprecavaju ulazak progutane hrane I tecnosti u dusnik.
TRAHEJA-(dusnik)je cev koja je oblozena tipicnim respiratornim epitelom.U lamini propriji leze nepotpuni prstenovi hijaline hrskavice oblika slovaC koji odrzavaju lumen otvorenim,kao ibrojne seromukozne zlezde koje izlucuju tecni mucus.Fibroelasticni ligament I snopovi glatkih misicnih celija vezu se za perihondrijum I premoscuju slobodne krajeve hrskavica.Ligament sprecava preveliko sirenje lumena,dok misic omogucava njegovo suzenje.Misicna kontrakcija izaziva suzenje lumena dusnika I ucestvuje u refleksu kasljanja.
Traheja se grana na dva primarna bronha,koji u predelu hilusa ulaze u pluca zajedno sa arterijama,a vene I limfni sudovi izlaze.Sve te structure okruzene su gustim vezivnim tkivom I zajedno cine PLUCNI KOREN.Po ulasku upluca primarne bronhije idu ka dole Iu stranu,dajuci tri bronha za desno I dva za levo plucno krilo.Te lobarne bronhije dihotomo granaju na sve manje bronhije cije se zavrsne grane zovu bronchiole.Svaka bronhiola ulazi u plucni lobus u kome se grana na pet do sedam zavrsnih terminalnih bronhiola.


ALVEOLE


Alveole su kesasta prosirenja respiratornih bronhiola,alveolarnih duktusa I alveolarnih sakulusa,koje plucima daju sundjerast izgled.Strukturno,alveoli podsecaju na male ddzepove.Unutar tih kupastih prosirenja obavlja se razmena gasova,kiseonika I ugljen-dioksida,izmedju vazduha I krvi.Gradja alveolarnih zidova je specijalizovana da bi se olaksala difuzija izmedju spoljasnje I unutrasnje sredine.Vazduh u alveolama odvajaju od krvi u kapilarima komponente,koje se nazivaju krvno-vazdusna barijera:epitel I citoplazma alveolarnih celija,fuzionisane bazalne lamine,citoplazma endotelnih celija.
Kiseonik iz alveolarnog vazduha prolazi u krv kapilara preko te barijere,a ugljen-dioksid difunduje u suprotnom smeru.
Endotelne celije kapilara-su tanke I lako se mogu zameniti za pneumocite tipa1 na histoloskim preparatima.
Pneumocite tipa I-ljuspaste alveolarne celije su istanjene I oblazu alveoli cineci 97% njihove povrsine.
Pneumocite tipa II-su umetnute izmedju pneumocita tipa II sa kojima su povezani okludentnim spojevima I dezmozomoma.Ove velike celije su okruglastog oblika I nalaze se u grupama.

ALVEOLARNE PORE


Alveolarne pore poseduje intraalveolarni septum I one omogucavaju izjednacavanje pritiska u alveolama I omogucavaju kolateralni protok vazduha kada postoji opstrukcija bronchiole.


PLUCNA CIRKULACIJA


Plucna cirkulacija podrazumeva nutritivne i funkcionalne krvne sudove.Funkcionalni krvotok cine arterije i vene,dok nutritivni krvni sudovi prate bronhijalno stablo i distribuiraju krv do najveceg dela pluca,sve do respiratornih bronhiola gde se anastomoziraju sa malim granama plucnih arterija.
Limfni sudovi prate bronhije I krvne sudove.Limfni sudovi ne postoje oko zavrsnih delova bronhijalnog stable,odnosno ispod nivoa alveolarnih duktusa.


INERVACIJA PLUCA


Pluca su inervisana I parasimpatickim I simpatickim eferentnim nervnim vlaknima.Postoje I opsta viscelarna aferentne nervna vlakna koja sprovode impulse za bol, koji se tesko moze lokalizovati.


PLEURA


Pleura, plucna maramica, serozna je opna koja obavija pluca.Sastoji se od dva lista,parijetalnog I viscelarnog,koji se spajaju u predelu hilusa.Oba lista pleure se sastoje od mezotelnih celija koje leze na tankom sloju vezivnog tkiva koje sadrzi elasticna I vezivna vlakna.Parijetalni I viscelarni list zatvaraju supljinu u potpunosti oblozenu mezotelom.U normalnim uslovima,ova supljina sadrzi samo tanak sloj tecnosti koji vlazi pleura I olaksava da jedan list klizi preko drugog tokom disanja.


KAKO PUSENJE UTICE NA RESPIRATORNI SISTEM


Pusenje je jedan od najcescis zaraznih navika koja se moze videti medju odraslima oba pola.To je tako cesta pojava tako da se po jedan pusac moze sresti skoro svuda.Postoje posebne cekaonice za pusace na skoro svim javnim mestima.Ovo je jedan tuzan aspect savremenog zivota. Pusenje je vrlo opasna I losa navika.Postoje mnoge negativne posledice koje pusenje moze imati na necije zdravlje.Ima bezbroj slucajeva gde su ljudi umrli zbog pusenja.

Iako pusenje negativno utice na zdravlje,narocito na respiratorni system,ovo je navika koje se tesko mogu odreci zavisnici.Pusaci mogu da pate od hronicnog kaslja,nedostatka daha I suvih usta.Pusenje moze dovesti I do ozbiljnih bolesti kao sto su emfizem I rak pluca.Efekti nikotina veoma su stetni po zdravlje.Nikotin ima negativan efekat na protok krvi I dusnik.

Emfizem pluca definiše se kao trajno uvecanje disajnih puteva distalno od terminalnih bronhiola s destrukcijom alveolnih pregrada, bez jasnih znakova fibroze. Emfizem pluca karakterišu oštecenja plucnog parenhima. Ona nastaju u osnovnoj jedinici pluca (acinus) za razmenu respiracijskih gasova. Bolesti se klasifikuju na osnovu lokalizacije morfoloških oštecenjau acinusu. Dva najznacajnija oblika su panacinusni emfizem (acinusje oštecen manje ili više uniformno) i centroacinusni emfizem (dominantno zahvacen središnji deo acinusa). Vrlo cesto oba tipa morfoloških oštecenja uocavamo u istom plucnom krilu, s tim što može da preovladavajedan ili drugi tip.

Rak pluca je najcešci rak kod muškaraca, dok je u samom vrhu i kod žena. Posebno zabrinjava porast ovog oboljenja poslednjih godina kod pripadnika ženskog pola. Od 10 nastalih tumora njih 9 se dovodi u vezu sa pušenjem.

Dnevno popušeni broj cigareta, dužina pušckog staža kao i rana dob u kojoj se zapocinje pušiti znacajno povecavaju rizik od raka pluca. Uloga pasivnog pušenja danas se smatra znacajnim rizikom za nastanak raka pluca kod nepušaca. Drugi faktori rizika kao što su aerozagadenje, zracenje i materije kao što su azbest i arsen takode mogu imati znacaja u nastanku ovog oboljenja. Odredena istraživanja ukazuju da bi vitamini A, C, E, kao i selen, cink, likopen i flavonoidi mogli imati ulogu u sprecavanju nastanka raka pluca.

LITERATURA


(1) ARSALANE K et al: Clara cell specific protein expression after acute lung imflammation iduced by intratracheal lipopolysaccharide administration.
(2) Thurlbeck WM,Abell RM (editors):The Lung:Structure,Function and Disease.Williams i Wilkins,1978
(3) Wikipedia

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi